Uzivate li? Ako da, onda je bolje da prestanete s tim. Ova nedelja je nedelja zabrane u Britaniji. Vlada je zabranila i pusenje na javnim mestima i lov na lisice, a jasno je svima stavila do znanja da nema previse lepo misljenje o onima koji jedu mnogo hamburgera a malo sargarepe<\/p>\n
Pi\u0161e: Economist<\/strong><\/em><\/p>\n Uzivate li? Ako da, onda je bolje da prestanete s tim. Ova nedelja je nedelja zabrane u Britaniji. Vlada je zabranila i pusenje na javnim mestima i lov na lisice, a jasno je svima stavila do znanja da nema previse lepo misljenje o onima koji jedu mnogo hamburgera a malo sargarepe. <\/p>\n Za one koji ne odbijaju uzivanja ma gde se zatekli, situacija deluje vrlo mracno. Ali to ne iznenadjuje. Iza vladine ocigledne determinacije da natera ljude da vode bolji, cistiji zivot, voleli oni to ili ne, leze dva razlicita motiva \u2013 jedan prihvatljiv, drugi ne. <\/p>\n Zabrana lova na lisice spada u drugu kategoriju. Da je primarni motiv ovog poteza bila dobrobit zivotinja, vlada bi zabranila mnogo toga sto se desava kod savremenih farmera mnogo pre nego sto bi obratila paznju upravo na koji nacin svake godine umre nekoliko hiljada lisica. Laburisticki poslanici zele da zabrane lov na lisice ne zato sto nameravaju da pomognu jadnim zivotinjama, vec jer zele da povrede bogate. <\/p>\n Tony Blair, koji ima blagu averziju prema unutrasnjosti, ali istovremeno vodi i klasno zasnovanu politiku, nije neko ko strasno zagovara uvodjenje ove zabrane, vec se on jednostavno, pocetkom ove godine, ne tako mudrim potezom, prepustio zahtevima poslanika. Ubrzo je shvatio da je pocinio gresku, ali tada je vec bilo suvise kasno. Partija je krenula u hajku na krv lovaca na lisice, i konacno ih je stigla. <\/p>\n Ako zakon kojim se zabranjuje lov na lisice nije uperen na dobrobit zivotinja, vladin dokument o zdravlju nacije objavljen ove nedelje deluje da se makar delimicno odnosi na dobrobit gradjana. Vlade vec godinama porucuju gradjanima da ih pusenje ubija, i iako je veliki broj onih koji su bili dovoljno senzibilni da se skinu s duvana, ostatak od 26% stanovnistva tvrdoglavo ne zeli da se odrekne ove biljke. U isto vreme, nutricionisti i politicari ih neprekidno opominju da treba da preskoce popodnevne cokoladice, da pojedu svoje sledovanje zelenog povrca i da se vise krecu, ali mnogi to odbijaju. Stavise, pusaci i oni koji se zasipaju slatkisima su neproporcionalno siromasni, sto levicu ostavlja u nezgodnoj situaciji. Ako siromasni odbijaju da sami sebi pomognu, cini se, nesto se mora uciniti da im se pomogne. <\/p>\n Pitanje koliko tacno treba uciniti da im se pomogne dostize same principe liberalne demokratije. Prema tim principima, vlada je ovlascena da se mesa u ponasanje ljudi jedino u meri u kojoj to ugrozava druge ljude. U suprotnom, dobro informisanim pojedincima treba dozvoliti da imaju sopstveni izbor. Ako zele da se povredjuju, to je na njima. <\/p>\n Zbog toga vlada pokusava da zabranu pusenja proda na nacin na koji to cini. Pasivno pusenje, tvrdi vlada, ubija druge ljude. S druge strane, broj takvih slucajeva je izuzetno mali: u proseku 49 radnika u britanskim pabovima i restoranima svake godine umre od pasivnog pusenja. Kako god bilo, radnici imaju mogucnost izbora. Stavise, najvise pasivnog pusenja ostvaruje se u kucama; a nedozvoljavanje ljudima da puse u sopstvenim dnevnim sobama unelo bi toliki nivo liberalizma koji cak ni ova vlada nije spremna da tolerise. <\/p>\n Ali, tvrdi vlada, broj ljudi koji umire od pasivnog pusenja je samo deo problema. Nepusaci takodje imaju pravo da uzivaju u nezadimljenom okruzenju kada uvece izadju napolje. Pa, ako ih ima dovoljno, trziste ce se potruditi da ih zadovolji; a to sve vise i cini. Pusenja vise nema u avionima, vozovima, autobusima, pa cak i na najvecem broju fudbalskih stadiona. Ovih dana vecina restorana ima delove u kojima se ne pusi; u mnogima je u potpunosti zabranjeno pusenje. Kako broj pusaca opada, tako opada i broj mesta gde je ono dozvoljeno. <\/p>\n Bas lepo, kazu oni koji se slazu da treba primenjivati ozbiljne mere protiv pusenja i brze hrane; ali nezdravi ljudi predstavljaju teret za zdravstvo, i samim time njih subvencionisu oni koji rade sve sto im lekari kazu. Ali to se svakako ne moze primeniti na pusace: oni tako brzo i tako rano propadnu da cak i kada se ne uzme u obzir akciza koju placaju, oni samo ustede novac drzavi. I debeli ljudi predstavljaju ekstra trosak za zdravstvo, ali i debeli imaju decu, a vlada jos uvek ne predlaze da ih treba ekstra oporezivati za tu privilegiju. <\/p>\n Ono sto vlada treba da radi (s obzirom da trziste to nece uciniti) je da informise ljude. Glavni razlog zbog kojeg je toliko mnogo ljudi ostavilo pusenje je taj sto vlade neprekidno insistiraju da pusenje vodi raku pluca, losoj cirkulaciji i ispadanju zuba. Pusaci su ucinjeni budalama; a s obzirom da oni to i jesu, ucinjena je prava stvar. <\/p>\n Stoga vladin predlog po kojem sastojke u svakom prehrambenom proizvodu treba obeleziti razumljivo za obicnog coveka predstavlja sjajan primer sta vlade treba da rade. Etikete na hrani koje danas imamo su beskorisne: potrosaci pred sobom imaju duge spiskove supstanci koje, koliko oni znaju, mogu i da sprecavaju rak i da ih truju. Vlada nije bas sasvim sigurna kako to da popravi. Ima i gorih varijanti od prihvatanja americkog modela gde je hrana tako obelezena da se potrosacu porucuje koliku preporucenu dnevnu kolicinu, na primer, soli svaki ubistveni snek sadrzi. Ozbiljnije edukativne kampanje takodje bi mogle da budu od pomoci. <\/p>\n Nema sumnje da je zabrana pusenja neminovnost. Ona je preskocila Atlantik, i kao mnogi drugi drustveni trendovi, od rokenrola do politicke korektnosti, i sada zapljuskuje obale zapadne Evrope, a uskoro ce zauzeti i kopno. Ipak, promene ne moraju uvek da budu progresivne. Liberalna demokratija zahteva da vlade treba da informisu ljude, a zatim da ih ostave da sami cine svoje greske. Ako zele da budu debeli, da smrde na pepeljare i rano umiru, neka ih.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Uzivate li? Ako da, onda je bolje da prestanete s tim. Ova nedelja je nedelja zabrane u Britaniji. Vlada je zabranila i pusenje na javnim mestima i lov na lisice, a jasno je svima stavila do znanja da nema previse lepo misljenje o onima koji jedu mnogo hamburgera a malo sargarepe<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-45365","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45365","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=45365"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45365\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=45365"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=45365"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=45365"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}