Zima bez snega, leto bez sunca \u2013 ovako bi mogle da se opi\u0161u vremenske prilike poslednjih godina u regionu<\/p>\n
Pi\u0161e: Jovan Gaji\u0107\/ Politika<\/strong><\/em><\/p>\n Zima bez snega, leto bez sunca \u2013 ovako bi mogle da se opi\u0161u vremenske prilike poslednjih godina u na\u0161em regionu. I laicima, kao i stru\u010dnjacima koji se bave meteorologijom, jasno je da se klima menja. Sti\u010de se \u010dak utisak da vreme u Srbiji sve vi\u0161e gubi odlike umerenokontinentalne klime za koju su karakteristi\u010dna topla i sun\u010dana leta, zime s dosta snega i normalni prelazi izme\u0111u njih, tokom prole\u0107a i jeseni. <\/p>\n Prethodna dva leta bila su obele\u017eena ve\u0107om koli\u010dinom padavina od vi\u0161egodi\u0161njih proseka za taj period, kao i ne\u0161to ni\u017eim temperaturama. Pomalo neuobi\u010dajene su bile i zime, pa su decembar i januar 2004. i 2005. pro\u0161li gotovo bez snega, koji se, me\u0111utim, dobro ispadao na pragu prole\u0107a \u2013 tokom februara i marta. Utisak da se s klimom \u201ene\u0161to\u201d neobi\u010dno de\u0161ava gra\u0111ani na\u0161e zemlje imaju i ovih dana, koji vi\u0161e podse\u0107aju na poznu jesen, nego na po\u010detak juna. Samo za prvih osam dana ovog meseca, prema podacima Meteorolo\u0161ke opservatorije u Beogradu, u na\u0161oj prestonici palo je \u010dak 108 litara ki\u0161e po metru kvadratnom, a vi\u0161egodi\u0161nji prosek padavina za ceo jun je 95,4 litre. Zna\u010di, u prvoj nedelji juna palo je vi\u0161e ki\u0161e nego \u0161to je uobi\u010dajeno za ceo ovaj mesec, a \u010dak tri puta vi\u0161e u odnosu na pro\u0161li maj. <\/p>\n \u2013 Jasno je da se klima menja, \u0161to se mo\u017ee videti i na osnovu na\u0161ih statisti\u010dkih pokazatelja. Na promene klime zna\u010dajno uti\u010de okru\u017eenje u kojem \u017eivimo, kao i drugi faktori, ali bi bilo pogre\u0161no davati brzoplete i neodmerene zaklju\u010dke. \u0160to je du\u017ei period u kojem se neka pojava posmatra, to se o njoj mogu dati pouzdaniji zaklju\u010dci, pa \u0107e se i sada\u0161nje promene klime bolje sagledati u narednim godinama \u2013 ka\u017ee Marija Miladinov, iz Meteorolo\u0161ke opservatorije u Beogradu. <\/p>\n Ona isti\u010de da promene klime poslednjih godina uti\u010du i na vi\u0161egodi\u0161nji prosek padavina, ili temperature za neki period. Tako, prema sada\u0161njim vrednostima, prose\u010dna temperatura u Beogradu za jun iznosi 20,1 stepen Celzijusa, za jul 22,1 stepen, a za avgust 21,6 stepeni. Vi\u0161egodi\u0161nji prosek padavina za jun je 95,4 litre, za jul 68,9, a za avgust 57,1 litar po metru kvadratnom. Leta 2005. i 2004. bila su ne\u0161to hladnija i ki\u0161ovitija nego obi\u010dno, pa je tako avgusta 2004. palo 89,3, a pro\u0161log avgusta \u010dak 144,3 litre ki\u0161e po kvadratnom metru. Sli\u010dno je bilo i 2002. godine, ali su leta 2000. i 2003. bila veoma su\u0161na i topla. Godina 2003. bila je najtoplija otkako se kod nas bele\u017ee vremenske prilike. Avgusta te godine u Beogradu je pao samo 6,1 litar ki\u0161e po kvadratnom metru. <\/p>\n Prave posledice vremenskih promena mogle bi se, ka\u017eu stru\u010dnjaci, osetiti polovinom ovog veka, a zbog svega \u0161to se sa vremenom de\u0161ava mnogi se pitaju kakvo \u0107e biti leto koje je pred nama. Ovo tim pre \u0161to su se zbog junskih ki\u0161a mnogi ve\u0107 zabrinuli da \u0107e im umesto kupa\u0107ih kostima ovog leta biti potrebniji ki\u0161obrani i majice dugih rukava. Dugoro\u010dnom prognozom bavi se ve\u0107i broj instituta i nau\u010dnih centara za klimatologiju i vremensku prognozu, a procene dva od \u010detiri poznata svetska centra nisu ba\u0161 povoljne po nas. <\/p>\n Stru\u010dnjaci Evropskog centra za srednjoro\u010dnu prognozu vremena u Redingu dali su procenu da \u0107e u ve\u0107em delu kontinentalne Evrope, uklju\u010duju\u0107i i Srbiju, ovo leto biti ne\u0161to hladnije i ki\u0161ovitije od vi\u0161egodi\u0161njih proseka. Sli\u010dnu procenu dao je CPC, odnosno Centar za klimatske prognoze pri ameri\u010dkom Nacionalnom centru za atmosferska istra\u017eivanja. <\/p>\n S druge strane, Me\u0111unarodni istra\u017eiva\u010dki institut za klimu pri Kolumbija univerzitetu dao je procenu da \u0107e vreme u na\u0161em regionu u naredna tri meseca biti uobi\u010dajeno za taj period, a stru\u010dnjaci iz meteorolo\u0161ke slu\u017ebe Velike Britanije ka\u017eu sasvim suprotno \u2013 da \u0107e na Balkanu leto biti toplije i s manje padavina nego ranijih godina. <\/p>\n \u2013 Izrada dugoro\u010dnih vremenskih prognoza jo\u0161 je u eksperimentalnoj fazi. Zato su njihove procene vi\u0161e orijentacione nego precizne, a \u0161to je du\u017ei vremenski period na koji se prognoza odnosi ona je manje pouzdana. Ipak, ove prognoze moraju se uzeti u obzir, budu\u0107i da centri koji ih daju koriste savremene metode, a zanimljivo je da je CPC pro\u0161le godine dao prognozu da \u0107e leto 2005. u na\u0161em regionu biti ne\u0161to ki\u0161ovitije i hladnije od proseka. Ta procena se pokazala ta\u010dnom \u2013 napominje meteorolog Branko Sparavalo, iz meteorolo\u0161kog servisa \u201eMeteos\u201d. <\/p>\n Dugoro\u010dne prognoze prave se kombinacijom numeri\u010dkih modela i statisti\u010dkih metoda, pri \u010demu se kao va\u017eni faktori uzimaju strujanja i temperatura okeana, atmosferski procesi, pojave i sli\u010dno. Ostaje da se vidi \u010dija \u0107e procena ovog puta biti ta\u010dnija i \u0161ta nas o\u010dekuje naredna dva-tri meseca. Ako je za utehu, prema dugoro\u010dnoj prognozi Republi\u010dkog hidrometeorolo\u0161kog zavoda za jun (koja se, mada orijentaciona, do sada pokazala uglavnom ta\u010dnom), u drugoj polovini meseca o\u010dekuje nas ne\u0161to lep\u0161e i toplije vreme. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zima bez snega, leto bez sunca \u2013 ovako bi mogle da se opi\u0161u vremenske prilike poslednjih godina u regionu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46062","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46062","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46062"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46062\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46062"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46062"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46062"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}