Bivsi pripadnik britanskog ministarstva odbrane podrzao je senzacionalisticke tvrdnje da je rusku nuklearnu podmornicu \u201cKursk\u201d u avgustu 2000. godine potopio torpedo ispaljen sa americke podmornice<\/p>\n
Pi\u0161e: Blic<\/strong><\/em><\/p>\n Bivsi pripadnik britanskog ministarstva odbrane podrzao je senzacionalisticke tvrdnje da je rusku nuklearnu podmornicu \u201cKursk\u201d u avgustu 2000. godine potopio torpedo ispaljen sa americke podmornice. Najveca katastrofa u ruskoj armiji u kojoj je poginulo svih 118 oficira i clanova posade i dalje privlaci veliku paznju vojnih eksperata i javnosti. Zvanicna istraga Ruskog ministarstva odbrane o potapanju \u201cKurska\u201d utvrdila je da je katastrofu u Barencovom moru, 135 kilometara od ruske obale, prouzrokovala slucajna eksplozija torpeda u skladistu. <\/p>\n Medjutim, Moris Stredling, bivsi inzinjer za torpeda koji je radio za Ministarstvo odbrane i bio ucesnik jedne od brojnih istraga koje su vodjene u vezi s katastrofom na \u201cKursku\u201d, veruje da je nuklearnu podmornicu potopio americki torpedo. On je svoje misljenje izneo u francuskom dokumentarcu pod nazivom \u201cKursk – podmornica u nemirnim vodama\u201d. <\/p>\n \u201cKada se sve verovatnoce uzmu u obzir, podmornica \u201cKursk\u201d je potopljena americkim torpedom tipa \u201cMK-48\u201d\u201d, rekao je Stredling. Danas, skoro pet godina kasnije, brojna pitanja o \u201cKursku\u201d nuklearnoj podmornici tipa \u201cK-141\u201d, ponosu ruske vojne masinerije, jos su neresena. Zvanicnu verziju da je podmornica potonula posle eksplozije na prednjem delu u skladistu za torpeda eksperti ne osporavaju, ali sta je zapravo bio uzrok eksplozije (udar u morsko dno, udar u drugu podmornicu ili udar torpeda). Norveski i americki strucnjaci su u vreme katastrofe zabelezili dve eksplozije, a druga je bila mnogo jaca i ravna eksploziji dve tone TNT eksploziva. Zvanicni ruski vojni casopis \u201cKrasnaja zvezda\u201d kao moguci i po vecini strucnjaka najverovatniji uzrok katastrofe naveo je sledece: Mnoge teorije zavere o potapanju \u201cKurska\u201d pojavile su se jos dok su ruske vlasti bezuspesno pokusavale sa spasu mornare kojima je na dnu mora ponestajalo kiseonika. Tadasnji sef ruske mornarice Mihail Motsk izjavio je: \u201cU vreme nesrece u Barencovom moru bile su jos tri podmornice i moguce je da je \u201cKursk\u201d udario u jednu od njih.\u201d <\/p>\n Nedugo zatim, dnevnik \u201cSevodnja\u201d objavio je sliku koju je snimio ruski vojni satelit, a na kojoj se vidi americka podmornica koja je izvucena na norvesku obalu radi popravke. Pentagon je potvrdio da su dve americke podmornice bile u istoj zoni u vreme nesrece ostro demantujuci da je doslo do sudara. Nemacki \u201cBerliner cajtung\u201d je citirao izvestaj ruske Federalne sluzbe bezbednosti (FSB) da je \u201cKursk\u201d potopio radarski navodjen projektil tipa \u201cgranit\u201d koji je ispaljen sa nuklearne krstarice \u201cPetar Veliki\u201d tipa \u201ckirov\u201d. FSB je energicno demantovao postojanje ovakvog izvestaja. Jos tri teorije su u opticaju – sudar sa drugim ruskim vojnim brodom; eksplozija mine zaostale iz Drugog svetskog rata i snazan udar u morsko dno. Cinjenica u koju nema sumnje jeste sledeca. Katastrofa se dogodila munjevitom brzinom, jer dobro obucena posada nije stigla ni da posalje poziv za pomoc. Kasnije su spasilacke ekipe registrovale zvukove unutar podmornice koja je lezala na dnu, a koji su dolazili od mornara koji su udarali u zid podmornice. Prema nepotvrdjenim informacijama, vise od 20 mornara prezivelo je izmedju osam i deset sati posle eksplozije. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Bivsi pripadnik britanskog ministarstva odbrane podrzao je senzacionalisticke tvrdnje da je rusku nuklearnu podmornicu \u201cKursk\u201d u avgustu 2000. godine potopio torpedo ispaljen sa americke podmornice<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-45617","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45617","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=45617"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45617\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=45617"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=45617"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=45617"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nDokumentarni film koji je u Francuskoj privukao rekordnu gledanost (vise od cetiri miliona gledalaca) britanski Bi-Bi-Si odbio je da emituje. <\/p>\n
\n\u201cTehnologija za lansiranje torpeda na \u201cKursku\u201d je pre katastrofe zamenjena sa jeftinijim i potencijalno opasnijim sistemom sa tecnim gorivom. To gorivo je izuzetno zapaljivo, a postupak je izvrsen uprkos protivljenju zvanicnika mornarice.\u201d <\/p>\n