\u010cija je pravoslavna kulturna ba\u0161tina Kosova? Faktografski nije ta\u010dno da su srednjovekovni manastiri i hramovi bili srpski u etni\u010dkom smislu. Oni su podizani kao hri\u0161\u0107anski hramovi<\/p>\n
Pi\u0161e: \u0160keljzen Mali\u0107i\/Danas<\/strong><\/em><\/p>\n Jedna od osetljivijih tema pregovora o budu\u0107em statusu Kosova jeste ona o za\u0161titi kulturnog i istorijskog nasle\u0111a. U principu, ova tema ne bi trebalo da bude politizovana. Kulturna i istorijska ba\u0161tina trebalo bi da bude zakonski za\u0161ti\u0107ena bez obzira na to kakav \u0107e biti status Kosova. Vrednost ove ba\u0161tine je univerzalna i ne mo\u017ee se podvesti u re\u017eim aktuelnih, politi\u010dkih, etni\u010dkih i verskih deoba i partikularizacija.<\/p>\n Me\u0111utim, problem sa za\u0161titom kulturne i istorijske ba\u0161tine na Kosovu proizilazi iz op\u0161te varvarizacije odnosa intenziviranih u poslednje tri decenije. Ova varvarizacija odnosa, kao omalova\u017eavanje i osporavanje vrednosti drugih, instrumentalizuje ba\u0161tinu za potrebe aktualnih politi\u010dkih, nacionalnih i verskih ciljeva i kampanji. Pri tom su upravo najvredniji spomenici najvi\u0161e instrumentalizovani i, posledi\u010dno, ugro\u017eeni od varvarizacije koja podrazumeva i pretnju njihovim uni\u0161tenjem.<\/p>\n Da bismo konkretnije sagledali problem, uze\u0107u primer najvrednijih kosovskih kulturnih spomenika kao \u0161to su Manastir De\u010dani (koji je UNESCO proglasio delom svetske ba\u0161tine), Pe\u0107ka Patrijar\u0161ija i Gra\u010danica. Na Kosovu ima i drugih spomenika najvi\u0161e kategorije, ali \u0107u se ovde zadr\u017eati na ova tri najpoznatija. Nema sumnje da su ovi spomenici univerzalna blaga koja pripadaju \u010dove\u010danstvu, a ne ekskluzivno bilo kojoj partikularnoj kulturi, naciji ili religiji. Naravno, njihova univerzalna vrednost ne protivure\u010di \u010dinjenici da su oni ponikli u specifi\u010dnoj kulturi i okolnostima, kao i da su deo hri\u0161\u0107anske, pravoslavne kulture. Me\u0111utim, u kontekstu o\u0161trih nacionalnih i verskih deoba u biv\u0161oj Jugoslaviji, srpski nacionalisti\u010dki krugovi izvr\u0161ili su tokom osamdesetih godina radikalno redukcionisti\u010dku nacionalizaciju i politizaciju ove ba\u0161tine. Oni su, naime, ove spomenike jednostavno “posrbili” i, \u0161tavi\u0161e, proglasili istorijskim tapijama kojima se dokazuje da Kosovo pripada Srbiji. Faktografski nije ta\u010dno da su srednjovekovni manastiri i hramovi bili srpski u etni\u010dkom smislu. Oni su podizani kao hri\u0161\u0107anski hramovi. Srbi u to vreme nisu bili konstituisani kao narod u modernom smislu re\u010di, a me\u0111u hri\u0161\u0107anskim stanovni\u0161tvom Kosova u ono vreme bio je prili\u010dan broj onih koji nisu bili slovenskog i srpskog etni\u010dkog porekla. Prosto, u srednjem veku i Albanci ili proto-Albanci tako\u0111e su bili hri\u0161\u0107ani, i hramovi o kojima govorimo bili su namenjeni i njima, kao \u0161to me\u0111u arhitektima, dekoraterima, slikarima i gra\u0111evinarima tako\u0111e nisu mogli biti samo Srbi, ve\u0107 i pripadnici drugih etni\u010dkih skupina.<\/p>\n Druga opasna redukcija je ona politi\u010dka, kada su spomenici kulturne ba\u0161tine progla\u0161eni za srpske tapije. Ova teza je koliko politi\u010dki neta\u010dna (kulturni spomenici ne treba da slu\u017ee kao “nacionalne” ili “dr\u017eavne” tapije!) toliko i implicitno rasisti\u010dka. Srpski nacionalisti su otvoreno demonstrirali dr\u017eavnu i kulturnu supremaciju Srba na Kosovu, ignori\u0161u\u0107i demografsku realnost i demokratska prava ve\u0107ine na Kosovu. \u010cinjenica da su najva\u017eniji spomenici kulture na Kosovu tretirani kao “srpski” i da su tako\u0111e visoko kotirani me\u0111u istorijskim argumentima na osnovu kojih je srpska dr\u017eava polagala pravo na suverenost nad Kosovom protiv volje ve\u0107ine gra\u0111ana Kosova, dovela je do toga da su ovi spomenici, i uop\u0161te svi spomenici markirani kao srpski, u o\u010dima ve\u0107ine postali “neprijateljski”. Ova alijenacija ve\u0107ine od dela najzna\u010dajnijeg kulturnog nasle\u0111a Kosova dovela je do revan\u0161isti\u010dkih napada albanskih ekstremista na srpsku nacionalnu, kulturnu i versku ba\u0161tinu marta 2004. godine, kada su spaljene pravoslavna crkva i Bogoslovija u Prizrenu, Crkva u Pri\u0161tini, i tako dalje.<\/p>\n S druge strane, ovu alijenaciju od kulturnih vrednosti i resursa Kosova koje uti\u010de da se delovi kompleksne kulturne ba\u0161tine do\u017eivljavaju kao neprijateljske, nepo\u017eeljne i kao tu\u0111e vrednosti, poja\u010dana je i agresivnom politikom srpske dr\u017eave i nacionalisti\u010dkih krugova tokom 90-ih godina pro\u0161log veka, a delimi\u010dno i danas, prema arheolo\u0161kim, istorijskim, kulturnim i religioznim vrednostima koji su klasifikovani kao nesrpski. Tokom rata srpske vojne formacije uni\u0161tavale su islamske hramove (d\u017eamije u \u0110akovici i Pe\u0107i) kao i istorijsku i kulturnu ba\u0161tinu Albanaca (zgrada u kojoj je osnovana Prizrenska liga). Kulturni imperijalizam Srbije ispoljen je i u aktu uzurpiranja kolekcije arheolo\u0161kog blaga kosovskog Muzeja, koja je preba\u010dena pre rata u Beograd i jo\u0161 uvek nije vra\u0107ena. Sve je to doprinelo stvaranju klime op\u0161te varvarizacije i uzajamnog kulturnog osporavanja.<\/p>\n Aktuelni pregovori o statusu Kosova adresira\u0107e i pitanje adekvatnog tretmana i za\u0161tite kulturne i istorijske ba\u0161tine i to je prilika da se prevlada varvarski pristup i praksa, time \u0161to \u0107e se u prvi plan ista\u0107i da se radi o univerzalnim, a ne partikularnim vrednostima. Neki predstavnici Srpske pravoslavne crkve u poslednje vreme pokazuju tendenciju depolitizacije statusa kulturne i verske ba\u0161tine, vra\u0107aju\u0107i se univerzalnim principima vere, a ne redukcionisti\u010dkim teorijama da su manastiri etni\u010dka svojina ili “tapije” za vlasni\u0161tvo Srbije nad Kosovom.<\/p>\n S druge strane, i kod albanske strane ulo\u017eeni su ve\u0107i napori da se izbegnu zamke varvarizacije kulturne ba\u0161tine i odnosa prema njoj. Ako su albanske vo\u0111e – vojvode, tokom otomanske vladavine vekovima bili ugovorno anga\u017eovani da \u0161tite dva najzna\u010dajnija manastira, De\u010dane i Pe\u0107ku Patrijar\u0161iju od nasilnika i plja\u010dka\u0161a, i uspeli su da ih sa\u010duvaju u veoma dobrom stanju, oni – kao i svi drugi spomenici i vrednosti – treba i mogu da budu sa\u010duvani i za pokolenja koja ne\u0107e biti optere\u0107ena dana\u0161njim prenagla\u0161enim predrasudama. Najbitnije u pregovorima jeste stvaranje klime poverenja da \u0107e sva kulturna i istorijska nasle\u0111a biti ravnopravno tretirana i za\u0161ti\u0107ena.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u010cija je pravoslavna kulturna ba\u0161tina Kosova? Faktografski nije ta\u010dno da su srednjovekovni manastiri i hramovi bili srpski u etni\u010dkom smislu. Oni su podizani kao hri\u0161\u0107anski hramovi<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46031","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46031","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46031"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46031\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46031"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46031"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46031"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}