Drug \u010ci\u010dan svakoga dana obla\u010di svoje odelo i silazi u centar Grgurevaca na putu do spomen-sobe, da bi se usput mimoi\u0161ao sa lokalnim pravoslavnim sve\u0161tenikom na putu do barokne, umivene seoske crkve u kojoj dr\u017ei redovnu slu\u017ebu<\/p>\n
Pi\u0161e: \u017deljko Markovi\u0107\/Dnevnik<\/strong><\/em><\/p>\n Drug \u010ci\u010dan, oni\u017ei, suvonjav \u010dovek u prili\u010dnom dobu (1927), zavidne telesne i mentalne pokretljivosti, vanserijskog aktivizma za svoje penzionerske godine, slo\u017eenog \u017eivotnog iskustva i, na kraju krajeva, sa dva poslednja udara nesre\u0107e: ostao bez Sarajeva u kome je proveo bezmalo celi \u017eivot i bez supruge \u2013 svakog dana po razra\u0111enom ritmu otkako se iz Bosne vratio u selo svojih predaka i svoje rodno selo Grgurevce na Fru\u0161koj gori, odlazi u partizansku spomen-sobu da \u201c\u010duva uspomene\u201d na antifa\u0161isti\u010dku pro\u0161lost rodnog kraja, \u201cna slu\u017ebu\u201d u svoju crvenu crkvu sa zvezdom petokrakom. <\/p>\n Grgurevci druga \u010ci\u010dana, izme\u0111u dva svetska ubijanja ekonomski napredna srpsko-nema\u010dka sredina, primer su arhetipskog fru\u0161kogorskog partizanskog sela, ali su i ogledalo jedne druge, manje popularne istine u socijalisti\u010dkim vremenima \u2013 da su Sremci, takvi kakvi su (plahoviti, lukavi), odlazili u Fru\u0161ku, la\u0107ali se oru\u017eja i tukli se \u201cpod petokrakom\u201d, ve\u0107inom ne iz jasnih ideolo\u0161kih (komunisti\u010dkih) pobuda kako im je to pod vidom nekakve kolektivne \u201cpoliti\u010dke zrelosti i samosvesti\u201d kasnije pripisala Titova propaganda u kojoj su i sami zna\u010dajno participirali! \u2013 nego naj\u010de\u0161\u0107e zbog elementarne nemogu\u0107nosti njihovog mentalnog sklopa da okupaciju, gubitak slobode, prihvate kao normalnu \u010dinjenicu \u017eivota. <\/p>\n Sremci biolo\u0161ki ne mogu da podnesu da im stranac nepozvan vr\u0161lja po avliji, zaklanja Sunce i Zvezde, pljuje u vedro oka\u010deno o \u0111ermu, i da trpe spu\u0161tenih noseva. Nije im u prirodi.<\/p>\n \u0160ezdeset godina posle Drugog svetskog ubijanja, drug \u010ci\u010dan iz Grgurevaca, odnosno panzionisano \u201cvojno lice\u201d Branko Lo\u0111inovi\u0107, izgleda (mo\u017eda i sam sebi) kao poslednji idealista titoizma.<\/p>\n Ko je putovao Sremom, naro\u010dito njegovim \u201ccrvenim\u201d predelima, s pomenutim Grgurevcima kao simboli\u010dnom (antifa\u0161isti\u010dkom) ta\u010dkom na Fru\u0161koj gori i Pe\u0107incima u tzv. ravnom Sremu, mogao je da zapazi fenomen koji mo\u017eda nije (a daj Bo\u017ee da jeste) ekskluzivna pojava ovog dele Vojvodine, ali je, ipak, paradoks i cinizam istorije da, posle svega, spojeni mu\u010deni\u0161tvom, najlo\u0161ije stoje naizgled nespojive koncepcije \u017eivota \u2013 krst i petokraka, to jest seoske crkve i, relativno odskoro, spomenici NOB-a.<\/p>\n \u0160ta je ako ne mu\u010deni\u0161tvo, spojilo kamenu plo\u010du sa poru\u0161ene crkve manastira Be\u0161enovo s urezanim crkveno-slovenskim tekstom najverovatnije iz XVIII veka, koju sam zimus ugledao polomljenu i ba\u010denu u potok \u010ciko\u0161 sa gomilom \u0161uta preko puta nekada\u0161njeg manastirskog kompleksa (i o vandalizmu uredno obavestio sekretara vladike sremskog gospodina Vasilija), i odlomljenu kamenu glavu partizana \u0110or\u0111a Nik\u0161i\u0107a Johana, bistu koju sam zatekao na zemlji prislonjenu uz postament u centru Be\u0161enova\u2026 <\/p>\n Dodu\u0161e, bi\u0107u precizan, govorim o okru\u017eenju Grgurevaca i Pe\u0107inaca, \u010diji apokalipti\u010dni prizori razorenih, zapu\u0161tenih, ubogaljenih, poni\u017eenih kultnih \u201cobjekata\u201d u centralnim \u010dvori\u0161tima sela, vre\u0111aju ne samo oko i esteti\u010dki identitet naselja, nego i zdrav razum \u2013 samo religiozno i humanisti\u010dko bi\u0107e civilizovanog \u010doveka. Neko \u0107e re\u0107i da je to (\u0161to se doga\u0111a, na primer, sa rasturenim memorijalnim centrom u Prhovu) i\u017eivljavanje \u201cbo\u017eije pravde\u201d ili \u201cporavnanje ra\u010duna\u201d zbog svega \u0161to je komunisti\u010dka ideologija u\u010dinila crkvi od kraja Drugog svetskog ubijanja, ali premda to mo\u017eda tako izgleda, i natura se \u010dak logi\u010dno (da ne ka\u017eem: pravi\u010dno) u svom osvetoljubivom zvu\u010danju, ru\u0161ila\u010dki poriv te vrste je, ipak, i\u017eivljavanje primitivnog, nezrelog ili bolesnog uma. <\/p>\n U Prhovu su \u201cnepoznata lica\u201d, strpljivim dugogodi\u0161njim divljanjem, potpuno razorila spomen-dom u centru sela, uni\u0161tila su spolja i iznutra \u010ditavu, lepu i skladnu zgradu oblo\u017eenu belim, mermernim plo\u010dama, podignutu na sredini malog memorijalnog parka sa bistom Voje Jovanovi\u0107a Tome u \u010delu, s urezanim imenima nastradilih Prhov\u010dana i, s nekim \u010dudom sa\u010duvanom, metafori\u010dnom ranjenom ko\u0161utom. U\u0161ao sam u zgradu, zapravo u \u0161uplju ljusku gra\u0111evine, pretvorenu u divlji javni klozet i \u0111ubri\u0161te, zatrpanu \u0161utom, krhotinama mermernih plo\u010da i stakla, opoganjenu\u2026 <\/p>\n I premda sam se po Sremu nagledao svakojakog gada, golgota te zgrade delovala je na mene pora\u017eavaju\u0107e, ba\u0161 kao i sudar sa u\u017easnom spoznajom da pravoslavne srpske crkve u tom kraju nisu celovito obnovljene ni \u0161ezdeset godina posle Drugog svetskog ubijanja (zna li se to uop\u0161te u obli\u017enjoj Patrijar\u0161iji), a da je, s druge strane, demokratski cirkus na sve to udario svoj pe\u010dat: istutnjao je politi\u010dke, revan\u0161isti\u010dke, i oslobodio druge destruktivne besove na spomenicima NOB-a i \u201ckomunisti\u010dke ideologije\u201d. <\/p>\n Crkva u Prhovu, gra\u0111evina zatubastog, bezli\u010dnog, neuglednog tornja, koji je u stvari bedna improvizacija, s krovom koji proki\u0161njava, jo\u0161 je i dobra za crkvenu olupinu u susednim Sremskim Mihaljevcima, za hram zahr\u0111alog, bu\u0161nog zvonika, oronulih i prljavih fasada. Pokraj te crkve zapu\u0161teni spomenik NOB-a s osu\u0161enim, poluraspadnutim vencem. U ranjavom, golom tornju crkve u Karlov\u010di\u0107u, s izvaljenim prozorima zapretenim \u017eicom kao iskopanim o\u010dima, vrvi od divljih golubova, a u blizini se raspada spomen-parki\u0107 u odrtaveloj ogradi. Sli\u010dne mrlje be\u0161\u010da\u0161\u0107a u Suboti\u0161tu, Ogaru, Obre\u017eu\u2026 <\/p>\n Vratimo se sada drugu \u010ci\u010danu iz Grgurevaca na Fru\u0161koj gori. U okolnostima kada su se i krst i petokraka spojili u raljama istorijskog cinizma i nevaspitanja, \u010ci\u010danova odana, mirna posve\u0107enost partizanskoj spomen-sobi ukazuje se kao dostojanstvena principijelnost. <\/p>\n Branko Lo\u0111inovi\u0107 je fino isprogramirao svoj penzionerski dan u Grgurevcima! Dan \u010dija je sadr\u017eina od smrti njegove supruge zna\u010dajno odstupila iz ravnote\u017ee (\u201cUmrla je od tuge za Sarajevom\u2026\u201d), pomerila se iz le\u017ei\u0161ta seoskog svakodnevlja na Fru\u0161koj gori, a ve\u0107 s obzirom i na to da su jedno drugom (Sremac i Bosanka) celog \u017eivota bili \u201cveoma privr\u017eeni\u201d, i da im je, ipak, takti\u010dki mudro pode\u0161en dolazak u njegov Srem devedesetih godina, uo\u010di sveop\u0161teg bosansko-hercegova\u010dkog krvoproli\u0107a, ma koliko u po\u010detku stresan za mentalitetski sklop ro\u0111ene Sarajke, ubrizgao u \u201cizbegli\u010dki\u201d \u017eivot energiju novog po\u010detka i smisla.<\/p>\n I dok je ona u njegovoj ku\u0107i s prostranom avlijom, hranila koko\u0161ke i zalivala ba\u0161tensko cve\u0107e \u201cboluju\u0107i za Sarajevom\u201d, te\u0161ko se prilago\u0111avaju\u0107i sremskom mentalitetu i (nepisanim) pravilima nove sredine, njen mu\u017e, drug Branko Lo\u0111inovi\u0107 je osetiv\u0161i puls fru\u0161kogorskog zavi\u010daja prona\u0161ao svoje uto\u010di\u0161te, svoj crveni smisao: u partizanskoj spomen-sobi rodnog sela Grgurevaca, me\u0111u svojima, opkoljen petokrakama i uspomenama. <\/p>\n Prema tome, kada ka\u017eem da je drug \u010ci\u010dan isprogramirao svoj grgureva\u010dki dan, imam u vidu da svako jutro ovaj \u010dovek odlazi u spomen-sobu kao \u0161to neko odlazi na posao ili u crkvu (\u201cDru\u017eim se s borcima, \u010ditam\u2026\u201d), zatvara se u istorijsku ti\u0161inu \u201csvog (titoisti\u010dkog) sveta\u201d, stara se o njemu, glanca petokrake kao monah krstove, do\u017eivljavaju\u0107i sebe kao neku vrstu lokalnog \u201c\u010duvara (partizanskih) uspomena\u201d, i kao svaki pravi vernik titoizma, bdi nad ikonom svog vrhovnog komandanta: Josipa Broza Tita! <\/p>\n U porodi\u010dnoj ku\u0107i druga \u010ci\u010dana, stotinak metara od centra (raskr\u0161\u0107a) Grgurevaca, u ku\u0107i s avlijom (i sitnim i pametnim, odvezanim kerovima koji lete po avliji kao mu\u0161ice), vlada ti\u0161ina od one staklene vrste koja se zaledi u vazduhu i dugo se otapa kada ku\u0107u napusti \u017eena zauvek. Me\u0111utim, u maloj, prenatrpanoj kujnici sa fotografijama i kalendarom zakucanim na zidovima, starinski \u0161poret krcka poslednje zalihe drva, i mo\u017eda pod utiskom \u017eenskog principa toplote, koja miri\u0161e na pr\u017eenu kafu, sti\u010de se utisak da je doma\u0107ica tu negde u ku\u0107i, i da \u0107e svaki \u010das banuti na vrata. Udovac skida sa centralnog mesta na zidu veliku, uramljenu fotografiju svoje \u017eene i po vlastitoj \u017eelji s njom pozira fotoreporteru. Zatim, primetiv\u0161i da gledamo portret Josipa Broza Tita na kalendaru SUBNOR-a, drug \u010ci\u010dan se osmehuje i upire prstom u svog vrhovnog komandanta (\u201cNJega, njega slikajte\u2026\u201d). Pitam ga kako je do\u0161lo do toga da se nastani u Sarajevu?<\/p>\n Drug \u010ci\u010dan je neodre\u0111en: \u201cDesilo se, eto tako\u2026 Od ku\u0107e, odavde iz Grgurevaca, vaspitan kao selja\u010dko dete u duhu po\u0161tovanja i ljubavi prema svakome, oti\u0161ao sam u svet \u010detrdeset druge, a vratio se pre petnaestak godina.\u201d<\/p>\n \u201cU Bosni ste upoznali suprugu?\u201d Prime\u0107ujem: \u201cDru\u017ee \u010ci\u010dane, lepo ste \u017eiveli u Brozovo vreme!\u201d \u201cA danas?\u201d Drug \u010ci\u010dan, poslednji \u010duvar petokrake, svakoga dana obla\u010di svoje odelo (dodu\u0161e, bez gomile ordenja, koje nam je pokazao) i silazi u centar Grgurevaca na putu do spomen-sobe, da bi se usput mimoi\u0161ao sa lokalnim pravoslavnim sve\u0161tenikom na putu do barokne, umivene seoske crkve u kojoj dr\u017ei redovnu slu\u017ebu. Svakom svoj oltar. I svakom svoj Bog. Drug \u010ci\u010dan odlazi u praznu spomen-sobu, sve\u0161tenik odlazi u praznu crkvu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Drug \u010ci\u010dan svakoga dana obla\u010di svoje odelo i silazi u centar Grgurevaca na putu do spomen-sobe, da bi se usput mimoi\u0161ao sa lokalnim pravoslavnim sve\u0161tenikom na putu do barokne, umivene seoske crkve u kojoj dr\u017ei redovnu slu\u017ebu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-46012","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46012","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=46012"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/46012\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=46012"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=46012"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=46012"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\n\u201cDa. O\u017eenio se, dobio s njom decu\u2026\u201d
\n\u201cGde su vam deca?\u201d
\n\u201c\u0106erka je udata ovde, a sin je u Mitrovici, prodaje kompijutere.\u201d
\n\u201c\u010cime ste se bavili u Sarajevu?\u201d
\n\u201cBio sam vojno lice! \u2013 Ali , izu\u010dio sam i za mesara, kobasi\u010dara, i bio sam dugo godina \u0161ef prerade mesa u Sarajevu.\u201d<\/p>\n
\n\u201cLepo, lepo\u2026 Dobio sam stan od dru\u0161tva, i sada sam vlasnik tog stana u Sarajevu, imao sam u Titovo doba sve uslove za dobar i normalan \u017eivot, i kao takav bio sam po\u0161tovan i cenjen\u2026\u201d<\/p>\n
\n\u201cPre\u017eivljavam kako mogu i kako moram.\u201d
\nA ja (gledaju\u0107i u Titov portret): \u201cIiii\u2026 Je l umro?\u201d
\nA drug \u010ci\u010dan (\u0161iroko osmehnut): \u201cTa, di \u0107e umreti\u2026\u201d
\n\u201cZa\u0161to ga toliko volite?\u201d
\n\u201cSve mi je dao.\u201d<\/p>\n