Evropska unija nije insistirala na 55 posto. Na 55 posto je insistirao Solana. Iza tog stava nikada nije bilo ni jedne evropske institucije<\/p>\n
Pi\u0161e: Jelko Kacin\/RSE<\/strong><\/em><\/p>\n Kakvi bi mogli biti odnosi Srbije i Crne Gore nakon referenduma o crnogorskoj nezavisnosti? Kakav \u0107e status imati Kosovo nakon pregovora koji bi trebali biti okon\u010dani do kraja godine? Za Radio Slobodna Evropa o tome govori Jelko Kacin, slovenski zastupnik u Evropskom parlamentu i \u010dlano Komisije za odnose sa zemljama zapadnog Balkana<\/i>. <\/p>\n RSE: Nekoliko dana uo\u010di crnogorskog referenduma mnogi analiti\u010dari isti\u010du da je nedvojbeno da \u0107e njegov ishod biti za nezavisnost, ali da se 55 posto te\u0161ko mo\u017ee posti\u0107i. U demokratskoj praksi va\u017ei pravilo 50 posto plus jedan. Za\u0161to je Evropska unija inzistirala na 55 posto? <\/p>\n KACIN: Evropska unija nije insistirala na 55 posto. Na 55 posto je insistirao Solana, visoki predstavnik za vanjsku politiku. On je izvr\u0161io pritisak na strane u Crnoj Gori koje su to prihvatile. Iza tog stava nikada nije bilo ni jedne evropske institucije. <\/p>\n RSE: Mnogi misle da \u0107e, i u slu\u010daju takozvane sive zone, pregovori o dr\u017eavnim odnosima izme\u0111u Srbije i Crne Gore, biti nastavljeni. Po Va\u0161em mi\u0161ljenju, sa kakvim ishodom?<\/p>\n KACIN: Dr\u017eavna zajednica uklju\u010duje dvije dr\u017eave i dvije razli\u010dite ekonomije. Ne postoji \u010dak ni zajedni\u010dka statistika koja bi uklju\u010divala ekonomiju jedne ili druge republike u zajedni\u010dkoj statistici za zajedni\u010dku dr\u017eavu ili zajednicu. Govorimo o dva razli\u010dita ekonomska sistema, u kojima su u upotrebi dvije razli\u010dite valute, razli\u010dite porezne stope, razli\u010dite dad\u017ebine \u0161to se ti\u010de carine i svega ostalog. Ove dvije dr\u017eave ve\u0107 dugo postoje kao potpuno nezavisne. Zbog tog istog Solane, prije tri godine, su odlu\u010dile, da radi poku\u0161aja stabilizacije Srbije i stvaranja demokratskog okvira za tranziciju u Srbiji, odgode mogu\u0107i referendum za tri godine. Tada je to bio dogovor. Bila je velika \u017ertva na strani Srbije i Crne Gore u vezi toga, ali je sada do\u0161lo vrijeme da se o tome na referendumu upita stanovni\u0161tvo i da se oko toga na neki na\u010din i odlu\u010di. U svakom slu\u010daju, do pregovora mora do\u0107i. U slu\u010daju da bude vi\u0161e od 55 posto, moraju biti pregovori o tome na koji na\u010din \u0107e jedna, kao i druga dr\u017eava, krenuti svojim putem. U slu\u010daju da bude manje od 55 posto, moraju biti pregovori o tome na koji na\u010din napraviti zajednicu koja bi funkcionirala na du\u017ei rok i koja bi bila efikasnija. Na na\u010din kako ona funkcioni\u0161e sada, te\u0161ko da se mo\u017ee sti\u0107i u Evropsku uniju jer to nije efektivan put.<\/p>\n RSE: Srpski premjer Ko\u0161tunica na predavanju – Srbija na putu u Evropsku uniju, u njema\u010dkoj zakladi Conrad Adenaueur u Berlinu, se zalo\u017eio za status quo u pogledu granica na Balkanu, isti\u010du\u0107i da bi nezavisnost Kosova vodila destabilizacije regije. Kakvo je Va\u0161e mi\u0161ljenje?<\/p>\n KACIN: Rado \u010dujem takvu izjavu, ako zaista tako i misli, jer koliko znam, srpska strana, kada se govori o budu\u0107nosti Kosova, \u017eeli dijeliti Kosovo, a to je ve\u0107 promjena granica. Granice unutar Srbije postoje. Bile su tu dvije autonomne pokrajine. Granice izme\u0111u Kosova i Srbije, Kosova i Makedonije, Kosova i Albanije, Kosova i Crne Gore su poznate. Ako je to zaista na\u010delan stav, to je pozitivna vijest. Uvijek u Zapadnom Balkanu, a prije svega u Dr\u017eavnoj zajednici, postoji praksa bitke za interpretaciju \u0161ta je neko mislio kada je rekao ono \u0161to je rekao.<\/p>\n RSE: Do kraja godine status Kosova bi trebao biti rije\u0161en. Po Va\u0161em sudu \u2013 da li bi to mogla biti puna ili uvjetovana nezavisnost, vrsta me\u0111unarodnog protektorata, ili neko tre\u0107e rje\u0161enje?<\/p>\n KACIN: Ne \u017eelim se izja\u0161njavati oko toga jer je to ne\u0161to \u0161to je u interesu dva najve\u0107a naroda, albanskog, koji je ve\u0107ina unutar Kosova a manjina unutar Srbije, i srpskog, koji je ve\u0107ina unutar Srbije a manjina unutar Kosova. Kada govorimo o Kosovu mislim da treba biti principijelan. Kosovo mo\u017ee postati samostalna dr\u017eava, ako za to stvore uslovi i preduslovi. Evropska unija je donijela odluku da postoji evropska perspektiva za sve dr\u017eave Zapadnog Balkana, ali Kosovo nije dr\u017eava. Kosovo u ovom momentu nije pod jurisdikcijom Srbije, tako da se postavljaju u biti dva pitanja. Prvo, da li je Srbija spremna ubrzati svoje napore za ulazak u Evropsku uniju i da li Srbija mo\u017ee u\u0107i u Evropsku uniju prije Kosova. Ako ne \u017eeli, ne treba, i mo\u017ee \u010dekati jo\u0161 dugi niz godina. Na drugoj strani, zna se da Kosovo, bez statusa dr\u017eave, ne mo\u017ee u\u0107i u Evropsku uniju. Ni jedna nedr\u017eava, ni jedan me\u0111unarodni protektorat, nije dio Evropske unije i ne\u0107e biti sve dok ne postane efikasna dr\u017eava koja u praksi implementira sve preduslove za \u010dlanstvo u Evropskoj uniji. Postoji hamletovsko pitanje – Biti ili ne biti, sada ili nikada – za obje strane, za Srbe i Srbiju kao republiku ili unutar dr\u017eavne zajednice i za Albance na Kosovu i Kosovo kao mogu\u0107u budu\u0107u dr\u017eavu ili \u010dlanicu Evropske unije.<\/p>\n RSE: Evropska unija je prekinula pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom o stabilizaciji i pridru\u017eivanju zbog nesuradnje sa Ha\u0161kim tribunalom. Ima li vlast u Beogradu snage i \u017eelje suo\u010diti se sa izru\u010denjem ha\u0161kog optu\u017eenika Mladi\u0107a?<\/p>\n KACIN: To ne znam. Ako bih sudio po rije\u010dima, onda bih rekao da se svi mu\u010de koliko je mogu\u0107e da bi do\u0161li do tog cilja. Ako bih sudio po djelima, rekao bih da govore jedno, a rade drugo. Na taj na\u010din nije mogu\u0107e produ\u017eiti, niti zaklju\u010diti pregovore o stabilizaciji i asocijaciji.<\/p>\n RSE: Bosna i Hercegovina nije uspjela donijeti ustavne promjene. Republika Srpska nije prihvatila reformu policije. Koliko je danas Bosna i Hercegovina daleko od europskih integracija?<\/p>\n KACIN: To ne znam, ali je ispred Srbije i Crne Gore jer vodi pregovore o stabilizaciji i asocijaciji. Na \u017ealost, te pregovore je po\u010dela poslije Srbije, \u0161to je politi\u010dki i istorijski gledano nekorektno. Bosna je ipak bila prva i najve\u0107a \u017ertva svih jugoslovenskih ratova u devedesetim godinama. Zaslu\u017eila bi da krene naprijed. Pregovori ipak idu dalje i spoznaja da su potrebne promjene je sve ja\u010da. Mislim da ne treba kukati zbog ovoga \u0161to se desilo u vezi sa Ustavom i reformom policije. Treba to uzeti kao spoznaju jer se ta spoznaja \u0161iri i unutar stanovni\u0161tva. Mislim da je svakim danom sve vi\u0161e progresivnih snaga koje znaju da nemaju druge alternative nego da od Bosne naprave validnu dr\u017eavu koja mo\u017ee krenuti br\u017ee ka Evropskoj uniji.<\/p>\n RSE: Piranski zaljev, Sveta Gera, Kr\u0161ko, Ljubljanska banka, neki su od sporenja na relaciji Zagreb – Ljubljana. Da li bi Slovenija mogla ote\u017eati hrvatski put u punopravno \u010dlanstvo Evropske unije?<\/p>\n KACIN: Slovenija ne mo\u017ee ote\u017eati put Hrvatske, koji je i onako veoma te\u017eak. Ne\u0107e biti nikakve \u0161anse za ulazak u Evropsku uniju sve dok se ne stvore uslovi za \u0161irenje, a to je odluka oko budu\u0107eg ustavnog dokumenta. Za to nam treba jo\u0161 nekoliko godina. \u0160to se ti\u010de uslova i zatvaranja poglavlja, kojih ima 35, Hrvatska \u0107e morati stvoriti bolji imid\u017e za sebe jer ina\u010de ne\u0107e biti u stanju zatvoriti pojedina poglavlja, kao \u0161to je to morala Slovenija, kao \u0161to se to danas tra\u017ei od Bugarske i Rumunije, kojima se \u010dak mo\u017ee odgoditi ulazak u Evropsku uniju. To sve va\u017ei i za Hrvatsku. Evropski standardi u praksi su preduslov za ulazak, a ne samo rije\u010di. Djela su bitna.<\/p>\n Mirjana Rakela<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Evropska unija nije insistirala na 55 posto. Na 55 posto je insistirao Solana. Iza tog stava nikada nije bilo ni jedne evropske institucije<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46028","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46028","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46028"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46028\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46028"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46028"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46028"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}