Tajni rat protiv Srbije u ime Srpske akademije nauka i umetnosti vodi njeno Odeljenje jezika i knji\u017eevnosti. Glavnu re\u010d u tom ratu vode \u010detiri njegova uva\u017eena \u010dlana \u2013 Matija Be\u0107kovi\u0107, Milka Ivi\u0107, Predrag Palavestra i Nik\u0161a Stip\u010devi\u0107 \u2013 dok ostali gledaju i \u0107ute<\/p>\n
Pi\u0161e: Dragoslav Mihailovi\u0107\/NIN<\/strong><\/em><\/p>\n Tvrdi se da je pred majski prevrat 1903. godine, kada je oborena srbijanska dinastija Obrenovi\u0107a, Beogradom tajno i\u0161ao \u0161apat da \u201coficiri ne\u0161to spremaju\u201d. Tada je neki poznati politi\u010dar, \u010dije sam ime zaboravio, navodno, rekao:<\/p>\n \u201cAko nam sad na presto do\u0111u Kara\u0111or\u0111evi\u0107i, jadni mi, ni\u0161ta drugo ne\u0107emo raditi nego \u0107emo ratovati!\u201d <\/p>\n Da li nam ovo danas ne li\u010di na vidovitost, koja je predvidela na\u0161u \u017ealosnu sudbinu? \u0160ta smo ovih sto godina drugo radili nego ratovali?<\/p>\n Dok je jo\u0161 bio u stanju, stari kralj Petar kao da je tu ratobornu zapenu\u0161enost obuzdavao. Od 1909, me\u0111utim, kad je njegov mla\u0111i sin Aleksandar, vaspitan kod dede kralja Nikole u Crnoj Gori, uklonio starijeg brata s mesta prestolonaslednika i preoteo mu nasledno zvanje, na\u0161a pregnu\u0107a puna krvi, nekad opravdana, jo\u0161 \u010de\u0161\u0107e neopravdana, krenula su putem tragi\u010dnih uspona. Tako se danas mo\u017eemo pohvaliti da smo narod istro\u0161en u nerazumnim ratovima i sklon skorom nestanku. Posle nekoliko kobajagi dobijenih vojni, koje nismo uvek morali voditi, postali smo kolonija dr\u017eava koje se ni same ne mogu izdr\u017eavati i sluge naroda koji su nam donedavno bili izme\u0107ari. Ono \u0161to se po\u010detkom XXI veka u Srbiji naziva katastrofalnom belom kugom mo\u017eda je prose\u010deno upravo one proma\u0161ene 1913. i one tragi\u010dne 1914. godine.<\/p>\n Ali na\u0161a ratobornost, nedovoljno prikladna s iscrpljeno\u0161\u0107u naroda i nesposobno\u0161\u0107u vladanja, jo\u0161 i danas istrajava. Jugoslovensko raspolo\u017eenje u narodu i inteligenciji, iako je dr\u017eava s takvom namenom propala, i spremnost da se ona u njenom mrtva\u010dkom sanduku brani i oru\u017ejem, kao da to ne podrazumeva nasrtanje na one koji je ne\u0107e, mentalno nije daleko od maloumnosti. <\/p>\n Sem ovoga najopasnijeg, jugoslovenstvo je izazvalo i okretanje glave od na\u0161ih unutra\u0161njih te\u0161ko\u0107a, koje, evo, vu\u010demo ve\u0107 \u010ditav vek. Bave\u0107i se drugima, mi nemamo vremena za sebe. Tako, u novom dr\u017eavnom rasporedu na Balkanskom poluostrvu neke krupne nau\u010dne postavke, recimo one o prirodi srpskog naroda i jezika, bude li i dalje ovako kako je danas, osta\u0107e svojim zanimanjima izvan granica Srbije. I Srbi u Srbiji osta\u0107e u sopstvenoj zemlji neza\u0161ti\u0107eni kao siro\u010di\u0107i. Jer u ovim naukama oni su i dosad bili predstavljani povla\u0161\u0107enim i guranim dinarcima, koji su, gledaju\u0107i samo sebe, svoje polo\u017eaje nalik na busije zauzeli jo\u0161 za vreme Aleksandra I Kara\u0111or\u0111evi\u0107a, a zatim ih odr\u017eali i unapredili za vladavina Josipa Broza i Slobodana Milo\u0161evi\u0107a. <\/p>\n Nijedan narod koji vodi ra\u010duna o drugima, a prema sebi je nebri\u017eljiv \u2013 ne mo\u017ee opstati. Za jo\u0161 ve\u0107u nevolju, jedina srpska zemlja na Balkanskom poluostrvu koja ima sposobnost da kako-tako \u0161titi \u010ditav srpski narod upravo je Srbija. Srbi bi mogli da pre\u017eive sve druge gubitke, ma koliko oni bili tragi\u010dni, osim gubitka Srbije. Kakav god bio, jedino u Srbiji \u017eivi narod koji je nu\u017ean za opstanak svih Srba i on se ne mo\u017ee zameniti nikojim drugim, kao \u0161to to, nude\u0107i se, pri\u017eeljkuju rasisti\u010dki nastrojeni Crnogorci. S nestankom Srba u Srbiji nestali bi i ostali Srbi na Balkanskom poluostrvu. Zato nastavljanje ovakvih gledanja u nauci vodi vrlo opasnim posledicama, koje se na kraju mogu izvrgnuti ne samo u propast Srbije nego i u nestanak Srba na Balkanskom poluostrvu. <\/p>\n Na\u017ealost, ovo se me\u0111u nama ne shvata dovoljno ozbiljno. Pripadnici na\u0161eg naroda ro\u0111eni preko Drine i Save koji danas \u017eive u Srbiji nadgornjavaju se sa Srbijancima kao s najgorim neprijateljima. Vode\u0107i ra\u010duna jedino o foteljama u koje su usko\u010dili \u2013 \u0161to su, priznajmo, kao preza\u0161ti\u0107eni, \u010desto i postigli na nedoli\u010dan na\u010din \u2013 a nikako i o poslovima koje na tim mestima moraju da obavljaju, oni u koje\u010demu prosto vuku Srbiju u nazadak i propadanje. Nikako ne smemo zaboraviti da su u XX veku u najve\u0107e nesre\u0107e Srbiju naterivali, uz Hrvata Josipa Broza, kriptocrnogorci Aleksandar Kara\u0111or\u0111evi\u0107 i Slobodan Milo\u0161evi\u0107. Ali ma koliko se nesrbijancima \u010dinilo da bi im sudbina na ovim prostorima bila sre\u0107nija bez Srbijanaca, to se ne\u0107e dogoditi. Srbe je na Balkanskom poluostrvu pre svega o\u010duvao srbijanski opanak sa kljuncima, koliko god on nekima izgledao blatnjav i smrdljiv. <\/p>\n Dva krupna \u010doveka srpske nauke dovela su Srbiju u XX veku u intelektualnom pogledu u velike nevolje. Obojica su se u svojim naukama trudili da se dodvore jednom samodr\u017ea\u010dkom kralju i obojica su nastojali da osnovicu dr\u017eave koju je on \u017eeleo da ovekove\u010di prona\u0111u i prika\u017eu u njenom zemljopisnom sredi\u0161tu. Ne treba mnogo ni naga\u0111ati da su to sredi\u0161te oni videli u blizini Crne Gore. Za ovakva pregnu\u0107a kraljevi naslednici \u0107e ih kasnije nagraditi titulom predsednika Kraljevske akademije. Ovi nau\u010dnici su iza sebe ostavili dve nekreativne, nesposobne za razmi\u0161ljanje i otu\u0111ene komplementarne nauke, antropolo\u0161ku i jezi\u010dku, koje veruju da jo\u0161 \u017eive u XIX stole\u0107u i ne veruju da se u XXI veku doga\u0111a \u0161to se doga\u0111a. I u na\u0161im te\u0161kim neprilikama po\u010detkom III milenijuma one ne samo da ne poma\u017eu da se njihova zemlja izvla\u010di iz jugoslovenskog \u0107orsokaka nego i dalje jedino doprinose njenom razvaljivanju. Ta dva \u010doveka su, naravno, bili Jovan Cviji\u0107 i Aleksandar Beli\u0107. <\/p>\n Ne ulaze\u0107i u pitanja balkanske antropologije, u kojoj su najvi\u0161e Cviji\u0107eve ocene dobili pripadnici naroda i oblasti koji takve ocene ne zaslu\u017euju i koji vi\u0161e ne \u017eive s nama, ja bih rekao da bi srpska dr\u017eava takvu nauku trebalo da uputi na izdr\u017eavanje onima za \u010dije dobro radi. <\/p>\n O srpskoj lingvistici ovde sam vi\u0161e puta govorio. Ova nauka je uspela da previdi da \u0107e razvoj istorijskih doga\u0111aja na Balkanskom poluostrvu krajem XX veka dovesti i do raspada doktrine srpskohrvatskog jezika. A taj doga\u0111aj najvi\u0161e \u0107e pogoditi upravo sredi\u0161nju Srbiju, \u010dija je ve\u0107ina od 56 odsto stanovni\u0161tva, ili od 3 200 000 \u017eitelja, u zajedni\u010dkom jeziku bila gurnuta u dijalekt. Moglo bi se re\u0107i da su se tako zavidljivi poluistorijski delovi na\u0161eg naroda osvetili onima koji su, ginu\u0107i, za njih stvarali istoriju.<\/p>\n Po\u0161to ih je obele\u017eila, srpska lingvistika nare\u010djima u Srbiji vi\u0161e nije posve\u0107ivala nikakvu pa\u017enju. Sa stvaranjem hrvatskog, bo\u0161nja\u010dkog i crnogorskog jezika na tlu nekada\u0161njeg srpskohrvatskog, kojim \u0107e se jezikom, pitam vas, odsad slu\u017eiti ve\u0107ina u Srbiji? Ili \u0107e mo\u017eda biti bolje da tu masu, jednostavno, otfikarimo i prepustimo je drugima? Kao da ne zna da se u evropskoj istoriji i dosad de\u0161avalo da se jedan jezik razla\u017ee na vi\u0161e novih, \u010demu se i jezi\u010dka nauka morala prilago\u0111avati, ona nastavlja da se, na ra\u010dun Srbije, bori za propalu doktrinu jedinstvenosti, i dalje je nazivaju\u0107i srpskohrvatskom. Tako \u0107e ispasti da \u0107e se u Srbiji ne samo vukovska manjina nego i omalova\u017eavana dijalekatska ve\u0107ina slu\u017eiti jednim ocrnogor\u010denim jezikom koji \u0107e se jo\u0161 nazivati nepostoje\u0107im srpskohrvatskim.<\/p>\n Ali za\u0161to bi se jedna poni\u017eena ve\u0107ina u Srbiji borila za takvo jezi\u010dko jedinstvo? Za\u0161to bi se ona, recimo, nadgornjavala i sva\u0111ala sa Hrvatima oko jezi\u010dkog prvenstva, \u0161to na\u0161i lingvisti veoma vole, kad je njoj i ovako obezbe\u0111eno najni\u017ee mesto? <\/p>\n Ova proma\u0161enost se naro\u010dito vidi u Akademijinom Re\u010dniku srpskohrvatskog knji\u017eevnog i narodnog jezika, za koji je akademik Predrag Palavestra nedavno rekao da \u0107e poslu\u017eiti za stvaranje drugih re\u010dnika. Ali kako u 16 objavljenih re\u010dni\u010dkih svezaka, za koje je od pripreme do \u0161tampanja bilo potrebno vi\u0161e od pola veka, ima malo leksike iz Srbije, mo\u017ee se zaklju\u010diti da \u0107e on u najve\u0107em delu i poslu\u017eiti za izdvajanje vokabulara drugih naroda i dr\u017eava, a jedva stvaranju re\u010dnika naroda sredi\u0161nje Srbije. Delovanjem Matice srpske ovaj nedostatak \u0107e u Vojvodini donekle biti ubla\u017een. A kako \u0107e za njegovo dovr\u0161enje pod firmom srpskohrvatskog jezika verovatno biti potrebno jo\u0161 pedesetak godina, jezi\u010dko i kulturno ka\u0161njenje Srbije se mo\u017ee zamisliti. <\/p>\n Ovaj tajni rat protiv Srbije u ime Srpske akademije nauka i umetnosti vodi njeno Odeljenje jezika i knji\u017eevnosti. Glavnu re\u010d u tom ratu vode \u010detiri njegova uva\u017eena \u010dlana \u2013 Matija Be\u0107kovi\u0107, Milka Ivi\u0107, Predrag Palavestra i Nik\u0161a Stip\u010devi\u0107 \u2013 dok ostali gledaju i \u0107ute. Dvojica akademika od navedenih \u010detvoro, Be\u0107kovi\u0107 i Palavestra, pripadaju i Dvorskom savetu dinastije Kara\u0111or\u0111evi\u0107a, koja je po tradiciji projugoslovenska i od toga, izgleda, ne mo\u017ee odustati. (Bar dosad, Dvorski savet se nije druk\u010dije oglasio.) Stoga smatram da on u na\u0161oj Akademiji ne bi smeo da ima ulogu koju u ovom trenutku ima.<\/p>\n Za\u0161to je Srpskoj akademiji nedostupno razmi\u0161ljanje da je Srbiji va\u017eno da ima odgovaraju\u0107i udeo u nauci o jeziku, kojim bi ona mogla raspolagati kao svaki drugi slobodan narod i ravnopravno sau\u010destvovala sa drugima? Da li mo\u017eda zato \u0161to tri \u010detvrtine Akademijinih \u010dlanova ne poti\u010du odavde, pa njima, koji o svojoj postojbini verovatno neguju neka uobra\u017eenja, sada\u0161nja zemlja izgleda neugledna i slabija? Makar i sasvim skromno po\u0161tovanje za tle kojim danas hode, koje mi vidimo me\u0111u najlep\u0161ima u Evropi, a ne samo neprekidno osvrtanje ka krajevima odakle poti\u010du, sigurno bi vodilo ve\u0107em dobru za sve nas, pa i boljoj sigurnosti i za ove ovde i za one koje su negde ostavili. <\/p>\n Ne bi bilo potrebno izjavljivati da mi nije ni na kraj pameti da srpski knji\u017eevni jezik uguram u neki srbijanski dijalekatski gunj da za potvrdnom izjavom toliko ne \u010deznu moji nesre\u0107ni oponenti. Samo govorim o tome da je nestvarno o\u010dekivati da \u0107e Srbija, u jeziku i drugde, vi\u0161e voleti Crnu Goru ili neku drugu srpsku zemlju nego sebe samu. Srpska nauka o jeziku pod kupolom Srpske akademije nauka i umetnosti mora pre svega obavljati poslove va\u017ene za Srbiju, a ne za neke druge. Drugi, ma koliko smatrali da su va\u017eni, mogli bi ovde da do\u0111u na red tek posle Srbije, utoliko pre \u0161to kod ku\u0107e poseduju sopstvene ustanove.<\/p>\n A za one na\u0161e \u010dlanove koji pod maskom \u010duvanja jedinstva prodaju svoju uobi\u010dajenu \u017eelju za sedenjem na prvim stolicama, bilo bi ostvarljivije da te stolice potra\u017ee tamo gde ih one mo\u017eda ve\u0107 \u010dekaju i gde im jedino mogu i pripadati.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Tajni rat protiv Srbije u ime Srpske akademije nauka i umetnosti vodi njeno Odeljenje jezika i knji\u017eevnosti. Glavnu re\u010d u tom ratu vode \u010detiri njegova uva\u017eena \u010dlana \u2013 Matija Be\u0107kovi\u0107, Milka Ivi\u0107, Predrag Palavestra i Nik\u0161a Stip\u010devi\u0107 \u2013 dok ostali gledaju i \u0107ute<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46056","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46056","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46056"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46056\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46056"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46056"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46056"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}