Smena vlasti i demokratizacija Crne Gore su osnovni razlog mog politi\u010dkog anga\u017emana i ne pla\u0161i me mogu\u0107a represija re\u017eima Mila \u0110ukanovi\u0107a, ka\u017ee u intervjuu za \u201cDnevnik\u201d jedan od lidera novog crnogorskog koalicionog opozicionog bloka Miodrag Leki\u0107<\/p>\n
Pi\u0161e: Dnevnik<\/strong><\/em><\/p>\n \u2013 Smena vlasti i demokratizacija Crne Gore su osnovni razlog mog politi\u010dkog anga\u017emana i ne pla\u0161i me mogu\u0107a represija re\u017eima Mila \u0110ukanovi\u0107a. Moraju oti\u0107i oni koji su zamislili da ostvare promenu dr\u017eavno- pravnog statusa Crne Gore time \u0161to \u0107e pola Crna Gore proglasiti snagama destrukcije \u2013 ka\u017ee u intervjuu za \u201cDnevnik\u201d jedan od lidera novog crnogorskog koalicionog opozicionog bloka Miodrag Leki\u0107. <\/p>\n S pojavom \u201cdemokarske \u010detvorke\u201d, koju, uz Leki\u0107a, \u010dine predsednik SNP Predrag Bulatovi\u0107, direktor Grupe za promene Neboj\u0161a Leki\u0107 i biv\u0161i ministar policije Andija Jovi\u0107evi\u0107, mnogi tvrde da se u Crnoj Gori stvara atmosfera koju je u Srbiji doneo DOS i da je vlast dobro uzdrmana, jer je na\u0111en pravi odgovor re\u017eimu koji traje 15 godina.<\/p>\n Da li je koincidencija \u0161to se \u201cdemokratska \u010detvorka\u201d pojavila pred refrendum, a nudi evropsku perspektivu Crnoj Gori?<\/p>\n – Referendum jeste osnovni razlog za ovo okupljanje demokratske alternative u Crnoj Gori, zbog ove dramati\u010dne situacije strahovito podeljenog naroda i visokih tenzija. Iako ne primaran, na\u0161 cilj jeste smanjenja tenzija i pru\u017eanja alternative ovoj manipulisanoj, forsiranoj atmosferi podela, koje ne donose dobro Crnoj Gori. <\/p>\n A primaran cilj vam je smena aktuelne vlasti?<\/p>\n – Nisam od onih ljudi koji pripadaju populisti\u010dkim grupama i ne verujem u te \u201cnulte ta\u010dke istorije\u201d, kada se kre\u0107e iz po\u010detka, pa i nemam li\u010dnu opsesiju dolaska na vlast. Ovde je neophodno ozdravljenje i demokratizacija te\u0161ko deformisanog crnogorskog dru\u0161tva i ne isklju\u010dujem da \u0107e ishod toga biti promena vlasti na demokratskim izborima.<\/p>\n Kakav je va\u0161 stav prema refrendumu u Crnoj Gori?<\/p>\n – Obe opcije su legitimne i imaju utemeljenje u istoriji. Ali, ako je ta tema forsirana, nametnuta i do\u0161lo se do ovog stanja, ja sam za stvaranje demokratskih uslova i da se na tom refrendumu izjasni zaista volja gra\u0111ana da li su za zajedni\u010dku dr\u017eavu ili nezavisnu Crnu Goru. I tu volju treba respektovati. Me\u0111utim, sti\u010de se utisak da je referendum nametnut da bi se pomerile neke druge dramati\u010dne teme u Crnoj Gori, kao \u0161to su ekonomske i socijalne. I ljudima se sa njih skre\u0107e pa\u017enja da bi se uzbu\u0111ivali i emotivno iscrpljivali na referendumskim debatama, \u0161to se i uspelo. Mi \u017eelimo da refrendum ne bude u uzavreloj, ve\u0107 relaksiranoj atmosferi, tako da on ne odlu\u010duje samo o dr\u017eavno-pravnom statusu, ve\u0107 da bude po\u010detak demistifikacija, da nezavisna Crna Gora nije misti\u010dno stanje u kome po\u010dinje nekakvo blagostanje. Dakle, radi se o du\u017eem periodu populisti\u010dkog manipulisanja. Prvo je bio kult vi\u0161eg cilja komunizam, zatim se nekih sedam godina valjao srpski populizam u Crnoj Gori i ljudi su sanjali obnovu Du\u0161anovog carstva. Posle toga je nastala antisrpska politika i apsolutizovanje nezavisnosti Crne Gore. I ono \u0161to je bizarnost crnogorske politi\u010dke scene je da su isti ljudi u\u010destvovali u sve tri faze. Danas podsti\u010du referendum da bi trajali i dalje na vlasti, a ne kao ozbiljni dr\u017eavni projekat o kome gra\u0111ani treba da se odlu\u010de na ovaj ili onaj na\u010din.<\/p>\n Koliko gra\u0111ana Crne Gore treba da se izjasni za nezavisnost da bi refrendum bio validan?<\/p>\n – U razvijenim demokratskim dru\u0161tvima kada se radi o pitanjima promene dr\u017eavno- pravnog statusa ili za dono\u0161enje ustava tra\u017ei se ne\u0161to ve\u0107a, a ne prosta ve\u0107ina. Za takve sudbonosne odluke mora se i\u0107i s jednom ja\u010dom, ozbiljnijom ve\u0107inom, koja bi garantovala stabilnost. Ja sam za takvu izrazitiju ve\u0107inu koja bi \u201cdan posle\u201d garantoval stabilnost Crnoj Gori.<\/p>\n Imate li simpatije i podr\u0161ku Brisela i Va\u0161ingtona?<\/p>\n – Ne boravim permanento u Crnoj Gori i poslednjih godina sam vi\u0161e proveo u akademskom ambijentu na univerzitetu, nego \u0161to sam ostvarivao politi\u010dke kontakte. Ali, stvaranje demokratske politi\u010dke alternative sa evropskim vrednostima nosi za sobom sigurno uva\u017eavanje EU i evropskih krugova. Ne mogu sada govoriti o podr\u0161ci. U meri koliko se afirmi\u0161emo kao ozbiljna demokratska alternativa ostvariva\u0107emo i pa\u017enu Va\u0161ingtona i Brisela, a u kojim formama i modalitetima ne bih znao u ovom trenutku.<\/p>\n Neboj\u0161a Medojevi\u0107 govori da mu je i \u017eivot u opasnosti anga\u017emanom i ukazivanjem na ono \u0161to radi \u0110ukanovi\u0107eva vlast. Mislite li da ste i vi, \u201cbacanjem rukavice\u201d aktuelnoj vlasti, u opasnosti?<\/p>\n – Ne razmi\u0161ljam o tome. U Crnoj Gori sam ro\u0111en, tu \u017eivim, s periodima kada sam u inostranstvu na diplomatskoj slu\u017ebi i drugim poslovima. Ovo je prostor odakle sam i ne vidim stvarno nikakav razlog za strah, bez obzira na okolnosti na koje \u010dovek ovde mo\u017ee da naleti. Ne mo\u017eemo pri\u010dati o Crnoj Gori i njenoj perspektivi, a da se necrnogorski upla\u0161imo potencijalnih opasnosti. Mo\u017eda sam ovo komplikovano rekao, ali, jednostavo, ne pla\u0161im se.<\/p>\n To zna\u010di da ste kandidat za slede\u0107e predsedni\u010dke izbore?<\/p>\n – O tom-potom. Moj motiv je da doprinesem pobolj\u0161anju kvaliteta dru\u0161tvenog \u017eivota, da popravimo unutra\u0161nju situaciju i spoljni imid\u017e Crne Gore, koji nije blistav u ovom trenutku, a sekundarno pitanje je dolazak na zna\u010dajnije funkcije.<\/p>\n Da li ste li\u010dno bliski sa sada\u0161njim liderima u Srbiji, predsednikom Borisom Tadi\u0107e i premijerom Vojislavom Ko\u0161tunicom?<\/p>\n – Nemam kontakte sa njima, niti politi\u010dko iskustvo zajedni\u010dkog rada, ali mislim ono \u0161to i Zapad, da se radi o demokratskim politi\u010darima i li\u010dnostima koje su zala\u017eu za po\u0161tovanje pravne dr\u017eave i op\u0161teevropskih demokratskih vrednosti. I Tadi\u0107 i Ko\u0161tunica su politi\u010dari s demokratskom kulturom, sa kojima je mogu\u0107a korektna saradnja u bilo kojoj institucionalnoj vezi Srbije i Crne Gore.<\/p>\n *** <\/p>\n Favorit za budu\u0107eg predsednika Crne Gore<\/p>\n Leki\u0107, koga mnogi vide na mestu predsednika Crne Gore, bio je jugoslovenski ambasador u Mozambiku, pa ministar spoljnih poslova u Crnoj Gori, kao nestrana\u010dka li\u010dnost, a potom u dva mandata ambasador u Rimu.<\/p>\n – Dva puta sam i napustio diplomatiju. Jednom zbog razmimoila\u017eenja sa vla\u0161\u0107u u Beogradu 1999. godine, i tada sam dve godine radio u FAO u Rimu, a onda sam posle demokratskih promena u Srbiji 2001.godine imenovan ponovo za ambasadora u Italiji. To mesto sam ponovo napustio 2003. godine, ali zbog sukoba sa rukovodstvom Crne Gore, i to je posebna i duga tema. Posle toga radim do danas kao profesor na rimskim univerzitetima La Sapijanca i Luis, gde predajem me\u0111unarodno pregovaranje. U Rimu imam i studente iz Novog Sada.<\/i><\/p>\n Dragan Milivojevic Smena vlasti i demokratizacija Crne Gore su osnovni razlog mog politi\u010dkog anga\u017emana i ne pla\u0161i me mogu\u0107a represija re\u017eima Mila \u0110ukanovi\u0107a, ka\u017ee u intervjuu za \u201cDnevnik\u201d jedan od lidera novog crnogorskog koalicionog opozicionog bloka Miodrag Leki\u0107<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-45942","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45942","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=45942"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45942\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=45942"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=45942"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=45942"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nDnevnik<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"