Rojters je objavio listu potencijalnih kandidata po abecednom redu, isticuci da ona ni u kojem slucaju nije potpuna, jer moguci papini naslednici jos nisu saopstili svoje planove<\/p>\n
Pi\u0161e: Rojters\/B92<\/strong><\/em><\/p>\n Izbor poglavara Romokatolicke crkve poznat je kao nepredvidljiv i svojevremeno je izbor pape Jovana Pavla Drugog za duhovnog vodju vise od milijarde rimokatolika iznenadio svijet. <\/p>\n Rojters je objavio listu potencijalnih kandidata po abecednom redu, isticuci da ona ni u kojem slucaju nije potpuna, jer moguci papini naslednici jos nisu saopstili svoje planove. <\/p>\n Moguca lista potencijalnih kandidata ima za sada 13 imena. To su: <\/p>\n Kardinal Fransis Arinze<\/b> iz Nigerije, koji je 20 godina glavni covek Vatikana za odnose sa islamom, sto ce mozda biti kljucni element pri izboru novog pape. Ukoliko bi bio izabran, postao bi prvi rimokatolicki poglavar iz Afrike u 1.500 godina. U teoloskom smislu konzervativan, Arizne je rodjen u animistickoj porodici u nigerijskom selu Ezionvele. Krsten je sa devet godina, kada se preobratio u katolicizam. <\/p>\n Nadbiskup Buenos Ajresa Horhe Mario Bergoljo<\/b> iz Argentine, skroman je i radije zivi jednostavnom stanu nego u luksuznim rezidencijama, a po gradu se krece autobusom. Bergoljo je 2000. ucinio da se katolicka crkva u Argentini simbolicno pokaje za sve grehe pocinjene tokom vojne dikatature u toj zemlji. Bergolju ne ide u prilog sto je jezuita, jer do sada nijedan papa nije bio iz tog reda koji izbegava crkvene pocasti i sluzi samom papi. <\/p>\n Kolumbijac kardinal Dario Kastrilon Hojos<\/b>, koji ima dosta iskustva u rodnoj Kolumbiji, i uopste u Latinskoj Americi, ali i Vatikanu. Osamdesetih i devedestih bio je sekretar i predsednik kongregacije koja okuplja latinoamericke biskupe. Papa Jovan Pavle Drugi ga je 1996. godine pozvao u Rim i postavio na celo uticajne kongregacije klerika. <\/p>\n Nadbiskup briselski, Belgijanac Godfrid Danijels<\/b>, koji je odigrao vaznu ulogu u ozivljavanju katolicke vere u evropskim gradovima. Poznat je po tome sto se zalagao da Vatikan dozvoli zenama da budu na funkcijama koje obicno obavljaju kardinali, za upotrebu prezervativa u borbi protiv side i za reformu islama u Evropi u cilju njegove bolje integracije na tom kontinentu. On se, takodje, zalaze da lokalni biskupi imaju vise udela u vodjenju crkve. U poslednjih deset godina. <\/p>\n Kardinal Ivan Dias<\/b>: Iako rodjen u Bombaju, proveo je vise godina kao crkveni zvanicnik van Indije, da bi 1997. bio izabran za nadbiskupa u rodnom gradu. Buduci da je imao takvu karijeru, Dijasu je bliza konzervativna struja Vatikana nego neki reformisticke struje Katolicke crkve u Aziji. Do sada je bio predstavnik Vatikana u Skandinaviji, Indoneziji, Madagaskaru, Gani, Juznoj Koreji i Albaniji. Vodio je kancelariju u Vatikanu koja je bila zaduzena za odnose sa komunistickim zemljama i nekim delovima Afrike. Kardinal Klaudio Umes trenutno je nadbiskup Sao Paola i smatra se latinoamerickim kandidatom koji ima najvise izgleda da postane novi poglavar Rimokatolicke crkve. Ne voli da ga smatraju ni pristalicom naprednih ni konzervativnih ideja. Borac za prava siromasnih i zastitu ljudskih prava, smatra se u teoloskom smislu konzervativnim u Latinskoj Americi, koja je jedna od kolevki teologije oslobodjenja. Kritikovao je politike koje su dovele do vece nezaposlenosti, ali je podrzao zalaganje za privatnu imovinu. <\/p>\n Kardinal Jozef Racinger<\/b> je poreklom Nemac, a cini se i kao prava osoba za ulogu \u201ccuvara doktrine\u201d, koju obavlja u Vatikanu od 1981. Racinger je bio minhenski nadbiskup pre nego sto je 1981. postavljen na celo kongregacije za doktrinu vere, koja je naslednica Inkvizicije. Na toj funkciji, primenio je ostre mere protiv teologije oslobodjenja i osudio seksualni liberalizam na Zapadu. Racinger je razbesneo protestante 2000. godine kada je u svojim spisima \u201cDominus Iesus\u201d napisao da su njihove crkve \u201cmanjkave\u201d. Bio je jedan od najblizih savetnika Jovana Pavla Drugog i postavljen je za dekana kolegijuma kardinala 2002. <\/p>\n Kardinal Nikolas de Hesus Lopes Rodriges<\/b> je iz Dominikanske Republike. U teoloskom smislu konzervativan je i zestok protivnik teologije oslobodjenja, koja je pokusala da \u201ckombinuje\u201d elemente Evandjelja sa marksizmom. Postao je jedan od uticajnijih ljudi Katolicke crkve u Latinskoj Americi, posto je relativno mlad postavljen za nadbiskupa Santo Dominga. Lopes je bio aktivan u medijima kao televizijski propovednik, u emisijma na spanskom u svojoj zemlji i za Hispanoamerikance u SAD. Rodrigesu ne ide u prilog cinjenica da ima malo iskusta sa vatikanskom birokratijom. <\/p>\n Italijan Djovani Batisa Re<\/b>, smatra se za osobu koja mozda danas zna bolje nego iko kako funkcionise Vatikan. Kardinali koji zele vrsnog administratora i birkoratu da \u201costane\u201d kod kuce u Vatikanu i da se brine o poslovima mozda ce ipak smatrati da je Re pravi covek za taj posao. Re, cije ime na italijanskom znaci kralj, bio je na kljucnim pozicijama sekretara drzave i na celu uticajne kongregacije biskupa. Smatra se da je Re \u201cultralojalan\u201d, kao i da je uspeo da resi, zajedno sa Jovanom Pavlom Drugim, najvece administrativne probeleme u Vatikanu. <\/p>\n Kardinal Oskar Andres Rodriges Maradiaga<\/b> iz Hondurasa, jedan je od najmladjih koji ce uci u konklavu. Borac za prava siromasnih, Rodriges Maradiaga veruje da resenje problema u Latisnkoj Americi, kao i u ostalim zemljama u razvoju, lezi u socijalnoj pravdi. Otvoren je za saradnju sa drugim crkvama. Linvista je po profesiji, govori engleski, italijanski, francuski, portugalski i nemacki, kao i maternji spanski. Do sada je bio i na funkciji predsednika lationoamericke kongregacije biskupa. <\/p>\n Austrijanac Kristof Senborn<\/b>, kome skoro sve ide u prilog da bude izabran, osim godina (rodjen je 1945.). Izuzetno inteligentan, spretan u komunikaciji, zaokruzen teolog, Senborn je strucnjak za filozofiju i psihologiju i duboko religiozan. Medjutim, malo je onih koji zele poglavara koji ce biti na celu crkve narednih dve ili tri decenije. Pripada dominikanskom redu, a poreklom je iz ceske plemicke porodice, koja mu je usadila osecaj za \u201cnoblese oblige\u201d. Jovan Pavle Drugi je postovanje prema Senbornu pokazao kada ga devedesetih imenovao za urednika Crkvenog katehizma. <\/p>\n Italijan Andjelo Skola<\/b>, prvi je kardinal iz konzervativnog crkvenog pokreta Pricesca i Oslobodjenja i koji je imao posebnu podrsku pape Jovana Pavla Drugog. Unapredjen je u kardinala 2003, smatra se konzervativcem \u201cotvorenijih pogleda\u201d i dobrim administratorom. Kao bivsi student Katolickog univerizteta u Vasingtonu, Skola tecno govori engleski. Bio je profesor i rektor na Lateranskom univerzitetu u Rimu. Postavljen je 1995. na celo Instituta za brak i porodicu Jovan Pavle Drugi tog univerziteta. Veruje se da je pomogao u pisanju nadavnih enciklika, u kojima se papa ponovo zalozio za tradiocionalno katolicko ucenje o moralnim pitanjima. <\/p>\n Italijan Dionidji Tetamanci<\/b> na celu je mocne milanske nadbiskupije i jedan od favorita medju italijanskim kandidatima. Intelektualac, bivsi rektor semenista koji je pomagao Jovanu Pavlu Drugom u izradi enciklika, poznat je i kao \u201cMali Lombardjanin\u201d koji ima mnogo prijatelja i malo neprijatelja. U teoloskom smislu konzervativan, snazno je podrzao papske enciklike 1968. kojima se zabranjuje kontracepcija. Pre nego sto se doselio u Milano, bio je nadbiskup Djenove i na celu italijanske biskupske kongregacije. Tetamanci je branio antiglobaliste koji su protestovali u vreme odrzavanja Samita G8 2001. i jedan je od prvih boraca protiv side u Africi. Netipicno za kardinala, ne govori strane jezike i nije mnogo putovao van Italije. <\/p>\n Preuzeto sa sajta B92<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rojters je objavio listu potencijalnih kandidata po abecednom redu, isticuci da ona ni u kojem slucaju nije potpuna, jer moguci papini naslednici jos nisu saopstili svoje planove<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-45566","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45566","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=45566"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45566\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=45566"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=45566"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=45566"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}