Sluziti politici ili prezirati politiku, slicno je sluziti novcu ili prezirati novac; svejedno je: ostaje se u zavisnosti politike i novca<\/p>\n
Pi\u0161e: Intervju: Dobrica Cosic<\/strong><\/em><\/p>\n Sto su Vas ideolozi vise napadali – Vi ste vise citani. Kako danas uopste tumacite odnos knjizevnosti i politike?<\/p>\n – Svoje romane pisao sam u ideoloskom drustvu i ideoloskom veku. Poredak se promenio, ideologije dvadesetog veka su napustene ili su u depresiji; ali se odnos politike i knjizevnosti u sustini medjusobnog uslovljavanja nije promenio, jer se uloga politike u ljudskoj sudbini nije promenila. <\/p>\n Totalitarne ideologije boljsevizma smenjene su ideologijama totalitarne demokratije, ideologijom ljudskih prava i globalizma, pa je pisac sa humanistickim i etickim integritetom primoran da se odredjuje ideoloski i kada nastupa antiideoloski. Mnogi domaci pisci danas smatraju da politika nije knjizevna tema. Ja mislim drukcije. Politika je od antike do danasnjih dana bila tema knjizevnosti jer je u ljudskom bivstvovanju ponekad i sudbinski cinilac, pa je samo pitanje dara i knjizevnog postupka da se ona prevede u antropolosku i psiholosku sferu i negacijom ili afirmacijom dramski tematizuje u knjizevnoj strukturi. <\/p>\n Rec je, dakle, o idejama i njihovoj estetickoj, poetickoj upotrebi. I sve dok ljude egzistencijalno uslovljava politika, dok im je ona strast, patnja i volja za moc, knjizevnost ce se uvek baviti politikom, kao sto ce se politika svagda zanimati za knjizevnost ako joj smeta ili koristi. <\/p>\n Za mene je problem politike u knjizevnosti oduvek bio problem slobode licne i kolektivne.<\/p>\n Postmodernisti Vas, izgleda, namerno nisu razumeli. Taman kada su oglasili \u201ckraj istorije\u201d, istorija nas je, orvelovski izopaceno, pritisnula?<\/p>\n – To je iskljucivo njihov problem. Ja, inace, razlikujem postmodernisticke ideologije od postmodernistickih stvaralaca. O srpskim postmodernistickim ideolozima, koji su uglavnom epigoni, mislim isto sto mislim o svim drugim ideolozima: oni su redukacioni. A darovite posmodernisticke pisce koji tragaju za novim izrazom, uvazavam: oni su prirodni sledbenici autogeneze knjizevne forme. Ta autogeneza sama po sebi ne predstavlja progres umetnosti, ali predstavlja stvaralacku promenu koja korespondira sa ljudskom prirodom i duhovno-civilizacijskom konstelacijom.<\/p>\n Za mnoge je bilo iznenadjenje kada ste se uclanili u \u201cOtpor\u201d. Da li je to bio izraz protesta u tom vremenu ili nesto drugo?<\/p>\n – Dao sam podrsku onom Otporu za koji sam verovao da predstavlja pokret mlade generacije koja je spremna da se bori za demokratski i civilizacijski preporod Srbije. I tom nadom sam javno uslovio svoju podrsku Otporu. Tada nisam znao da je Otpor filijala CIA, peta kolona americkog hegemonizma. I to dobro placena. Verujem da su mnogi mladi ljudi obmanuti beogradskim i srpskim \u201cOtporom\u201d. Nadam se da se ta politicka manipulacija za svagda moralno kompromitovala.<\/p>\n Sta je 5. oktobar znacio za Vas, a sta za srpski narod? Vidi li se to danas?<\/p>\n – Pretesko pitanje za ovakav razgovor. Tada, u samom zbivanju, izborima i demonstracijama, u samom cinu opozicije 5. oktobra 2000. godine, verovao sam da je to demokratska revolucija izvedena bez prolivanja krvi blagodareci patriotskoj svesti vojske i policije. Medjutim, i ta \u201crevolucija\u201d obmanula je srpski narod. Jedan rdjav rezim zamenjen je, takodje, rdjavim rezimom. Ta nova vlast jeste ukinula spoljnu blokadu Srbije i liberalizovala informacijsku oblast, ali nije ni u cemu bitnom promenila kriminalizovani poredak, niti je unapredila ekonomiju, prosvetu, pravosudje, zdravstvo, zakone. Kada ste dosli na mesto predsednika drzave, oni koji se secaju sta je bilo tih dana, kazu da ste tada sprecili gradjanski rat u zemlji. Da li je tada, mozda, trebalo da osnujete stranku?<\/p>\n – Da mi je politika bila osnovni zivotni smisao, trebalo je da sa svojim prijateljima iz opozicije osnujem socijaldemokratsku stranku 1989, kada mi je to predlagao Vili Brant. A da sam to ucinio 1992. godine, ne verujem da bih mogao znacajnije da uticem na politicku sudbinu Srbije. Zasto sam se 1992. prihvatio duznosti predsednika SR Jugoslavije, i zasto se nisam kandidovao za predsednika Srbije na decembarskim izborima koje sam raspisao, objasnjavam u Piscevim zapisima 1992-1993.<\/p>\n Kad pogledate u policu knjiga koje ste napisali, osecate li da ste svoju energiju pravilno usmerili, da ste se, koliko je coveku dato, realizovali? Da li su Vas Vase knjige utesile?<\/p>\n – Napisao sam ono sto sam morao i mogao. Nisam stigao da napisem jos tri zamisljena romana i legendu o Svetom Maksimu Kapsokaliviti, svetogorskom monahu iz 14. veka koji je po Atosu gradio i palio svoje sagradjene crkve. <\/p>\n Ne patim sto ne stigoh da ostvarim te zamisli. Meni je vreme obilato darovalo dramaticne sizee, znacajne, velike ideje, zanimljive i tragicne ljude za romansijersku transpoziciju. Da li su svi moji romani dobri? Ne znam i ne brinem o tome. Ne odricem se nijedne svoje knjige. Sve su one bile izraz moje duse, moci i uslova u kojima sam ziveo i radio. A ja sam naporno i opasno ziveo.<\/p>\n Glas Javnosti<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Sluziti politici ili prezirati politiku, slicno je sluziti novcu ili prezirati novac; svejedno je: ostaje se u zavisnosti politike i novca<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-45480","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45480","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=45480"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45480\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=45480"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=45480"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=45480"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nU nekim oblastima je vidno i nazadovanje. Pristanak na Solanin projekat virtualne drzavne zajednice sa Crnom Gorom, predstavlja gubitak istorijskog vremena u konstituisanju srpske drzave i motivacijsku osnovu za razbuktavanje crnogorskog separatizma i dukljanskog, ustaskog antisrpstva. Srbija je danas kao drzava u katastrofalnom polozaju. Snage preporoda su nejake i neorganizovane. Nazadnjaci i profiteri \u201ctranzicije\u201d dominiraju na politickoj pozornici Srbije. Sa ekonomskom bedom, nered je u glavama i dusama ljudi.<\/p>\n