Portparol CeSID-a o optu\u017ebama koje su u Srbiji uslijedile nakon \u0161to je ta organizacija objavila preliminarne rezultate crnogorskog referenduma<\/p>\n
Pi\u0161e: Intervju: Marko Blagojevi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Neposredno po\u0161to smo saop\u0161tili svoje preliminarne procene, bili smo izlo\u017eeni direktnim telefonskim pretnjama, pretnjama sa ulice, ali i pritiscima sa beogradskih medija na kojima su se smenjivali komentatori, analiti\u010dari, politi\u010dari, dr\u017eavni funkcioneri. S ekrana su stigle i pretnje krivi\u010dnim prijavama. Analiti\u010dari, navodno nepristrasni, dopustili su sebi da se njihove ocene zasnivaju na privatnim opredeljenjima i emocijama. Stradali smo kao donosioci lo\u0161ih vesti, kao \u0161to je to bio slu\u010daj u anti\u010dkoj tradiciji<\/p>\n Ko god je pomislio da je poslije referenduma u Crnoj Gori politi\u010dkoj eliti u Srbiji preostalo jo\u0161 samo jedno simboli\u010dko, zapravo la\u017eno pitanje – pitanje statusa Kosova – posle \u010dijeg re\u0161avanja \u0107e kona\u010dno morati da se suo\u010di i sa realnim problemima, prevario se. Za to se pobrinuo Vuk Dra\u0161kovi\u0107, jo\u0161 uvijek ministar vanjskih poslova Srbije i Crne Gore. On je dan posle odluke gra\u0111ana Crne Gore da \u017eivot nastave u nezavisnoj dr\u017eavi zaklju\u010dio da je kona\u010dno do\u0161ao trenutak da se Srbija vrati svojoj monarhisti\u010dkoj tradiciji, dakle da postane kraljevina. E sad, ko god je pomislio da posle niza neverovatnih izjava u grandmothers and frogs stilu, Dra\u0161kovi\u0107 ipak ne\u0107e politi\u010dki pre\u017eivjeti i svoj najnoviji ispad, te da \u0107e, istina uz osmeh, jer nas je opet zabavio, biti ispra\u0107en s politi\u010dke scene – tako\u0111e se prevario.<\/p>\n Rasprava o kraljevskoj budu\u0107nosti Srbije – poput, kralj bi svojim plemenitim vezama osigurao ulazak Srbije u Evropsku Uniju – sve vi\u0161e uzima maha, uveravaju\u0107i posmatra\u010de da udaljenost srpske politi\u010dke elite od stvarnosti treba mjeriti svetlosnim godinama. Ne treba biti previ\u0161e pronicljiv pa vidjeti da i kada bi se iza\u0161lo u susret ovom politi\u010dkom ludilu i odnekud se desilo da Srbija postane monarhija, to ne bi bio kraj muka: trebalo bi onda odlu\u010diti izme\u0111u dinastija, pa izme\u0111u pojedinih \u010dlanova dinastija, i tako u nedogled.<\/p>\n S obzirom na monarhisti\u010dku perspektivu, posmatra\u010d gotovo blagonaklono posmatra zbrku oko rezultata crnogorskog referenduma. U pore\u0111enju sa Dra\u0161kovi\u0107evim predlogom, apsurdi Predraga Bulatovi\u0107a deluju kao \u0161ala. U pismu Xavieru Solani, vo\u0111a koalicije za zajedni\u010dku dr\u017eavu ka\u017ee da ne\u0107e priznati rezultat referenduma i tra\u017ei ponavljanje glasanja na 187 bira\u010dkih mesta. Me\u0111utim, malo po\u0161to je pismo otposlato, usledilo je saop\u0107enje SNP-a u kom se ka\u017ee da nije istina da je Bulatovi\u0107 rekao da ne priznaje rezultat referenduma. On je, prema saop\u0107enju, rekao samo to da referendum nije bio demokratski i da ne predstavlja volju gra\u0111ana Crne Gore. Iz toga slijedi da Bulatovi\u0107 priznaje rezultat, iako referendum nije bio demokratski i ne predstavlja volju gra\u0111ana. Ako Solana i bude imao te\u0161ko\u0107a da razume Bulatovi\u0107evu poruku, \u010ditaocima srpskih novina sve je jasno. Oni su ve\u0107 iz naslova sa prvih strana tokom pro\u0161le nedelje bili obave\u0161teni da je “4.000 glasova sporno”, da je “100.000 glasova sporno”, da je “sporno sve po spisku”, da je sporno glasanje 2.700 povla\u0161\u0107enih Crnogoraca iz Srbije, kao i da je 14.700 Albanaca iz Albanije s la\u017enim li\u010dnim kartama glasalo na referendumu.<\/p>\n Marko Blagojevi\u0107, portparol CeSID-a i glasnik koji je donio lo\u0161u vijest o razdvajanju, iznosi iskustvo svoje posmatra\u010dke organizacije u vezi sa crnogorskim referendumom.<\/p>\n Kolateralna \u0161teta<\/p>\n – I pored niza poslova koje ste radili, za sad vam se pamti 24. septembar, koji je vodio ka 5. oktobru 2000. Verovatno je da \u0107e se ne\u0161to sli\u010dno dogoditi i sa 21. majem 2006. u Crnoj Gori. Kako ste se pripremali za pra\u0107enje crnogorskog referenduma? Kakva su va\u0161a iskustva sa izborima u Crnoj Gori, budu\u0107i da je re\u010d o “malim” brojevima koji nisu podatni za statisti\u010dke analize?<\/p>\n – Na\u0161a dosada\u0161nja iskustva u Crnoj Gori su bila sjajna. Podseti\u0107u da smo u Crnoj Gori, ve\u0107 1998. godine, izbore posmatrali kao akreditovani doma\u0107i posmatra\u010di. U Srbiji je, u to vreme, zvani\u010dna izborna administracija ignorisala CeSID. CeSID se za svake izbore temeljno sprema, takav je bio slu\u010daj i sa referendumom u Crnoj Gori. Nakon samo 40 minuta po zatvaranju bira\u010dkih mesta dali smo svoju preliminarnu, a nakon toga i kona\u010dnu procenu ishoda referenduma. Obe procene su bile ta\u010dne. Opredeljenje gra\u0111ana Crne Gore bila je nezavisnost.<\/p>\n Na\u0161a preliminarna procena, objavljena u 21:40, bila je da je za nezavisnost Crne Gore glasalo 56,3 odsto onih koji su glasali. Objavili smo ovu procenu u trenutku kada smo, na osnovu rezultata iz uzorka, mogli pouzdano da procenimo da su se bira\u010di u Crnoj Gori opredelili za nezavisnost ove republike. Sada znamo da je odstupanje na\u0161e preliminarne procene od kona\u010dnih rezultata bilo 0,8 procenta. Na\u0161a kona\u010dna procena, objavljena u 23:30, bila je da je za nezavisnost Crne Gore glasalo 55,3 odsto onih koji su glasali. Sada znamo da je odstupanje na\u0161e kona\u010dne procene od kona\u010dnih rezultata bilo 0,2 procenta.<\/p>\n – Da li vam je prethodno iskustvo iz raznih zemalja u kojima ste pratili izbore i u tom smislu bilo od koristi za pra\u0107enje i izve\u0161tavanje o crnogorskom referendumu? Da li ste bili izlo\u017eeni bilo kakvim pritiscima i za\u0161to ste “po\u017eurili” da iznesete svoje prognoze?<\/p>\n – Svako iskustvo nam je od neprocenjivog zna\u010daja. Iskustva smo imali na pretek, \u010dak i samo u Srbiji. Izbora je u Srbiji, pa i onih koje su obele\u017eile napetosti, bilo svake godine od 2000. Upravo zato znamo da u ovom poslu ne sme biti \u017eurbe, naro\u010dito u delikatnim situacijama. Svoje procene dajemo tek u onom trenutku kada bez sumnje mo\u017eemo da utvrdimo kakav je ishod glasanja. Takav je bio slu\u010daj i 21. maja u Crnoj Gori. Neposredno po\u0161to smo saop\u0161tili svoje preliminarne procene, bili smo izlo\u017eeni direktnim telefonskim pretnjama, pretnjama sa ulice, ali i pritiscima sa beogradskih medija na kojima su se smenjivali komentatori, analiti\u010dari, politi\u010dari, dr\u017eavni funkcioneri. S ekrana su stigle i pretnje krivi\u010dnim prijavama. Analiti\u010dari, navodno nepristrasni, su dopustili sebi da se njihove ocene zasnivaju na privatnim opredeljenjima i emocijama.<\/p>\n CeSID je bio kolateralna \u0161teta ishoda referenduma, stradali smo kao donosioci lo\u0161ih vesti, kao \u0161to je to bio slu\u010daj u anti\u010dkoj tradiciji. Ve\u0107 sutradan, u ponedeljak, vi\u0161e niko nije dovodio u pitanje preciznost na\u0161ih procena. \u010cak ni Radikali. Bilo bi i besmisleno, kada je odstupanje na\u0161e kona\u010dne procene od preliminarnih rezultata Republi\u010dke referendumske komisije bilo neznatnih 0,2 procenta.<\/p>\n Izvje\u0161taji o nepravilnostima<\/p>\n – Kakva je va\u0161a ocena regularnosti crnogorskog referenduma? Kako komentari\u0161ete sumnji\u010davost beogradskih \u0161tampanih i elektronskih medija u vezi sa tim? Da li bi, recimo, CeSID-ovim posmatra\u010dima, to jest posmatra\u010dima iz CeSID-ove partnerske organizacije u Crnoj Gori moglo da promakne 14.700 Albanaca koji su sa la\u017enim li\u010dnim kartama stigli iz Albanije da glasaju?<\/p>\n – Pre svega moram re\u0107i da se CeSID uklju\u010dio u referendumski proces u Crnoj Gori neposredno pred 21. maj. Na\u0161 zadatak je bilo nadgledanje glasanja i brojanja glasova na bira\u010dkim mestima na dan referenduma. Posmatra\u010di na\u0161e partnerske organizacije CEMI su posmatrali glasanje na bira\u010dkim mestima \u0161irom Crne Gore. Mi smo tokom dana dobijali od njih izve\u0161taje o toku glasanja, pre svega izve\u0161taje o nepravilnostima. Nepravilnosti je bilo, dobili smo izve\u0161taje i o dva incidenta. U svom izve\u0161taju o toku glasanja, rekli smo da je glasanje na dan referenduma u principu bilo organizovano u skladu sa zakonom i standardima, pre svega evropskim. Rekli smo tako\u0111e i da nepravilnosti o kojima smo obave\u0161teni mogu biti povod za prigovore, pa i za ponavljanje glasanja na pojedinim bira\u010dkim mestima ukoliko takva bude odluka nadle\u017enog organa, ali da, ujedno, nepravilnosti nisu bile takve, niti ih je bilo u takvom broju, da bi mogle da bitno uti\u010du na regularnost ukupnog referendumskog procesa.<\/p>\n Danas se dovodi u pitanje regularnost bira\u010dkog spiska, govori se o neispravnosti li\u010dnih karata. Najmanje je bilo primedbi upravo na samo glasanje na bira\u010dkim mestima. Posmatra\u010di na bira\u010dkim mestima prate da li bira\u010di imaju odgovaraju\u0107i dokument kod sebe, kao \u0161to prate i da li je dopu\u0161teno glasanje samo onim bira\u010dima koji su upisani u bira\u010dki spisak. Posmatra\u010di ne mogu znati da li je li\u010dna karta koju bira\u010d poka\u017ee falsifikovana, niti mogu znati da li je bira\u010d protivzakonito upisan u bira\u010dki spisak. To je ipak posao pre svega za policiju i organe uprave.<\/p>\n – Kako gledate na to \u0161to je u vezi sa va\u0161im prognozama rezultata crnogorskog referenduma do\u0161lo do promene odnosa pojedinih politi\u010dkih aktera prema CeSID-u?<\/p>\n – Na\u0161e procene uvek jedne iznenade prijatno, a druge neprijatno. Tako je bilo i 24. septembra 2000. Tada su na\u0161e procene i\u0161le na ruku ujedinjenoj opoziciji, pa i Vojislavu Ko\u0161tunici kao predsedni\u010dkom kandidatu ujedinjene opozicije. Socijalisti nisu bili nimalo blagonakloni prema nama. Izbori, a uz to i referendum, jesu procesi takve prirode da ne mogu u\u010diniti sve u\u010desnike zadovoljnima. Da bi jedna strana dobila, druga mora da izgubi. To je prirodno. Razumemo nezadovoljstvo svih koji su tokom prethodnih godina zastupali ideju opstanka zajednice Srbije i Crne Gore. \u010cak i deo tima CeSID-a deli \u017eal zbog rastanka. Sla\u017eemo se da je neophodno analizirati razloge neuspeha, s tim \u0161to te razloge treba tra\u017eiti u sferi politike, a ne u radu nepristrasnih posmatra\u010da.<\/p>\n Ozbiljno i zrelo pona\u0161anje u politici podrazumeva i prihvatanje, a ne prebacivanje odgovornosti za neuspehe. Blokovi su godinama vodili kampanje u Crnoj Gori. Od kada je Milo \u0110ukanovi\u0107 krenuo put nezavisnosti 1999. godine, upravo su pitanja nezavisnosti Crne Gore i opstanka Zajednice bila klju\u010dna pitanja oko kojih su se lomila koplja na svim izborima koji su u Crnoj Gori odr\u017eani od tada. To je bila klju\u010dna linija politi\u010dke podele, ali i podele me\u0111u gra\u0111anima u toj republici. Blokovi su nepremostivo podelili populaciju, \u010dak i porodice. Odjednom je za ishod referenduma kriva organizacija koja je saop\u0161tila rezultate, \u010diji je zadatak bio da izbore posmatra, koja se u referendum uklju\u010dila tri dana pred glasanje i koja se ni na koji na\u010din nije me\u0161ala u kampanju. Da nije stra\u0161no, to bi u najmanju ruku bilo sme\u0161no. To je i opasno, jer je posledica neodgovornog pona\u0161anja u politici \u0161to ve\u0107 postaje hroni\u010dan problem u Srbiji. Na skali poverenja koje im daju bira\u010di u Srbiji, institucije Republike Srbije se nalaze pri dnu. Manje poverenja gra\u0111ani imaju jo\u0161 samo u politi\u010dare i politi\u010dke partije kojima veruje tek jedna petina bira\u010da.<\/p>\n Bolji \u017eivot<\/p>\n – CeSID se bavi i redovnim istra\u017eivanjima javnog mnjenja u Srbiji. Koliko je pitanje zajedni\u010dke dr\u017eave bilo bitno gra\u0111anima Srbije? I, uop\u0161te, kako biste u skladu s tim rezultatima opisali Srbiju danas: \u0161ta ljude najvi\u0161e brine, o \u010demu razmi\u0161ljaju i \u010demu se nadaju?<\/p>\n – \u0160to se ti\u010de Crne Gore, bira\u010di su u Srbiji bili podeljeni. Trideset osam odsto bira\u010da nam je reklo da \u017eeli jo\u0161 \u010dvr\u0161\u0107e odnose dve republike, a 16 odsto da \u017eeli Zajednicu onakvu kakva je ona do skora i bila. Otuda posredno zaklju\u010dujemo da bi 54 odsto bira\u010da bilo spremno da podr\u017ei opstanak Unije. U isto vreme, daleko manje bira\u010da, njih 16 odsto, verovalo je da je to zaista i mogu\u0107e. Uprkos tome \u0161to se bezmalo cela politi\u010dka elita u Srbiji javno zalagala za opstanak Zajednice, nisu uspeli da bira\u010de ubede da je takvo o\u010dekivanje ujedno i realno. Ina\u010de, prema onome \u0161to \u017eele i \u010demu se nadaju, gra\u0111ani Srbije se ne razlikuju bitno od gra\u0111ana drugih zemalja u regionu. Saglasni su u tome da \u017eele bolji \u017eivot, posao, vi\u0161i \u017eivotni standard, pristupanje Evropskoj Uniji. To su njihovi prioriteti.<\/p>\n – O va\u0161em radu govori i \u010dinjenica da ste kao nevladina organizacija uspeli da pre\u017eivite delimi\u010dno povla\u010denje donatora iz Srbije tako \u0161to ste po\u010deli da napla\u0107ujete svoje usluge istra\u017eivanja javnog mnjenja kompanijama kojima su pouzdani podaci bitni za poslovanje. Kakva su va\u0161a iskustva u vezi sa tim prelaskom na samofinansiranje?<\/p>\n – Iskustva su sjajna. \u010cinjenica je da donatori polako napu\u0161taju ovaj region i da raspolo\u017eivih sredstava za donacije ima sve manje na raspolaganju. To nas je motivisalo da se okrenemo istra\u017eivanju tr\u017ei\u0161ta i komercijalnim klijentima kao novom izvoru finansiranja aktivnosti iz okvira programa CeSID-a. Imamo razvijene kapacitete, pouzdanost i jak kredibilitet i komercijalni klijenti to znaju da cene.<\/p>\n OBJAVA MILO\u0160EVI\u0106EVE SMJENE<\/p>\n – Molim vas da ukratko predstavite CeSID, i da navedete neke od bitnih stvari koje ste do sad radili u Srbiji i izvan nje.<\/p>\n – CeSID je organizacija koja je osnovana 1997. godine, nakon gra\u0111anskih i studentskih protesta. Gra\u0111ani Srbije su tada, nakon izborne prevare, preko tri meseca protestvovali \u0161irom Srbije s ciljem da se na ulici, ako to ve\u0107 nije bilo mogu\u0107e na bira\u010dkim mestima, izbore za po\u0161tovanje svog glasa. CeSID je nastao upravo s ciljem da gra\u0111ane organizuje da posmatraju izbore, kako bi mogli da izbornu prevaru spre\u010de, umesto da na izbornu kra\u0111u reaguju kada je do kra\u0111e ve\u0107 do\u0161lo. Danas imamo najrazvijeniju koordinacionu mre\u017eu u Srbiji, imamo pet regionalnih kancelarija, 12 lokalnih centara, koordinacioni tim u svakoj od 165 op\u0161tina u Srbiji, ali i preko 20.000 aktivista u osnovi ove koordinacione piramide. CeSID okuplja i stru\u010dnjake razli\u010ditih profila, kao \u0161to su politikolozi, sociolozi, pravnici, psiholozi, statisti\u010dari, medijski eksperti i eksperti za komunikaciju. 1. lipnja, 2006.<\/p>\n Dejan Ilic<\/p>\n Feral Tribune<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Portparol CeSID-a o optu\u017ebama koje su u Srbiji uslijedile nakon \u0161to je ta organizacija objavila preliminarne rezultate crnogorskog referenduma<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46049","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46049","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46049"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46049\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46049"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46049"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46049"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nCeSID je do sada posmatrao sve izbore u Srbiji i Crnoj Gori odr\u017eane od 1997. U Srbiji smo do decembra 2000. godine radili bez zvani\u010dnih akreditacija. Na\u0161i posmatra\u010di su tada, pa i na klju\u010dnim izborima septembra 2000. godine, stajali ispred bira\u010dkih mesta i obave\u0161tavali CeSID o toku glasanja i rezultatima izbora, preuzimaju\u0107i tako veliki rizik na sebe. Na\u0161im najve\u0107im uspehom do sada smatram to \u0161to smo, zahvaljuju\u0107i hrabrosti posmatra\u010da i \u010ditavog tima CeSID-a, prvi \u010ditavom svetu objavili pobedu Vojislava Ko\u0161tunice i smenu Slobodana Milo\u0161evi\u0107a na izborima za predsednika SRJ 24. septembra 2000.<\/p>\n