Dr\u017eava se sad zove Republika Srbija, zastava je crveno-plavo-bela, himna je \\”Bo\u017ee pravde\\” a, kako ka\u017eu, amputirana noga ho\u0107e da boli…<\/p>\n
Pi\u0161e: Milan Milo\u0161evi\u0107\/Vreme<\/strong><\/em><\/p>\n PARADNO: Promena znamenja na General\u0161tabu<\/p>\n Kada je u utorak 6. juna pred Ministarstvom odbrane u Bir\u010daninovoj ulici u Beogradu, a simbolika je htela da to bude u onom nesru\u0161enom delu General\u0161taba, orkestar Garde zavr\u0161io poslednje taktove poslednjeg intoniranja himne Hej Sloveni i kad su gardisti u plavim uniformama propisno spakovali plavo-belo-crvenu trobojku i kad je pukovnik Garde poljubio tu spakovanu odlaze\u0107u zastavu pre nego \u0161to \u0107e je predati ministru odbrane Zoranu Stankovi\u0107u, a ovaj direktoru muzeja, neki talas emocije je zahvatio va\u0161eg hroni\u010dara i zasuzile su mu o\u010di. Pijetet se \u010dini primerenim. Neki su pod tom zastavom izginuli, a neki su njom mahali na svadbama i utakmicama. Uklanja se poslednji simbol na\u0161e biv\u0161e Juge, stvorene na po\u010detku XX veka u pomoru i golgoti velikog rata i razorene balkanskim ratovima i nepo\u010dinstvima na prelomu XX i XXI veka i raspar\u010dane kroz niz blje\u0161tavih inauguralnih egzaltacija “ra\u0111anja” ili “kona\u010dnog oslobo\u0111enja” novih nacija.<\/p>\n Onda je na jarbol podignuta srpska crveno-plavo-bela zastava, dok je gardijski orkestar izvodio himnu Bo\u017ee pravde: prera\u0111enu pesmu Jovana \u0110or\u0111evi\u0107a iz komada Markova svadba, koja je progla\u0161ena za himnu prilikom krunisanja kralja Milana 22. februara 1882. godine, a \u010diji prvi stih glasi “Bo\u017ee pravde ti \u0161to spase od propasti do sad nas…”, \u0161to u ovom \u010dasu, u senci prethodnih tragedija i jo\u0161 nejasne budu\u0107nosti, izaziva crnohumornu reakciju: a kako bi izgledalo da nas nije spasao…<\/p>\n USTAVNA DEKLARACIJA, ALI NIJE: Skup\u0161tina Srbije, sazvana na zahtev 99 poslanika, u ponedeljak 5. juna, tesnom ve\u0107inom, iz drugog poku\u0161aja, usvojila je odluku o obavezama dr\u017eavnih organa u ostvarivanju nadle\u017enosti Srbije kao sledbenika dosada\u0161nje dr\u017eavne zajednice Srbija i Crna Gora.<\/p>\n Predsednik Srbije i premijer nisu prisustvovali skup\u0161tinskoj sednici, \u0161to govori o tome da je prevagnulo stanovi\u0161te da taj trenutak u skup\u0161tini Srbije predstavlja samo dono\u0161enje jedne tehni\u010dke odluke.<\/p>\n Predsednik Srbije je u prvoj izjavi posle crnogorskog referenduma pomenuo dr\u017eavnost Srbije, a premijer Ko\u0161tunica je dan pre skup\u0161tine izjavio da Srbija nastavlja svoj dr\u017eavni kontinuitet koji traje dva veka, jer je obnovu svoje moderne dr\u017eavnosti zapo\u010dela jo\u0161 davne 1804. godine. U prvoj klupi sedeo je jedan ministar \u2013 Mla\u0111an Dinki\u0107 \u010diji je G17 plus jako gazio na temi nezavisnosti Srbije.<\/p>\n Ipak, preambula tog zapravo tehni\u010dkog dokumenta ima ne\u0161to od karaktera ustavne deklaracije. Posle pozivanja na dr\u017eavnu tradiciju srpskog naroda i ravnopravnost svih gra\u0111ana i etni\u010dkih zajednica u Republici Srbiji u njoj se ka\u017ee:<\/p>\n da je Republika Srbija, u skladu sa Polaznim osnovama za preure\u0111enje odnosa Srbije i Crne Gore (“Beogradski sporazum”) i \u010dlanom 60 Ustavne povelje dr\u017eavne zajednice Srbija i Crna Gora, postala sledbenik dr\u017eavne zajednice Srbija i Crna Gora i u celosti nasledila njen me\u0111unarodno-pravni subjektivitet i me\u0111unarodne dokumente, posebno Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija; <\/p>\n da se pravni poredak Republike Srbije uskla\u0111uje sa principima na kojima se zasnivaju pravni poreci razvijenih demokratskih dr\u017eava, kao i sa odgovaraju\u0107im aktima organizacija me\u0111unarodne zajednice;<\/p>\n da su institucije Republike Srbije izgra\u0111ene na nivou koji omogu\u0107ava uspe\u0161no uklju\u010divanje Republike Srbije u evropske i svetske integracione procese, da je ubrzani ulazak Republike Srbije u punopravno \u010dlanstvo svih me\u0111unarodnih tela i organizacija, a pre svega proces stabilizacije i pridru\u017eivanja sa Evropskom unijom, nesporan strate\u0161ki i nacionalni cilj i da su stvorene osnovne pretpostavke za ostvarivanje tog cilja…<\/p>\n PISMO NA IST RIVERU: Predsednik Srbije Boris Tadi\u0107 u utorak 6. juna pismima je obavestio generalnog sekretara UN-a Kofija Anana, generalnog sekretara Saveta Evrope Terija Dejvisa i generalnog sekretara Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju Marka Perena de Bri\u0161amboa da je Srbija pravna sledbenica Srbije i Crne Gore. On je zatra\u017eio promenu imena dr\u017eave iz dr\u017eavna zajednica Srbija i Crna Gora u Republika Srbija.<\/p>\n Konstatovao je da je o tome postignuta saglasnost sa crnogorskom stranom i da je \u010dlan 60 Ustavne povelje, koji propisuje istupanje iz SCG, aktiviran odlukom parlamenta Crne Gore o progla\u0161enju nezavisnosti. <\/p>\n Ministarstvo spoljnih poslova je tako\u0111e u utorak saop\u0161tilo da su sva diplomatsko-konzularna predstavni\u0161tva Srbije i Crne Gore, posle odluke Skup\u0161tine Srbije o preuzimanju nadle\u017enosti dr\u017eavne zajednice, postala diplomatsko-konzularna predstavni\u0161tva Srbije. Diplomate iz Crne Gore predale su du\u017enost kolegama iz Srbije. Delegacija Ministarstva odbrane otputovala je u Crnu Goru radi re\u0161avanja statusa pripadnika vojske koji \u017eele da \u017eive u Srbiji. Zastava ispred palate Federacije i na Ministarstvu spoljnih poslova zamenjena je srpskom. <\/p>\n U Skup\u0161tini Srbije i u javnosti \u010dule su se konstatacije da zaokru\u017eenje dr\u017eavnog sistema u Srbiji ipak mo\u017ee da se zavr\u0161i tek dono\u0161enjem novog ustava, za \u0161ta je procedura pokrenuta pre 22 meseca.<\/p>\n O ustavu su u utorak 6. juna premijer i predsednik skup\u0161tine nastavili konsultacije koje su tekle prethodne nedelje. Predsednik Skup\u0161tine je zbog te teme pro\u0161le nedelje bio u audijenciji kod predsednika Republike, a razgovarao je na ovaj ili onaj na\u010din sa svim politi\u010dkim prvacima. O potrebi dono\u0161enja novog ustava oglasila se i Srpska akademija nauka i umetnosti.<\/p>\n ELEKTRONSKI TEST: Bilo je najavljeno da sednica Skup\u0161tine Srbije traje samo deset minuta i da ne bude rasprave, me\u0111utim, posle izlaganja radikala Tomislava Nikoli\u0107a usledilo je istupanje \u0161efova svih poslani\u010dkih grupa, uz nekoliko zloupotreba proceduralnih prigovora.<\/p>\n U raspravi je u\u010destvovala i Demokratska stranka, koja je od 5. oktobra pro\u0161le godine odsutna iz parlamenta osim kad su na dnevnom redu va\u017ena dr\u017eavna pitanja. Poslanici Srpske radikalne stranke i demokrate su, me\u0111utim, napustili skup\u0161tinu pre glasanja, valjda da poka\u017eu da je vladaju\u0107a ve\u0107ina tanka.<\/p>\n Demokrate su davale proceduralno obja\u0161njenje \u2013 da nisu hteli da omogu\u0107e kvorum za glasanje zbog toga \u0161to je predsednik Skup\u0161tine prekr\u0161io skup\u0161tinski poslovnik po\u0161to je dan za glasanje proglasio pre nego \u0161to je pro\u0161lo 24 sata od zaklju\u010denja rasprave. <\/p>\n Posle izlaska radikala i izva\u010denja kartica demokrata u elektronskoj evidenciji je ostalo samo 125 poslanika, \u0161to nije bilo dovoljno za izglasavanje odluke. \u0160ef poslani\u010dkog kluba DSS-a Milo\u0161 Aligrudi\u0107 je posle toga obja\u0161njavao novinarima da vladaju\u0107a ve\u0107ina nije ugro\u017eena, da su oni o\u010dekivali da poslanici DS-a prisustvuju glasanju kao \u0161to su najavljivali tokom rasprave, a da je do problema do\u0161lo zbog toga \u0161to je nekoliko poslanika vladaju\u0107e koalicije bilo opravdano odsutno zbog slu\u017ebenih putovanja ili bolesti.<\/p>\n Predsednik Skup\u0161tine Predrag Markovi\u0107 dao je petnaestominutnu pauzu posle \u010dega je kvorum od 126 poslanika ponovo uspostavljen i skup\u0161tina je u drugom poku\u0161aju izglasala odluku o obavezama dr\u017eavnih organa Republike Srbije u ostvarivanju nadle\u017enosti Republike Srbije kao sledbenika dr\u017eavne zajednice Srbija i Crna Gora. <\/p>\n NA SIMSU: \u010cim je odluka izglasana, predsednik Skup\u0161tine Srbije je nalo\u017eio slu\u017ebama da s dostojnom pa\u017enjom, (ponavljam, s dostojnom pa\u017enjom) uklone iz skup\u0161tinske sale i sa zgrade skup\u0161tine plavo-belo-crvenu zastavu dosada\u0161nje dr\u017eavne zajednice Srbija i Crna Gora i da na skup\u0161tinskom zdanju istaknu srpsku crveno-plavo-belu zastavu, kako bi parlament mogao da radi na zakonit na\u010din. U sali je ostala samo zastava Srbije, a onda se radnik skup\u0161tinskog obezbe\u0111enja malo mu\u010dio na simsu u ulici kralja Milana, \u0161to je bilo suprotno od najave predsednika Skup\u0161tine koji je dan ranije veoma pateti\u010dno najavio da \u0107e zastava biti zamenjena danju po suncu. \u010cini se da je pogre\u0161io ulogu, pesmu i intonaciju, slab je iz deklamovanja, previ\u0161e se uznosi, a i kad ve\u0107 fizi\u010dki imitira Pa\u0161i\u0107a, morao bi da zna da bi Baja u toj prilici mo\u017eda rekao: “Ovaj, da vidimo, ako sutra ne bude padala ki\u0161a, greja\u0107e, mo\u017eda, sunce, pa ako se barjak tada zameni, ovaj…” A re\u010denica: “Danas u Ni\u0161u greje sunce, a mi dr\u017eimo zbor, zna\u010di bog je s nama, mi \u0107emo pobediti”, to je Milan Stojadinovi\u0107. Pogre\u0161no se oslonio na narodnu pesmu: “Sine Mujo, \u017eiv ne bio majci, ne kuje se \u0111ogo po mjesecu, ve\u0107 po danu i jarkome suncu…”<\/p>\n \u0160alu na stranu, dono\u0161enje odluke o kontinuitetu u Skup\u0161tini Srbije je obele\u017eeno dominacijom sumornih tonova. Obja\u0161njenje radikala Nikoli\u0107a glasilo je da je za radikale to bio tu\u017ean dan, da su prisustvovali komemoraciji, a da nisu u\u010destvovali u glasanju jer ih ta podela nasledstva ne interesuje.<\/p>\n Radikal Tomislav Nikoli\u0107 i socijalista Ivica Da\u010di\u0107 su demokratama i aktuelnoj vladi prebacivali to da se raspad zajedni\u010dke dr\u017eave odvijao i u toku njihove \u0161estogodi\u0161nje vladavine, a ne samo za vladavine Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, \u0161to ovi njima prebacuju. Nikoli\u0107 je najavio nastavak politi\u010dke borbe za dr\u017eavu u kojoj \u0107e se na\u0107i ne samo Srbija i Crna Gora, ve\u0107 i RS i RSK. <\/p>\n Radikali i socijalisti su demokratama zamerali \u0161to su prvi potr\u010dali da \u010destitaju \u0110ukanovi\u0107u pre nego \u0161to je referendum priznao blok za zajedni\u010dku dr\u017eavu.<\/p>\n Du\u0161an Petrovi\u0107 je u ime Demokratske stranke sa skup\u0161tinske govornice jo\u0161 jedanput \u010destitao gra\u0111anima Crne Gore, preciziraju\u0107i da to \u010dini ma koliko da to nije u skladu sa politikom DS-a. Konstatovao je da ko \u0161iri mr\u017enju, radi protiv gra\u0111ana Srbije. On je radikalima prebacivao to da \u017eive u ko\u0161maru o zapadnim srpskim granicama.<\/p>\n Radikali i socijalisti su se kroz diskusije Tomislava Nikoli\u0107a i Ivice Da\u010di\u0107a suprotstavljali nastojanju G17 plus da izglasavanje ove odluke dobije karakter sve\u010danog progla\u0161enja nezavisnosti Srbije, \u0161to se videlo u diskusiji \u0161efa poslani\u010dke grupe ove partije Miroljuba Albijani\u0107a koji je uzvikivao “\u017divela nezavisna Srbija” i nabrajao izvore srpske dr\u017eavnosti od ranih srednjovekovnih kne\u017eevina do dana\u0161njih dana, podse\u0107ao na “sjajnu istoriju Kraljevine Srbije pod svetorodnom dinastijom Nemanji\u0107a”, “jedinstvo pod kriptom svetog Save, na hrabrost Kara\u0111or\u0111a i Milo\u0161a, na prosve\u0107enost Dositeja i Vuka i na Teslinu pamet”… I demokrata Du\u0161an Petrovi\u0107 je jednom uzviknuo: “\u017divela Srbija!” <\/p>\n \u0160ef poslani\u010dke grupe DSS-a Milo\u0161 Aligrudi\u0107 bio je na sredini: “Ima i nas koji smo veoma nezadovoljni i nesre\u0107ni. Za mene je odvajanje Crne Gore tu\u017ena realnost koju mi je te\u0161ko da prihvatim, ali moram”, rekao je, pozvav\u0161i da se “jaz izme\u0111u dva dela istoga ne u\u010dini ve\u0107im”.<\/p>\n TEHNI\u010cKO IZVO\u0110ENjE: Tom odlukom obavezuju se Vlada i drugi dr\u017eavni organi da, u okviru svojih Ustavom Republike Srbije utvr\u0111enih nadle\u017enosti, donesu u roku od 45 dana potrebna akta i preduzmu potrebne mere sa ciljem: <\/p>\n – ostvarivanja me\u0111unarodno-pravnog subjektiviteta Republike Srbije, kao dr\u017eavnog sledbenika dr\u017eavne zajednice Srbija i Crna Gora;<\/p>\n – ostvarivanja nadle\u017enosti Republike Srbije koje su pre\u0161le na Republiku Srbiju kao dr\u017eavu sledbenika dr\u017eavne zajednice Srbija i Crna Gora, a pre svega u oblasti spoljnih poslova i odbrane, do dono\u0161enja neophodnih zakona;<\/p>\n – re\u0161avanja svih spornih pitanja izme\u0111u Republike Srbije, kao dr\u017eave sledbenika dr\u017eavne zajednice Srbija i Crna Gora i Republike Crne Gore, kao osamostaljene dr\u017eave. <\/p>\n Tehni\u010dki, ta odluka za 45 dana premo\u0161\u0107uje najavljivanu vladinu krizu i omogu\u0107uje da eventualna parlamentarna blokada ne spre\u010di preuzimanje, na primer, Ministarstva spoljnih poslova. Odlukom se ne precizira koje zakone vlada treba da predlo\u017ei za 45 dana i koje odluke mora da donese. Sigurno je da me\u0111u tim zakonima moraju biti zakon o ministarstvima, kao i formalna konstatacija o va\u017eenju dosada\u0161njih “saveznih zakona”. Neki od njih \u0107e mo\u017eda biti samo tehni\u010dki redigovani, a za nekima \u0107e prestati potreba.<\/p>\n Radikali su prigovarali da je odluka bezbolna jer, po njima, produ\u017eava vek vladi. Oni su zamerali i zbog imenovanja na\u010delnika General\u0161taba. <\/p>\n Taj tehni\u010dki posao razdvajanja zasad ide bez varni\u010denja. Na telefonskoj konferenciji Vrhovnog saveta odbrane (Tadi\u0107 i Vujanovi\u0107) razre\u0161en je du\u017enosti dosada\u0161nji na\u010delnik General\u0161taba Ljubi\u0161a Joki\u0107. Kolegijum Ministarstva odbrane odlu\u010dio je da du\u017enost na\u010delnika General\u0161taba obavlja general-major Zdravko Pono\u0161, ro\u0111en 1962. godine u Kninu, koji je zavr\u0161io Vojnotehni\u010dku akademiju, postdiplomske studije na Elektrotehni\u010dkom fakultetu i Kraljevski koled\u017e za odbrambene studije u Londonu.<\/p>\n Ta skup\u0161tinska odluka o preuzimanju ingerencija, koja stupa na snagu odmah, obavezuje srpsku vladu i druge dr\u017eavne organe da u roku od 45 dana donesu mere kojima se obezbe\u0111uje da se do dono\u0161enja neophodnih zakona ostvare nadle\u017enosti koje su pre\u0161le na Srbiju. <\/p>\n U javnosti su uglavnom pominjana ministarstva odbrane i spoljnih poslova, ali u paketu za preuzimanje ima dosta prate\u0107ih a va\u017enih institucija, od Nacionalnog saveta za saradnju s Ha\u0161kim tribunalom do razli\u010ditih zavoda i Savezne kontrole letenja. Mora se regulisati i status dosada\u0161njih poslanika Skup\u0161tine SCG, \u0161to nije povezano samo s njihovim apana\u017eama ve\u0107 i sa poslani\u010dkim mandatima u Savetu Evrope.<\/p>\n Dr\u017eavni organi su obavezani i na re\u0161avanje svih spornih pitanja izme\u0111u Srbije, kao dr\u017eave sledbenika dr\u017eavne zajednice, i Crne Gore, kao osamostaljene dr\u017eave.<\/p>\n Srpski premijer Ko\u0161tunica je posle susreta sa visokim predstavnikom EU-a za spoljnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom 3. juna rekao da svi problemi izme\u0111u Beograda i Podgorice mogu da budu re\u0161eni u direktnom dijalogu i da nije potrebna pomo\u0107 Evropske unije. Dan uo\u010di Solaninog dolaska Ko\u0161tunica je precizirao da ne\u0107e biti nikakvog “pli\u0161anog razvoda”, jer se Crna Gora i Srbija ne razdru\u017euju sporazumno kao \u010ce\u0161ka i Slova\u010dka, ve\u0107 Crna Gora izlazi iz zajednice, a Srbija nastavlja dr\u017eavni kontinuitet.<\/p>\n Sada je taj formalni uslov ispunjen. Od portparola DSS-a je odmah po okon\u010danju skup\u0161tinske sednice do\u0161la tvrdnja da bi do formalnog priznanja Crne Gore moglo da do\u0111e veoma skoro. Iz Republike Srpske do\u0161ao je predlog da priznanje Crne Gore od strane svih dr\u017eava nastalih iz SFRJ nastupi simultano. Slede pregovori o dr\u017eavljanstvu, za\u0161titi manjina, statusu pripadnika jedne i druge nacije ili dr\u017eavljana u novoj dijaspori. Razgovori o penzijama, \u0161kolovanju i drugim materijalnim pitanjima u kojima se lako sklizne u ono “\u0161to je na\u0161e, to je samo na\u0161e, a \u0161to je va\u0161e, to je i va\u0161e i na\u0161e”, o\u010dito \u0107e tra\u017eiti izvesno vreme, jer ako posle razlaza s Crnogorcima ipak nekako ostajemo bra\u0107a, kese obi\u010dno ne\u0107e da budu sestre.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dr\u017eava se sad zove Republika Srbija, zastava je crveno-plavo-bela, himna je “Bo\u017ee pravde” a, kako ka\u017eu, amputirana noga ho\u0107e da boli…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46057","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46057","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46057"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46057\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46057"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46057"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46057"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}