Cime placaju svoje skrivanje Radovan Karadzic i Ante Gotovina? Oreolom mistike, narodnih tribuna i uspesnih ratnika? <\/p>\n
Pi\u0161e: Miroslav Lazanski<\/strong><\/em><\/p>\n Cime placaju svoje skrivanje Radovan Karadzic i Ante Gotovina? Oreolom mistike, narodnih tribuna i uspesnih ratnika? Naklonoscu lokalnog stanovnistva, nacionalizmom, ili inatom i prezirom prema strancima na bosanskoj zemlji? Ili sa po pet miliona evra godisnje?<\/p>\n Visoki predstavnik medjunarodne zajednice Pedi Esdaun pokrenuo je i stalno pokrece nove akcije protiv osoba za koje se sumnja da su finansijski pokrovitelji bivseg lidera bosanskih Srba.<\/p>\n Njima se blokiraju racuni u bankama, zabranjuju putovanja u inostranstvo, ti se ljudi smenjuju sa funkcija, ili otpustaju sa posla. Pogresno i uzalud, jer pare za skrivanje Karadzica i Gotovine leze negde drugde. Nije valjda da to Esdaun ne zna, ili da o tome u Hagu nista nisu culi…<\/p>\n Braca po oruzju<\/p>\n Dakle, ovo je tek deo price o kuvajtskim dinarima, koje su zarobile snage Sadama Huseina kada su Iracani 2. avgusta 1990. godine iznenada okupirali Kuvajt. Kuvajcani nisu ocekivali napad, vladajuca porodica kuvajtskih emira jedva je u ranu zoru pobegla takoreci u pidzamama iz svoje palate, a napadaci su u bankama zatekli vise stotina miliona dolara i kuvajtskih dinara u kesu.<\/p>\n Naravno, Sadam Husein je zadrzao dolare, dok su za kuvajtske dinare u Bagdadu ocekivali da ih izbeglicka kuvajtska vlada odmah proglasi nevazecom valutom. No, kako Kuvajcani, bezeci pred irackim tenkovima, nisu stigli da ponesu spiskove sa serijskim brojevima banknota koje su ostale u trezorima, a Kuvajt je kao drzava imao vecinu svojih dinarskih zaliha u stranim bankama sirom sveta, vlada Kuvajta jednostavno je prezalila zarobljene dinare. Nekoliko stotina miliona kuvajtskih dinara za emire su sitnica.<\/p>\n S druge strane, ni Iracani, koji su od 4. avgusta 1990. bili pod kompletnim ekonomskim i politickim sankcijama UN, nisu mogli, cak ni ilegalno, da na svetsko finansijsko trziste odmah iznesu i velike kolicine tih dinara, jer bi se odmah videlo da su to oni zarobljeni u Kuvajtu. <\/p>\n Bagdad je, dakle, odlucio da deo tih dinara \u201eutopi\u201d gde moze, tako da za jedan kuvajtski dinar dobije 20 odsto njegove nominalne vrednosti, a da odredjenu kolicinu jednostavno pokloni raznim islamskim humanitarnim fondacijama i organizacijama racunajuci da ce one lakse \u201eoprati\u201d zarobljene kuvajtske dinare. U to je vreme, naime, Sadam Husein vec poceo da koketira sa islamom, pa je i na iracku zastavu stavio slogan \u201eAlah je najveci\u201d.<\/p>\n Tako su cudnim putevima zarobljeni kuvajtski dinari, vec krajem 1993. godine, stigli u BiH kao pomoc islamskog sveta vladi Alije Izetbegovica. Smesteni su u jedno skladiste severno od Capljine, cekajuci trenutak da putevi ka Sarajevu budu sigurniji. No, braca po oruzju u mnogim delovima BiH, Srbi i Hrvati brzo su doculi za tajanstvenu posiljku i usledio je zajednicki srpsko-hrvatski juris na skladiste. Kuvajtski dinari su zarobljeni, a bilo ih je toliko da su se nalazili i na obicnim paletama. Usledila je podela plena u odnosu 60 odsto Srbima, jer ih je vise ucestvovalo u napadu, i 40 odsto \u201cbraci Hrvatima\u201d. Zadovoljstvo opste. Koliko je bilo kuvajtskih dinara? Upuceni kazu ne manje od 200 miliona. <\/p>\n Samo osmeh<\/p>\n Od tog trenutka krece i srpsko-hrvatska operacija pranja tih para. Sa srpske strane u nju je bila ukljucena jedna banka iz Bilece, dok su Hrvati taj posao obavljali preko banaka u zapadnoj Hercegovini i preko svog lobija u inostranstvu. Srbi su svoj deo plena dugo drzali u jednom starom i nepristupacnom austrougarskom utvrdjenju iznad Trebinja.<\/p>\n Nedugo zatim americke obavestajne sluzbe uocile su i povecan broj putovanja nekih srpskih vladinih sluzbenika sa Pala u egzoticne zemlje i obilazak tamosnjih banaka. Istina, na Sejsele i Kajmanska ostrva putovali su \u201esluzbenici iz senke\u201d, ljudi koji perfektno govore strane jezike i poznaju medjunarodne bankarske poslove. Istovremeno, americki \u201eavaksi\u201d iznad Jadrana registrovali su u to vreme i cudna poletanja helikoptera sa improvizovanog ratnog aerodroma Grab iznad Trebinja ka aerodromu Golubovci, kraj Podgorice. Nocima se tamo u diskreciji nesto pretovaralo i islo dalje avionima za Solun… <\/p>\n Cak su i dileri u Beogradu, u nekim restoranima, poceli da nude kuvajtske dinare po ceni jedan dinar za 15 americkih centi. Prica nije mogla da ostane potpuna tajna i ona je dosla i do predsednice Republike Srpske Biljane Plavsic, koja je odmah naredila vojsci Republike Srpske da se ti kuvajtski dinari pronadju i iskoriste za pomoc ugrozenim podrucjima i stanovnistvu. Generali su primili i razumeli naredjenje, ali nista nije ucinjeno. BiH se, u medjuvremenu, potpuno pretvorila u prostor za pranje para, gde je moguce gotovo svakog sluzbenika medjunarodne zajednice kupiti, pa i oficire Sfora i njihovu naklonost. Pitanje je samo cene.<\/p>\n Pisac ovog teksta upitao je pre vise godina nekoliko, u to vreme glavnih, generala Vojske Jugoslavije u Beogradu da li znaju za \u201eOperaciju kuvajtski dinari\u201d i dobio je kao odgovor samo osmeh.<\/p>\n Godine su prolazile, u Zagrebu su nesto naculi o podeli kuvajtskih para izmedju Hrvata i Srba u BiH, neki hrvatski generali rodom iz zapadne Hercegovine \u201eodselili\u201d su se u Nemacku, neki su iznenada i bez objasnjenja smenjeni i penzionisani.<\/p>\n Pare niko nije pronasao, kao sto ne mogu da pronadju ni Antu Gotovinu i Radovana Karadzica. Najgore je, ipak, prosao Sadam Husein \u2013 kojeg su pronasli u rupi. Sa malo para.<\/p>\n POLITIKA<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Cime placaju svoje skrivanje Radovan Karadzic i Ante Gotovina? Oreolom mistike, narodnih tribuna i uspesnih ratnika? <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-45394","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45394","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=45394"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45394\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=45394"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=45394"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=45394"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}