Obe republike mogu da ojacaju svoje argumente kroz napredak u oblastima kao sto su borba protiv organizovanog kriminala i ilegalnog trafikinga, poboljsanje zastite granica i razresenje postojeceg problema dvojnog viznog rezima<\/p>\n
Pi\u0161e: Zozep M. Ljoveras\/Danas<\/strong><\/em><\/p>\n Pocetak godine je dobar trenutak da se zastane i razmisli, razmotre nedavni dogadjaji i pogleda u buducnost. Moze biti korisno da se ta mudra praksa primeni na proces evropske integracije u Srbiji i Crnoj Gori, jer ogromna vecina gradjana u ovoj zemlji veruje da je put ka Evropi jedini put koji vodi iz burne proslosti u pravcu obecavajuce buducnosti. Licno delim takvo ubedjenje. Dakle, sta je SCG postigla u svojim pokusajima tokom 2005. da se jos vise priblizi Evropi?<\/p>\n Nakon prilicnih teskoca tokom 2003. i 2004, SCG je uspela da dobije pozitivnu Studiju izvodljivosti od Evropske komisije u aprilu 2005. To je bio rezultat kombinacije dogadjaja: povecane saradnje sa Medjunarodnim krivicnim sudom za bivsu Jugoslaviju i nastavljanja procesa reformi i dobre upotrebe fleksibilnosti koju je omogucio “dvostruki kolosek”. Podsetimo se da je “dvostrukim kolosekom” EU prihvatila odvojene razgovore sa dve republike, clanice drzavne zajednice u oblastima trgovine, ekonomskim i tehnickim pitanjima, umesto insistiranja na potpunoj harmonizaciji.<\/p>\n Sledeci preporuke Studije izvodljivosti, Evropski savet je u oktobru 2005. odobrio pocetak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruzivanju (SAA) izmedju SCG i EU. Taj sporazum se sastoji od sporazuma o slobodnoj trgovini koji je dopunjen merama za olaksanje protoka kapitala, ljudi i usluga, uvodjenja relevantnog zakonodavstva EU u kljucnim privrednim oblastima i intenziviranje politickog dijaloga i saradnje sa EU i unutar regiona.<\/p>\n Vaznost buduceg Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju ne treba potcenjivati. Sporazum ce biti prvi ugovorni odnos izmedju dve strane, poduprece reformu i bice prvi korak u pravcu pridruzivanja EU, ciji je i preduslov. Pregovori su prakticno otpoceli u oktobru i vec su odrzane dve runde u novembru i decembru. Dosadasnje iskustvo, kad je rec o pripremama i toku pregovora, nagovestava da je u tekucim okolnostima moguce zakljuciti pregovore u 2006.<\/p>\n Izvestaj o napretku Srbije i Crne Gore, koji je Evropska komisija izdala u novembru, predstavlja najnoviju ocenu napretka drzavne zajednice i svake od njenih republika ka integraciji u EU. Dokument (koji se moze naci na: delscg.cec.eu.int) priznaje dalji napredak u procesu politickih reformi, transformaciji privrede i usvajanju zakonodavstva kompatibilnog sa EU standardima. Ali, izvestaj ukazuje, takodje, i na brojne slabosti koje zahtevaju kontinuirano delovanje.<\/p>\n Navedeni razvoj dogadjaja u osnovi je podrzan politickom stabilnoscu i stabilnom rastucom privredom – uprkos odredjenim i dalje prisutnim disbalansima – direktnim stranim investicijama i poboljsanim spoljnim imidzom i kreditnim rejtingom zemlje. Hteo bih ovde da dodam moje licno uverenje da, ukoliko se ocuvaju navedeni uslovi, ova zemlja ima potencijal za brz ekonomski oporavak. U vezi sa Kosovom, Eideov izvestaj i odluka Saveta bezbednosti UN da se zapocnu razgovori o statusu pod vodjstvom M. Ahtisarija otvorili su, takodje, nove perspektive da se pronadje resenje ovog slozenog problema, koje je kompatibilno sa evropskom buducnoscu citavog regiona.<\/p>\n Siri regionalni kontekst pokazao je, takodje, ohrabrujuce znakove. Sa Hrvatskom su otvoreni pregovori o prikljucivanju zasnovani na oceni o potpunoj saradnji sa Haskim tribunalom, koja je bila potvrdjena i shvacena nedavnim transferom generala Gotovine u Hag. Turska je, takodje, pocela pregovore o prikljucivanju. Bosna i Hercegovina je nedavno otvorila pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruzivanju. Albanija se krece u pravcu zakljucivanja sopstvenog sporazuma. Bugarska i Rumunija nastavljaju da se pripremaju kako bi se njihovo prikljucenje EU realizovalo pocetkom 2007.<\/p>\n Na strani EU, neuspesi na referendumu o Ustavu EU u Francuskoj i Holandiji nisu zaboravljeni. Medjutim, u decembru je konacno ostvaren konsenzus oko budzeta EU za period 2007-2013. Iako to nije velikodusni budzet kakav je ocekivala Evropska komisija, a tek treba da ga odobri Evropski parlament, rec je ipak o pozitivnom koraku cime je izbegnuta kriza koja bi opasno ugrozila prosirenje EU. Vratimo se Haskom tribunalu. Saradnja sa Tribunalom nije srz procesa integracije u EU, ali je svakako njegov preduslov: test za postovanje medjunarodnih obaveza, simbol prihvatanja evropskih vrednosti i neophodnost suocavanja sa prosloscu. Drzavna zajednica i republicke vlade stekle su znacajno medjunarodno priznanje protekle godine, kad je rec o ovoj materiji, ali u odsustvu daljih konkretnih rezultata, ono bi lako moglo da iscezne. Zakljucenje slucaja Gotovina povecalo je ulog, posto je pokazalo sta tacno znaci puna saradnja. Spekulacije oko toga kada i gde se zavrsava put u pravcu EU bile bi jalove i rizicne, jer je poenta jasna: bez pune saradnje put ne vodi nikuda.<\/p>\n Crnogorski referendum nije, takodje, oslobodjen rizika. Iako privodjenje tog procesa kraju na njegov demokratski i transparentni nacin moze – kad to poglavlje bude zatvoreno – da obezbedi novi podsticaj u procesu integracije u EU i da ojaca saradnju izmedju dve republike, suprotan razvoj dogadjaja je, takodje, moguc. Prema tome, interes svih ucesnika procesa u Crnoj Gori, kao i u drzavnoj zajednici i u Srbiji jeste da olaksaju taj proces.<\/p>\n Mada je situacija veoma razlicita, Kosovo ce zahtevati podjednako konstruktivni angazman svih ucesnika, kao i velikodusnost i dalekovidost. Cisto legalisticki ili istorijski pristupi nece biti dovoljni. Ako istorija mora da se primeni, ona ce morati da se primenjuje na citavu istoriju i na sve istorije.<\/p>\n Realizacija reformskog procesa nije, takodje, lak proces. Agenda je ambiciozna: reforma pravosudja, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, jacanje javne administracije – u smislu efikasnosti a ne broja – prilagodjavanje kapaciteta da se usvajaju zakoni sa kapacitetima za njihovu primenu i sprovodjenje, da pomenem samo neke kljucne elemente. Problem je u tome da sto se ide dalje u pravcu sustine reformskog procesa sve je teze, a u isto vreme nuzno je da se licni, partikularni interesi zrtvuju zarad opsteg interesa.<\/p>\n Zeleo bih da naglasim da je napredak u gore pomenutim oblastima, takodje, preduslov za progres u jednoj drugoj oblasti koja je, znam, veoma bliska politicarima i javnosti: izdavanje viza i Sengenska bela lista. Evropska komisija se zalaze za vecu fleksibilnost u ovoj materiji. Ali pitanje je sustinski u rukama nasih drzava clanica, a u znacajnoj meri i u rukama SCG.<\/p>\n Obe republike mogu da ojacaju svoje argumente kroz napredak u oblastima kao sto su borba protiv organizovanog kriminala i ilegalnog trafikinga, poboljsanje zastite granica i razresenje postojeceg problema dvojnog viznog rezima.<\/p>\n Na ekonomskom polju, bez ikakvog potcenjivanja uspesno uradjenog posla, mora se primetiti da politicki i socijalno najosetljivija pitanja tek predstoje. Mislim na restrukturiranje, ukljucujuci i likvidaciju velikih preduzeca u drzavnoj i drustvenoj svojini, kao i smanjivanje delova javne administracije. Ovo su preduslovi da se stekne konkurentnost i ocuva makroekonomska stabilnost. Sto se kasnije to ucini to ce biti mnogo skuplje. Sve ono sto je ranije receno o licnim interesima i ovde se moze u potpunosti primeniti.<\/p>\n Izazovi koje sam pomenuo toliko su brojni i ozbiljni da bi lako mogli da izazovu pesimizam, osecanje koje je, nazalost, prilicno rasireno, posebno medju mladima: oni veruju u Evropu, ali izgleda da nisu uvereni u kapacitet svojih lidera da ih odvedu tamo. Cini mi se da bi najefikasniji nacin da se cvrsto obezbedi evropska agenda bio da politicki lideri svih proevropskih i demokratskih snaga zakopaju svoje svadje, postignu konsenzus o reformskoj agendi, ukljucujuci i ustavnu reformu i da zajedno upravljaju zemljom tokom osetljivih vremena koja stoje pred njom. Nevladin sektor, intelektualne snage i verski lideri mogu umnogome da podrze ovu agendu promovisanjem klime jedinstva, pomirenja i tolerancije, koja je inace u duhu praznicne sezone.<\/p>\n Zozep M. Ljoveras<\/p>\n Autor je ambasador, sef Delegacije Evropske komisije u Srbiji i Crnoj Gori<\/i><\/p>\n Danas<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Obe republike mogu da ojacaju svoje argumente kroz napredak u oblastima kao sto su borba protiv organizovanog kriminala i ilegalnog trafikinga, poboljsanje zastite granica i razresenje postojeceg problema dvojnog viznog rezima<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-45896","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45896","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=45896"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45896\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=45896"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=45896"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=45896"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nNedavni razvoj dogadjaja u vezi sa Kosovom i Crnom Gorom sadrze, takodje, elemente da se krene u pravcu odrzivih resenja. Crna Gore deluje odlucna da iskoristi svoje pravo da odlucuje o sopstvenoj buducnosti na referendumu, u skladu sa Ustavnom poveljom. Medjunarodna zajednica je izrazila posredstvom Venecijanske komisije svoj stav u vezi sa neophodnim minimumom medjunarodnih standarda. Ona je dodatno pozvala politicke snage u Crnoj Gori da postignu konsenzus o tome kako da poboljsaju postojeci okvir kako bi se ostvarila sto veca transparentnost i legitimitet pri donosenju ove veoma vazne odluke. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Solana imenovao je ambasadora Lajcaka da pomogne u tom procesu.<\/p>\n
\nDakle, izgleda li sada horizont svetao i jasan za SCG, da se jos vise i brze priblizi EU? To je sigurno moja novogodisnja zelja za narode SCG. Nazalost, to nije rezultat koji se moze sa potpunom sigurnoscu predvideti.<\/p>\n