Pisuci svoje gorke price o civilima i vojnicima, Embrouz G. Birs je skoro savrseno obrazlozio magiju smrti za ratnicki soj<\/p>\n
Pi\u0161e: Ljubodrag Stojadinovic \/Politika<\/strong><\/em><\/p>\n Pisuci svoje gorke price o civilima i vojnicima, Embrouz G. Birs je skoro savrseno obrazlozio magiju smrti za ratnicki soj. Bez nje nema ni njih, umiranje bi moralo da bude misija viseg reda, cak i ako se pojmi kao besmisleno. <\/p>\n Za poznatog ugursuza, koga niko nije voleo sem citalaca, ratna klanica je proizvod zvanicne ludosti, koja ne prestaje ni kad se koplja pobacaju u trnje. Ali, sta se dogadja kad vojnici stradaju izvan ambijenta i logike ratista, kad ginu u okolnostima koje su redovno neobjasnjive? <\/p>\n Uzroka za incidente sa smrtnim ishodom ima beskonacno mnogo. Statisticke mere su surove, taman kao i zakon velikih brojeva. Ucestalost nesreca ponekad je izvan proporcija mera za njihovo sprecavanje. U (brojcano) velikoj JNA, mesecno je bilo 8-12 smrtnih slucajeva. <\/p>\n Nikakve mere nisu uticale na taj mracni trend. Vojnici su umirali naprasno (srcani, mozdani udari), na strazama, u saobracajnim udesima. Armija SFRJ je bila vrlo osetljiva na suicid, ali protiv njega se nije moglo nista. Mesecno su, u proseku, tri vojnika nasrtala na svoj zivot, sa \u201eprocentom realizacije\u201d od oko 50 odsto. Neki pokusaji takve vrste bili su uzasan vapaj za pomoc onima koji nisu mogli da pristanu na bilo koju vojnicku surovost. <\/p>\n Vojnici, koji su zaista imali nameru da se ubiju, cinili su to sa upornoscu kojoj nije bilo odgovora. Pre poslednjeg cina, takvi ljudi nisu upucivali nikakve signale okolini. Samo su otisli, bez bilo kakve mogucnosti da im se pomogne. <\/p>\n Statistika, sama po sebi ili u sluzbi velikog sistema, sasvim je bespomocna pred realnom smrcu. Devedesetih godina proslog veka, kod tadasnjeg nacelnika Generalstaba dosla je rodbina poginulog vojnika. General je bio pribran, mozda cak za nijansu vise nego sto je trebalo. Navodio je podatke o tome kako se u armiji ipak gine manje nego sto je moguce, pa je svoju ubedljivost ojacao promilima, \u201eu odnosu na ukupan broj vojnika\u201d. <\/p>\n Otac poginulog je rekao: \u201eGenerale, ne mogu i ne zelim da vas slusam. Za vas su to samo promili, za mene je sto posto!\u201d <\/p>\n Ali, u to vreme je bila razradjena surova arhitektura smrti. Citav zivot kao da je bio posvecen \u201eslavnom umiranju\u201d. Otadzbina se mogla voleti samo kroz otvoreni prezir prema zivotu. Vrednosni sistem se okrenuo naglavce, a vojska je postala deponija opravdanja za sve sunovrate. Zivot i smrt vise nije imao ko da odeli, u vojsku se odlazilo sa kapitalnim naslagama fatalizma: \u201eSta mu gospod da \u2013 to mu je!\u201d I mediji i politika su slavili smrt, kao neizbezni stepenik ka spasenju. <\/p>\n Konacno je u Srbiji neka verzija mudrosti savladala smrtonosno rogusenje. Male zemlje mogu da dobiju rat samo na jedan nacin: ako ga ne vode. U okrilju takve spasonosne filozofije, zadrzala se stajaca vojska, kao konzervativni stozer proslosti. Nije mogla da se menja, jer to niko nije zeleo, iz dva razloga: nije bilo dovoljno para, niko nije znao kako da sve to ucini. <\/p>\n Zato je sistem odbrane u raspadanju otisao na marginu. Jedna glomazna varijanta siromaha, kome treba sve vise hleba da bi gladovao. Sveukupno razaranje imovine stajace vojske, koju je vreme davno ostavilo iza sebe, savrsen je ambijent za skandale i nesrece. Komandiri ceta i komandanti bataljona nemaju gde da zive, a uglavnom nemaju ni od cega. Zato mnogi od njih posle radnog vremena saviju novine, naprave molersku kapu i idu da majstorisu i krece. Ili pakuju buvlju robu na svoje popodnevne tezge. Oni nisu potpuno prestali da brinu za svoje cete, ali znaju da o njima licno ne brine niko. <\/p>\n Drzava nije razumela da briga za komandire visestruko nadmasuje sluzbeni altruizam. To je staranje o najdragocenijoj supstanci drustva: mladim vojnicima. Uz slabu obuku, retko kupanje i hranu koja je sve tanusnija, lako je zamisliti sliku opste depresije. Najslabiji mogu da ,,traze resenja\u201d u radikalnom kaznjavanju sebe. Vojnik koji se u Pirotu ubio pred cetom, zeleo je svima da kaze da nikako nije mogao da izadje iz lavirinta. Taj sistem izgubljenih hodnika i nije bio njegov, ali mozda bi decko preziveo svoj dusevni pad, da nije uspeo da sakrije za sebe bojevi metak. <\/p>\n Vojnici ginu tamo gde se jedinica pretvara u gomilu. Gde se uporno ignorisu bezbednosni imperativi. Tamo gde se o ljudima brine kao o elementarnoj statistickoj gradji, ako uzmemo onaj uzasni primer koji je ocu poginulog vojnika ispricao general bez emocija. <\/p>\n Incidenata ima u svim vojskama, i oni se bukvalno ne mogu eliminisati. Cak i veliki sistemi, poput vojske SAD, nikako ne uspevaju da izbegnu pogubne efekte fenomena \u201eprijateljske vatre\u201d. Vise desetina vojnika, u ratu i na vezbama, gine godisnje zbog nepaznje, lose obuke, trapavosti ili lezernosti. Samo prvoga dana rata u Iraku, 35 americkih marinaca poginulo je od vatre sopstvenih jedinica. <\/p>\n To za nas nije nikakva uteha. U Srbiji je javnost usla u kasarne, mediji su svaku vojnicku smrt podvrgli paralelnoj istrazi. Rodbine poginulih, posebno posle rasomona u Topcideru, vise ne veruju zvanicnim izjavama. Vise niko ne zna sta se zaista dogadjalo. Misterija vojnickih smrti dodatno je zapetljana uticajima koji slobodno ulaze u vojnicke zabrane.Sumnja se da je mafija vec duboko prodrla u neke vojne strukture. Moguce je da se negde u sklonistima kriju haski begunci. Ili da su se krili. Sve je manje nade da topciderska tajna bude resena. Ko je koga ubio i zbog cega, zasto su se vojnici poubijali medjusobno, i ko ih je likvidirao, ako nisu? <\/p>\n Sve te mracne tajne podstakle su iskopavanje leseva od pre vise godina, i bolne sumnje rodbine cak i u relativno jasne slucajeve samoubistava: \u201eNas sin to nikada ne bi ucinio sam. Sigurni smo da ga je neko ubio, ubila ga je vojska!\u201d <\/p>\n Jos nekoliko skandala sa mrtvim vojnicima, pa bi vojska mogla da ostane bez regruta. Vise ni Srbin ne ide rado u vojnike, familije tih decaka pet para ne daju za statistiku, njih zanima samo zivot i zdravlje momka koga salju. Ako odluce da ga posalju. <\/p>\n Drzava, ili drzavna zajednica, ili drzave koje je cine, morale bi da traze resenje. Svi zajedno, ili svako ponaosob, to je vec pitanje modela. Nacelni model bi mogao da bude spasonosan: to je profesionalna vojska. Dakle, relativno brzo ukidanje regrutne obaveze, i konstrukcija elitnog jezgra profesionalaca, koje ce biti doraslo krizama na Balkanu. A onda ce narastati, do optimalne dimenzije jednog intervidovskog korpusa. <\/p>\n Mi vise necemo ratovati sa komsijama i sa najjacima. Takvi se ratovi ne mogu dobiti. Mi se moramo braniti od pobuna na jugu Srbije i od terorizma. I mozda od opasnog kriminalnog kartela, organizovanog kao paravojska. Za sve to ce strucnjaci, neoptereceni teretom raspale ideologije, naci savrseno ekonomicne dimenzije nove srpske vojske. (Ili, srpsko-crnogorske.) Nije tacno da drzava nema para. Ovo sto sada imamo, najskuplje je i ne vredi mnogo. Ovo sto sada imamo, ne moze podneti ni ekonomski mnogo snaznija drzava. U onome sto propada, ima para i za pravedan socijalni program. <\/p>\n No, da li je moguce da u najboljim okolnostima i vrhunskoj organizaciji ginu i profesionalci? Naravno da jeste. To je jedan opasan zanat. Ali, kao u svakoj drugoj profesiji, tu ce biti uracunat rizik posla. Bez pateticne ideologije i legende o \u201enajcasnijem pozivu\u201d! Posao pekara ili vozaca autobusa je isto tako castan. Vojnici ce biti placeni, ne da cuvaju otadzbinu, nego da savrseno urade svoj deo posla. Otadzbinu bi morala da cuva pamet onih koji ce prvi razumeti kakva nam to vojska treba.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pisuci svoje gorke price o civilima i vojnicima, Embrouz G. Birs je skoro savrseno obrazlozio magiju smrti za ratnicki soj<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-45815","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45815","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=45815"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45815\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=45815"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=45815"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=45815"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}