Za sledeci Venecijanski bijenale trebalo bi prijaviti Srbiju kao performans u realnom prostoru i vremenu<\/p>\n
Pi\u0161e: Teofil Pancic<\/strong><\/em><\/p>\n Ovo sto sa dirljivom upornoscu ocajnika nazivamo Republikom Srbijom vaistinu odavno nije drzava \u2013 jok vala, ovo je konceptualisticki work-in-progress, stvaran na teskim psihoaktivnim supstancama. Da stvar bude jos ludja, umetnicka trupa koja stvara ovaj galimatijas cvrsto je resena da vascelom svetu prikaze sve raskosne mogucnosti svoje razbokorene maste. A ako za \u201clebac zaradjujes bivajuci nekakvim hronicarom zbivanja i (para)fenomena u tom otkacenom Umetnickom Delu izlozenom na otvorenom prostoru izmedju Horgosa i Preseva \u2013 a koje bi zapravo trebalo izloziti na Venecijanskom bijenalu, ama je previse kabasto da stane tamo u prirodnim dimenzijama \u2013 onda ne smes da se opustis ni sekunde, posto svakovrsni Agensi Ludila sljakaju kao blesavi dan i noc. Evo, u ponedeljak, tek sto je otkucalo podne, zove me novinarka B92 “da prokomentarisem onaj cirkus u Skupstini”. Kakav bre cirkus, seko, nemam pojma o cemu se radi, citam neku knjigu i ne me zanima nikakva Skupstina i ostali bakraci?! Koga je jos uopste briga za to? Docnije, medjutim, ipak me stigne vest sta je sve tamo bilo: Ludi i Zbunjeni stupali u intimne odnose, u svim mogucim pozama, u direktnom prenosu. Pa dobro dokle, bre, vise?! Ionako bi svako pominjanje te samodegradirane institucije trebalo kaznjavati kao namerno sirenje neizlecive dosade medju stanovnistvom i sistematsko trovanje mladih generacija osecanjem zivotnog besmisla. Medjutim, sipak: eto, ni ja ne mogu odoleti da se javno ne nadivim vidjenom. Ako, pri tom, joste i znamo da je formalni povod najnovije fertutme bio stanoviti Milosevic Slobodan, onda cela stvar postaje vec uporno nepodnosljiva: hocemo li mi ikada docekati dan koji nam nece zapoceti krucijalnim dilemama glede toga sta ima novo u njegovom zivotu ili u njegovoj smrti?!<\/p>\n Samo, kad malo bolje pogledas, ne radi se ovde o mrtvom idolu “nadiruceg prostaka” (Mereskovski), nego o njegovim zivahnim sirocicima. Koji su, kao sto znate, prvo jednom otcutali minut stojecki, u spomen na svog kolektivnog Oca, pa su na nevolju shvatili da Udovica Srbija to nije videla u direktnom prenosu, pa su onda trazili, i dobili, da se cela stvar ponovi, uz socijaliste i radikale u pijetetnom ustanickom stavu, i kostunicare u pozi lezerne zavaljenosti u skamije. Dok su ostali poslanici demonstrativno zazjavali napolju, na pus-pis pauzi. I tako je SM, dakle, dobio dva minuta cutanja o istom trosku: jedan za najuzi krug politicke porodice, a drugi za sve namernike i zainteresovane. E, ako mi neko dokaze da je bilo ko, bilo kada, bilo gde na Zemlji, u parlamentu ili van njega, u ovoj i drugim galaksijama, imao reprizu minuta cutnje, vodim ga na rucak! I to ne u skupstinsku menzu. <\/p>\n Kazu da je ponovno izvodjenje tisine (a mozda je ono prvo bilo generalna proba?) oficijelno zatrazio Ivica Dacic. Koji Ivica Dacic?! Jel to onaj djak-pesak sto se onomad doklatio iz Zitoradje s koferom u ruci, pa mu se osladilo da se bavi koferima? E, bas taj. Pa dobro, sta taj jos radi na slo… mislim, u Skupstini? Ne bih znao, ali ne vidim ni zasto bi pa jadni Ivica bio gori od drugih iz iste branse. Coveku je naprosto dopalo da bude autor trenutno aktuelnog segmenta \u2013 vrhunskog, sto jes\u201d jes\u201d \u2013 ovog Umetnickog Dela u cijem telu (kodza golem eksponat!) svi mi zivimo, kao svojevrsni eksponati-paraziti. Ili kao oni notorni crvi u svajcarskom siru. I on, Dacic, radi taj svoj posao onako kako ume, u skladu sa svojim mentalno-kulturnim predispozicijama, koje svakako nisu nimalo slabije nego sto je to uobicajeno medju drustvancetom koje je deceniju i po pretvaralo nekadasnju Drzavu u avangardni Artefakt, u predmet intenzivnog proucavanja i obozavanja najradikalnijih belosvetskih kunsthistoricara danasnjice. <\/p>\n Vi mozda mislite da se ja ovde sprdam, ali uveravam vas da duboko gresite. Evo, dakle, mog predloga: na sledecu Veneciju moramo da prijavimo ovaj performans u realnom prostoru i vremenu: ocvali diktator umire u izgnanstvu i zatocenistvu, ovde mu organizuju karmine, jedni performeri naricu i cupaju kose, drugi pustaju nekakve balone i emituju bezrazlozno veselje, samodrsca sahranjuju u mraku, i na kraju mu u lokalnoj Asambleji organizuju pomen u nastavcima! Pa ljudi, ako to ne bi pomracilo slavu svih belosvetskih foliranata od Endija Vorhola pa do Dzefa Kunsa, Bojsa, Grojsa i kako-se-sve-ne-zovu, evo, slobodno me zovite Paja Patak! A moze i Silja. Za sledeci Venecijanski bijenale trebalo bi prijaviti Srbiju kao performans u realnom prostoru i vremenu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-45984","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45984","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=45984"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45984\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=45984"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=45984"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=45984"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nVreme je da se sa ovim devastiranim mestom konacno nesto ucini. Ako smo vec dokazano odustali od toga da ovde ponovo uspostavimo Drzavu i Drustvo, da pocnemo da zivimo onako kako zive ljudi nase epohe na evropskom kontinentu, onda je vreme da se ovoj amorfnoj masi podari neki drugi znacaj i smisao, da zadobije nekakav prepoznatjiv status i identitet, samim tim i neko svoje mesto u poretku stvari. Biti umetnicko delo, uostalom, i nije tako lose. Narocito u danasnjem permisivnom postmodernom drustvu, cija je deviza anything goes \u2013 sve moze, sve prolazi. A i Ivica D. bi tako konacno nasao smisao svog zivota, obaska i medjunarodnu reputaciju, pa bi od Venecije do Berlina, od Berlina do Njujorka, i dalje, i ukrug, isao sa koferom u ruci, sasvim legalno i legitimno, ne bojeci se da li ga neko snima. Pa snimaj, rodjo, sve je to ionako samo nas novi projekat, direktan enter u istoriju umetnosti!<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"