Dve su pouke crnogorskog referenduma, jedna za srpsku politi\u010dku javnost, a druga za Demokratsku stranku<\/p>\n
Pi\u0161e: Vladimir Gligorov\/Ekonomist<\/strong><\/em><\/p>\n Dve su pouke crnogorskog referenduma, jedna za srpsku politi\u010dku javnost, a druga za Demokratsku stranku. Op\u0161tija je pouka da se danas dr\u017eave ne zasnivaju na etni\u010dkim ili nekim drugim nasle\u0111enim obavezama, ve\u0107 na interesima svojih gra\u0111ana. \u010cak i kada je re\u010d o interesima, oni moraju da budu realni, a ne imaginarni. Tako, na primer, ukazivanje na prednosti koje pru\u017ea dr\u017eavna zajednica Srbije i Crne Gore, a koje se sastoje u tome da “Srbija ima izlaz na more a Crna Gora na Dunav”, deluje zbunjuju\u0107e. U kom smislu zajedni\u010dka dr\u017eava pribli\u017eava Crnoj Gori Dunav? I kako \u0107e to Srbija da iza\u0111e na more ako je u zajednici s Crnom Gorom? Da ne govorimo o pitanju \u0161ta bi mogla da bude stvarna korist takve politi\u010dke geografije koja ne bi mogla da se ostvari ako su to dve nezavisne dr\u017eave?<\/p>\n Mo\u017eda \u0107e jedan primer u\u010diniti jasnijim \u0161ta uop\u0161te zajedni\u0161tvo mo\u017ee danas da zna\u010di. U jednom je \u010dasu re\u010deno da \u0107e dr\u017eava Srbija obezbediti besplatan prevoz iz Srbije u Crnu Goru svima koji tamo idu da glasaju. \u010cim je, me\u0111utim, postavljeno pitanje ho\u0107e li to da plati srpski poreski obveznik, odgovor je bio negativan. Isto tako, u Srbiji se govorilo kako \u0107e posle osamostaljenja Crnogorci morati da pla\u0107aju lekarske i druge zdravstvene usluge u Srbiji, koje, naravno, ve\u0107 pla\u0107aju ili bi svakako morali da pla\u0107aju \u010dim bi se javne finansije dovele u red. Izme\u0111u Srbije i Crne Gore nema neposrednih fiskalnih prelivanja, a ako ima posrednih to samo govori o privremenoj fiskalnoj neure\u0111enosti odnosa izme\u0111u dve dr\u017eave.<\/p>\n Isto va\u017ei i za pristup Dunavu ili crnogorskom primorju. Uklanjanje granice izme\u0111u Austrije i Nema\u010dke ne pribli\u017eava Austriju Baltiku, uostalom kao \u0161to joj \u010dlanstvo u Evropskoj uniji ne obezbe\u0111uje izlaz na Jadransko more. Sve eventualne usluge na jednom ili drugom moru moraju da se plate: to je na\u010din na koji se iskazuju realni interesi i obezbe\u0111uje njihovo ostvarivanje. Potpuno je imaginarna ideja prema kojoj je pristup Dunavu ili crnogorskoj obali nekako jefitniji, ako nije i potpuno besplatan, ako su Srbija i Crna Gora u zajedni\u010dkoj ili \u010dak unitarnoj dr\u017eavi. Kao \u0161to je i verovanje da se mo\u017ee do\u0107i do obrazovanja ili do zdravstvenih usluga besplatno. Ne mo\u017ee vi\u0161e ni da se dobije besplatna karta za voz na ra\u010dun etni\u010dkog patriotizma.<\/p>\n U toj je stvari zanimljiva samo \u010dinjenica da su to pre shvatili Crnogorci koji bi trebalo da su korisnici svih tih besplatnih usluga dr\u017eavnog zajedni\u0161tva, a ne Srbi na \u010diji bi to trebalo da je teret. Druga va\u017ena pouka bi mogla da bude od koristi Demokratskoj stranci, ako je spremna da u\u010di. Na referendumu u Crnoj Gori su glasa\u010di stavljeni pred jasan izbor. Izbor je bio va\u017ean, iza\u0161lo je mnogo glasa\u010da, broj apstinenata i neva\u017ee\u010dih listi\u0107a bio je mali i ishod je bio nedvosmislen. To je ta\u010dno ono \u010demu slu\u017ei demokratija. Ona bi trebalo da omogu\u0107i javnosti da izabere. U Srbiji se gaji ideja sabornosti koju Demokratska stranka naziva kohabitacijom. U ovom \u010dasu sve partije u Srbiji dele vlast i svi be\u017ee od toga da javnost stave pred jasan izbor. Na taj na\u010din Srbija klizi prema jednom potpuno nedemokratskom re\u017eimu, gde svi trguju sa svima, samo glasa\u010de niko ni\u0161ta ne pita.<\/p>\n To je za politi\u010dare korisno, ali je potpuno neodgovorno. Jer, kako je po\u010delo s Crnom Gorom, tako \u0107e se nastaviti i sa svim drugim problemima. Sve dok je srpskim politi\u010darima njihov li\u010dni interes va\u017eniji od javne odgovornosti drugi \u0107e donositi odluke od klju\u010dnog zna\u010daja za samu Srbiju. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dve su pouke crnogorskog referenduma, jedna za srpsku politi\u010dku javnost, a druga za Demokratsku stranku<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46045","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46045","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46045"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46045\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46045"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46045"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46045"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}