Reporteri Glasa u vojvo\u0111anskom selu Lov\u0107enac, najve\u0107em crnogorskom mestu u \\”dijaspori\\”, gde na prole\u0107e po\u010dinje izgradnja crnogorske pravoslavne crkve, uz prisustvo mitropolita CPC Mihajla, to jest Mira\u0161a Dedei\u0107a<\/p>\n
Pi\u0161e: Dragoljub Petrovic\/Glas javnosti<\/strong><\/em><\/p>\n Otkad je poglavica D\u017eeronimo – Crnogorac? Nije to znao ni Milorad Vujo\u0161evi\u0107 iz sela Lov\u0107enac. Gledao kviz “\u017delite li da postanete milioner”. Pitanje je glasilo: Iz kog plemena je \u010duveni indijanski poglavica D\u017eeronimo – Apa\u010di, Zulu, Cuci ili Bjelopavli\u0107i! To ga je mnogo povredilo.<\/p>\n – Mi se Crnogorci od davnina delimo na plemena – imamo Cuce i Bjelopavli\u0107e, ali nemamo D\u017eeronima. No se sprdaju s nama. U istoj emisiji, onaj Ivan Zeljkovi\u0107 se toliko cini\u010dki smijao kad postavi pitanje: Koja firma nosi ime jedne grabe\u017eljive \u017eivotinje – puma ili Radoje Daki\u0107! A Radoje je crnogorski heroj iz borbe protiv Hitlerove okupacije. Ne mo\u017ee Radoje da bude \u017eivotinja. Pitam se \u0161to ne pita\u0161e da li je ta grabljivica onaj Kari\u0107 – veli Milorad, dok lju\u0161ti rakiju s kumom Radoslavom Vujovi\u0107em u seoskoj kafani imena “Cetinje”. Crnogorstvo u genima<\/b><\/p>\n Provedete li malo vremena u Lov\u0107encu, bi\u0107ete ube\u0111eni da ste putem za Suboticu zalutali direktno u Montenegro. \u010cak i na \u017eutoj drumskoj tabli sa imenom sela neko je zalepio “krsta\u0161a”. Odrasli u ravnici, a pri\u010daju dijalektom ka da su ceo \u017eivot proveli pod Lov\u0107enom. Iako je dve tre\u0107ine ovog najve\u0107eg crnogorskog mesta u “dijapsori”, ro\u0111eno i \u017eivelo u Ba\u010dkoj, deklari\u0161u se kao \u010disti Crnogorci. Selo se pre Drugog svetskog rata zvalo Seki\u0107 i u njemu su \u017eiveli Nemci. Onda su Nemci posle rata proterani ili pobegli, ostalo ih je sve ukupno 20, a tu su naseljeni kolonisti iz barske i cetinjske nahije.<\/p>\n – Zadr\u017ealo nam se crnogorsko u genima. Doma\u0107e vaspitanje. Mi smo lojalni Srbiji, ali smo Crnogorci. I jesmo za slobodnu i nezavisnu Crnu Goru. Srpske vlasti, ove Ko\u0161tuni\u010dine kvazipatriote, negiraju nam individualnost. Ka\u017eu – Crnogorci ne postoje. O\u0107e li nam na \u010delo udariti pe\u010dat kad Crna Gora postane samostalna. Ve\u0107 nam je Ko\u0161tuni\u010din ministar pravde najavio da \u0107emo biti gra\u0111ani drugog reda. A mi ro\u0111eni u Srbiji! Dobre ljude politi\u010dari ne mogu da posva\u0111aju. Al’ neljude mogu, vrlo lako – pri\u010daju Milorad i Radoslav, polako, a svaka im je ka Njego\u0161eva. Mi\u0161o Mudre\u0161a, pak, to plasti\u010dnije opisuje: Ne mogu ja, ako me majka rodila u avionu iznad Kine, da budem Kinez. Nego ostajem Crnogorac. Ali sam zato o\u017eenio Srpkinju. \u0160to vam je ljudi, pa mi smo dva oka u glavi, i ako se razi\u0111emo. Ne\u0107e valjda bit’ granice i paso\u0161a!<\/p>\n U Lov\u0107encu su pre drugog rata postojala dve crkve – katoli\u010dka i evangelisti\u010dka. Obe su sru\u0161ene posle rata. Niko od onih koji su ih ru\u0161ili, ka\u017eu, vi\u0161e nije me\u0111u \u017eivima. Lov\u0107en\u010dani su bili uglavnom ateisti. Pre petnaestak godina, kad i ostatak Srbije, po\u010deli su da se okre\u0107u veri. I tu je nastala pometnja. Sad na brda\u0161cetu, gde je bilo jevrejsko groblje, ni\u010du temelji srpske crkve. Osve\u0161tao ih vladika Amfilohije. Blizu glavne seoske raskrsnice, na mestu povijene stare vrbe, op\u0161tina Mali I\u0111o\u0161 izdala je dozvolu i odredila plac za izgradnju hrama Crnogorske pravoslavne crkve.<\/p>\n Planirano je da sredinom prole\u0107a po\u010dne izgradnja uz prisustvo mitropolita CPC Mihajla, to jest Mira\u0161a Dedei\u0107a, koji je ve\u0107 polutajno boravio u Lov\u0107encu. Mada im je ministar vera u Vladi Srbije zapretio da tamo crkvu ni slu\u010dajno ne grade jer “nisu po kanonu”. Oni, me\u0111utim, tvrde da je CPC ukinuta dekretom Aleksandra Kara\u0111or\u0111evi\u0107a, i da je u diptihu Ruske pravoslavne crkve priznata kao autokefalna. Sve crnogorske vladike od davnina, obja\u0161njavaju, zavladi\u010dene su u Rusiji, izuzev Svetog Petra Cetinjskog.<\/p>\n U kafani “Dragalj” na zidu slike kralja Nikole i \u010ce Gevare. Pije se loza i podgori\u010dki “Vranac”. Crnogorske zastave okolo.<\/p>\n Svi vole jare\u0107e pe\u010denje<\/b><\/p>\n U loncu se kr\u010dka ra\u0161tan, crnogorski nacionalni specijalitet. Sli\u010dan kelju, samo ne ide u glavicu, nego u list. Uz ra\u0161tan se stavi suvo meso i kobasica s kukuruznim bra\u0161nom.<\/p>\n Vlasnik Dragan Samard\u017ei\u0107 pri\u010da da je kafana na prometnom mestu, uz drum, te ima ponekad i nekih provokacija na ra\u010dun “ikonografije”. Nikad, me\u0111utim, nema provokacija oko menija. Svi vole jare\u0107e pe\u010denje. Na slavu, Svetog Jovana, dolaze mu i prijatelji Ma\u0111ari, zaigraju redovno i \u010darda\u0161. Sinove mu je krstio srpski pop iz Srbobrana, a po\u0161to ni on nije bio kr\u0161ten, krstio i njega.<\/p>\n – Mene popovi ne smetaju ni\u0161ta. Smeta mi \u0161to nam ne daju da gradimo na\u0161u crkvu – veli gazda “Dragalja”.<\/p>\n Sve\u0161tenik CPC dolazi u Lov\u0107enac iz Crne Gore samo na velike verske praznike – Bo\u017ei\u0107, Uskrs i najve\u0107u crnogorsku slavu – Svetog Pravednog Ivana Crnojevi\u0107a, koja se slavi 4. jula.<\/p>\n – Ja slavski kola\u010d nosim u srpsku crkvu, i nemam nikakav problem, iako sam vernik crnogorske crkve. Od toga problem prave jedino politi\u010dari – ka\u017ee Rodoljub Samard\u017ei\u0107, \u010dlan Lige socijaldemokrata Vojvodine, ali Crnogorac. Pri\u010da da je ovde starosedeocima otac govorio – zavr\u0161i gimanziju i zavr\u0161io si posao. Crnogorci su, ka\u017ee, tu stizali s koferom u ruci i svi su ih savetovali – zavr\u0161i fakultet da ne rmba\u010di\u0161 ceo \u017eivot i da te drugi ne “\u0161utaju”. Ispalo onda da ve\u0107inu direktora u Vojvodini \u010dine Crnogorci, i svi su hteli da budu Crnogorci.<\/p>\n – E, sad ti isti koji su naprasno od Crnogoraca postali Srbi najvi\u0161e pljuju etni\u010dke Crnogorce i ideju da se ovde gradi na\u0161 hram – obja\u0161njava Rodoljub.<\/p>\n Nije Pe\u0161\u0107o pe\u0161o<\/b><\/p>\n Se\u0107a se i Dragi\u0161a Vujovi\u0107 kako je nekada bilo jako popularno biti Crnogorac.<\/p>\n – Visok, zgodan, svuda su te tra\u017eili. Otkad je ova demokratija do\u0161la, to se malo promijenilo. Nije ba\u0161 toliko popularno. Politika nas podelila, pa izgubismo popularnost. Mi ovde nikad nismo imali problem zbog naglaska, akcenata i pade\u017ea. Ni u \u0161koli, ni na ulici. E, sad to postaje nekakav problem. \u0160to govori\u0161 maternji jezik, a ne govori\u0161 srpski jezik. Mi kao Crnogorci imamo svoju azbuku. U njoj je tri slova vi\u0161e nego u srpskoj. Jedno od tih slova je, otprilike, srpsko \u0160\u0106. I ne mogu ja kom\u0161iju, koga sam 30 godina zvao Pe\u0161\u0107o, sad zbog ovih podela da zovem Pe\u0161o. Pomisli\u0107e \u010dovek da je nekakav peder – isti\u010de Vujovi\u0107. – Jedino ta prokleta politika, ali ja ti od politi\u010dara ne znam pet nabrojat – pri\u010da u pauzi.<\/p>\n Lov\u0107enac je i sedi\u0161te Udru\u017eenja Crnogoraca Srbije “Krsta\u0161”. Deluju u \u010ditavoj Srbiji ali, kako ka\u017ee Zoran Tur\u010dinovi\u0107, u Lov\u0107encu je udru\u017eenje najja\u010de jer tu \u017eive ljudi iz stare, podlov\u0107enske Crne Gore.<\/p>\n – U Srbiji ukupno \u017eivi 69.000 Crnogoraca po poslednjem popisu. Od toga je polovina u Vojvodini, jer ovde ima 11 kolonisti\u010dkih mesta gde su Crnogorci. Ostatak je najve\u0107im delom u Beogradu. Kada Crna Gora postane nezavisna, na\u0161 predlog \u0107e biti da ambasada bude u Beogradu, a konzulat u Lov\u0107encu – ka\u017ee Tur\u010dinovi\u0107.<\/p>\n – Mi nismo nikakva teroristi\u010dka organizacija, kakvom ho\u0107e da nas proglase. Samo se borimo da budemo ono \u0161to jesmo, dakle Crnogorci, i da nas ne asimiliraju, \u0161to je zvani\u010dna politika dr\u017eave Srbije poslednjih godina. Na\u0161i \u010dlanovi su bili donatori za izgradnju hrama SPC u selu i mi protiv te gradnje nemamo ni\u0161ta. Pravoslavci smo, ali imamo svoju crkvu. Nedavno smo imali proslavu u selu 60 godina od doseljavanja u Lov\u0107enac, i jedan pored drugog za trpezom sedeli su pop SPC i CPC. Desilo se to prvi put u istoriji – ka\u017ee Marko Abramovi\u0107, generalni sekretar udru\u017eenja. Ima slu\u010dajeva, kako obja\u0161njava, da dr\u017eavljani Crne Gore kojima je prebivali\u0161te u Srbiji nemaju pravo da upisuju akcije, ve\u0107 im tra\u017ee da uzmu srpsko dr\u017eavljanstvo, iako gra\u0111ani obe republike u SCG imaju ista prava. – Svi Crnogorci u Srbiji jesu za nezavisnost Crne Gore. Sla\u017eem se da u Srbiji ima onih koji ne dele na\u0161e mi\u0161ljenje, i koje voli srpski premijer, ali to su Srbi iz Crne Gore, i oni se la\u017eno u javnosti predstavljaju kao Crnogorci – ka\u017ee predsednik “Krsta\u0161a”.<\/p>\n Stevovi\u0107 u sred razgovora vadi nov\u010danicu od 20 dinara: “Vidite, guverner Narodne banke Srbije Mla\u0111an Dinki\u0107 je prvi priznao da je Crnogorska crkva autokefalna. Na ovoj nov\u010danici on je od svih Njego\u0161evih fotografija izabrao sliku koja se veoma retko eksponira u Srbiji. Tu je Njego\u0161 u beloj vladi\u010danskoj odori sa belom kamilavkom. Takvu kamilavku mogu nositi samo duhovni poglavari samostalnih crkava. Hvala Dinki\u0107u \u0161to je to u velikom tira\u017eu prikazao srpskom narodu”.<\/p>\n Dragoljub Petrovic Reporteri Glasa u vojvo\u0111anskom selu Lov\u0107enac, najve\u0107em crnogorskom mestu u “dijaspori”, gde na prole\u0107e po\u010dinje izgradnja crnogorske pravoslavne crkve, uz prisustvo mitropolita CPC Mihajla, to jest Mira\u0161a Dedei\u0107a<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-45933","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45933","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=45933"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45933\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=45933"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=45933"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=45933"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nNa zidu kafane televizor, malo iznad i Njego\u0161 u ramu. Ispred kafane partizanski spomenik. Uradio ga vajar po prezimenu \u010cetnik. Spomenik u centru Lov\u0107enca samo je jedan od apsurda ba\u010dkog sela izme\u0111u Feketi\u0107a i Malog I\u0111o\u0161a. Desno od spomenika kafi\u0107 “D\u017eek”. Kraj reklame kafi\u0107a, na zidu, veliki crnogorski krst. Uz ulaz uramljena mapa iz 19. veka sa zaokru\u017eenom teritorijom Crne Gore.<\/p>\n
\nGuslar \u017delimir Bijelovi\u0107 na stolici u \u0107o\u0161ku svira “Mojkova\u010dku bitku”, potom “Udaju princeze Jelene” i “Pogibiju popa Mila Jovovi\u0107a”, kome, ka\u017ee stih – “crkva i vjera ne dadu Turke sje\u0107i, a nositi bradu”. Te se pop Milo redovno brijao pre bitke. I “Gorski vijenac” \u017delimir zna da odgusla, al’ mu je jako te\u017eak za pevanje, jer se ne rimuje. Supruga mu je Ma\u0111arica, a govori crnogorski, banjansko nare\u010dje, tako da niko ne bi provalio \u0161ta je po narodnosti. U dru\u0161tvu guslara u Vrbasu \u017delimir ima kolegu guslara koji je Ma\u0111ar! Majka mu je Crnogorka od Koprivica, a on je Bodonji. Tako da \u017delimir, veli, nikakav problem ne vidi me\u0111u nacijama, iako ne zna kako bi se drugo izja\u0161njavao, no ko Crnogorac.<\/p>\n
\nPredsednik “Krsta\u0161a” Nenad Stevovi\u0107 je, pored toga, i prvi \u010dovek Pikado saveza i Srbije i Crne Gore. Obja\u0161njava da oni posle referenduma, ne\u0107e tra\u017eiti ni\u0161ta vi\u0161e od onih prava koja \u0107e za sebe tra\u017eiti – Srbi u Crnoj Gori.<\/p>\n
\nGlas javnosti<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"