Po ocu on je loza Nemanjica i Dejanovica, a po majci je izdanak takodje znamenite porodice Jaksic<\/p>\n
Pi\u0161e: Novo Tomic\/Vecernje novosti<\/strong><\/em><\/p>\n Kakav je zaista bio ruski car Ivan Cetvrti Vasiljevic Grozni (1530-1584)? Onakav kakav mu je i nadimak, ili genijalni imperator koji je utemeljio veliku Rusiju? Da li je pobozni darodavac svetogorskih manastira mogao da se zabavlja u lovu tako sto umesto zveri ubija podanike? Je li zaista otrovao sopstvenog sina!?<\/p>\n A na drugoj strani: Imaju li Srbi posebnog razloga da se njim ponose, s obzirom na njegovo srpsko poreklo? Jer, po ocu on je loza Nemanjica i Dejanovica, a po majci je izdanak takodje znamenite porodice Jaksic.<\/p>\n Odgovori na ova pitanja mogu da se dobiju iz knjige \u201cIstina o Ivanu Groznom\u201d, koju je nedavno objavio beogradski izdavac \u201cNikola Pasic\u201d, a koja je iz pera dvojice autora, jednog ruskog – Vjeceslava Manjagina, i jednog naseg – Dejana Tanica.<\/p>\n Vjeceslav Manjagin (1960) s puno argumenata dokazuje da su mnoge price i knjige o Ivanu Groznom, koje ga prikazuju kao tiranina bez presedana, pune kleveta i izmisljotina!<\/p>\n MIT O TIRANINU<\/p>\n \u201cTVORCI mita o \u201ctiraninu\u201d na ruskom prestolu bile su takve zlonamerne licnosti, kao izdajnik Kurbski, koji je podstakao napad 70.000 Poljaka i 60.000 Tatara na Rusiju; protestantski pastor Oderborn i katolik Gvanini, koji su napisali svoje pamflete daleko od mesta dogadjaja – u Poljskoj i Nemackoj; papski nuncije A. Posevin, organizator poljske agresije na Rusiju; imperatorski spijun Staden, koji je savetovao cara Rudolfa da sto lakse ovlada ruskim gradovima i manastirima… Svako od njih bio je savremenik opisanih dogadjaja i imao sopstveni razlog da mrzi cara i da ga okleveta\u201d, pise Manjagin.<\/p>\n Groznom je, recimo, pripisano da je naredio likvidaciju desetak hiljada novgorodskih pobunjenika, iako su istoricari kasnije dokazali da su oni bili \u201czrtve\u201d epidemije kuge.<\/p>\n Naspram ovakvih istorijskih rasprava, Manjagin istice da je Ivan Grozni nasledio 2,8 miliona kvadratnih kilometara drzavne teritorije Rusije, a svom nasledniku ostavio 5,4. Za vreme njegove vladavine broj stanovnika Rusije uvecao se blizu polovine.<\/p>\n Nas mladi istoricar Dejan Tanic bavio se geneoloskim poreklom cara Ivana Groznog i utvrdio da je on imao srpske pretke po trostrukoj liniji. Po muskoj liniji, \u201cbaba po ocu Ivana Groznog, Sofija Paleolog, bila je cukununuka despota Dejana i Teodore Nemanjic, sestra cara Dusana\u201d, a \u201cposredno preko Nemanjica, Ivan Grozni se geneoloski moze povezati i sa Lazarevicima-Brankovicima, jer je kneginja Milica (u monastvu Evgenija), supruga kneza Lazara, bila kcer kneza Vratka, praunuka velikog kneza (i dukljanskog kralja do 1208) Vukana, rodjenog brata kralja Stefana Nemanjica (Prvovencanog)\u201d.<\/p>\n NAKLONOST PREMA SRBIMA<\/p>\n AKO je ovo srpsko poreklo Ivana Groznog bilo manje poznato, jer je doslo preko vizantijskih korena, ono po majcinoj liniji mnogima je znano vec odavno: njegova baba po majci bila je Srpkinja Ana Jaksic, \u201ckcer vojvode Stefana Jaksica, koji se nalazio u sluzbi madjarskog kralja Matije Korvina, a unuka vojvode Jakse, rodonacelnika ove znamenite srpske porodice\u201d.<\/p>\n Ana Glinski (Jaksic) imala je i veoma znacajnu ulogu u vaspitanju malog Ivana Vasiljevica. Posto je on rano ostao bez oba roditelja, Jelene i Vasilija, brigu o njemu preuzela je baba po majci i ona ga je, sasvim je izvesno, upoznala sa srpskom tradicijom.<\/p>\n Car Ivan je u mnogim prilikama potvrdio svoju naklonost prema Srbima. Posebno su zanimljivi njegovi odnosi sa hilandarskim bratstvom, a prvi njegov susret sa svetogorskim monasima dogodio se 1550. godine. \u201cTada su u Moskvu stigli iguman hilandarski Pajsije i jos trojica monaha. Oni su molili cara Ivana da ih uzme u zastitu od Turaka i zaustavi otimanje manastirske imovine.\u201d<\/p>\n Car Ivan Grozni je odmah posle ove posete, zbog Hilandara i ruskog manastira sv. Pantelejmona, uputio pismo Sulejmanu Velicanstvenom, u kojem je od turskog sultana trazio da uzme u zastitu ova dva manastira. To je bio prvi diplomatski kontakt dve sile na ovom nivou!<\/p>\n Sest godina kasnije hilandarsko bratstvo zatrazilo je novu pomoc od cara Ivana Groznog. Njihovi izaslanici, koji su dosli u Moskvu, \u201cbili su bogato darivani crkvenim odezdama, ikonama, knjigama i novcem. Car je poklonio Hilandaru 300 rubalja, a carev brat knez Jurij Vasiljevic 50 rubalja\u201d.<\/p>\n I narednih godina, sve do pred Ivanovu smrt, Hilandar ce redovno dobijati pomoc od cara Ivana Groznog.<\/p>\n \u201cIako, po merilima modernog doba, car Ivan Grozni nije dugo ziveo – svega 54 godine – od svih careva on je najduze vladao – 37 godina (1547-1584). NJegova ambicija bila je da od Rusije stvori najmocniju drzavu u Evropi, i u tome je uspeo…\u201d, pise Dejan Tanic.<\/p>\n PRAVEDNI SUDIJA<\/p>\n NISU svi stranci ruzno pisali o Ivanu Groznom. Venecijanski poslanik Lipopmano opisuje ga 1575. godine kao pravednog sudiju, a jedan drugi Mlecanin, Foskarini, kako pise K. Valisevski, u delu \u201cIvan Grozni\u201d (1992), \u201cgovori sa pohvalom o pravosudju, stvorenom od ovog velikog gospodara koji je uveo jednostavne i mudre zakone, o njegovoj ljubaznosti, humanosti, sirini njegovog znanja, o sjaju dvora, snazi armije i daje mu jedno od vodecih mesta medju vladarima tog vremena\u201d.<\/p>\n NADIMAK PO DEDI<\/p>\n ZANIMLJIVO je da Ivan Vasiljevic Cetvrti nije jedini u ruskoj istoriji koji nosi nadimak Grozni. Tako su zvali i njegovog dedu velikog kneza Ivana Treceg, pa je mozda Ivan Grozni svoj nadimak stekao pre nasledjem, nego sto ga je zasluzio svojom surovoscu.<\/p>\n I poznati tverski knez Dimitrije Mihailovic (14. vek) imao je nadimak Grozne Oci, koji su mu dali njegovi neprijatelji. A u ruskom narodu kaze se: \u201cNe moze se car bez groze (straha) biti\u201d.<\/p>\n JUNAK PESAMA<\/p>\n DA je Ivan bio takav kakvim su ga neki opisali tesko da bi u narodu bio popularan – a jeste. \u201cNi o jednom drugom caru narod nije stvorio toliko pesama i prica. Sve do 1917. godine na grob Ivanov u Kremlju dolazili su obicni ruski ljudi, simbolicno moleci za pomoc i pravednu presudu\u201d, pise Vjeceslav Manjagin, pozivajuci se na zapise mitropolita Ioana Ladozskog.<\/p>\n Novo Tomic Po ocu on je loza Nemanjica i Dejanovica, a po majci je izdanak takodje znamenite porodice Jaksic<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-45573","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45573","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=45573"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45573\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=45573"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=45573"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=45573"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nVecernje novosti<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"