Djindjic ubijen, Perisic u Hagu, Vuk Obradovic izblamiran, Covic smenjen, Micunovic penzionisan, Mihajlovic skrajnut, Veselinov degradiran, Canak osakacen, Protic oteran, Svilanovic zaboravljen, Ceda Jovanovic<\/p>\n
Pi\u0161e: Radivoj Cveticanin\/Danas<\/strong><\/em><\/p>\n Djindjic ubijen, Perisic u Hagu, Vuk Obradovic izblamiran, Covic smenjen, Micunovic penzionisan, Mihajlovic skrajnut, Veselinov degradiran, Canak osakacen, Protic oteran, Svilanovic zaboravljen, Ceda Jovanovic anatemisan, Micicka omalovazena, najzad Batic – uhapsen. Lici na didaskaliju neke Krlezine \u201cdrame dekadencije\u201d, a u stvari je samo personalni karton vodjstva petooktobarske srpske revolucije. Sumorno i bolno. Ako ima neke utehe u svemu tome, i ako ona ikome treba, onda se ona nalazi u povestima svih velikih pobuna: revolucije – prenesimo to otrcanom starom frazom – obicno pojedu svoju decu. <\/p>\n Bilans pete godisnjice Petog oktobra moze, medjutim, izgledati nesto bolje ako se krene dalje od licnih i politickih sudbina ljudi koji su zbacivanje Milosevica sa vlasti izneli na svojim ledjima. Vec sam taj cin, da nije ucinjeno nista drugo, imao bi epohalno znacenje. Ali, sta god ko mislio, radilo se stosta i nakon toga. DJindjiceva Vlada pokrenula je ozbiljne demokratske reforme u jednom urusenom, zardjalom drustvu, i to je bio drugi veliki korak Petog oktobra. Mozda nije iskoriscena sva energija koja se stavila na raspolaganje, ali jedan njen deo svakako jeste. Potom se krenulo ka evropskim integracijama, i sad Srbija stoji na toj raskrsnici: nazad bi joj verovatno bilo teze nego napred. <\/p>\n Petooktobarci nisu bili ni solunci ni partizani, i medju retkim su pobednicima koji nisu stigli da napisu svoju istoriju. Ruzenje Petog oktobra pocelo je cim su zbacene politicke snage razumele da im se nece desiti ono cega su se one same sasvim realno pribojavale. Izostanak srpskog termidora i danas je, tako, cvoriste sporova. Da li bi bilo pravednije i bolje da su 6. oktobra zabranjeni socijalisti i radikali, i mnogi od njih sudjeni i zatvoreni? Ima ih koji bi i sada, posle svega, na ovo hipoteticko pitanje odgovorili potvrdno, ali oni koji su drzali vlast u rukama odlucili su drugacije. O tom njihovom opredeljenju, medjutim, jos nije kazana poslednja rec. <\/p>\n Nesto su, naravno, u medjuvremenu porucivali i sami biraci. Odusevljeni preko mere Petim oktobrom odmah nakon Petog oktobra, glasajuci – kao u Vojvodini – gotovo jednopartijske skupstine, oni su veoma brzo, vec na prvom zaokretu pokazali da su ga izgustirali: ponovo su im se vratili u secanje demagoski lideri, nacionalisti i gospodari rata, i DOS je prezren od pristalica ne manje nego od svojih protivnika. Sa tim je prezirom napravljena i aktuelna pa i najvisa vlast. Mada u njoj ima petooktobaraca, ona se ni na koji nacin ne deklarise kao bastinik pokreta koji je okrenuo srpsku istoriju na bolju stranu. Stavise, kao deklarisani – ali i jedini iskreni – nosilac zastave Petog oktobra pojavljuje se tek jedan ministar kojeg mediji vide kao simbol srpskog prostastva. Sudbina se, naravno, zna ironicno poigrati sa velikim mitovima i legendama, kakva je, uostalom, i Peti oktobar. <\/p>\n Lici kao da narod, ni vlast, nisu hteli nikakvo solunastvo, nikakvo, dakle, placanje za zasluge, niti zivot na lovorikama i od lovorika. Ali, mnogi misle da nije bilo u pitanju to nego fatalni izostanak radikalnog raskida sa prethodnom politikom i rezimom. Politika diskontinuiteta, ocajnicki zahtevana u zaru bitke, napustena je pre nego sto je i uspostavljena. Kriticari govore: da, Milosevic je oteran u Hag, ali je politicki vracen kuci. Da li je pravedno prihvatiti bez ostatka ovo glediste? Ne znamo da li to Vlada uzima kao uvredu, pretpostavimo da uzima, cim kao odgovor ispostavlja strukturne promene koje pravi u drustvu, i za koje drzi da su onaj sustinski raskid sa Milosevicem, pa i malo dalje od njega. <\/p>\n Ali, sama vlast iz dana u dan ne posustaje u tome da pruza dokaze da joj je stalo upravo do toga do cega smo hteli da pomislimo da nije. Kad vanparlamentarna opozicija pojaca svoju kritiku, ona pojaca svoju represiju. Batica nije hapsio prethodni rezim, zatvorio ga je ovaj. Nema nedodirljivih, kazao je nedavno srpski premijer, i njegova hladna fraza izgleda da ce ovde biti shvacena sa ozbiljnim zadocnjenjem. Ona, stavise, u principu zasluzuje podrsku. Ali, treba onda imati nesto kao Isusa uza se, a ne gomilu malih Berija da bi se ta formula dostojno sprovela. Ako nije nedodirljiv Batic onda nije ni Kertes. Ako nije Ceda Jovanovic nije ni Vucelic. Ako nije Micicka nije ni Poplazicka. Jedno je, medjutim, strpati mafijasa u zatvor, a nesto sasvim razlicito politicara. Onu tanku crtu koja oduvek deli vlast i zatvor politicar obicno prelazi sa dobicima: sudjenje njemu je, naime, specificna izborna kampanja. Neki medju ovima koji danas hapse imali su, uostalom, bas ovo iskustvo u Sablji. <\/p>\n Utisak je, medjutim, da tu sadasnja vlast ne deluje apsolutno dosledno, sto vise moze biti njen nego nas problem. Nas problem je taj sto je u drustvenoj klimi vise nego sto je to podnosljivo prisutan osecaj neke vanrednosti. Nocna hapsenja i posleponocni informativni razgovori nisu, valjda, tu da ohrabre i osokole slobodu i demokratiju. Vredne stvari koje se nesumnjivo rade u drustvu malo-malo bivaju prekrivene tamnim oblacima teskih afera i skandala. Ako je Peti oktobar nesto nagovestavao, onda bi to bilo to da nasa crna hronika realno ne sme da prevagne u drustvenom zivotu. <\/p>\n Klasicno pitanje u ovoj situaciji je sledece: da li ova vlast sve ovo radi zato sto je slaba pa hoce da se nametne, ili sto je jaka pa moze sve sto joj se hoce? Kako god, ona je opoziciji pruzila sansu da se razigra, i to u dosad mozda najostrijoj formi. Nisu u pitanju radikali, jer oni nikad i nisu bili zainteresovani za bolju nego samo za – eventualno – svoju vlast. U pitanju su delovi demokratskog korpusa, pa i onog sto je kao krhotina ostao od Petog oktobra. Personalno, kao sto smo na pocetku videli, on prakticno nije ziv. Zive, medjutim, neke ideje koje su po pravilu blize jednoj Srbiji o kojoj se sanja nego onoj koja obicno postoji.<\/p>\n Radivoj Cveticanin Djindjic ubijen, Perisic u Hagu, Vuk Obradovic izblamiran, Covic smenjen, Micunovic penzionisan, Mihajlovic skrajnut, Veselinov degradiran, Canak osakacen, Protic oteran, Svilanovic zaboravljen, Ceda Jovanovic<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-45794","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45794","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=45794"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45794\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=45794"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=45794"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=45794"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nDanas<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"