Lenard Koen<\/b>:Referendum u Crnoj Gori bice najverovatnije odrzan sledece godine, bez obzira na snazan pritisak Evropske unije da ne bude raspisan. Ako Brisel u tome ne uspe, pokusace da utice na ishod glasanja<\/p>\n
Pi\u0161e: Dragan Stavljanin\/RSE<\/strong><\/em><\/p>\n Referendum u Crnoj Gori bice najverovatnije odrzan sledece godine, bez obzira na snazan pritisak Evropske unije da ne bude raspisan. Ako Brisel u tome ne uspe, pokusace da utice na ishod glasanja, kaze za Radio Slobodna Evropa Lenard Koen, profesor sociologije i politicke istorije na Univerzitetu u Britanskoj Kolumbiji u Kanadi, inace autor dve knjige o Balkanu. <\/p>\n U slucaju da se vecina gradjana uprkos tome izjasni za nezavisnost, onda ce Evropska unija pokusati da ocuva makar labavu zajednicu Srbije i Crne Gore, ali samo privremeno, dok u narednih nekoliko godina ne odmaknu pregovori o clanstvu u Evropskoj uniji, smatra Koen, dodajuci da ce Crna Gora imati velikih problema u tranziciji ako postane nezavisna drzava. Kada je rec o Kosovu, on smatra da ce sadasnje prelazno stanje biti zamenjeno novim prelaznim stanjem, koje ce se zvati krnja ili uslovna nezavisnost, dok se ne ispune standardi. Koen istice da i pojedini politicari u Beogradu, pre svega Boris Tadic igraju na kartu da Srbija postane clanica Evropske unije u trenutku proglasenja pune nezavisnosti Kosova. <\/p>\n ***** KOEN: Treba biti fer i konstantovati da je Kostunica, najpre kao predsednik Jugoslavije, a sada srpski premijer, sazreo kao politicar i uvidja sta neminovno mora da se uradi. Naravno, ta njegova transformacija je tekla relativno sporo, verovatno se bojeci da radikalne promene mogu izazvati novu nestabilnost. Jasno mu je da mora da bude veoma vest politicar, ako zeli da opstane, imajuci u vidu politicki ambijent. Njegova partija uziva samo deset odsto podrske javnog mnjenja, sa tendencijom daljeg pada. Dakle, DS i ostale stranke u vladajucoj koalicji zele da sacuvaju pozicije. Zato je saradnju sa Hagom prihvatio i kao medjunarodnu obavezu, a i posledica je njegovog politickog zrenja. Kao rezultat, Srbija je dobila Studiju izvodljivosti, a otvoreni su i pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruzivanju. Svakako da zasluga za to pripada i Kostunici.<\/p>\n RSE: U proslosti je izgledalo da Kostunica dozivljava cak i mrtvog DJindjica kao veceg politickog protivnika nego Milosevica, protiv kojeg su se u jednom trenutku ujednili da bi ga srusili sa vlasti.<\/p>\n KOEN: Mislim da je jedan od najozbiljnijih problema aktuelne politicke scene u Srbiji slabost demokratskog, reformskog centra zbog nastavka sukoba Demokratske stranke, koju sada vodi Boris Tadic, i Kostunicinog DS. Trvenja medju strankama demokratske opcije idu u prilog Socijalistima Slobodana Milosevica, a pre svega Srskoj radikalnoj stranci, kao pojedinacno najjacoj. <\/p>\n RSE: Medjutim, odnosi izmedju Tadica i Kostunice nisu u tolikoj meri optereceni kao sto je to bio slucaj sa DJindjicem. Pozicija Demokratske stanke nije sada profilisana kao za vreme DJindjica. S jedne strane se deklarise kao proevropska partija, a istovremeno igra i na nacionalnu kartu, tako da delimicno gubi biracku bazu, jer je ne mali broj proevropski orjentisanih gradjana, kao i pripadnika nacionalnih manjina, razocarano u Demokratsku stranku uskracujuci joj podrsku. <\/p>\n KOEN: Mislim da je to tacno zapazanje. Razlike izmedju Kostunice i DJindjica bile su mnogo vece. Nova prilika za saradnju dve demokratske stranke pojavila se nakon DJindjicevog ubistva. Demokratska stranka je tada bila oslabljena zbog unutrasnjih frakcijskih borbi. Nakon sto je Tadic uspeo da postane lider Partije, dugo vremena je saradjivao sa Kostunicom. Nedavna odluka da se povuce iz Parlamenta i zahladjivanje odnosa sa Kostunicom, znaci da se Demokratska stranka sprema za izbornu kampanju, a sto ce zapravo oslabiti ritam reformi. Srbija je sada dobro pozicionirana za pregovore sa Evropskom unijom i unutrasnja politicka trvenja u cilju pridobijanja biraca dolaze u nepovoljnom trenutku.<\/p>\n RSE: Sveukupno gledano, ekonomska neizvesnost, zatim nereseno pitanje statusa Kosova, kao i odnosa sa Crnom Gorom, idu na ruku nacionalistima u Srbiji. Srpska radikalna stranka je pojedinacno najjaca i mnogi smatraju da je neizbezno da ona pre ili kasnije dodje na vlast.<\/p>\n KOEN: Njima ide u prilog ekonomska neizvesnost, visoka stopa nezaposlenosti i inflacija, velika verovatnoca raspada drzavne zajednice sa Crnom Gorom, zatim pitanje Kosova za koje sve veci broj Srba uvidja da ga ne moze kontrolisati, medjutim, jos uvek odbijajuci mogucnost njegove nezavisnosti. Tome treba dodati da Savet Evrope u poslednje vreme raspravlja o dodeljivanju vece autonomije Vojvodini. Radikali su uvek bili jaki u Vojvodini, tamo su za vreme rata izazvali vise teskih incidenata protiv pripadnika nacionalnih manjina. Osim nacionalnog pitanja, u prilog Srpskoj radikalnoj stranci idu i korupcionaski skandali tokom privatizacije. Mnogi gradjani Srbije dozivljavaju Radikale kao nekorumpirane, postene.<\/p>\n RSE: Kakve su sanse da Radikali pre ili kasnije dodju na vlast?<\/p>\n KOEN: Ja ne mislim da je to realno, cak i u slucaju ozbiljnijeg pogorsavanja ekonomske situacije i raznih incidenata. Partije vladajuce koalicije ne bi zelele da sa radikalima formiraju vladu, naravno ni Demokratska stranka, kao opoziciona. Tako da ne vidim preveliku mogucnost da Radikali dodju na vlast. <\/p>\n RSE: Medjutim, nacionalizam u Srbiji je i dalje veoma snazan. Srpska pravoslavna crkva je prisutna u gotovo u svim segmentima drustvenog zivota, postavsi jedan od najuticajnijih politickih aktera. <\/p>\n KOEN: Tokom ratova i kasnijeg teskog perioda tranzicije, ljudi se okrecu osnovnim verskim i nacionalnim vrednostima. Crkva u Srbiji je uvek bila utociste nacionalnih vrednosti, pocev od vremena vladavine Turaka, za vreme i izmedju dva svetska rata, cak i u periodu komunizma, a narocito nakon odlaska sa scene Titovog rezima i Milosevicevog dolaska na vlast. Ljudi dozivljavaju Crkvu i kao instituciju u kojoj nema korupcije. Dakle, nacionalizam Crkve je na neki nacin prirodan. Naravno, problem je kada takav nacionalizam postane deo zvanicne, vladine politike, ali to je cinjenica zivota u Srbiji. Mnogi smatraju da je Crkva preblizu Kostunici zbog njegovih licnih veza, kao i njegovih verskih uverenja. Sve to moze uticati na karakter demokratizacije Srbije. Politicari uvek vode racuna o stavovima Crkve. Oni uvek nastoje da svojim politickim gledistima daju crtu autenticnosti, moralnosti i duhovnosti, kako ekstremni tako i liberalni politicari kao sto je Boris Tadic. Crkva bi svakako trebalo da igra benigniju ulogu u procesima demokratizacije drustva, nego sto su to dosada cinili pojedini vodeci episkopi. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi je potrebna generacijska smena i novi mentalitet, vizura demokratske buducnosti Srbije. Taj proces zasada tece sporo, ali to je neminovnost<\/p>\n RSE: Evropska unija je nedavno dala zeleno svetlo za pocetak pregovora sa Drzavnom zajednicom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruzivanju. Medjutim, ovaj dokument nece biti potpisan ako se Ratko Mladic u medjuvremenu ne nadje u Haskom tribunalu. Srbija ce morati da predje dug, neizvestan put ka Evropskoj uniji, sto zbog svojih unutrasnjih problema, a sto zbog evropskog skepticizma, narocito posle francuskog \u201cne\u201d na referendumu o novom Evropskom ustavu. Da li je evropska orijentacija napokon prevladala u Srbiji? <\/p>\n KOEN: Srbija mora da prevali jos dobar deo puta dok evroatlantske, demokratske vrednosti istinski prihvati vecina njenih gradjana, intelektualaca i politicara, nalik na ostale zemlje ukljucujuci i one koje su odnedavno u Evropskoj Uniji. Postoji jos mnogo prepreka, kao sto su manjak individualizma, jos uvek prilicno prisutan kolektivizam. Medjutim, kao sto sam rekao, Srbija je sada dobro pozicionirana. U narednih desetak godina ima priliku da izvrsi neophodne reforme i uhvati prikljucak sa Evropom. Mislim da nedavne trzavice izmedju Evropske unije i Turske oko integracije ove zemlje idu na ruku Srbiji. Naime, ako evropska dvadesetpetorka bude zauzela poziciju da u narednih najmanje deset godina drzi na distanci Tursku, sve dok Ankara ne konsoliduje demokratske procese i vrednosti, zatim Ukrajinu, dok ne ucini to isto, balkanske zemlje, ukljucujuci Srbiju, mogu to iskoristiti i uci u Uniju, jer su geografski deo Evrope. Naravno, ako budu u medjuvremenu napravile vidljivi progres i ispunile medjunarodne obaveze, pre svega u saradnji sa Haskim tribunalom. U slucaju Srbije, slucaj Ratka Mladica ostaje kljucna prepreka.<\/p>\n RSE: Zvanicnici u Srbiji, ukljucujuci i pojedine medjunarodne zvanicnike, tvrde da je najbrzi put ka Evropskoj uniji, ocuvanje Drzavne zajednice sa Crnom Gorom. S druge strane, vlasti u Crnoj Gori smatraju da bi nezavisnost ovoj republici omogucila brzi put ka Briselu, jer je zbog mnostva problema u odnosima Srbije i Crne Gore, Drzavna zajednica blokirana i nefunkcionalna.<\/p>\n KOEN: Nema sumnje da bi put ka Evropskoj uniji bio brzi, ukoliko Srbija i Crna Gora, kao delovi Drzavne zajednice, budu nastupali zajedno u pregovorima sa Briselom. To je i stav Evropske unije, koja vec nekoliko godina ohrabruje Beograd i Podgoricu da pronadju resenje, u smislu da Drzavna zajednica profunkcionise. Medjutim, vlasti u Crnoj Gori potenciraju odrzavanje referenduma o nezavisnosti 2006. godine. Javno mnjenje u ovoj republici je u prilicnoj meri podeljeno. Smatram da je velika verovatnoca da ce referendum biti odrzan. Indipendisti ce verovatno pobediti sa tesnom razlikom. Pretpostavljam da ce potom uslediti snazan pritisak iz Evrope da Crna Gora ocuva neku vrsta labave unije sa Srbijom. Medjutim, Brisel to moze uciniti privremeno, dok u medjuvremenu Srbija i Crna Gora u narednih nekoliko godina budu verovatno odvojeno pregovarali sa Evropskom Unijom o clanstvu. Nakon toga, bice prepusteno samoj Srbiji i Crnoj Gori da odluce kojim ce putem dalje.<\/p>\n RSE: Crnogorske vlasti su vec predlagale Srbiji savez dve suverene, medjunarodno priznate drzave, ali Beograd insistira – ili na funkcionalnoj drzavnoj zajednici ili razlazu. <\/p>\n KOEN: Ako se Crna Gora na referendumu opredeli za nezavisnost, onda ce Evropska unija nastojati da ubedi Srbiju i Crnu Goru da ostanu u nekoj vrsti labave unije, odnosno konfederalnog aranzmana, sto se ne moze nazvati drzavom. Uostalom, i sadasnja zajednica tesko da lici na istinsku drzavu, tako da bi novi sporazum na neki nacin samo formalizovao postojece stanje na nekoliko godina dok pregovori o clanstvu u Evropskoj uniji ne odmaknu. <\/p>\n RSE: Vlasti u Srbiji, kao sto sam rekao, ne prihvataju savez suverenih drzava. <\/p>\n KOEN: Oni to kazu sada. Medjutim, uzmimo kao primer kako je Kostunicina pozicija evoluirala poslednjih godina oko saradnje sa Haskim tribunalom. Politicari treba da budu racionalni i prilagodjavaju se situaciji koja se menja. I sami evropski politicari se adaptiraju na izmenje okolnosti integracije i prosirenja Unije. <\/p>\n RSE: Crnogorski politicari su se prilicno narogusili povodom izjave evropskog komesra Oli Rena da zvanicna Podgorica nema dovoljno kapaciteta da pregovora samostalno o integraciji u EU.<\/p>\n KOEN: Ren i njegove kolege nastoje da budu izuzetno realisticni u prezentiranju vlastima u Podgorici kakve sve teskoce proizilaze iz suvereniteta. <\/p>\n RSE: Da li ce Evropska unija nastojati da spreci odrzavanje referenduma, jer ako u medjuvremenu bude raspisan i gradjani podrze nezavisnost, tesko je i nedemokratski ignorisati njihovu volju? <\/p>\n KOEN: Evropska unija ce sigurno izvrsiti veoma snazan pritisak na crnogorske vlasti da ne raspisu referendum. Ako u tome ne uspe, onda ce nastojati da utice na ishod, odnosno da ohrabri birace da u vecini glasaju protiv nezavisnosti. Naravno, u ovom trenutku je veoma tesko predvideti rasplet. <\/p>\n RSE: Zbog cega se pojedini krugovi u Evropskoj uniji protive nezavisnosti Crne Gore, da li zbog pominjanog odsustva kapaciteta da se priduzi Evropskoj uniji samostalno ili je u pitanju strah od prelivanja nestabilnosti na region, tacnije da nezavisnost Crne Gore moze olaksati slicne aspiracije Kosova da postane samostalna drzava, odnosno time oteza pregovaracka pozicija Srbije.<\/p>\n KOEN: Mislim da su u pitanju oba razloga. Postoji bojazan od prelivanja nestabilnosti na region. Uskoro ce poceti pregovori o finalnom statusu Kosova i poslednja stvar koju Evropska unija i medjunarodna zajednica u celini zele jeste nezavisnost entiteta koji se granici sa Kosovom, sto moze samo dodatno ohrabriti teznje Albanaca ka samostalnoj drzavi, odnosno da jednostrano proglase nezavisnost. Crnogorska nezavisnost bi takodje iskomplikovala ceo aranzman, odnosno obavezu ispunjavanju standarda koje je Brisel postavio Srbiji i Crnoj Gori kao clanicama Drzavne zajednice, pre nego sto postanu punopravni clanovi Evropske unije. U slucaju nezavisnosti Crne Gore, Evropska unija bi morala da menja proceduru, pregovarajuci sa Srbijom i Crnom Gorom odvojeno, umesto zajedno. Mislim da je Renova izjava oko kapaciteta Crne Gore veoma iskrena i tacna. Smatram da ce Crna Gora imati velikih problema u nastavku tranzicije ukoliko postane nezavisna drzava.<\/p>\n RSE: Na kraju o Kosovu. Pregovori o finalnom statusu trebalo bi da uskoro pocnu. Kakav se ishod moze ocekivati?<\/p>\n KOEN: Smatram da je u ovom trenutku Evropska unija veoma realisticna kao i vecina aktera na terenu. Ne samo Albanci, vec i kosovski Srbi, pa i vlasti u Beogradu i gradjani Srbije uvidjaju da nije realno da Kosovo bude u nekoj labavoj uniji sa Srbijom i Crnom Gorom, a pogotovo ne deo Srbije. Izvestaj Kai Eidea u osnovi sugerise da je Kosovo napravilo dovoljan napredak da bi poceli pregovori koji ce se u sustini voditi o narednoj fazi u kojoj ce medjunarodna zajednica manje kontrolisati ovu teritoriju pre nego sto bude proglasena nezavisnost. Dakle, to ce biti nova limbo faza, u kojoj ce uloga Ujedinjenih nacija biti manje vidljiva, a iz izvestaja Eidea proizilazi da Kosovo mora jos mnogo toga da ucini u ispunjavanju standarda. <\/p>\n Dakle, sadasnje prelazno stanje bice zamenjeno novim prelaznim stanjem, koje se moze nazvati krnjom, ogranicenom ili uslovnom nezavisnoscu. Albanski pisac Kadare je to nazvao krnjom nezavisnoscu. Albanci na Kosovu i albanska zajednica u celini svakako nece previse odusevljeni novom prelaznom fazom ogranicene nezavisnosti. Ali to svakako sledi. Medjunarodna zajednica ce traziti da se pre krajnjeg cilja proglasenje nezavisnosti Kosova, uloze neophodni dodatni napori u ispunjenju standarda. Dakle, u narednih, mozda pet godina, medjunarodne trupe ce i dalje biti prisutne na Kosovu, kao i medjunarodna zajednica u celini, ali ce Kosovari preuzimati sve vecu ulogu i kontrolu nad domacim institucijama i nece biti ikakvih dilema o bilo kakvom ostanku u Srbiji, cak ni u najlabavijoj formi. <\/p>\n RSE: Da li to znaci da ce u tom periodu ogranicene nezavisnosti Kosovo i dalje biti pod protektoratom Ujedinjenih nacija ili Evropske unije, bez medjunarodnog priznanja samostalne drzave?<\/p>\n KOEN: To je scenario za naredni period, sa pocetkom razgovora ove godine. Ujedinjene nacije verovatno nece igrati veliku ulogu, vec ce njenu misiju sve vise preuzimati Evropska unija. Medjunarodna zajednica ce svakako biti prisutna dok standardi ne budu ispunjeni i samim tim stvoreni uslovi za priznanje nezavisnosti Kosova. <\/p>\n RSE: Srpske vlasti se zvanicno protive nezavisnosti Kosova, lansirajuci predlog \u201cvise od autonomije manje od nezavisnosti\u201d. Medjutim, da li su i politicari u Beogradu precutno prihvatili samostalnost Kosova kao neminovnost. Da li Srbija moze dobiti neku koncesiju od medjunarodne zajednice zauzvrat?<\/p>\n KOEN: Ja mislim da je Srbija vec pocela da dobija koncesije, odobravanjem sledece faze pregovora sa Evropskom unijom, iako nije uhapsila Ratka Mladica niti u potpunosti raskrstila sa prosloscu, tacnije nasledjem ekstremnog nacionalizma. Ona moze dobiti jos vise dodatnim priblizavanjem Evropskoj uniji, ako bude saradjivala u evoluciji statusa Kosova od ogranicene nezavisnosti do potpunog suvereniteta.<\/p>\n RSE: Da li se moze ocekivati neka vrsta dila da u trenutku kada Kosovo bude medjunarodno priznato kao suverena drzava, da istovremeno Srbija bude primljena u Evropsku uniju? <\/p>\n KOEN: Ta dva trenda mogu da se vremenski podudare. Kosovo nece postati clanica Evropske unije, pre nego sto Srbija u nju udje. Medjutim, mislim da mnogi u medjunarodnoj zajednici razmisljaju o opciji istovremenog medjunarodnog priznanja Kosova i prijema Srbije u Evropsku uniju. Takav scenario verovatno ima na umu i politicka elita u Srbiji, pre svega Boris Tadic. <\/p>\n RSE: Da li je taj scenario primenjiv cak i u slucaju da Srbija u tom trenutku ne ispuni sve uslove neophodne za clanstvo u Evropskoj uniji?<\/p>\n KOEN: Ne mislim da je to realno. Ne verujem da je to recept koji ce vaziti za Srbiju, jer bi to znacilo ohrabrenje i nagrada za zemlju koja ne ispunjava neophodne standarde i ide u suprotnom smeru od preovladjujucih medjunarondnih. Kada Srbija dodje u fazu ozbiljnih razgovora o clanstvu u Evropskoj uniji, mora ispuniti na stotine zahteva iz acquis communautaire, kroz sta su prosle i ostale zemlje clanice. Tu je i vec pominjana saradnja sa Haskim tribunalom, pre svega hapsenje Ratka Mladica. <\/p>\n RSE: Da li to znaci da je za Srbija bolje da sto pre uvidi da je Kosovo za nju izgubljeno?<\/p>\n KOEN: Uvek je bolje pre nego kasnije. Onaj ko placa kasnije, uglavnom je cena visa. Medjutim, kada je rec o prakticnoj politici i izborima, Kostunica ce mozda predociti predstavnicima medjunarodne zajednice da ce Srpska radikalna stranka dodatno ojacati ako se sve to desi prerano i na ocigledan nacin. Mozda ce postupnost u resavanju kosovskog pitanja pomoci ocuvanju unutrasnje politicke stabilnosti u Srbiji, a istovremeno je i u skladu sa planom medjunarodne zajednice koja ne zuri previse u proglasenju nezavisnosti Kosova.<\/p>\n RSE: Da li i medjunarodna zajednica ima u vidu da Radikali mogu doci na vlast u Srbiji?<\/p>\n KOEN: Mislim da medjunarodna zajednica ima to na umu. Njoj je jasno da ma koliko pomoci obezbedila zemljama u tranziciji, pre svega Srbiji, uvek postoji opasnost od destabilizacije, da ekstremni nacionalisti podriju napore medjunarodne zajednice u demokratizaciji postkomunistickih drustava. <\/p>\n RSE: Generalno govoreci, postoji li opasnost da eventualna nezavisnost Kosova i Crne Gore izazove lancanu reakciju, pre svega na Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju, da ponovno dodje do prekrajanja balkanskih granica u cilju navodnog ispravljanja istorijskih nepravdi. Ili je buducnost Balkana kao dela sirih evropskih integracija u kojima nacionalne granice nemaju veliku vaznost kao sada.<\/p>\n KOEN: Regionalna stabilnost zavisi od tenzija u pojedinim delovima. Tako da postoji opasnost od prelivanja ako se pojedini procesi prebrzo odvijaju, odnosno pojedine snage to iskoriste za jacanje svoje pozicije. Mnogi Srbi zele da se Republika Srpska pripoji Srbiji, kao kompenzacija za gubitak Kosova. Zato je vazno da se sva ova pitanja resavaju strpljivo i na sofisticiran nacin. Evropska unija i medjunarodna zajednica u celini su jedinstveni u stavu o nuznosti ocuvanja postojecih granica na Balkanu, osim u slucaju suvereniteta Kosova.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Lenard Koen<\/b>:Referendum u Crnoj Gori bice najverovatnije odrzan sledece godine, bez obzira na snazan pritisak Evropske unije da ne bude raspisan. Ako Brisel u tome ne uspe, pokusace da utice na ishod glasanja<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-45813","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45813","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=45813"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45813\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=45813"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=45813"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=45813"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nRSE: Dok je u proslosti Kostunica isticao da mu je saradnja sa Haskim trbunalom \u201cdeveta rupa na svirali\u201d, sada smatra da je to veoma vazna medjunarodna obaveza Srbije, hvaleci koncept dobrovoljnog odlaska optuzenih. Da li se na ovom kao i drugim primerima moze zakljuciti da je istinski promenio svoja gledista ili je rec o taktickom potezu, uvidjanju da treba blagovremeno promeniti politicku poziciju?<\/p>\n