Direktor \u201eEuropola\u201d Maks-Peter Racel: Ruta za krijum\u010darenje heroina vodi preko Balkana, a tu se uzgaja i kanabis. Kokain se transportuje preko Balkana, trguje se ljudima, ima ilegalne migracije, trguje oru\u017ejem<\/p>\n
Pi\u0161e: Jaska Jakovljevi\u0107\/Dnevnik<\/strong><\/em><\/p>\n Najmo\u0107nija evropska policijska asocijacija \u201eEuropol\u201c sa\u010dinila je detaljnu informaciju o organizovanom kriminalu koja je pro\u0161le nedelje predstavljena na konferenciji Saveta ministara Evropske unije. \u201ePrvi policajac\u201c Evrope, direktor \u201eEuropola\u201c Maks-Peter Racel, u ekskluzivnom razgovoru za \u201eDnevnik\u201c isti\u010de da se u jugoisto\u010dnoj Evropi na zapadnom Balkanu, najvi\u0161e trguje drogom, prvenstveno heroinom, ljudima i oru\u017ejem. <\/p>\n – Kao \u0161to je sama Evropa vi\u0161estrana, takav je i organizovani kriminal, i odvija se od istoka ka zapadu. Po\u010dinioci iz zemalja izvan teritorije EU dolaze u Uniju, i tu nastavljaju da \u010dine krivi\u010dna dela. Zapadni Balkan je prostor gde je zastupljen organizovni kriminal koji odatle dalje uti\u010de na celu Evropu. Ruta za krijum\u010darenje heroina vodi preko Balkana, a tu se uzgaja i kanabis. Kokain se transportuje preko Balkana, trguje se ljudima, ima ilegalne migracije, trguje oru\u017ejem – isti\u010de Maks-Peter Racel. <\/p>\n U informaciji \u201eEuropola\u201c o organizovanom kriminalu (koju je ljubazno\u0161\u0107u gospodina Ratcela dobio i \u201eDnevnik\u201c) detaljno se govori o oblicima delovanja kriminalnih grupa, regionalnim obrascima, specifi\u010dnostima i prekograni\u010dnim linkovima. <\/p>\n Citiramo: \u201eTradicionalno, turski organizovani kriminal odgovoran je za uvoz i distribuciju heroina u Evropi u kooperaciji s kriminalcima du\u017e balkanske rute. Etni\u010dke albanske grupe pokazuju zna\u010dajnu ume\u0161anost u trgovinu heroinom, dok su rumunske i bugarske, uz etni\u010dke albanske, bitni nosioci kriminala trgovine ljudima\u201c. \u201eEuropol\u201c u toj informaciji procenjuje da su i \u201eu \u0160vedskoj , pored uticaja balti\u010dkih kriminalnih grupa i sna\u017enog prisustva motociklisti\u010dkih bandi, jasne aktivnosti grupa biv\u0161ih jugoslovenskih dr\u017eava i etni\u010dkih albanskih organizovanih kriminalnih grupa\u201c. <\/p>\n \u201eEuropol\u201c ocenjuje da je \u201e\u0160panija me\u0111u centralnim ta\u010dkama za distribuciju kokaina u Evropu\u201c. Tako\u0111e, navodi podatke da je \u201eIrska zbog bliskih veza sa Velikom Britanijom, pogo\u0111ena kriminalnim kracima koji su se izgleda razvili prema Holandiji, Belgiji, zapadnoj Nema\u010dkoj, Luksemburgu i severnoj Francuskoj\u201c. Blizina Balkana jako uti\u010de na kriminalnu scenu Italije i Gr\u010dke, a zbog istorijskog nasle\u0111a, pro\u0161irenja i geografskih pozicija, situacija u Nema\u010dkoj je znatno komlikovanija. \u201eEuropol\u201c iznosi da se tu \u201eose\u0107a uticaj organizovanih kriminalnih grupa iz Turske, Italije, Srbije i Crne Gore, \u010dak i balti\u010dkog kriminalnog sistema, nigerijskih grupa, i dodatno, motociklisti\u010dkih bandi\u201c. <\/p>\n Gospodine Racel, \u201eEuropol\u201d u sferi organizovanog kriminala me\u0111u najja\u010de svrstava albanske etni\u010dke grupe. S obzirom na specifi\u010dnu situaciju na Kosovu i Metohiji, kojim mehanizmima Evropa suzbija eventualno prekograni\u010dno prelivanje kriminala sa tog prostora?<\/b><\/p>\n – Ne mogu ba\u0161 detaljno da vam razlo\u017eim ovo pitanje zato \u0161to je grani\u010dna kontrola svuda inidvidualno regulisana. Grani\u010dna kontrola na razli\u010ditim prelazima odvija se s razli\u010ditim ciljevima. Jedan od ciljeva je spre\u010davanje izlaska odnosno ulaska u zemlju onih lica kojima to nije dozvoljeno. Ono \u0161to se jo\u0161 mo\u017ee uraditi na granicama je ako je neko lice uba\u010deno u sistem potrage po razli\u010ditim osnovama, recimo da je du\u017eno novac, makar za alimentaciju ili iz nekog drugog razloga, onda je to lice na samoj granici obavezno da plati da bi uop\u0161te mogao da iza\u0111e ili u\u0111e u zemlju. <\/p>\n Veoma bitna stavka je i kontrolisanje robe koja ulazi ili izlazi iz zemlje. Za onu robu koja se uvozi u zemlju postoje odre\u0111ena dokumenta koja su neophodna, a pored toga je potrebno platiti carinu ili neke druge takse. Ilegalna roba, ako bi bila prona\u0111ena na grani\u010dnim prelazima, biva zaplenjena. Na osnovu informacija do kojih se do\u0111e na grani\u010dnim prelazima kasnije se prave izve\u0161taji o kriminalitetu uop\u0161te. <\/p>\n Kakve su procene \u201eEuropola\u201c o udelu albanske etni\u010dke grupe u ukupnom organizovanom kriminalu na Balkanu?<\/b><\/p>\n – Organizovani kriminal je transnacionalan i razvija se preko preko granica. To va\u017ei za kriminalce koji putuju svuda po svetu, ali i za ilegalnu robu koje se na taj na\u010din prebacuje. Kad ka\u017eem roba mislim i na trgovinu drogom, ljudima. \u0160to se ti\u010de samih po\u010dinilaca, oni rade tako \u0161to ili borave u nekoj zemlji ili sara\u0111uju sa drugim po\u010diniocima tako \u0161to su umre\u017eeni. Postoje razne grupe po\u010dinilaca koje smo definisali, a koje se me\u0111usobno razlikuju. Postoje oni koji su aktivni na teritoriji EU. Tako\u0111e, registrovani su oni koji su aktivni van teritorije EU, a postoje i oni koji su pome\u0161ani, odnosno, me\u0111usobno sara\u0111uju.<\/p>\n Da li u EU postoje autenti\u010dni mafija\u0161ki-narko bosovi a da nisu sa zapadnog Balkana?<\/b><\/p>\n – Postoje grupe koje su se organizovale na nivou EU. Mafija jeste jedna vrsta organizacije, ali postoje i druge koje nisu ni\u0161ta manje bitne. Zna\u010di, postoje grupe koje su pore\u0111ane hijerarhijski, ali i one jednostavno razgranate. One funkcioni\u0161u tako \u0161to odaberu partnera iz odre\u0111ene oblasti s kojim sara\u0111uju. Koriste legalne poslovne strukture za ilegalne poslove. Na primer, za transprot ve\u0107ih koli\u010dina opojnih droga uvek je potrebna logisti\u010dka podr\u0161ka za transprot, \u010duvanje, lagerovanje i distribuiranje. Kriminalci koriste ilegalnu logistiku koju mogu uspostaviti zbog toga, ali i neku legalnu logistiku koju zloupotrebljavaju za te potrebe. Vlasnik neke velike \u0161pedicije ne mora uvek da zna da li jedan od njegovih saradnika u stvari koristi tu logisti\u010dku podr\u0161ku za neke ilegalne poslove. Kapetan broda ne mora uvek da zna i da bude informisan da li njegovi mornari ne\u0161to kriju na brodu.<\/p>\n Na osnovu prikupljenih \u010dinjenica \u201eEuropol\u201c ocenjuje da organizovane kriminalne grupe pronalaze razne metode za kontrolisanje i uticaj na razli\u010ditim nivoima legalnog poslovanja. Mogu\u0107e je na tri grupe podeliti legalnu poslovnu strukturu na koju reflektuje organizovani kriminal. Prvo, kriminalci uspostavljaju i vode biznis sami. U tom slu\u010daju, njihove na mnogim nivoima izabrane legalne aktivnosti u direktnoj su vezi s tipom kriminala organizovane grupe. Grupe koje su uklju\u010dene u ilegalnu trgovinu \u010desto otvaraju legalne uvozno-izvozne kompanije, dok kriminalci koje se bave trafikingom ljudima i sme\u0161tajem ilegalnih imigranata \u010desto rade kao putuju\u0107i agenti, agenti za zapo\u0161ljavanje ili posrednici. <\/p>\n \u201eEuropol\u201c tako\u0111e upozorava da kriminalci uspevaju da koriste i dobra radna mesta, \u010dak kao menad\u017eeri, rade\u0107i za ugledne i poverljive kompanije. Nadalje, korupcijom poku\u0161avaju da zaposle \u010dlanove kriminalnih grupa da bi sakrili kriminalni biznis. Tre\u0107e, kriminalci legalni posao koriste kao masku da bi prikazali da zara\u0111uju i prave dobit, a lagano proturaju ilegalni. \u201eEuropol\u201c ima saznanja i o tome da organizovane kriminalne grupe \u010desto ili povremeno anga\u017euju osobe s posebenim ve\u0161tinama ili znanjem, kao \u0161to su hemi\u010dari, ra\u010dunovo\u0111e, finansijski eksperti, internet specijalisti, osobe za nabavku oru\u017eja, fal\u0161 dokumenta ili za posebne zadatke kao \u0161to su ubistva.<\/p>\n Banditi u bazama podataka<\/p>\n Albanska etni\u010dka grupa, isti\u010de Racel, predstavlja veliki problem \u0161to se ti\u010de organizovanog kriminala u Evropi i ubraja se u tri najopasnije.<\/b><\/p>\n – Ta grupa je rasprostranjena i aktivno deluje i na Isto\u010dnoj obali SAD. Trguju drogom, ljudima i oru\u017ejem. Karakteristika te grupe je \u0161to su spremni na upotrebu sile. \u201eEuropol\u201c je zato uradio fajlove s bazama podataka. Prva baza podataka odnosi se na etni\u010dku albansku manjinu. Druga na turske dr\u017eavljane, \u010dlanove kriminalnih grupa koje se bave trgovinom droge na Balkanu. Tre\u0107a je o licima koja se bave krivi\u010dnim delima kori\u0161\u0107enjem la\u017enih kredita i platnih kartica, a \u010detvrta baza podatka \u201eEuropola\u201c, odnosi se na dr\u017eavljane biv\u0161e SFRJ koji se kre\u0107u na prostoru EU i koji su po\u010dinili krivi\u010dna dela te\u0161ke kra\u0111e i razbojni\u0161tva – precizirao je Racel.<\/i><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Direktor \u201eEuropola\u201d Maks-Peter Racel: Ruta za krijum\u010darenje heroina vodi preko Balkana, a tu se uzgaja i kanabis. Kokain se transportuje preko Balkana, trguje se ljudima, ima ilegalne migracije, trguje oru\u017ejem<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46060","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46060","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46060"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46060\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46060"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46060"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46060"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}