Opsesija istorijskom misijom drzave uvek vodi zanemarivanju prava pojedinca, a velike nacionalne teme ignorisanju prava na individualnu i slobodnu potragu za srecom<\/p>\n
Pi\u0161e: Zarko Korac\/Nezavisne Novine<\/strong><\/em><\/p>\n Vlada Republike Srbije odbila je prosle nedelje predlog zakona Srpskog pokreta obnove o izmestanju politickih dosijea iz Sluzbe drzavne bezbednosti (BIA). Time je Srbija, pored Bosne i Hercegovine, ostala gotovo jedina zemlja u postkomunistickom svetu, gde se i danas koriste ovi dosijei i gde se njihovi tvorci i podaci na osnovu kojih su formirani skrivaju od javnosti. <\/p>\n Reakcije javnosti bile su mlake. Sem nekoliko ostrih kritika, vecina medija se nije oglasila, smatrajuci to valjda manje vaznom temom od strajka aviomehanicara u JAT-u ili novih ispada ministra za kapitalne investicije Velimira Ilica. Time se, po ko zna koji put, pokazalo da veliki deo javnosti Srbije period u kome su ti dosijei formirani ne dozivljava kao period velikog krsenja ljudskih prava i njihove temeljne zloupotrebe. <\/p>\n Ravnodusnost javnosti je izraz nedostatka kriticke distance prema partijskoj drzavi, gde je Sluzba drzavne bezbednosti bila politicki zloupotrebljavana i gde su hiljade ljudi uzasno platili njeno bezakonje. Hapsenja, diskreditacije, otpustanja i maltretiranja bila su gotovo uvek utemeljena na ovim \u201ctajnim merama\u201d, koje niko nije mogao da ospori ili sudski odbaci. <\/p>\n Kako je onda moguce da u zemlji gde je \u201cBalkanski spijun\u201d Dusana Kovacevica jedno od najpopularnijih dramskih dela, Vlada ovako mirno odbije otvaranje jedne od osnova nase mracne proslosti. Odgovor se krije u nacinu na koji Vojislav Kostunica vidi odnos prema neposrednoj proslosti i karakteru drzave koju bi on voleo da formira. <\/p>\n Tacno je da svi tradicionalisti i konzervativci idealizuju proslost i tacno je da su neskloni radikalnijim promenama. Ali to ne moze biti izgovor za nespremnost za ISTORIJSKI DISKONTINUITET sa politickom policijom. Ona je uvek srz partijske drzave, od koje se ne moze stici do demokratije bez bitnih rezova. Opredeljujuci se za prikrivanje zloupotreba u ovoj oblasti, Kostunica je na vrlo direktan nacin obelodanio svoje shvatanje ljudskih prava, ali i nacin na koji vidi funkciju drzave. Za njega je interes drzave, cak i kada vodi ociglednoj zloupotrebi, uvek vazniji od interesa pojedinca. Drzava je ta koja se stiti, a ne pojedinac i njegova prava na privatnost i slobodu misljenja. Tako Kostunica, koji voli da stranim posetiocima citira Tomasa Dzefersona ili Dzona Stjuarta, ostaje predstavnik onog misljenja o ljudskim pravima koje je istorija vec odbacila. Kao sto je jedan veliki predstavnik liberalne ideje rekao: nema srece u drzavi gde nema srece pojedinca. Upravo zato Ustav SAD pominje pravo na traganje za srecom, kao jedno od osnovnih ljudskih prava. <\/p>\n Opsesija istorijskom misijom drzave uvek vodi zanemarivanju prava pojedinca, a velike nacionalne teme ignorisanju prava na individualnu i slobodnu potragu za srecom. Uvek su drzava i nacija prece od pojedinca, umesto da je obrnuto; da nema ni drzave ni nacije tamo gde nema individue i njene slobode. Nije slucajno Orvel, u svojoj poznatoj istorijskoj antiutopiji, totalitarnu drzavu definisao kao \u201cusrecitelja ljudi\u201d. Drzava uvek zna sta je \u201cnajbolje za nas, ona nas kontrolise i prisluskuje da ne pogresimo i odlutamo sa puta sigurnog razvoja\u201d. <\/p>\n Medjutim, mozda postoje i mnogo prozaicniji razlozi za ovu odluku. Pogledajmo sta su njene direktne posledice. Dosijea ostaju tamo gde su pocela da se stvaraju jos pre sezdeset godina. Vlast moze uvek ona, koja su joj potrebna, da upotrebi mimo kontrole javnosti. Stiteci dosijea, sluzba stiti i cinkarose, ljude cije su informacije i dezinformacije punile ta dosijea godinama. I citav niz ljudi na vlasti i javnom zivotu bavio se ovim poslom. On je donosio zastitu, materijalnu korist ili neku drugu uslugu. Mnogi bi sami sebe ubedili da time pomazu drzavi u vecnoj borbi protiv neprijatelja svih boja. Ti \u201cdobrovoljni potkazivaci\u201d unesrecili su mnoge ljude i unistili mnoge porodice. Odluka Kostunicine vlade sve njih stiti. Zastitu su dobili dzelati, a ne zrtve jer su dzelati radili u drzavnom interesu. <\/p>\n I tako ova zastita najgoreg dela nase proslosti pokazuje koliko smo daleko od raskida sa partijskom drzavom i njenom praksom. Jos jednom je Vlada \u201ckontinuiteta i evolucije\u201d postala Vlada restauracije i zastite kriminalne proslosti. Njena nesposobnost da se odvoji od najgorih instrumenata te proslosti postala je ocigledna. Ona kaze u svojoj odluci da zeli da amortizuje (?) \u201cmoguce i verovatne politicke, bezbednosne, pravne, eticke i druge posledice\u201d. Time se cinicno poigrava pojmom etika, smestajuci ga u pravo zrtve da ostane zrtva. U tom vremenu nece biti mesta za one koji stite svemocne drzave i njihove vodje. Bice na politickoj sceni mesta samo za one koji veruju da nema te drzavne zloupotrebe koja se moze opravdati \u201cvisim drzavnim ciljevima\u201d iza kojih se krije totalitarno misljenje, cak i onda kada je maskirano nacionalnim i drzavotvornim ciljevima. Opsesija istorijskom misijom drzave uvek vodi zanemarivanju prava pojedinca, a velike nacionalne teme ignorisanju prava na individualnu i slobodnu potragu za srecom<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-45567","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45567","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=45567"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45567\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=45567"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=45567"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=45567"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nU nekom narucenom tekstu u medijima pojavice se podaci koji vas diskredituju i cije poreklo ne mozete da utvrdite. Uostalom, dovoljan je i strah nekih ljudi da ce oni biti objavljeni. Strahom od diskreditacije se postize efikasna kontrola na gotovo elegantan nacin, bez grubosti i javnog rizika. To naravno nije jedini motiv za ovaj strah od otvaranja politickih dosijea. <\/p>\n
\nSrbija ce jednoga dana otvoriti svoja politicka dosijea i pokazati gradjanima kako su se krsila osnovna ljudska prava i kako su unistavani ljudski zivoti u ime ideologije i politike. Ta dosijea ce biti spomenici jednoga vremena koje je istorijski porazeno. <\/p>\n
\nOvaj put je pobedio Balkanski spijun, ali to je njegova poslednja pobeda. Na njegovoj strani nije vise ni istorija, ni njeni neuki i nemusti privremeni zastupnici. Na njegovoj strani su samo inercija, strah od promena i necista savest. Nedovoljno za konacnu pobedu. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"