Protekle sedmice je Vlada RS izrazila izvinjenje i zaljenje zbog genocida u Srebrenici. Ministar inostranih poslova Crne Gore Miodrag Vlahovic je na pocetku posjete BiH polozio venac u Memorijalnom centru u Potocarima. Kolika je snaga tih cinova? <\/p>\n
Pi\u0161e: Srdjan Kusovac\u2013 Gzim Badzaku<\/strong><\/em><\/p>\n Protekle sedmice je Vlada Republike Srpske izrazila izvinjenje i zaljenje zbog genocida u Srebrenici. Ministar inostranih poslova Crne Gore Miodrag Vlahovic je na pocetku posete Bosni i Hercegovini polozio venac u Memorijalnom centru u Potocarima. Kolika je snaga tih cinova? <\/p>\n Simbol izvinjenja o kojima je rec postao je Vili Brant (Willy Brandt) i to zahvaljujuci jednom dirljivom gestu: 7. decembra 1970. tadasnji kancelar Savezne Republike Nemacke spontano je u Varsavskom getu kleknuo pred spomenikom hiljadama Jevreja \u2013 zrtvama nacistickog pogroma. <\/p>\n Vili Brant je licnost koja je citavog zivota bila aktivni antifasista, osoba je koja se u ime svoje zemlje odrekla pretenzija na teritoriju Poljske, covek je koji je potpisao sa istocnom Nemackom sporazum o priznanju i prakticno isposlovao clanstvo obeju Nemacki u Ujedinjenim nacijama. Ipak, prva asocijacija na pomen njegovog imena sirom sveta je fotografija koja se urezuje u pamcenje \u2013 kisni dan, jedan covek kleci pred spomenikom, vencem i gardistima. Taj cin doneo je Viliju Brantu godinu dana kasnije, 1971. Nobelovu nagradu za mir.<\/p>\n Sezona novinarskog lova na balkanskog Vilija Branta je pocela odmah iza rata. 1995, 1996. i 1997. cak cetiri licnosti, tada ili kasnije vodeci politicari u svojim zemljama, stavile su vise ili manje otvoreno u ovom programu na znanje da pitanje o spremnosti na gestove poput onog Brantovog iz Varsavskog geta smatraju neumesnima. \u201cTo je bila Skupstina. Ja poslanik u Skupstini Crne Gore sam tokom jedne diskusije rekao: \u201cAko je dozvoljeno uporedjivati malo s velikim, sto bi se latinski reklo – Si parva licet componere magnis -, nek mi bude dozvoljeno da sebe poredim sa Vilijem Brantom koji je imao snage da klekne na koljena ispred Spomenika zrtvama fasizma, da digne ruke u nebo i da moli i Boga i covjecanstvo da oproste njemackom narodu sto je produkovao fasizam. Ja kazem, pored sve neskromnosti da sebe poredim sa Vilijem Brantom, molim i Boga i ljude da oproste Narodnoj stranci za sve ono sto je radila\u201d. A iz Narodne stranke poginulo je desetine neduznih mladica oko Dubrovnika, po Konavlima, po Hercegovini, po Vukovaru, itd. Nekoliko godina nakon ovog cina, pocela je serija izvinjenja i izrazavanja kajanja. Logicno, prva izjava zaljenja zrtava usledila je sa one strane sa koje je, koliko god prebrojavanje zrtava bilo neumesno, zrtava bilo najvise, a zlocina najmanje.<\/p>\n 12. maja 2000. Alija Izetbegovic, tada predsedavajuci Predsednistva Bosne i Hercegovine izrazio je zaljenje zbog zlocina pocinjenih u vreme rata u delu zemlje pod kontrolom armije BiH prema Srbima i Hrvatima.<\/p>\n Mesec i po dana kasnije, 24. juna, Milo DJukanovic, tadasnji predsednik Crne Gore je u Cavtatu, u Hrvatskoj. <\/p>\n \u201cJa bih zelio da ovu priliku iskoristim da se u svoje ime i u ime gradjana Crne Gore, posebno onih gradjana koji dijele moja moralna i sira politicka uvjerenja, dakle da uputim jedno iskreno zaljenje svim gradjanima Republike Hrvatske, posebno gradjanima Konavala, gradjanima Dubrovnika, gradjanima Neretvanske zupanije za svu bol, za sva stradanja, za sve materijalne gubitke koje im je nanio makar bilo koji predstavnik Crne Gore u sastavu Jugoslovenske narodne armije tokom tih tragicnih dogadjaja\u201d.<\/p>\n Beogradska rezimska stampa i njene varijante u Crnoj Gori ovaj cin su docekale na noz. \u201cPolitika\u201d je objavila, da je izjava izazvala \u201cogorcenje ogromnog dela stanovnika Crne Gore i Srbije\u201d. Najdalje su otisle \u201cVecernje novosti\u201d komentarom da vlast u Crnoj Gori ne \u201codstupa ni korak od ideje ustaskih poklonika Sekule Drljevica i Savica-Markovica Stedimlije, koji su 1941. godine zauzeli celna mesta u stroju poglavnika Nezavisne drzave Hrvatske Ante Pavelica, ne bi li istrebili tamosnji srpski narod i razorili prvu jugoslovensku drzavu\u201d.<\/p>\n U Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini sa posebnom paznjom su se u jesen 2000. iscekivali eventualni gestovi nove, postmilosevicevske vlasti u Srbiji. Prilika se ukazala vec 22. oktobra 2000. Vojislav Kostunica, tada sa dvonedeljnim stazom predsednika tadasnje Savezne Republike Jugoslavije bio je u Bosni i Hercegovini i to u Trebinju. U povratku je sleteo u Sarajevo, na aerodromu se sastao sa bosanskoherrcegovackim i medjunarodnim zvanicnicima. Mesec dana kasnije, 24. novembra u Zagrebu je organizovan samit drzava Evropske unije i zemalja regije. Tadasnji hrvatski ministar spoljnih poslova Tonino Picula je izjavio da njegova zemlja ocekuje da Vojislav Kostunica u Zagrebu ucini ono sto je nekoliko meseci ranije DJukanovic ucinio u Cavtatu. Covek koji je na izborima pobedio Slobodana Milosevica je medjutim razvejao nade onih koji su ocekivali gestove, odnosno onih koji ga nisu dovoljno dobro poznavali.<\/p>\n \u201cNa ovim prostorima se mnogo stosta desavalo, ne u proteklih desetak godina, nego u poslednjih pola veka i vise. Bilo je nesreca, bilo je patnje, bilo je ljudskog bola, bilo je zlocina na raznim stranama, bilo je zrtava. Ja ne delim ni zlocine, ni zrtve, ni ljudsku patnju prema tome od koga potice. Mislim da je pitanje jednostranog izvinjenja pitanje koje ne resava to krupno pitanje. O tome sam govorio u Sarajevu, ponovicu to u Zagrebu. Samo nas istina oslobadja. A istina je, kao sto znate, istina u onom starozavetnom i novozavetnom smislu reci. A istina je mnogo slozenija. I zato naravno jednostranim, unilateralnim, formalnim izvinjenjem se nista ne moze postici\u201d.<\/p>\n \u201cNiti je Kostunica Brant, niti je Srbija Njemacka\u201d, prokomentarisace ove reci nakon samita Stjepan Mesic, predsednik Hrvatske koji ce nesto manje od godinu dana kasnije, 31. oktobra 2001. u Izraelu sopstvenim gestom morati da anulira antisemitske izjave i postupke svog prethodnika Franje Tudjmana.<\/p>\n \u201cKao predsjednik Republike Hrvatske izrazavam duboko i iskreno zaljenje zbog zlocina nad Zidovima pocinjenim u Drugom svjetskom ratu na podrucju kvislinske tvorevine koja se zvala Nezavisna drzava Hrvatska, a koja nije bila ni nezavisna ni hrvatska\u201d.<\/p>\n Krajem 2001. Goran Svilanovic, ministar spoljnih poslova tadasnje Savezne Republike Jugoslavije u prvoj je zvanicnoj poseti Zagrebu. Kaze novinarima da zeli da \u201cpodeli jednu emociju\u201d.<\/p>\n \u201cTo je iskreno zaljenje zbog stradanja kojima su bili izlozeni drzavljani Republike Hrvatske, Hrvati i Srbi, pa i drzavljani Republike Jugoslavije u proteklih nekoliko godina. Za istoricare je posao da objasne zasto se dogodilo to sto se dogodilo. Za politicare je da ucine korak koji vodi ka pomirenju.<\/p>\n Strah je nesto sto nagoni ljude na najvece zlocine. I u njihovom secanju je Jasenovac ili neka druga stratista. I to je ono sto ih je ucinilo manje ljudima nego sto je trebalo, i to je ono sto ih je navelo na zlocine\u201d.<\/p>\n Izjava je kritikovana u Hrvatskoj i tada i kasnije kao nedovoljno otvorena. Ministar Svilanovic je govorio da smatra da legitimitet za cin izvinjenja ima samo onaj politicar koji bi bio direktno izabran. Vojislav Kostunica jos jednom ce se tih godina obreti u Sarajevu. 15. juli 2002, novinari ponovo pitaju: sta je sa izvinjenjem? Usledila je repriza odgovora iz Zagreba datog pola godine ranije. Novinari traze makar odgovor na pitanje da li ce predsednik tadasnje SR Jugoslavije pozvati Radovana Karadzica, srpskog ratnog vodju u Bosni na predaju Haskom tribunalu gde je optuzen za ratne zlocine ukljucujuci i genocid.<\/p>\n \u201cNe vidim zasto bih se ja time bavio. Znate, ima mnogo drugih stvari koje zaokupljaju moju paznju i nije posao predsednika jedne drzave kada je rec o necemu sto se tice druge drzave, a tice se Bosne i Hercegovine, da se u te stvari mesa. Mesto na kome se ja nalazim mi ne dopusta, i moje shvatanje o pravu i o vrednosti prava mi ne dopusta da izvan tih okvira izlazim\u201d.<\/p>\n Predsedniku Hrvatske Stjepanu Mesicu na tom, trojnom sastanku celnika BiH, Hrvatske i tadasnje SR Jugoslavije, ovakva pitanja nisu postavljana. Uostalom, predsednik Mesic je i pre toga dolazio u Sarajevo, i u vreme rata i neposredno nakon sto je preuzeo predsednicku duznost. Njegovi jasni stavovi i osuda politike Franje Tudjmana prema Bosni i Hercegovini i pogotovo izjava upucena sunarodnicima u Bosni da je Sarajevo, a ne Zagreb adresa na koju treba da se obrate, ucinili su da od njega u Bosni nikada niko nije ocekivao ni izvinjenje niti bilo kakav slican gest.<\/p>\n Sarajevo, 23. mart 2000, arhivski snimak Radija Slobodna Evropa: Gradjani na ulici:<\/p>\n \u201cOvo je do sada najbolja posjeta koja se mogla ocekivati. Hrvatska je sretna sa dolaskom Stipa Mesica\u201d.<\/p>\n \u201cPravi covjek dosao na pravo mjesto. Da je ziv i zdrav puno godina\u201d. \u201cVeoma ga cijenimo i postujemo i volimo i drago nam je da je tu i vrlo smo srecni\u201d.<\/p>\n \u201cJa se divim i njemu i hrvatskom narodu koji je glasao za promjene i zeljela bih da bude to nas sto prije\u201d. Septembra 2002. jedna izjava Vojislava Kostunice u Malom Zvorniku, na samoj granici Srbije i Bosne i Hercegovine predstavljala je gest koji je ponovo podsetio na pocetak devedesetih.<\/p>\n \u201cJa cu gledati na Republiku Srpsku kao sve ovo vreme: kao deo porodice koja nam je draga, bliska, privremeno odvojena, ali uvek nasa i u nasem srcu\u201d.<\/p>\n Izjava je izazvala ostre reakcije u Bosni i Hercegovini. Kostunicnin zamenik u stranci, kasnije ministar u Vladi Srbije i kandidat za predsednika Srbije Dragan Marsicanin svog sefa dva dana nakon izjave u Malom Zvorniku brani sledecim recima.<\/p>\n \u201cPa to moze biti sporno njima, ne moze valjda biti sporno u Srbiji kao neki cilj, kao neka ideja, kao nesto cemu se stremi, kao sto su nekad Istocna i Zapadna Nemacka stremile da se ujedine. Eto to je nesto sto je dugorocni istorijski interes srpskog naroda. Da li ce ikada biti realizovan, to je sasvim drugo pitanje. Zavisi od okolnosti, politickih prilika, odnosa snaga i tako dalje.\u201d<\/p>\n 10. septembra 2003. u Beogradu je u prvoj zvanicnoj poseti neki predsednik Hrvatske. Sjajna prilika za iskaze zaljenja iskoriscena je. \u201cZelim da iskoristim ovu posetu da se kao predsednik Drzavne zajednice u ime proslosti, koju ne mozemo zaboraviti niti ispraviti, izvinim za sva zla koja je bilo koji gradjanin Crne Gore i Srbije ucinio ili pricinio ili uradio bilo kome u Hrvatskoj\u201d.<\/p>\n \u201cKoristim priliku da prihvatim ovu simbolicku ispriku, a ja sa moje strane mogu reci da se ispricavam svima onima kome su gradjani Hrvatske u bilo koje vrijeme, bilo kada nanijeli bol ili stetu zloupotrebljavajuci ili radeci protivno zakonu i zloupotrebljavajuci svoju poziciju. Govorim, u bilo koje vrijeme i bilo kada\u201d.<\/p>\n Gotovo istovetne reci predsednik Marovic ponovice nesto vise od godinu dana kasnije, 13, novembra 2003. u Sarajevu.<\/p>\n \u201cU svoje licno ime i u ime onih koje predstavljam zelim da kazem da je ovo vrijeme u kojemu izvinjenja nijesu samo kurtoazne rijeci nego su rijeci iskrenih namjera. Ja zelim ovu priliku da iskoristim da se za svako zlo ili nesrecu koju je bilo ko u Bosni i Hercegovini pretrpio od bilo koga iz Srbije i Crne Gore izvinim i da kazem da narodi nemaju pravo i da ne smiju da trpe krivicu i zla koja su napravili pojedinci. Oni treba da odgovaraju za to\u201d.<\/p>\n U ovom pregledu gestova valja svakako izdvojiti i dva vezana za verske praznike ili crvene velikodostojnike.<\/p>\n Poglavar Crnogorske pravoslavne crkve, arhiepiskop cetinjski i mitropolit crnogorski Mihailo (Dedeic) polozio je 9. aprila 2003. venac u Vukovaru.<\/p>\n \u201cKao poglavar obnovljene Crnogorske pravoslavne crkve dosao sam da se poklonim i da polozim vijenac ovim nasim mucenicima, koji nisu samo vasi, nego su i nasi mucenici\u201d.<\/p>\n 6. januara 2004, na pravoslavno Badnje vece, predsednik Vlade Hrvatske Ivo Sanader posetio je predstavnike srpske manjine. Tri i po meseca kasnije premijer Sanader je u Jasenovcu, kako je rekao, jednom od najstrasnijih stratista.<\/p>\n \u201cNe smijemo dopustiti da se zlocini pocinjeni u Jasenovcu i drugdje za vrijeme ustaskog rezima u NDH zaborave. Nemamo pravo na zaborav. Vazno je reci osobito narastajima rodjenima poslije Drugog svjetskog rata da se vremenskim protokom povijest ne brise\u201d.<\/p>\n Predsednik Republike Srpske Dragan Cavic objavio je u utorak 23. juna 2004. preko televizije Republke Srpske da su srpske snage 1995. pocinile teske ratne zlocine u Srebrenici i da to predstavlja \u201ccrnu stranu u istoriji srpskog naroda\u201d. <\/p>\n \u201cNe mogu znati da li ce srodnicima postradalih Bosnjaka koji su zrtve ratnih zlodjela pocinjenih od strane Srba ovo moje obracanje znaciti bilo kakvo olaksanje. Razumijem i saosjecam bol onih koji jos uvijek traze svoje najblize. Svi imaju pravo na pravdu. A vjerovace u pravdu ako saznaju istinu o sudbini svojih najblizih i ako budu kaznjeni oni koji su pocinili zlodjela.\u201d <\/p>\n Bio je ovo prvi put da neki visoki zvanicnik tog bosanskohercegovackog entiteta i zvanicni predstavnik srpskog naroda u BiH izrekne jedno ovakvo priznanje.<\/p>\n I konacno, u ponedeljak, 8. novembra 2004. ministar inostranih poslova Crne Gore Miodrag Vlahovic poceo je zvanicnu posetu Bosni i Hercegovini polaganjem venca u Memorijalnom centru u Potocarima kod Srebrenice.<\/p>\n \u201cVeceras smo se poklonili nevinim zrtvama Srebrenice, Srebrenice koja predstavlja simbol bespotrebne ljudske patnje i zlocina koji pritiska sve generacije koje zive na ovim prostorima. Mi zivimo u vremenu u kojem jos uvijek na zalost, na nasu veliku zalost, i ponekad i sramotu postoje ljudi koji jos uvijek zele da ovaj zlocin, ovaj magnum crimen kakav je bio u Srebrenici, i druge zlocine sirom Bosne i Hercegovine na prostorima na kojima su se desavala ratna zbivanja da zaborave, da prekriju, da time izazovu konfuziju i zabunu i da sprijece da individualizujemo krivce i da slobodno i jasno kazemo da ti koji su to ucinili nijesu prijatelji svog naroda nego njegovi najveci i definitivni neprijatelji.\u201d<\/p>\n U petak, 12. novembra 2004. tri dana pred posetu hrvatskog premijera Iva Sanadera Beogradu u intervjuu predsednika Vlade Srbije Vojislava Kostunice Hrvatskoj televiziji ponovo se pokrenula stara tema, i ponovo je direktan odgovor izbegnut.<\/p>\n Snimak Hrvatske televizije:<\/p>\n \u201cNovinarka Ivana Dragicevic Velickovic: Hoce li ovaj Vas susret s premijerom Sanaderom imati jednu simbolicku razinu, dakle moje pitanje je da li ste zbog daljnjeg unapredjenja dobrosusjedskih odnosa spremni, sto mnogi gradjani Hrvatske ocekuju, dati neku ispriku?<\/p>\n Kostunica: Kao sto znate, ja sam imao prilike ranije da se sretnem vise puta sa predsednikom Mesicem u ono vreme kada sam bio predsednik Savezne Republike Jugoslavije. Pripremajuci ovaj susret sa ovog puta premijerom Sanaderom na vise skupova evropske narodne stranke u Dablinu, u Solunu u Briselu pre koji dan zakljucili smo da se treba okrenuti buducnosti.\u201d<\/p>\n U ovom pregledu gestova izvinjavanja i kajanja valja pomenuti jos da Balkan i primer Vilija Branta nisu jedini slucajevi izvinjenja. Samo u proteklih nekoliko godina na desetine slucajeva trazenja izvinjenja bilo je u svetu. Slovacka je pre sedam godina trazila izvinjenje Ceske jer je tadasnji ceski premijer Vaclav Klaus nazvao svog slovackog kolegu Vladimira Mecijara paranoikom, Vatikan se ogradio od svoje uloge u Holokaustu, americki drzavni sekretar Kolin Pauel (Colin Powell) se nedavno izvinio zbog zlostavljanja irackih zatvorenika u zatvoru Abu Graib, a predsednik Sjedinjenih Americkih Drzava (SAD) Dzordz Bus (George Bush) je izrazio zaljenje zbog toga. 2. oktobar 2003.<\/p>\n \u201cIzjasnjavam se da sam kriva.\u201d<\/p>\n Ovih pet reci Biljane Plavsic, clana srpskog ratnog vodjstva u Bosni, iako plod nagodbe sa Tuzilastvom, po svojim su dometima i reperkusijama na ostala sudjenja svakako najvazniji iako ne i najupecatljiviji.<\/p>\n U seriji od nekoliko desetina naknadnih iskaza pokajanja izrecenih proteklih godina u Hagu izdvajaju se ono Jadranka Prlica, bivseg ministra spoljnih poslova od 6. aprila 2004. BiH jer predstavlja jedini takav iskaz nekog visokorangiranog Hrvata iz te zemlje, kasnije optuzenog u Hagu, kao i ono od 27. januara 2004. Milana Babica, ratnog vodje krajinskih Srba, koje je toliko upecatljivo da je tesko poverovati da nije makar delimicno iskreno.<\/p>\n Prlic: \u201cZelio sam dodati da sam suosjecao sa Bosnom i Hercegovinom i sa svim njenim zrtvama koje su spomenute u ovoj optuznici.\u201d <\/p>\n Babic: \u201cIzlazim pred ovaj tribunal sa dubokim osecanjem sramote i kajanja. Dozvolio sam sebi da ucestvujem u progonu najgore vrste protiv ljudi samo zato sto su bili Hrvati, a ne Srbi. Nevini ljudi su bili proganjani, nevini ljudi su bili su nasilno isterivani iz svojih kuca, nevini ljudi su ubijani. <\/p>\n Ovi zlocini i moje ucesce u njima nikada ne mogu biti opravdani. Ostajem bez reci kada treba da izrazim dubinu mog kajanja za ono sto sam ucinio i za uticaj mojih grehova na druge. Mogu jedino da se nadam da iznoseci istinu, priznavanjem krivice i izrazavanjem mog kajanja mogu posluziti kao primer onima koji jos pogresno veruju da takva necovecna postupanja mogu ikada biti opravdana. Molim moju bracu Hrvate da oproste svojoj braci Srbima. Preklinjem moj srpski narod da ostavi proslost iza sebe i okrene se buducnosti gde ce dobro saosecanje i pravda na neki nacin olaksati rezultate zla u kome sam i sam ucestvovao.<\/p>\n I na kraju, bezrezervno stavljam sebe na raspolaganje ovom Tribunalu i medjunarodnom pravu.\u201d<\/p>\n Dvojica od ljudi o cijim je gestovima bila rec u ovom pregledu \u2013 onaj koji je to ucinio prvi, i onaj koji je to do sada ucinio poslednji \u2013 iznose Radiju Slobodna Evropa utiske sa najgoreg stratista balkanskih ratova devedesetih. Novak Kilibarda koji je u Srebrenici bio 2000. i Miodrag Vlahovic koji je u ime Crne Gore Potocare posetio novembra 2004.<\/p>\n Kilibarda: \u201cPored puta smo gledali da se pece prase, i izlijecu naucena djeca da udaraju tri prsta na ovu kolonu. Kad dodjemo tamo, ta se masa okupila i nesto se dogadja jedinstveno, tuzno jedno. Ja mislim da je bilo preko sto autobusa koji su dovezli samo zene \u2013 bez muzeva, bez oceva, bez sinova. Onda ta ogromna masa zena, koje su dosle iz raznih gradova, iz raznih logora, iz raznih muka njihovih, je dosla na to stratiste. Taj zenski svijet nije naglas jaukao, kao sto se to radi u mojoj Crnoj Gori: u nas su poznati leleci, prolamaju se nebesa u tim katastrofama. Tamo su bili potmuli jecaji. Osjetio sam veliku muku i uzasni stid, jer ja sam oficijelno pripadao, kao predsjednik Narodne stranke, politici na cijem je celu stajao Slobodan Milosevic.<\/p>\n I onda sam odstojao sve to, vidio sam sve to, impresioniran sam tom tihom tugom koja vas razara kada slusate te ogromne mase zena kojima su pobijeni muskarci. Nesto neobicnije, dostojanstvenije i tuznije ja nijesam nasao ni u literaturi ni u zivotu nego to sto sam vidio i dozivio toga dana u Potocarima.\u201d<\/p>\n Vlahovic: \u201cSmatram da nisam zbunjive prirode i da me relativno tesko izbaciti iz kolosijeka i dovesti u neku situaciju da ne znam sto i kako da kazem, medjutim to je jedno tesko i dramaticno i strasno mjesto i covjek jednostavno tesko moze da ostane miran, da to na njega ne izazove neku vrstu jedne teske mucnine. To je zaista stravicno mjesto, pada neki snijeg, hladno vrijeme, pomrcina, vec je bio pao mrak, citav je mizanscen, citava je atmosfera bila prilicno teska i mucna i uopste taj zlocin, najgori od svih u Bosni koji je postao eto simbol svih tih razaranja i nepotrebnih ljudskih zrtava je takav da sam imao muke, i sada kad se setim tog trenutka, da kazem to sto mislim. Niko nije uslovio u Bosni i Hercegovini Vasu posetu time da Vi odete u Potocare?<\/p>\n \u201cNaravno ne. Niko nije naravno uslovio. Meni je cast sto sam ja bio tamo u ime Crne Gore. To je zelja Crne Gore da iskoci iz ovog zacaranog kruga zlocina, apologetike zlocina, konfuzije oko zlocina, nedostatka zelje i nespremnosti da se do kraja izvedu neke stvari koje su vezane za ratove na podrucju bivse Jugoslavije. To je jednostavno Crna Gora koja zeli da se od toga distancira, da to osudi i da na tim osnovama jasnog razlikovanja i jasne osude gradi svoju i buducnost sa drugima u regionu\u201d.<\/p>\n Kolika je tezina ovakvih gestova? O tome Radiju Slobodna Evropa govore tri licnosti koje su tokom proteklih petnaestak godina, pogotovo tokom godina ratova i sukoba bile izraziti zagovornici mira i protivnici nasilja – Zarko Korac, profesor psihologije na Univerzitetu u Beogradu, Vehid Sehic, sudija i predsednik Foruma gradjana Tuzle i Pajazit Nusi (Nushi) profesor psihologije na Univerzitetu u Pristini i predsednik Odbora za zastitu ljudskih prava i sloboda Kosova.<\/p>\n Vehid Sehic i Zarko Korac kazu Radiju Slobodna Evropa da generalno izvinjenja imaju svrhu samo ako su iskrena. <\/p>\n Korac: \u201cTo uvek ima odredjenu tezinu moralnu, naravno i emotivnu i psiholosku za zrtve i za druge ljude koji nisu zrtve ali saosecaju sa zrtvama. Medjutim efekat toga je naravno veci ako vi verujete da je to izvinjenje iskreno, znaci da nije politicki obojeno, da nije pragmaticno, da nije rezultat nekih vasih licnih politickih ambicija. Po mom misljenju izvinjenje je veoma vazno, ali naravno nije dovoljno. Ono sto je najvaznije to je vase osecanje da vecina pripadnika, moram na zalost reci jedne nacije, jednog naroda, misli isto tako kao onaj koji se izvinio. Vama nista ne bi znacilo izvinjenje Vilija Branta, koje se uvek uzima kao gotovo paradigmatsko za sve ovo, da nisu i Jevreji i naravno svi ostali ljudi sirom sveta mislili da ipak Nemacka koju je on tada predstavljao u vecini, ili najveci broj gradjana Nemacke misli isto kao Vili Brant \u2013 da su oni ucinili uzasan zlocin i da je potrebno izviniti se.<\/p>\n Mi imamo sad prve korake i prve gestove izvinjenja, ali sa druge strane ostaje veliko i krupno pitanje da li u ovom trenutku vecina pripadnika te nacije ili gradjana te zemlje iz koje je osoba koja se izvinila zapravo tako misli. I konacno ostaje ono najvaznije \u2013 da li se o tome uopste razgovara, da li su kaznjeni krivci. Mozete se vi izviniti, ali krivci da se setaju nekaznjeni i slicno \u2013 koja je onda svrha.\u201d<\/p>\n Sehic: \u201cNakon deset godina od prestanka rata polako istina dolazi na svjetlost dana, pojavljuju se mnogi koji se izvinjavaju, koji priznaju. Medjutim, opsti problem na ovim prostorima je cinjenica da ja jos nikad nisam cuo ni od jednog zvanicnika da kaze: \u201cMi zelimo, mi hocemo da saradjujemo sa Haskim tribunalom. Mi zelimo i hocemo da utvrdimo sve one cinjenice koje su se desile u ratovima na ovim prostorima kako bi svi oni, bez obzira iz kojeg naroda dolazili, bili izvedeni pred lice pravde i ukoliko se dokaze da budu sankcionisani zakonom.\u201d<\/p>\n Cinjenica da svi ovdje kazu da mi moramo da saradjujemo ukazuje na jedan veliki problem da na zalost ni nakon deset godina ovdje nije afirmisana spremnost da se suocimo sa prosloscu. Bicu najsrecniji covjek kada iz rijeci i predsjednika Hrvatske, drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, clanova Predsjednistva Bosne i Hercegovine ili drugih visokih zvanicnika cujem da kazu mi zelimo da saradjujemo sa Haskim tribunalom, mi zelimo da svi oni budu kaznjeni.<\/p>\n Cinjenica da je izvjestaj o svemu sto se dogadjalo u Srebrenici, eto dobio neke pohvalne ocjene za mene ne predstavlja nista posebno i vrijedno iz jednog prostog razloga jer smo svjesni cinjenice da je ovaj izvjestaj od iste vlade uradjen zato sto se morao uraditi, zato sto je neko drugi, sto se kaze u narodu, podastro sve dokaze da se desio jedan stravican zlocin u Srebrenici. Znaci jos uvijek medju liderima u Republici Srpskoj, pa mozemo reci i u citavoj BiH kad su u pitanju neki drugi ratni zlocinci, ne radi se zato sto oni zele, nego zato sto moraju, zato sto je neki interes ili nekog ugrozen. Tako da i to izvinjenje koje stoji u izvjestaju za mene u onom moralnom smislu ne predstavlja nikakav poseban kvalitet. Za razliku od toga, posjeta ministra vanjskih poslova Crne Gore Bosni i Hercegovini ima nesto sto mene kao covjeka posebno dirnulo. Njegov prvi kontakt sa Bosnom i Hercegovinom je bio odlazak u Srebrenicu, u Memorijalni centar u Potocarima. Znaci prije bilo kakvog sluzbenog kontakta sa predstavnicima vlasti Bosne i Hercegovine, on je prvo otisao u Srebrenicu, poklonio se zrtvama i onda je otisao da razgovara radi cega je i dosao u Bosnu i Hercegovinu. I taj njegov cin ja dozivljavam kao ljudski, kao jedan moralan cin i ja mu se zahvaljujem kao gradjanin ne samo Bosne i Hercegovine jer mene interesuje daleko siri prostor, jer sam u njegovom gestu vidio stvarnu iskrenost kad se izvinjavao za ono sto su neki u njegovo ime uradili.\u201d<\/p>\n Profesor Pajazit Nusi kaze Radiju Slobodna Evropa da duboko veruje da trazenje izvinjenja za delo koje je nekada ucinjeno moze najpre da ublazi, a zatim i potpuno eliminise antagonisticke odnose poput srpsko-albanskih na primer:<\/p>\n \u201cTrazenje izvinjenja za delo koje je nekada ucinjeno moze na pocetku da ublazi, i vrlo brzo moze i da eliminise antagonisticke odnose. Jer izvinjenje trazi stvaranje sistema novih vrednosti, koje su vezane za promenu posebnih ponasanja, koje iskljucuju nekadasnje antagonizme i na taj nacin se te vrednosti podizu na mnogo visi nivo humanosti.<\/p>\n Izvinjenje sa sobom povlaci promenu ponasanja pojedinca. Kada su u pitanju albansko-srpski odnosi imamo potrebe da menjamo nase opste ponasanje te promene mogu da pocnu tek onda kada za osnov imaju izvinjenje za ono sto se dogodilo. Kao posledica tog izvinjenja mogu se povratiti neki elementi koji su bili pozitivni, vremenom se mogu stvoriti posebna pozitivna ponasanja i odnosi koji doprinose pravilnom razvoju nacionalne individualnosti odredjene nacije i doprinose vecem integritetu i ljudskom povezivanju izmedju pojedinca koji pripadaju razlicitim nacijama. Zasto proces ovakvih gestova ipak najteze ide u Srbiji? Sada jedno pitanje koje ce mozda biti po malo neprijatno, ali moram da Vam ga postavim: Zasto Vlada u kojoj ste i Vi bili nije pokusala da napravi jedan takav gest? Je li bila rec o strahu od gubitka popularnosti ili je rec o necem drugom?<\/p>\n \u201cJa sam jednom, sedeli smo u Sarajevu, mog jednog druga Bosnjaka pitao: \u201cPa dobro je l\u201d ja treba da se izvinim?\u201d On kaze: \u201cPa ja to od tebe i ne trazim.\u201d Dakle imate taj paradoks da je ovde ocekivanje ustvari da se izvine oni koji su na neki nacin ipak blizi toj prici, ajde da ne kazem izvrsioci \u2013 oni se retko izvinjavaju. Ja iskreno od Slobodana Milosevica koji meni objektivno vec deluje kao jedan klinicki paranoik, od njega to zaista ne ocekujem.<\/p>\n Cinjenica je da je nasa vlada u pocetku pokusavajuci da konsoliduje jednu zemlju koja se bukvalno raspadala na nase oci u smislu ekonomskom, drustvenom, zlocini, da ona u tom trenutku nije to postavila kao neki svoj prioritet. Sigurno je da je takav gest izostao i za to na zalost nema nekog stvarnog opravdanja, ali ja zelim ipak da Vas podsetim da je Zoran DJindjic bio u Sarajevu, da je prosao Ulicom Vase Miskina, da je cak stao ispred Vjecne vatre i mesta gde su granatirani ljudi… U jednom trenutku dok je isao nesretni Zoran DJindjic, jedan pravi, tipican onako Sarajlija, bas mi je izgledao arhetipski, onako zavaljen u stolicu dobacio mu je, znao sam da beztoga nece proci, doviknuo mu je: \u201cKako onaj peceni vo sa Pala?\u201d I secam se da je Zlatko Lagumdzija bio sav bled, valjda je mislio da je to incident, ja sam mu rekao: \u201cZnas sta je Zlatko, ipak je morao neko to da mu dobaci, ne u smislu da je on to zasluzio, nego je to prirodno.\u201d Ali i taj covek mu je to rekao na jedan prijateljsko-prekorni nacin. Hteo je da kaze: \u201cEvo ipak ja sam ziv, mnogi su preziveli, Sarajevo je tu, dosli smo ovde i nije ti to Zorane valjalo.\u201d Znaci to je bilo tipicno tako sarajevski, bosanski, u njihovom stilu.<\/p>\n Mislim da bi on, Zoran DJindjic, da je ta vlada duze trajala, da je on uspeo u svojim reformama koje su brutalno zaustavljene, mislim da bi on dosao do te tacke.<\/p>\n Ali za kraj, ne zaboravite ipak jedno sto je najvaznije od svega: On je Slobodana Milosevica uhapsio, on ga je isporucio Hagu, i to posle svega pet meseci svoje vladavine, i on je u nekom simbolickom i stvarnom smislu najdalje otisao u raskidu sa tom prosloscu, i po mom dubokom ubedjenju, zato je i izgubio zivot.\u201d<\/p>\n Da sam cin izvinjenja najcesce nije dobro, ispravno ili posteno shvacen najpre u sredini iz koje dolazi potvrdjuje i primer arhetipa ovog cina – Vilija Branta. Vest iz Osla o tome da je dobio Nobelovu nagradu nemackog kancelara je 21. oktobra 1971. zatekla u Saveznom parlamentu u jeku zucne rasprave o budzetu. Radio Slobodna Evropa<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Protekle sedmice je Vlada RS izrazila izvinjenje i zaljenje zbog genocida u Srebrenici. Ministar inostranih poslova Crne Gore Miodrag Vlahovic je na pocetku posjete BiH polozio venac u Memorijalnom centru u Potocarima. Kolika je snaga tih cinova? <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-45351","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45351","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=45351"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45351\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=45351"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=45351"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=45351"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nPrvo izvinjenje, prvo kajanje za pocinjeno delo upuceno je iz usta jednog politicara koji u vreme kada je to izrekao nije bio na kakvom visokom polozaju. Novak Kilibarda, danas diplomatski predstavnik Srbije i Crne Gore u Sarajevu, pocetkom devedesetih celnik Narodne stranke Crne Gore, jedne od politickih partija koje su predstavljale perjanicu velikosrpske politike, kajanje je izrazio javno na sednici Skupstine Crne Gore ciji je bio poslanik. Proletos, sedam godina kasnije taj gest je opisao Radiju Slobodna Evropa.<\/p>\n
\nOnda je to bila javna sablazan. Tada sam postao izdajnik srpstva i Srpske pravoslavne crkve. Tada sam ja bio prokazeni covjek. Sad cu opet malo metaforicno kazati: kad sam to uradio, znate kako sam se osecao – kao covjek koji je sav znojav i prljav, kada negde radi neki teski posao, pa kad se okupa nekom divnom vodom \u2013 tako sam se, vjerujte, osjetio tada kad sam to rekao tada u Skupstini: \u201cda mi Bog oprosti sto sam u zabludi bio\u201d.\u201d<\/p>\n
\nNjegov domacin Tonino Picula pozdravio je izjavu gosta iz Beograda.
\n\u201cDoista iz pozicije ministra Svilanovica ipak je nesto lakse govoriti o tim tragicnim vremenima za Hrvatsku jer on doista je cijelo vrijeme pokazivao otvoreno neslaganje s politikom koju je Slobodan Milosevic i njegova vrhuska provodila ne samo prema Hrvatskoj nego i Bosni i Hercegovini, a kasnije i Kosovu. Prema tome rijeci koje je izgovorio ministar Svilanovic moguce je interpretirati samo na jedan nacin kao jedno doista iskreno ocitovanje o onome sto se desilo u proteklih deset godina\u201d.<\/p>\n
\n\u201cZlocina je bilo na svim stranama, bio je to tezak rat, bilo je odgovornosti na svim stranama\u201d.<\/p>\n
\nSkandiranja: \u201cStipe, Stipe\u201d, aplauzi<\/p>\n
\n\u201cTo je jedan od najdrazih gostiju koji je vjerovatno poslije rata dosao u Sarajevo. Ovo je velika stvar za Bosnu i Hercegovinu. Pazite, kada dobijete jednog obicnog prijatelja to je puno. A kada dobijete za prijatelja jednog ovakvog covjeka onda je to jos vise\u201d.<\/p>\n
\n\u201cGledam da je to ipak pozitivan pomak. I na naseg Aliju da ce bit… Mislim za ove prilike politicke da je pozitivnije, da su se narodi ovdje poceli otreznjavati.\u201d<\/p>\n
\nAko je izjava Svetozara Marovica, predsednika zajednice Srbije i Crne Gore bila u neku ruku ocekivana, odgovor predsednika Hrvatske iznenadio je mnoge u Zagrebu.<\/p>\n
\n\u201cNije ni vrijeme ni prigoda za velike politicke govore, nego zelim svim pravoslavnim vjernicima i danas ovdje cestitati i Badnjak i sretan Bozic sa – Hristos se rodi.\u201d<\/p>\n
\nNa kraju pregleda dodajmo jos tri gesta, tri iskaza \u2013 sva tri data pred Haskim tribunalom.<\/p>\n
\nJa se nadam da svojim kajanjem mogu bar malo olaksati patnje onima koji su patili.<\/p>\n
\nTo je za mene, ta vece, ta noc u Srebrenici, u Potocarima bila neka vrsta zatvaranja kruga licnog, jer, moram da kazem, ja osjecam neku licnu satisfakciju, ako mogu tako da kazem jer ja sam zelio tamo i licno da podjem. Za mene je to bilo znacajno. Za Mica Vlahovica je bilo znacajno da bude tamo. Tako da nisam mogao da izbjegnem tu licnu crtu i licnu notu u cijeloj stvari i prilicno mi je to tesko palo. Jednostavno nisam ocekivao da ce me to tako pogoditi. To je jedno stravicno mjesto – imate primarne grobnice, sekundarne, rekli su mi cak da je tijelo jednog nesretnika nadjeno u tri razlicite grobnice, naravno putem DNK analize to je utvrdjeno… To sto sam mislio svih ovih godina o tom ratu odjedanput mi se vratilo te veceri u Potocarima. Kazu mi da se vidjelo da sam bio uzbudjen.\u201d<\/p>\n
\nJa se secam efekta koji je imao potez Vilija Branta. Taj potez je ocenjen kao visoko eticki potez, dok je Brant ocenjen politicarem visokog nivoa jer je znao da oceni kada, gde i kako treba da se trazi izvinjenje.\u201d<\/p>\n
\nKorac: \u201cAko imate na celu Vlade Republike Srbije coveka, Vojislava Kostunicu, koji je mnogo puta rekao da je Hag \u201cposlednja rupa na svirali\u201d, da je do u sustini \u201cnepravedan sud\u201d, koji je rekao da \u201cnema izrucenja\u201d, ako njegov ministar pravde to ponavlja svaki dan, onda nema koga da podstakne ljude da ucine nesto jako tesko \u2013 da se konfrontiraju sa svojom odgovornoscu. I moram gospodine, prijatelju, kolega Kusovac da Vam kazem nesto \u2013 najteze ce se konfrontirati sa svojom savescu oni koji imaju najveci udeo u svemu tome. Ipak je taj program, ja ne kazem da nije bilo i zlocina drugde, ne kazem da nije bilo pomagaca i odgovornih na drugim stranama, ali ipak, epicentar te price je Beograd i rezim Slobodana Milosevica i njegova plebiscitarna podrska koju je on dobio. Naravno da ce najteze ici u Srbiji jer ovde najveci broj ljudi mora da se suoci sa vlastitom odgovornoscu, sa zlocinima koji su se desili na sto ili dvesta kilometara od Beograda i naravno da ovde postoje i najveci otpori.\u201d<\/p>\n
\nPoslanici su, kako su saznavali informaciju plasiranu od uha do uha, jedan po jedan ustajali i ovacijama pozdravljali svog kancelara, novog nobelovca. Vili Brant, vidno uzbudjen odgovorio je da ce ciniti sve da dokaze da je dostojan nagrade. Poslanici opozicionih demohriscana ostali su da sede.<\/p>\n