Broj \u03c0 (pi), koji predstavlja odnos obima kruga i njegovog pre\u010dnika ili odnos povr\u0161ine kruga i kvadrata polupre\u010dnika, vjerovatno je najpoznatiji i naj\u010darobniji broj u matematici. \u010cini ga posebnim i “magi\u010dnim” vi\u0161e osobina.<\/p>\n
Bez obzira na to je li krug veliki ili mali \u2013 uvijek se dobija isti broj \u2248 3.1415926535<\/p>\n
Klju\u010dne “magi\u010dne” osobine broja \u03c0\u00a0 je da se ne mo\u017ee zapisati kao razlomak (npr. 22\/7 je samo dobra aproksimacija, ali nije ta\u010dan). Transcendentan je \u2192 nije rje\u0161enje nijedne algebarske jedna\u010dine s cjelobrojnim koeficijentima (to je dokazano tek 1882.). Beskona\u010dan je i neperiodi\u010dan \u2192 decimalni zapis se nikad ne ponavlja i ne prestaje. Do danas je izra\u010dunat na vi\u0161e od 100 biliona decimala, a i dalje se ra\u010duna dalje.<\/p>\n
Najstarija poznata aproksimacija<\/p>\n
Stari Egip\u0107ani ~ 3.16 (papirus Rhind ~1650 pr.Kr.)<\/p>\n
Arhimed je prvi “stisnuo” \u03c0 izme\u0111u granica – 3\u00b9\/\u2087 > \u03c0 > 3\u00b9\u2070\/\u2087\u2081 (oko 250. pr.Kr.)<\/p>\n
Simbol \u03c0 uveo je Viljem D\u017eons 1706., popularisao Euler<\/a>. Prije toga su ga zvali “Ludolfov broj”<\/p>\n Dan \u03c0-a je 14. mart (3\/14).\u00a0Tako\u0111e ro\u0111endan Alberta Ajn\u0161tajna<\/p>\n Za prakti\u010dne primjene treba vrlo malo decimala.\u00a0NASA koristi ~15\u201316 decimala za cijeli Sun\u010dev sistem<\/p>\n Za obim vidljivog svemira s ta\u010dno\u0161\u0107u jednog vodonikovog atoma \u2192 treba ~40 decimala.\u00a0Beskona\u010dnost decimala nije prakti\u010dan problem<\/p>\n