Gomilaju se dokazi da je americki rat u Iraku ubio desetine hiljada irackih civila, sto zvanicna Amerika sistematski ignorise<\/p>\n
Pi\u0161e: Dzefri D.Saks\/Danas<\/strong><\/em><\/p>\n Gomilaju se dokazi da je americki rat u Iraku ubio desetine hiljada irackih civila, a mozda i znatno vise od sto hiljada. Ipak, ovaj masakr se sistematski ignorise u Sjedinjenim Drzavama, gde mediji i vlada predstavljaju sliku rata u kojem nema smrti civila, posto nema irackih civila vec samo pobunjenika.<\/p>\n Americko ponasanje i samo-vidjenje otkrivaju lakocu kojom se jedna civilizovana zemlja moze angazovati u masovnom ubijanju civila bez javne rasprave. Krajem oktobra britanski medicinski zurnal \u201cLanset\u201d objavio je jednu studiju smrti civila u Iraku nakon sto je pocela invazija koju su predvodile SAD. U poredjenju sa stopom smrti prethodne godine, kada je Sadam Husein bio jos na vlasti, u ovom pregledu je dokumentovan broj od dodatnih sto hiljada smrtnih slucajeva u Iraku – a ova procena cak nije uracunala izuzetan broj mrtvih u Faludzi, jer se smatralo previse opasnim da i ona bude ukljucena.<\/p>\n U studiji se takodje kaze da je vecina smrtnih slucajeva bila rezultat nasilja, a da je pak veliki deo ovih nasilnih smrti bio posledica americkog vazdusnog bombardovanja. Epidemiolozi su izneli sumnje oko ovih procena, ali su dali dovoljno podataka da se opravda pokretanje hitne istrage tim povodom i inicijativa da Busova administracija i americka vojska razmotre vazdusno bombardovanje urbanih oblasti u Iraku.<\/p>\n Americka javna reakcija bila je isto toliko izuzetna koliko i \u201cLansetova studija\u201d, posto je reakcija bila da – nije bilo reakcije. <\/p>\n Proslavljeni \u201cNjujork tajms\u201d objavio je jednu jedinu pricu od 770 reci na osmoj strani lista (29. oktobra). Izvestac \u201cTajmsa\u201d ocigledno nije intervjuisao ni jednog jedinog zvanicnika iz Busove administracije ili americke vojske. Nije bilo storija koje bi usledile, nije bio objavljen nijedan uvodnik i nijedan od izvestaca \u201cNjujork tajmsa\u201d nije proverio pricu na terenu. Tema je u drugim americkim listovima bila zastupljena podjednako trivijalno. \u201cVasington post\u201d je (29. oktobra) objavio samo jednu pricu od 758 reci na 16. stranici.<\/p>\n Nedavno izvestavanje o bombardovanju Faludze takodje je bilo pokazna vezba u samoporicanju. \u201cNjujork tajms\u201d je (6. novembra) napisao da su \u201cratni avioni bombardovali pobunjenicke pozicije\u201d u Faludzi, bez konstatacije da su \u201cpobunjenicki polozaji\u201d u stvari civilne gradske cetvrti. U jednoj drugoj prici \u201cNjujork tajmsa\u201d (12. novembra), u kojoj se citiraju \u201cvojni zvanicnici\u201d, poslusno se izvestava da je \u201cod pocetka napada u ponedeljak ubijeno oko 600 pobunjenika, pored 18 Amerikanaca i pet irackih vojnika\u201d. Pitanje smrti civila nije cak ni pomenuto.<\/p>\n Nasilje je samo jedan od razloga za povecanje broja civilnih zrtava u Iraku. Deca u urbanim ratnim zonama umiru u velikim brojevima od dijareje, respiratornih infekcija i drugih uzroka koji su posledica lose pijace vode, nedostatka namirnica cuvanih u friziderima i akutnih nestasica krvi i osnovnih lekova na klinikama i u bolnicama (to jest, ako se civili uopste usude da napuste svoje kuce zbog medicinskih razloga). Ipak, Crveni polumesec i druge agencije za pomoc nisu mogle da pruze pomoc civilnom stanovnistvu Faludze.<\/p>\n Naslovna stranica \u201cNjujork tajmsa\u201d 14. novembra otvorena je sledecim opisom: \u201cTenkovi armije i borna kola probili su sebi put u poslednje vazno pobunjenicko uporiste u Faludzi u subotnji sumrak, nakon sto su americki ratni avioni i artiljerija pripremili put divljom vatrom na ovu oblast. Ranije tog popodneva, deset odvojenih stubova dima podiglo se iz juzne Faludze, ocrtavajuci se na pustinjskom nebu, i verovatno oznacilo katastrofu za pobunjenike.\u201d<\/p>\n Jos jednom, nema bukvalno nijedne reci o katastrofi civila koja se \u201cocrtava na pustinjskom nebu\u201d. Postoji, doduse, nagovestaj, u sredini price, gde se kratko pominje jedan otac koji brine o svojim ranjenim sinovima u bolnici i kaze da \u201csada Amerikanci nasumce pucaju na sve sto se krece\u201d. Nekoliko dana kasnije, jedna americka televizijska filmska ekipa bila je u jednoj bombardovanoj dzamiji zajedno s americkim trupama. Dok su kamere zujale, jedan americki marinac okrenuo se prema jednom nenaoruzanom i ranjenom Iracaninu koji je lezao na tlu i pucnjima u glavu ubio coveka. (Bilo je izvestaja o jos nekoliko takvih slucajeva direktnog ubistva.) Ali americki mediji su vise ili manje potisnuli u stranu i ovaj sokantni incident. \u201cVol strit dzornal\u201d cak je napisao 18. novembra uvodnik u kome je kritikovao kriticare, primecujuci kao i obicno da sto god da rade SAD, njihovi neprijatelji u Iraku cine gore stvari, kao da to opravdava americke zlocine.<\/p>\n To ih ne opravdava. SAD ubijaju veliki broj irackih civila, cime podsticu ogorcenost stanovnistva i islamskog sveta i polazu temelje za eskalaciju nasilja i smrti. Nikakav broj ubijenih Iracana nece doneti mir. Americka fantazija o jednoj konacnoj bici, u Faludzi ili bilo gde drugde, ili o zarobljavanju nekakvog teroristickog genija, samo podstice ciklus prolivanja krvi koji dovodi citav svet u opasnost. Jos gore, americko javno mnjenje, mediji i izborni rezultati ucinili su da najmocnija svetska vojna sila ostane bez prakticnih ogranicenja.<\/p>\n Dzefri D.Saks*<\/p>\n *Autor je je profesor ekonomije i direktor Instituta za Zemlju na Univerzitetu Kolumbija<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Gomilaju se dokazi da je americki rat u Iraku ubio desetine hiljada irackih civila, sto zvanicna Amerika sistematski ignorise<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-45398","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45398","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=45398"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45398\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=45398"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=45398"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=45398"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}