\u201cMozda je moja politicka karakteristika trpljenje, to sto sam uvijek negdje izmedju, sto vjerujem u neku mjeru\u201d, opisao je svoju \u201cpoliticku posebnost\u201d predsjednik SiCG<\/p>\n
Pi\u0161e: Vera Didanovic \/Vreme<\/strong><\/em><\/p>\n Kad covek prezivi klinicku smrt izazvanu alergijskom reakcijom na ujed ose, kao sto se Svetozaru Marovicu desilo u leto 1998, onda nije ni logicno da se mnogo potresa zbog problema koji ne nose takvu zivotnu opasnost \u2013 kao sto su nasrtaji \u201cjednog malo bucnijeg ministra\u201d. <\/p>\n Upravo tim recima, kojima je, ne pominjuci mu ime, opisao srpskog ministra finansija Mladjana Dinkica, autora optuzbi za odgovornost prvog coveka drzavne zajednice u aferi nabavke vojne opreme po neobicnim cenama i u zanimljivim kolicinama, Marovic je, naime, pokazao da je uspeo da se, nakon prvih uvredjenih reakcija i pretnji povlacenjem iz Beograda, pribere i povrati svoju karakteristicnu smirenost. <\/p>\n Isticuci da nema nameru da podnese ostavku na funkciju koju obavlja \u201cu interesu evropskih ciljeva SCG\u201d, predsednik Saveta ministara drzavne zajednice, u izjavi za crnogorsku drzavnu televiziju, rekao je da je ranije najavljena mogucnost povlacenja crnogorskog dela administracije SCG iz Beograda bila \u201cdobronamerno upozorenje\u201d. I jos: \u201cRazlog za bezanje ne moze biti to sto postoji jedan malo bucniji ministar.\u201d<\/p>\n Nimalo bezazlene optuzbe i zaklinjanja ministra finansija Srbije (\u201cako se ovo ne zavrsi na sudu, ja ne vidim svoje mesto ne samo u vladi vec ni u politici\u201d, rekao je Dinkic optuzujuci Marovica da je odgovoran za potpisivanje stetnog ugovora za nabavku vojne opreme) nisu, medjutim, jedina nevolja koja je Budvaninu na privremenom radu u Beogradu zagorcala kraj leta 2005. <\/p>\n ZRTVA: Gotovo istovremeno sa otvaranjem \u201cafere panciri\u201d, koja je u javnosti povezana sa njegovim imenom, Marovic je ovog septembra bio meta osude svih srpskih stranaka zbog odbijanja da predvodi delegaciju SCG na jubilarnoj sednici Generalne skupstine UN-a u Njujorku. Prema nekim tumacenjima, od putovanja u SAD odustao je upravo zbog otvaranja najaktuelnije domace afere, dok druga skola misljenja veruje da je to bio njegov protest sto u delegaciji nije bilo mesta za crnogorskog predsednika Filipa Vujanovica. <\/p>\n Sam Marovic nije precizno objasnio cime se rukovodio kad je odustao od ucesca u najvaznijem septembarskom svetskom politickom dogadjaju, ali je, zato, u istom danu proizveo dva saopstenja domacoj javnosti: u jednom je \u201cuvazio sve dobronamjerne reakcije demokratske javnosti SCG\u201d povodom njegovog neodlaska u Njujork i tim povodom \u201ctoj demokratskoj javnosti\u201d uputio \u201cnajiskrenije izvinjenje\u201d. <\/p>\n Povod za drugo saopstenje bile su optuzbe zbog nabavke vojne opreme: \u201cZa sve sto sam uradio, na svakom mjestu do sada i javno i privatno, mogu da pogledam u oci mnogo ozbiljnije, moralnije i legitimnije od onih koji danas po Srbiji optuzuju\u201d, porucio je Marovic. Potpredsednik crnogorske independisticke partije, usred sukoba koji je zapoceo potpredsednik srpske independisticke partije, apelovao je i da se zaustavi \u201cagonija ubrzanog rusenja institucija drzavne zajednice\u201d. I ne samo to: \u201cAko je potrebna zrtva zbog dobrih odnosa Srbije i Crne Gore \u2013 pristajem na to\u201d, istakao je politicar koji je i ranije umeo da o sebi govori kao o coveku koji se zrtvuje zbog drugih (tako je, jednom prilikom, na pitanje o \u201cotrovnim strelicama\u201d ispaljenim iz njegove Budve, odgovorio da grad u kome zivi i dalje voli, da \u201cstrelice uvek dolaze od onih kojima ucinite\u201d, te da je \u201cto bila i sudbina Hrista\u201d). Na put do laskavih titula s jedne, ali i i teskih optuzbi s druge strane, krenuo je iz Kotora, gde je rodjen 31. marta 1955. godine. U tom gradu zavrsio je osnovnu i srednju skolu, da bi, potom, u tadasnjem Titogradu (Podgorici) stekao diplomu Pravnog fakulteta. Po nacionalnosti je Crnogorac, ali se ne odrice ni svoje srpske tradicije, a o sebi je, pre nego sto je visestranacje uzelo maha, znao da govori i kao o \u201cpravoslavcu i komunisti\u201d. Ozenjen je, ima dvoje dece, govori engleski, ruski i italijanski. <\/p>\n Od, na ovim prostorima jos uvek ne tako cestog poliglotizma, za mnoge je, ipak, fascinantiji nacin na koji se Marovic izrazava na maternjem jeziku. \u201cTaj mladic, vrlo obrazovan, ume suptilno da misli i lepo da se izrazava\u201d, primetio je Dobrica Cosic.<\/p>\n Mozda je Cosic, samo jedan od pisaca \u201ckomunistickih disidenata\u201d, koji su, u drugoj polovini osamdesetih godina proslog veka, dobili priliku da komuniciraju sa gradjanima na budvanskom Trgu pjesnika, takav utisak stekao na osnovu Marovicevog obrazlozenja opravdanosti stvaranja Budva \u2013 Grad teatra, u koje se upustio sa rediteljem Ljubisom Risticem: \u201cCinjenica da se Kripodonofova anticipacija o humanitarnom turizmu sve vise opredmecuje u zahtjevima realnog turistickog trzista, pokazala je na nasem primjeru da je proizvodnja turizma sa viskom duhovnosti bila blagovremeno citanje nove turisticke aksiologije.\u201d Nesto \u201csuptilno\u201d Marovic je verovatno hteo da kaze i u mnogim drugim istupima, kao sto je, recimo, pismo \u201cBorbi\u201d 1989. godine, povodom rasprave o opravdanosti praznovanja 1. decembra: \u201cNegativnim \u201cpokrivanjem\u201d datuma konstituisanja jugoslovenske drzave, refleksivno emitovanog i naknadno strukturiranog u antipodni ideolosko-politicki model, cinjenice i semantika apologijom svoje autonomnosti iskazuju ne bas u pojedinim djelovima originalnu sadrzinu marksisticko-komunistickog \u201cosvajanja svijeta\u201d. <\/p>\n IDEALNI I GRESNI: Nekadasnji \u201cmarkuzijanac\u201d, medjutim, danas je, prema sopstvenom priznanju, najcesce u drustvu \u201csvetih knjiga\u201d, pa je skloniji sirokim masama razumljivijim tvrdnjama, kao sto je ona da \u201cidealni hodaju nebom, a zemljom idu gresni ljudi\u201d. <\/p>\n Da su ljudi gresni, cak i kad su clanovi Partije, Marovic je shvatio na samom pocetku svoje radno-politicke karijere. Tek sto je zavrsio studije, zaposlio se kao pripravnik u Skupstini opstine Budva, da bi ubrzo bio izabran za predsednika Saveza socijalisticke omladine grada, a potom i za predsednika Socijalisticke omladine Crne Gore. I odmah je poceo da gradi imidz partijskog disidenta (od cega ni danas nije u potpunosti odustao): trazio je smene nesposobnih kadrova i cak se, u vreme delegatskog sistema i posrednih izbora, usudio da stampa pamflet \u201cPrestanite sa izbornim prevarama\u201d. Buneci se protiv zatvorenih partijskih sastanaka, zakazao je sednicu Republickog komiteta SO-a Crne Gore na Skalinama (usce Ribnice u Moracu) pod vedrim nebom, govoreci: \u201cNeka narod vidi kako mi to radimo!\u201d Kada se, posle svega, njegovom delatnoscu pozabavio sam partijski vrh (Centralni komitet SK), podneo je ostavku i postao direktor Uprave prihoda, a potom predsednik Izvrsnog odbora SO Budva.<\/p>\n IDEOLOG I KUM: Na mestu gradonacenika Budve zatekla ga je cuvena \u201cantibirokratska revolucija\u201d tokom koje je pokazao i kasnije vise puta demonstriranu vestinu da se svrsta na pravu stranu: podneo je ostavku na funkciju u gradskoj vladi i prikljucio se grupi \u201cmladih, lijepih i pametnih\u201d koja je obecavala \u201cnovu razvojnu filozofiju\u201d. Ubrzo je postao poznat i siroj jugoslovenskoj javnosti, kao clan vodeceg crnogorskog trojca u kome su bili i Momir Bulatovic i Milo DJukanovic. Uza specijalnost: ideolog partije i njen \u201ckum\u201d, odnosno predlagac novog imena \u2013 Demokratska partija socijalista (iz tih godina potice i njegova zbirka politickih eseja \u201cVrijeme iskusenja\u201d). Uz bliske prijateljske veze sa DJukanovicem i Bulatovicem, sa Bulatovicem u to vreme razvija i kumovske veze. U vreme idile \u201ccrnogorskog trijumvirata\u201d bio je clan Predsednistva Crne Gore, generalni sekretar, pa potpredsednik DPS-a, poslanik u crnogorskom i saveznom parlamentu. \u201cZa dlaku\u201d je propustio priliku da 1992. postane predsednik Jugoslavije, ali se Slobodan Milosevic ipak odlucio za Dobricu Cosica. (\u201cNelagodno sam se osecao zbog ubedjenosti da sam predlozen za posao za koji nemam iskustva niti znanja. Srecom sve je dobro zavrseno i za drzavu i za mene\u201d, govorio je kada se sve zavrsilo.) <\/p>\n Do drugog pokusaja da postane prvi covek, ovog puta \u201credefinisane\u201d srpsko-crnogorske zajednice (2003), cak tri puta uzastopno biran je za predsednika Skupstine Crne Gore. Uspeo je i da se mudro \u201cprestroji\u201d i prilikom cepanja DPS-a 1997. godine, do koga je doslo nakon izborne kradje u Srbiji. Za razliku od svog kuma Bulatovica, koji je ostao lojalan Milosevicu, Marovic se opredelio za antimilosevicevski kurs. Istovremeno je, medjutim, od tada, pa sve do danas, odrzavao dobre odnose sa crnogorskom promilosevicevskom opozicijom (zbog cega su ga mediji povremeno \u201cdovodili u sukob\u201d s DJukanovicem i \u201csmenjivali\u201d sa pozicija koje je u tom trenutku zauzimao). Opozicioni Liberalni savez se 2001. godine usprotivio njegovom reizboru na funkciju predsednika crnogorske skupstine, pa je na neko vreme morao da se zadovolji foteljom predsednika Skupstine Jadranskog sajma u Budvi (gde je do tada bio predsednik Upravnog odbora) i poslanickim mandatom. Ipak, nije bio zlopamtilo: kada je, u leto 2003. crnogorska opozicija napustila parlament, i Marovic je prestao da dolazi na sednice, sto je ponovo dovelo u sumnju njegovu partijsku lojalnost, podgrejalo price o \u201cMarovicevom krilu DPS-a koje planira otcepljenje\u201d, ali i potvrdilo njegovu autodeskripciju: \u201cMozda je moja politicka karakteristika trpljenje, to sto sam uvek negde izmedju, sto verujem u neku meru\u201d, rekao je jednom prilikom, odgovarajuci na pitanje sta cini njegovu politicku posebnost. PRETNJE I IZVINJENJA: Borac za crnogorsku drzavnost na duznosti cuvara drzavne zajednice u novembru 2004. prvi put je optuzio Srbiju da \u201cpodriva drzavnu zajednicu\u201d, zapretivsi da ce o tome obavestiti EU (problemi na koje je tada nisanio prstom bili su saradnja sa Hagom i \u201ctendencija Srbije da preuzima zajednicku imovinu\u201d, kao i medijske, finansijske i druge institucije).<\/p>\n Paznju, kako domacu tako i medjunarodnu, zasluzio je i izvinjenjima: najpre se, u jesen 2003. izvinio \u201cza sva zla koja je bilo koji gradjanin Crne Gore i Srbije ucinio bilo kome u Hrvatskoj\u201d. Posle dva meseca je nesto vrlo slicno ponovio i u Sarajevu, obracajuci se gradjanima Bosne i Hercegovine. Nakon ostrih reakcija \u201ckod kuce\u201d i pitanja kada ce se izviniti Crnogorcima rekao je da je spreman da se izvini \u201conima koji su bili protiv rata, koji nijesu oblacili uniformu i onima koji su, kao i oni, bili protiv rata, ali su oblacili uniformu ne da bi ubijali, palili, cinili zla drugim ljudima, vec duboko vjerujuci da je njihova duznost da se odazovu da brane zemlju u kojoj su rodjeni i za koju su vjerovali da je njihova\u201d. I jos je priznao da je i sam bio \u201czrtva predrasuda i emocija\u201d. Toliko, da je njegovu kovanicu \u201crat za mir\u201d podgoricka \u201cPobjeda\u201d iskoristila kao naslov za propagandnu zbirku tekstova svojih reportera sa ratista sirom Jugoslavije. <\/p>\n Da ga, osim ideoloskih, kojima se najvise bavio, interesuju i druge teme, pokazao je ubrzo nakon izbora na sadasnju funkciju: njegova odluka da oformi Ekonomski savet, sa ciljem da \u201cuspesne ljude Srbije i Crne Gore poveze\u201d kako bi iskoristili trenutak za nove investicije i novo privlacenje kapitala, izazvala je ozbiljno uznemirenje javnosti, u to vreme jos nenavikle na rehabilitaciju Milosevicevih kadrova. Za svoje ekonomske savetnike, naime, bio je odabrao Bogoljuba Karica (\u201cpredsednika udruzenja industrijalaca i preduzetnika\u201d), Ljubomira Mihajlovica (Komercijalna banka), DJordja Nicovica (Kapital banka), Slobodana Radulovica (C Market), Dragana Brkovica (Vektra), Iva Armenka (HTP \u201cBudvanska rivijera\u201d) i Vojina DJordjevica (Si&Si Grupa).<\/p>\n BIZNIS: Bilo je i onih koje takav izbor \u201cdrustva\u201d nije zacudio, jer, uprkos tome sto ga neki mediji prikazuju kao skromnog coveka, ima i onih koji tvrde da mu blagodeti savremeno shvacenog \u201cbiznisa\u201d nisu strane. Sam je, kada je 2001. godine kao predsednik crnogorske skupstine prijavljivao imovno stanje, naveo da ima stan od 81 kvadrata u Budvi, porodicnu kucu u selu Krimovice i vise desetina hiljada kvadratnih metara zemlje na podrucju Jaza, Mrceva i Krimovice, koje je dobio kao porodicno nasledstvo. Mediji su, medjutim, prenosili tvrdnje \u201cnjegovih Budvana\u201d da pod njegovim pokroviteljstvom u tom gradu godinama \u201ccveta divlja gradnja\u201d. A hrvatski \u201cNacional\u201d je, pisuci o duvanskoj aferi, u okviru koje je kao jednog od glavnih junaka promovisao crnogorskog premijera Mila DJukanovica, paznju posvetio i Marovicu. List je preneo tvrdnju protagoniste afere Srecka Kestnera, prema kojoj je \u201cduvanski bos\u201d Stanko Subotic Cane mesecno placao 100.000 maraka Marovicu \u201csamo da bude miran i da se ne mesa\u201d. List je tvrdio i da mu je Subotic kupio stan u Parizu. \u201cKada bi ista od toga sto pise \u201cNacional\u201d bilo tacno, ja bih odmah podnio ostavku\u201d, glasio je Marovicev odgovor na te optuzbe. Negirao je i optuzbe Miodraga Lekica, bivseg ambasadora SCG u Rimu, koji ga je, u leto 2003, ljut zbog odluke o povlacenju sa ambasadorske funkcije, optuzio da je \u201cgodinama, tajno i bez znanja crnogorske javnosti i parlamenta, putovao drzavnim avionom u Milano, gdje je bio gost problematicnog punkta\u201d. Ne poricuci da je \u201czbog sportskih ili poslovnih susreta\u201d zaista odlazio u Milano, rekao je, naime, da je \u201cmozda bio u sumnjivom drustvu\u201d, ali da to ne zna, te da bi, ako je neko od njegovih sagovornika kriminalac, trebalo da o tome dobije informaciju. \u201cMozda je moja politicka karakteristika trpljenje, to sto sam uvijek negdje izmedju, sto vjerujem u neku mjeru\u201d, opisao je svoju \u201cpoliticku posebnost\u201d predsjednik SiCG<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-45793","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45793","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=45793"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45793\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=45793"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=45793"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=45793"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nPRAVOSLAVAC I KOMUNISTA: Prvi, a mozda i poslednji predsednik SCG, ipak, u medijima nije opisivan kao reinkarnacija Hrista, vec \u201csamo\u201d kao \u201ccovek koji miri nepomirljivo\u201d, \u201cintelektualac medju politicarima, razlozan i tolerantan, ucen i meditativan\u201d, \u201csampion demokratije\u201d, ali i \u201csampion prazne retorike\u201d… <\/p>\n
\nIako je nesto ranije spremao nove stranacke dokumente DPS-a iz kojih su izbacene sve odrednice koje se odnose na SRJ, Marovic je 7. marta 2003. izabran za predsednika \u201credefinisane\u201d drzavne zajednice i predsednika Saveta ministara SCG. U inauguracionom govoru opisao je sporazum koji je doveo do stvaranja nove labave unije kao \u201cprvi demokratski sporazum izmedju Srbije i Crne Gore ikada postignut\u201d i obecao da ce njegov rad u naredne tri godine, pre nego sto dve republike mogu da odluce da izadju iz unije, biti usredsredjen na unapredjivanje zivotnog standarda naroda Srbije i Crne Gore. \u201cNije vazno sta ce biti za tri godine, vec sta ce se desavati tokom ove tri godine\u201d, u svom poznatom \u201cni tamo, ni ovamo\u201d stilu odgovarao je na pitanja u kojima je dovodjena u pitanje saglasnost njegove nove funkcije i politike stranke ciji je potpredsednik. <\/p>\n
\nNije, medjutim, Marovic poslednjih godina odlazio samo u Milano: nedavno je papa Benedikt XVI odlucio da na samom pocetku pontifikata, od svih svetskih drzavnika, u zvanicnu posetu u rezidenciji nadomak Rima primi bas Svetozara Marovica. Sto nije bio prvi njegov susret sa jednim poglavarom Rimokatlicke crkve: u junu 2003. bio je u zvanicnoj poseti Vatikanu, kada je razgovarao sa papom Jovanom Pavlom II. A pre susreta sa papom Benediktom XVI, Marovic je, kako je objasnio, razgovarao sa patrijarhom Pavlom i obojicu je zamolio da crkvene vlasti pomognu svetovnim vlastima u ostvarenju papine posete SCG \u201ckada se za to stvore uslovi\u201d.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"