\u010cak i kad bi se te\u0161ke re\u010di, optu\u017ebe i verbalni sukobi za govornicom u Skup\u0161tini Srbije mogle okarakterisati \\”balkanskim temperamentom\\”, \u010dinjenica je da se i u drugim parlamentima dogadjaju sli\u010dne stvari<\/p>\n
Pi\u0161e: Tanjug<\/strong><\/em><\/p>\n \u010cak i kad bi se te\u0161ke re\u010di, optu\u017ebe i verbalni sukobi za govornicom u Skup\u0161tini Srbije mogle okarakterisati “balkanskim temperamentom”, \u010dinjenica je da se i u drugim parlamentima u dana\u0161nje vreme dogadjaju sli\u010dne stvari, a bilo je jo\u0161 skandaloznijih slu\u010dajeva, \u010dak op\u0161tih tu\u010da.<\/p>\n Hrvatski sabor ima “tradiciju” nevaspitanja, agresije i nekulturnog pona\u0161anje, koja je po\u010dela jo\u0161 1990. kada je poslanik Ivan Bobetko, sin potonjeg ha\u0161kog optu\u017eenika Janka Bobetka, gadjao srpskog poslanika Radeta Tanjgu ta\u0161nom u glavu. <\/p>\n U Saboru Hrvatske je zabele\u017eeno i nekoliko fizi\u010dkih nasrtaja na poslanike i gu\u0161anja s obezbedjenjem u \u010demu su prednja\u010dili biv\u0161i poslanik Ljubo \u0106esi\u0107 Rojs i nezavisni poslanik Ivo Lon\u010dar.<\/p>\n Istorija uvreda u nema\u010dkom parlamentu je duga kao i posleratna istorija zemlje, po\u0161to je prvu zabele\u017eenu psovku izrekao poslanik Karl Rener 1949, kada je dr\u017eava i formirana, na ra\u010dun tada\u0161njeg prvog kancelara posleratne Nema\u010dke Konrada Adenauera.<\/p>\n U Bundestagu (donji dom parlamenta) je “dodeljelno” najmanje desetak ukora, a jedan od tih je dobio sada\u0161nji ministar privrede Mihael Glos iz bavarske konzervativne Hri\u0161\u0107ansko-socijalne unije i to zbog tada\u0161njeg \u0161efa diplomatije Jo\u0161ke Fi\u0161era. Glos je novembra 2004. za Fi\u0161era, poznatog po tome \u0161to se pet puta \u017eenio uvek vidno mladjim \u017eenama, rekao da je “svodnik” i dobio je – ukor.<\/p>\n Medju re\u010dima koje su se \u010dule u nema\u010dkom parlamentu su “revolvera\u0161”, “kauboj”, “bolj\u0161evisti\u010dki beton”, “slu\u017ebena krava”… “Analiti\u010dari psovki” smatraju da je politi\u010dar Socijaldemokratske partije i poslanik Bundestaga Jerg Taus apsolutni rekorder, a isto misli i on i “ponosan” je na ukupno 2.736 upadica na 185 sednica Bundestaga, kako je pedatno zabele\u017eeno u medijima.<\/p>\n U parlamentu Rusije je posebnim dokumentom zabranjena upotreba stranih i uvredljivih re\u010di, koje su koristili i predsednik Vladimir Putin i drugi politi\u010dari kako bi “za\u010dinili” govore u javnosti. U dokumentu koji je usvojila Duma, a u kome se ruski jezik utvrdjuje za “dr\u017eavni jezik”, takodje su zabranjene uvredljive i vulgarne reci i upotreba tudjica u slu\u010dajevima kada postoje odgovaraju\u0107e ruske re\u010di.<\/p>\n Poznato je da je Putin 1999. pokrenuo akciju protiv \u010de\u010denskih terorista obe\u0107av\u0161i da \u0107e ih “potpuno skenjati”, a tvrdnje o navodnim ruskim zlo\u010dinima u muslimanskoj \u010ce\u010deniji su ga isprovocirale do te mere da je jednom francuskom novinaru rekao da “svako ko \u017eeli da postane muslimanski ekstremista, mo\u017ee biti obrezan u Moskvi tako da mu vi\u0161e ni\u0161ta ne\u0107e izrasti”.<\/p>\n Debate u Knesetu (izraelskom parlamentu) \u010desto prekidaju vika i dobacivanje poslanika, pa govornici moraju mnogo da se trude ako \u017eele da se njihova re\u010d \u010duje. Vikanje i dramati\u010dno napu\u0161tanje sednica su redovna pojava koju Izraelci prate u\u017eivo preko televizije. I ne samo oni, ve\u0107 i njihovi susedi Palestinci sa Zapadne obale i iz pojasa Gaze. <\/p>\n Iako istorija bele\u017ei svadje izmedju \u010de\u0161kih i madjarskih poslanika u parlamentu nekada\u0161nje Austrougarske, danas u parlamentu Austrije retko kada poslanici pribegavaju otvorenom vredjanju kolega i \u010dlanova vlade. <\/p>\n MONDO<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u010cak i kad bi se te\u0161ke re\u010di, optu\u017ebe i verbalni sukobi za govornicom u Skup\u0161tini Srbije mogle okarakterisati “balkanskim temperamentom”, \u010dinjenica je da se i u drugim parlamentima dogadjaju sli\u010dne stvari<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46054","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46054","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46054"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46054\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46054"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46054"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46054"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}