Neke uobi\u010dajene namirnice mogu imati mo\u0107ne pozitivne efekte po na\u0161e zdravlje. Evo njih sedam koje vredi ubaciti vi\u0161e u ishranu.<\/p>\n
\nBademi<\/strong><\/h4>\n<\/blockquote>\n
Ovaj ora\u0161asti plod je bogat mononezasi\u0107enim masnim kiselinama i vitaminom E.<\/p>\n
Njegovo redovno uno\u0161enje pokazalo se kao mogu\u0107a pomo\u0107 kod dijabetesa i poja\u010diva\u010d kardiovaskularnog zdravlja preko smanjenja \u201elo\u0161eg\u201c holesterola i poja\u010davanja \u201edobrog\u201c.<\/p>\n
U jednoj studiji, nau\u010dnici su zatra\u017eili od 77 odraslih osoba da jedu 320 kalorija badema ili krekera svaki dan tokom 12 nedelja.<\/p>\n
U\u010desnici su svi imali faktore rizika za hroni\u010dne bolesti kao \u0161to su sr\u010dana oboljenja ili dijabetes tipa 2 \u2013 kao \u0161to je visok krvni pritisak.<\/p>\n
Poslije 12 nedjelja, oni koji su jeli bademe imali su ni\u017ei nivo \u201elo\u0161eg\u201c holesterola, bolje zdravlje crijeva i manje upalnih procesa.<\/p>\n
Studija iz 2022. sa 87 ispitanika koji su jeli porciju cijelih ili mljevenih badema, ili mafin, svaki dan u periodu od \u010detiri nedelje, pokazala je da jedenje badema poja\u010dava unos mononezasi\u0107enih masnih kiselina, vlakana, kalijuma i drugih va\u017enih hranljivih sastojaka.<\/p>\n
Istra\u017eiva\u010di su otkrili da je butirat bio zna\u010dajno vi\u0161i kod onih koji su jeli bademe.<\/p>\n
Butirat je masna kiselina kratkog lanca koja hrani \u0107elije sluzoko\u017ee na\u0161eg debelog crijeva.<\/p>\n
Ove \u0107elije pru\u017eaju idealne uslove za razvoj mikroba crijeva, da zid crijeva bude sna\u017ean i zdrav, i da bolje apsorbuje hranljive sastojke.<\/p>\n
Uz to, oni koji su jeli \u010ditave bademe imali su dodatno 1,5 pra\u017enjenje creva nedjeljno u pore\u0111enju sa drugim grupama.<\/p>\n
\nBlitva<\/strong><\/h4>\n<\/blockquote>\n
Ovo listasto povr\u0107e rijedak prehrambeni izvor betalaina, fitohemikalija sa \u201eneuroza\u0161titnim\u201c kvalitetima.<\/p>\n
To zna\u010di da mogu da pomognu u za\u0161titi nervnog sistema od o\u0161te\u0107enja i posljedica starenja.<\/p>\n
\u201eBlitva sadr\u017ei nitrate, koji poma\u017eu tijelu da proizvodi azot oksid, signalni molekul koji pobolj\u0161ava zdravlje na\u0161e cirkulacije\u201c, ka\u017ee Vilijam Li, predsjednik i medicinski direktor fondacije Angiogeneza, ameri\u010dke neprofitne organizacije koja se bavi prevencijom bolesti.<\/p>\n
Ovo poma\u017ee pri sni\u017eavanju krvnog pritiska, pobolj\u0161ava protok krvi i zarasta sluznicu krvnih sudova koja mo\u017ee biti o\u0161tec\u0301ena tokom starenja, dodaje Li.<\/p>\n
Blitva tako\u0111e sadr\u017ei polifenole, me\u0111u kojima i kvercetin, kempferol i izoramnetin, koji su \u201emoc\u0301ni antioksidanti \u0161to \u0161tite na\u0161e c\u0301elije i poma\u017eu u smanjenju upala\u201c, ka\u017ee on.<\/p>\n
Blitva je i dobar izvor vlakana i sadr\u017ei magnezijum (potreban za c\u0301elijsku energiju), vitamin K (potreban za zgru\u0161avanje krvi) i lutein, va\u017ean za zdravlje o\u010diju i mozga.<\/p>\n
Posebno je korisna za starije koji \u017eele da pobolj\u0161aju rad krvotoka, odr\u017ee zdravlje vida i o\u010duvaju zdravlje mozga, srca i op\u0161teg vaskularnog sistema, ka\u017ee Li.<\/p>\n
Najbolji na\u010din za uno\u0161enje blitve u organizam, ka\u017ee Li, jeste da je ne prekuvate, jer c\u0301e to ukloniti neke od hranljivih materija.<\/p>\n
U listovima blitve je vec\u0301ina korisnih hranljivih materija, dodaje.<\/p>\n
\nPoto\u010darka<\/strong><\/h4>\n<\/blockquote>\n
Ovo lisnato zeleno povrc\u0301e pripada porodici kupusnja\u010da (koja obuhvata i brokoli, kupus i kelj).<\/p>\n
Poto\u010darka sadr\u017ei velike koli\u010dine vitamina B (B1, B2, B3, B6, C, E), kao i kalcijum, magnezijum i gvo\u017e\u0111e, i polifenole.<\/p>\n
Redovno jedenje poto\u010darke mo\u017ee tako\u0111e pomo\u0107i u smanjenju upalnih procesa u tijelu, za koja se zna da povec\u0301avaju rizik od sr\u010danih oboljenja i dijabetesa dugoro\u010dno, i smanjenju nivoa nezdravog holesterola.<\/p>\n
Poto\u010darka tako\u0111e sadr\u017ei fenetil izotiocijanat, prirodno jedinjenje povezano sa njenom sposobno\u0161c\u0301u usporavana rasta c\u0301elija raka.<\/p>\n
To je tako zbog gustine hranljivih materija, me\u0111u kojima i gvo\u017e\u0111e, omega-3 masne kiseline, magnezijum, kalijum i vitamine.<\/p>\n
\nCvekla… ali listovi<\/strong><\/h4>\n<\/blockquote>\n
Uprkos tome \u0161to se cvekla na\u0161iroko upra\u017enjava, mi skoro uvek jedemo samo korijen, ka\u017ee on, iako ona ima i mnogo hranljivih materija i korisnih jedinjenja.<\/p>\n
\u201eCvekla se, u praksi, obi\u010dno do\u017eivljava samo kao koren, a tako se obi\u010dno i prodaje, priprema i pamti u svakodnevnom \u017eivotu.<\/p>\n
\u201eKao rezultat toga, listovi obi\u010dno ne spadaju u uobi\u010dajene prehrambene navike i \u010desto se jednostavno odbacuju.<\/p>\n
\u201eKulturolo\u0161ke navike \u010dvrsto oblikuju stavove \u0161ta se smatra jestivim ili po\u017eeljnim, a u nekim kontekstima, lisnati djelovi povrc\u0301a smatraju se sekundarnim ili su jednostavno nepoznati u svakodnevnom spremanju hrane.\u201c<\/p>\n
Ovo va\u017ei i za brojno drugo povrc\u0301e, ka\u017ee Ponte, od kojih su mnoga tako\u0111e prepuna hranljivih materija.<\/p>\n
Listovi cvekle su skloni da sadr\u017ee ve\u0107i nivo proteina i minerala, i da sadr\u017ee fenolna jedinjenja povezana sa antioksidativnom aktivno\u0161c\u0301u, ka\u017ee Luis Gustavo Saboja Ponte, istra\u017eiva\u010d sa Univerziteta Estadual de Kampinas (Unikamp) i univerzitetski profesor na Univerzitetu Paulista (Unip) i Centru Univerziteta Senak.<\/p>\n
U studiji iz 2019. godine sprovedenoj na gojaznim i osobama sa vi\u0161kom kilograma sa visokim nivoom LDL-a, iliti \u201elo\u0161eg\u201c holesterola, u\u010desnici su jeli liofilizovane listove cvekle tokom \u010detiri nedelje i do\u017eiveli da im se LDL holesterol smanjio.<\/p>\n
Studija je pokazala da listovi cvekle ostaju biolo\u0161ki aktivni posle simulacije varenja u laboratoriji.<\/p>\n
Svareno li\u0161c\u0301e pokazalo je antioksidativnu aktivnost i pomoglo je u za\u0161titi DNK od oksidativnog o\u0161tec\u0301enja.<\/p>\n
Ponte je testirao svareno li\u0161c\u0301e u c\u0301elijama karcinoma debelog crijeva i uo\u010dio smanjenje rasta c\u0301elija i formiranja kolonija.<\/p>\n
Me\u0111utim, ka\u017ee on, ovim nalazima se mora pristupati oprezno.<\/p>\n
Dok su neka jedinjenja prisutna u listovima ostala dostupna posle simuliranog varenja, druga, poput viteksina i apigenina, i dalje su bila detektovana nakon varenja, iako u manjim koli\u010dinama.<\/p>\n
Ponteovo simulirano varenje pokazalo je \u0161ta se de\u0161ava uglavnom na putu do tankog crijeva, a isklju\u010duje kolonsku fazu – poslednji dio u kojem debelo crijevo obra\u0111uje preostali otpad.<\/p>\n
To je mjesto, ka\u017ee Ponte, na kojem crijevne bakterije mogu transformisati djelove ovih jedinjenja i potencijalno izmijeniti njihove efekte.<\/p>\n
Potpuna potvrda da mo\u017eemo pristupiti svim hranljivim materijama u listovima cvekle zahtijevala bi ljudske i laboratorijske studije koje uzimaju u razmatranje \u010ditav proces varenja, ka\u017ee Ponte.<\/p>\n
Ipak, njegovi nalazi su pomogli da se poka\u017ee kako su listovi cvekle potencijalno vrijedna hrana, dodaje.<\/p>\n
\n\u010cia semenke<\/strong><\/h4>\n<\/blockquote>\n
Ove sitne crne sjemenke prepune su vlakana, proteina, a-linolenske kiseline, fenolne kiseline i vitamina, pa i velikih koli\u010dina vitamina B.<\/p>\n
Ali postoje dokazi koji ukazuju na to da mo\u017eda nemamo onoliko koristi od \u010dia semenki koliko bismo mogli.<\/p>\n
Rej\u010del Berton, profesorka sa Univerziteta u Adelejdu, u Australiji, vec\u0301 je dugo prou\u010davala dijetetska vlakna kada je odlu\u010dila da istra\u017ei \u010dia sjeme.<\/p>\n
\u201eBilo je – i jo\u0161 postoji – mnogo zdravstvenih tvrdnji \u0161irom interneta povezanih sa upra\u017enjavanjem \u010dia sjemeki, posebno povezanih sa prednostima po na\u0161 crijevni mikrobiom, ali izgleda da nema mnogo \u010dvrstih nau\u010dnih \u010dinjenica koje bi ih podr\u017eale\u201c, ka\u017ee ona.<\/p>\n
Jedna od tih prednosti, uvidjela je ona, bio je njihov visok sadr\u017eaj vlakana.<\/p>\n
\u201ePrehrambena vlakna su klju\u010dni sastojak ishrane i vec\u0301ina nas ih ne jede dovoljno, ako su tvrdnje o \u010dia sjemenkama bile neta\u010dne i ako su ljudi plac\u0301ali skupu namirnicu na osnovu toga, onda je ovo va\u017eno znati\u201c, ka\u017ee ona.<\/p>\n
Ono \u0161to je prona\u0161la u laboratoriji sugeri\u0161e da konzumiranje cijelih \u010dia sjemenki mo\u017ee da nas sprije\u010di u tome da istinski apsorbujemo hranljive materije koje one sadr\u017ee.<\/p>\n
\u201eJedenjem cijelih \u010dia sjemenki, hranljive materije koju su toliko hvaljene zapravo nam nisu dostupne\u201c, ka\u017ee ona.<\/p>\n
Sluz se ne odvaja od sjemena, a omega masti ostaju zarobljene unutar sjemena.<\/p>\n
\u201eDakle, osim ako sve ne \u017evac\u0301ete stvarno dugo vremena, sjemenka prolazi kroz crijeva u su\u0161tini nepromijenjena\u201c, ka\u017ee Barton.<\/p>\n
Stoga, mlevenje \u010dia semenki \u010dini omega masti pristupa\u010dnijim.<\/p>\n
Barton savjetuje da se melju i druge sjemenke, iz istog razloga, kao \u0161to su lan i laneno sjeme.<\/p>\n
\nSjemenke bundeve<\/strong><\/h4>\n<\/blockquote>\n
Bundeva se bere \u0161irom svijeta zbog njene kore, mesa – i sjemenki.<\/p>\n
Ali istra\u017eivanja pokazuju da koli\u010dina masti u sjemenkama varira u razli\u010ditim sortama bundeva i da ima oko 150 vrsta bundeva \u0161irom svijeta.<\/p>\n
Sjeme bundeve tako\u0111e sadr\u017ei linolnu kiselinu, oleinsku kiselinu i palmitinske kiseline, za koje je pokazano da poma\u017eu kod zdravlja srca.<\/p>\n
Pokazalo se i da sjemenke bundeve tako\u0111e imaju neuro-za\u0161titne koristi.<\/p>\n
To zna\u010di da mogu pomoc\u0301i u za\u0161titi na\u0161eg nervnog sistema od o\u0161te\u0107enja mozga, nerava ili mentalnog zdravlja usljed stalnog izlaganja toksi\u010dnim supstancama, poput olova i \u017eive, nekih ljekova, poljoprivrednih insekticida i odre\u0111enih alkoholnih pic\u0301a.<\/p>\n
Tokom perioda od dvije nedjelje, jedna grupa je dobijala osnovnu ishranu, a druge su dobijale ili pe\u010dene ili sirove suplemente od sjemenki bundeve u dve razli\u010dite koli\u010dine.<\/p>\n
Pacovi koji su jeli sjemenke bundeve pokazali su pobolj\u0161anja u anksioznosti, kognitivnim sposobnostima i pamc\u0301enju.<\/p>\n
Pokazalo se da pe\u010dene sjemenke bundeve donose najvi\u0161e koristi \u2013 potencijalno, navodi se u ovom radu, zato \u0161to proces pe\u010denja \u010dini hranljive materije iz sjemena biodostupnijim razbijanjem c\u0301elija i osloba\u0111anjem antioksidanata povezanih sa c\u0301elijskim zidovima.<\/p>\n
\nListovi masla\u010dka<\/strong><\/h4>\n<\/blockquote>\n
Kada je u pitanju zdrava i raznovrsna ishrana, jedna od glavnih prepreka za nju je dostupnost tih namirnica.<\/p>\n
Srec\u0301om, listova masla\u010dka ima u izobilju i dostupni su vec\u0301ini nas kada stigne proljec\u0301e.<\/p>\n
Listovi masla\u010dka na prvi pogled mo\u017eda ne djeluju kao o\u010digledna kuhinjska namirnica.<\/p>\n
Ali puni su korisnih jedinjenja koja imaju antiupalna, pa \u010dak i antikancerogena dejstva.<\/p>\n
Neke studije pokazuju veze i sa manjim rizikom od sr\u010danih oboljenja: iako, u jednom pregledu, istra\u017eiva\u010di ka\u017eu da nema dovoljno istra\u017eivanja na ljudima da bi se ovde izveli bilo kakvi zaklju\u010dci.<\/p>\n
Listovi masla\u010dka se upra\u017enjavaju \u0161irom svijeta \u2013 u salatama i supama, kao za\u010dini i sirupi, i u vinu, ili kao zamjena za \u010daj i kafu. (Izvor: BBC)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Neke uobi\u010dajene namirnice mogu imati mo\u0107ne pozitivne efekte po na\u0161e zdravlje<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":454167,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-454128","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/454128","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=454128"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/454128\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":454185,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/454128\/revisions\/454185"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/454167"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=454128"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=454128"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=454128"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}