Na obe bratske strane trupe su depresivno zapu\u0161tene. Borbena tehnika je u stanju simboli\u010dne korozije, bez velike nade da se iz tehnolo\u0161ke praistorije mo\u017ee brzo iza\u0107i<\/p>\n
Pi\u0161e: Ljubodrag Stojadinovi\u0107\/Politika<\/strong><\/em><\/p>\n Izgleda da \u0107e se zajedni\u010dka vojska rastaviti prostom deobom. Sasvim mirno u atmosferi nagla\u0161ene ravnodu\u0161nosti i jakog zamora ljudskog materijala. Vojnicima je ve\u0107 dosadilo da se dele, jer to jedino i rade poslednjih petnaest godina. I sada je valjda tome do\u0161ao kraj, vi\u0161e nema \u0161ta da se raspar\u010dava. Pri ovom rastanku ne\u0107e biti tu\u010de niti ozbiljne sva\u0111e. Bra\u0107a su sre\u0107ne ruke, dobili su i dr\u017eave i vojske. Samo jo\u0161 da doku\u010de kako se sa njima rukuje.<\/p>\n Na obe bratske strane trupe su depresivno zapu\u0161tene. Borbena tehnika je u stanju simboli\u010dne korozije, bez velike nade da se iz tehnolo\u0161ke praistorije mo\u017ee brzo iza\u0107i. Vojskama (na obe strane) preti socijalni slom. Nema programa koji bi apsorbovao nesnosni vi\u0161ak kancelarijske radne snage. <\/p>\n Moderna verzija srpskog (i crnogorskog) rodoljublja ne sadr\u017ei u sebi dramati\u010dne ratne pokli\u010de. Male zemlje dobijaju ratove samo na jedan na\u010din: ako ih ne vode. Spremaju\u0107i se za odlazak iz nelogi\u010dne konfederacije, Crnogorci su usavr\u0161ili model relativnog razoru\u017eanja. Jo\u0161 se ne zna da li im to odgovara, i da li \u0107e uop\u0161te pro\u0107i, ali general Blagoje Grahovac je vi\u0161e puta obrazlagao svoje otkri\u0107e. Po njemu, samostalna Crna Gora bi imala samo 1.000 vojnika. Toliko joj treba, ta \u201etisu\u0107ina\u201c \u0107e zavr\u0161iti svaki posao. <\/p>\n Mo\u017eda \u0107e Montenegro zaista u\u010dvrstiti svoju dr\u017eavnost armijom koja bi imala samo po\u010dasne, vatikanske proporcije. To je mogu\u0107e, ako je neko ve\u0107 predvideo dalji preobra\u017eaj nepouzdanog balkanskog bureta trotila u obi\u010dnu kacu.<\/p>\n Srpska vojska bi morala da se uzda u mudru politiku elite, i u svoju tradiciju. U njoj nije dobro posezati samo za slavom, nego i za o\u017eiljcima koji se u nadahnu\u0107ima i zanosima ne vide. Posao oko vojske nije samo ceremonijalan, niti folklorni, u oblasti kumovanja, u licitiranju oko toga kako \u0107e se nacionalna oru\u017eana sila zvati. U raspodeli mo\u0107i ve\u0107 se vide izvesna militarna glo\u017eenja na nivou predsedni\u010dke i premijerske nadle\u017enosti. Dakle, kome \u0107e pripasti \u201emar\u0161alske po\u010dasti\u201c, odnosno ovla\u0161\u0107enja vrhovnog komandanta?<\/p>\n Na prvi pogled izgleda da bi to mogao da bude Boris Tadi\u0107, kao predsednik Srbije. Njegovom vojnom eksponiranju poma\u017ee prezidentska inercija iz doba Milo\u0161evi\u0107a. I, naravno, stari ustav koji predsedniku dr\u017eave daje vlast nad oru\u017eanim snagama.<\/p>\n Ministar odbrane je, me\u0111utim, \u010dlan vlade, \u010dime se komandna piramida pomera i ka premijeru. Novi ustav bi morao da razre\u0161i to \u201edvovla\u0161\u0107e\u201c koje bi u srpskom politi\u010dkom teatru moglo do sva\u0111e da omete proces i instrumente rukovo\u0111enja. Dakle, ho\u0107e li premijer biti kancelar sa sna\u017enim ovla\u0161\u0107enjima, a predsednik reprezent \u010dije \u0107e nadle\u017enosti biti uglavnom protokolarne i po\u010dasne? <\/p>\n Ili \u0107e novi ustav ustoli\u010diti \u0161efa dr\u017eave kao neprikosnovenog komandanta vojske? U tom slu\u010daju prvi i resorni ministar bi se bavili operativnim stvarima, a na vrhu bi bio predsednik. Sam bez troglavog Vrhovnog saveta odbrane, i naravno, bez Svete Marovi\u0107a u njemu.<\/p>\n Dok se Tadi\u0107 lepo slika na ve\u017ebama, prima raporte i govori o izvozu ideja bezbednosti, vlada radi mnogo va\u017enije stvari. Prvo se Mla\u0111an Dinki\u0107 posva\u0111ao sa Obrenom Joksimovi\u0107em. A onda je isti Obren isklju\u010den iz DSS-a. Odakle uop\u0161te Joksimovi\u0107 u ovoj pri\u010di? Pa, zato \u0161to je pre nekoliko meseci postavljen na \u010delo nekakvog Fonda za reformu Vojske SCG. Te vojske vi\u0161e nema, pa nema ni fonda. \u0160ta se tamo radilo \u2013 ko \u0107e ga znati, takva ideja je ve\u0107 jednom propadala u doba Prvoslava Davini\u0107a.<\/p>\n I sad je Joksimovi\u0107 optu\u017eio Dinki\u0107a da \u201eprisvaja vojnu imovinu\u201c! \u201eKakva, more, vojna imovina\u201d, \u2013 ka\u017ee Dinki\u0107, \u201eto uop\u0161te ne postoji. To je imovina Srbije!\u201c<\/p>\n Posle toga, naravno, Joksimovi\u0107 je izgubio fantomski fond, a DSS njega. Izbacili su ga, bez mnogo emocija, skoro bez saop\u0161tenja. Vlada je preuzela kontrolu nad parama. A to \u0107e re\u0107i \u2013 i nad vojskom. Ko pla\u0107a \u2013 njemu se i svira. Tako \u0107e general Pono\u0161, bar dok se stvari ne ra\u0161\u010diste, biti u dilemi kome da ponudi po\u010dasti, uz gardiste i orkestar: Tadi\u0107u ili Ko\u0161tunici? Ili obojici! Pa, dabome. <\/p>\n Ali, ni Ministarstvo odbrane Srpske vojske ne sedi badava. Prvo je skinuta zastava SCG, i poslata u muzej, uz himnu \u201eHej, Sloveni\u201c, koja se mo\u017ee \u010duti jo\u0161 samo u Nema\u010dkoj. A zatim su vojni muzi\u010dari zasvirali \u201eBo\u017ee, pravde\u201c.<\/p>\n Pre samo \u0161esnaest godina za tu pesmu se moglo zaglaviti kod istra\u017enog vojnog sudije. Ali, Ministarstvo je ve\u0107 zaboravilo na doktrinu koja je u doba SCG va\u017eila samo jedan dan, i samo za Srbiju. Sada sprema Strategijski pregled odbrane. Do 2010. bi\u0107e ukinuta regrutacija, a Srpska vojska \u0107e biti profesionalna.<\/p>\n Srbin odavno ne ide rado u vojnike. Kad ne bude uop\u0161te morao, mo\u017eda \u0107e po\u017eeleti. Onako, iz inata.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Na obe bratske strane trupe su depresivno zapu\u0161tene. Borbena tehnika je u stanju simboli\u010dne korozije, bez velike nade da se iz tehnolo\u0161ke praistorije mo\u017ee brzo iza\u0107i<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46072","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46072","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46072"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46072\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46072"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46072"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46072"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}