Da li ima sistema u ponasanju medjunarodne zajednice na Kosovu? Posmatrano sa stanovista zdravog razuma, odgovor je pozitivan<\/p>\n
Pi\u0161e: Vladimir Gligorov\/EM<\/strong><\/em><\/p>\n Da li ima sistema u ponasanju medjunarodne zajednice na Kosovu? Posmatrano sa stanovista zdravog razuma, odgovor je pozitivan. Ono sto se sada dogadja sasvim je u skladu sa onim sto bi se ocekivalo od medjunarodne diplomatije.<\/p>\n Podjimo prvo od stanja stvari. Ratom za Kosovo iz 1999. srpske su vlasti izgubile kontrolu nad tom teritorijom i sasvim se povukle sa Kosova. Time je odredjena i medjunarodno priznata teritorija Kosova i njen politicki status. Ostalo je da se izgrade drzavne ustanove i da se uspostave medjunarodni odnosi. Kada je rec o prvom, medjunarodna zajednica pomaze u svim granama vlasti i obezbedjuje finansijsku potporu. S vremenom, Kosovo bi trebalo da preuzme sve odgovornosti unutrasnje suverenosti, koje mora da ispunjava u skladu sa danas uobicajenim medjunarodnim standardima i, jos specificnije, sa standardima koji vaze u Evropskoj uniji i u Evropi uopste.<\/p>\n Unutrasnja suverenost nije odvojena od spoljasnje, znaci od medjunarodnih odnosa. Kosovo mora da uspostavi odnose sa svojim susedima i sa medjunarodnom zajednicom i njenim institucijama. To bi omogucilo medjunarodnim ciniocima, ukljucujuci i onima u regiji gde se Kosovo nalazi, da uticu na kosovsku politiku, kako u pogledu ljudskih i prava manjina, tako i kada je rec o privatizaciji i tranziciji uopste.<\/p>\n Kako Kosovo ima neresene odnose sa svojim susedima, pre svega sa Srbijom i Crnom Gorom, najbolje bi bilo to resiti bilateralnim razgovorima. Buduci da to nije realno, medjunarodna zajednica ce preuzeti ulogu posrednika. Opet, ako, na kraju, nije moguce doci do bilateralnih sporazuma, recimo o uzajamnom priznavanju, to ce se ili resiti multilateralno, recimo na nekoj konferenciji, ili ce svaka zemlja odlucivati o svojim bilateralnim odnosima sa Kosovom.<\/p>\n Kao sto se vidi, nista sto se dogadja u vezi sa Kosovom nije u neskladu sa uobicajenim diplomatskim pravilima, koji su uglavnom u skladu sa zdravim razumom. Rec je o uobicajenom i predvidljivom postupku normalizacije medjunarodnih odnosa. Ono sto nije u skladu sa tim jesu ocekivanja da bi eventualno bilo moguce da se u nekoj medjunarodnoj instituciji ili na nekom medjunarodnom forumu ili, cak, u glavnom gradu neke velike sile, stvar prelomi tako da se, na primer, donese odluka o tome da Kosovo ostaje u sastavu Srbije i da se kosovske vlasti obavezu na to da Kosovo reintegrisu sa Srbijom. To bi bilo moguce samo ukoliko bi upravo to zelelo stanovnistvo Kosova.<\/p>\n Ukoliko, pak, ono to ne zeli, bila bi potrebna velika upotreba sile, poput one koja je primenjena 1999. To ne bi nikako bilo u skladu sa obavezama koje su preuzete ratom iz 1999, a za to nema ni raspolozenja niti odgovarajuce nuzde. Ukoliko se, dakle, tako posmatraju stvari, nista u ponasanju medjunarodnih cinilaca na i oko Kosova nije u suprotnosti sa medjunarodnom diplomatijom i tesko je videti sta bi drugo bilo u skladu sa zdravim razumom. Vladimir Gligorov Da li ima sistema u ponasanju medjunarodne zajednice na Kosovu? Posmatrano sa stanovista zdravog razuma, odgovor je pozitivan<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-45795","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45795","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=45795"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45795\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=45795"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=45795"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=45795"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nOvde mozda ima smisla reci nesto o neprestanim optuzbama o licemerstvu u medjunarodnoj politici. Ako moze Kosovo, sto ne moze Republika Srpska? Ili, sta ce biti sa zapadnom Makedonijom? Osim licemerja, sta objasnjava ovakve dvostruke standarde? Odgovor je u stvari jednostavan: razliciti ishodi ratova ili sukoba u tim zemljama. U Bosni je sukob zavrsen ustavnim sporazumom koji je takav kakav jeste, a u Makedoniji je Ustav korigovan Ohridskim sporazumom. Sa Kosova se Srbija 1999. povukla. Razliciti ishodi sukoba dovode do razlicitih ustavnih resenja. <\/p>\n
\nEkonomist Magazin<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"