U danasnjem Mostu razgovaramo o tome da li bi se eventualni raspad zajednice Srbije i Crne Gore odrazio na situaciju u regionu, a nasi sagovornici su u Beogradu Slobodan Samardzic, profesor beogradskog Fakulteta politickih nauka i savetnik srpskog premijera Vojislava Kostunice, a u Podgorici Rade Bojovic, politicki analiticar Centra za demokratiju<\/p>\n
Pi\u0161e: Omer Karabeg<\/strong><\/em><\/p>\n U danasnjem Mostu razgovaramo o tome da li bi se eventualni raspad zajednice Srbije i Crne Gore odrazio na situaciju u regionu, a nasi sagovornici su u Beogradu Slobodan Samardzic, profesor beogradskog Fakulteta politickih nauka i savetnik srpskog premijera Vojislava Kostunice, a u Podgorici Rade Bojovic, politicki analiticar Centra za demokratiju<\/i>. <\/p>\n RSE: Analiticari se razilaze u tome da li bi raspad zajednice Srbije i Crne Gore uticao na status Kosova. Jedni kazu da bi to ubrzalo nezavisnost Kosova, dok su drugi misljenja da se te dve stvari ne mogu povezivati. Kakvo je vase misljenje, gospodine Samardzicu? <\/p>\n SAMARDZIC:Svi dogadjaji na Balkanu koji su vezani za potencijalna odvajanja i secesije imaju uticaj na okolinu. Tu postoji, tako da kazem, nekoliko kandidata za razne vrste nezavisnosti, secesije i odvajanja i svako pojedinacno dogadjanje direktno bi uticalo na neko drugo. Pomenuo bih Kosovo, Zapadnu Makedoniju, Crnu Goru, odnosno drzavnu zajednicu Srbije i Crne Gore, i konacno i Bosnu i Hercegovinu kao drzavu koja nije sasvim stabilna i nepovratna u nekom svom teritorijalnom sastavu. Politicki gledano, nesumnjivo bi doslo do medjusobnih uticaja, do igre spojenih sudova, do onoga sto se metaforicki naziva domino efektom. <\/p>\n RSE:Da li to znaci da vi mislite da bi eventualno odvajanje Crne Gore ubrzalo odnosno podstaklo tendencije ka nezavisnosti Kosova? <\/p>\n SAMARDZIC: Te tendencije su toliko jake vec deset i vise godina medju albanskom vecinom da one nemaju vise kud da se podstaknu. Naime, Albanci na Kosovu i Metohiji smatraju da je ta stvar istorijski zavrsena, oni dozivljavaju Kosovo i Metohiju kao potencijalno nezavisnu drzavu. Tako da ja mislim da to ne bi podstaklo tu vrstu politickih apetita, ali bi u svakom slucaju pojacalo zahteve prema UNMIK-u, Evropskoj uniji i medjunarodnoj zajednici uopste da se ubrza taj proces.<\/p>\n BOJOVIC:Ja mislim da je pitanje Kosova, to jeste odnos izmedju Kosova i Srbije, jedna politicka prica, dok je pitanje pozicije Crne Gore sasvim druga prica. Mislim da se osamostaljenje Crne Gore moze u odredjenoj mjeri reflektovati na ono sto se zbiva u okruzenju, pa samim tim i na poziciju Kosova, ali ono se nikako ne moze uzimati kao presudni i noseci argument u prici o Kosovu. Mislim da osamostaljenje Crne Gore nije stvar koja moze presudno uticati na dinamiku kosovskog procesa. <\/p>\n RSE:Oni koji se zalazu za nezavisnost Crne Gore cesto tvrde da Crna Gora nema veze sa Kosovom, da je to iskljucivo problem Srbije i da Crna Gora ne moze biti veciti talac neresenog kosovskog problema.<\/p>\n SAMARDZIC: Mislim da je to poruka jedne politicke garniture u Crnoj Gori, ove koja je sada na vlasti. Oni pokusavaju da pokazu da su to, regionalno gledano, cista posla, da Crne Gore nema nikakve obaveze prema Kosovu, niti da postoji opasnosti od toga da bi odvajanje Crne Gore imalo los efekat na Kosovo. To da je Crna Gora talac Kosova, to je vec stvar koju je teze dokazati, jer odnosi izmedju Beograda i Podgorice nisu direktno posredovani postojanjem Kosova i Metohije, koje je, ustavno gledano, autonomna pokrajina unutar Srbije. Ako se budu resavali odnosi Srbije i Crne Gore u smislu statusa, to nece imati nikakve direktne veze da pitanjem Kosova, pogotovo sada kada je ta pokrajina pod medjunarodnim protektoratom. Medjutim, u politickom smislu stvari izgledaju ovako. Vladajuca ekipa u Crnoj Gori koja zahteva nezavisnost hoce da kaze da je Crna Gora potencijalno ili virtualno vec nezavisna i da ona sa Kosovom nema veze, pa prema tome nije ni odgovorna za ono sto se na Kosovu dogadja. S druge strane, ima dosta politickih partija i snaga u Crnoj Gori koje smatraju da je Kosovo, i pored toga sto je formalno unutar Srbije, zajednicki drzavni problem. Sve zavisi od toga kojoj politickoj grupaciji pripadate. <\/p>\n BOJOVIC:Ne mislim da je Crna Gora talac nerijesenog kosovskog problema. Mislim da je odluka o statusu Crne Gore prije svega vezana za odnose u Crnoj Gori. Ali jeste cinjenica da se pitanje Kosova koristilo kao argument protiv samostalnosti Crne Gore, kako od strane odredjenih politickih krugova u Briselu prilikom konstruisanja ove po mnogo cemu fantomske i virtualne tvorevine kakva je sadasnja zajednica Srbije i Crne Gore, tako i od strane politickih stranaka u Srbiji i njihovih politickih saveznika u Crnoj Gori. Takodje je cinjenica da su u Crnoj Gori oko toga podijeljena misljenja. S jedne strane, imamo independisticku vecinu koja smatra da pitanje Kosova apsolutno treba odvojiti od pitanja Crne Gore, a s druge strane imamo unionisticke partije, mi ih ovdje u Crnoj Gori cesto nazivamo prosrpskim partijama, koje podrzavaju onaj stav koji je dominantan u Srbiji.<\/p>\n RSE:Ima misljenja da bi crnogorska nezavisnost bila logican kraj procesa raspada bivse Jugoslavije, koji po tim misljenjima nije doveden do kraja. Odvojile su se Slovenija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Makedonija, samo su Srbija i Crna Gora ostale u takozvanoj krnjoj Jugoslaviji.<\/p>\n SAMARDZIC:To je za mene jako nategnuta konstrukcija. Po kom to zakonu bi Jugoslavija morala da se raspara na sve svoje jedinice? Ja mislim da je tu u pitanju jedna druga stvar, da je rec o refeudalizacija ovog prostora, o uzasnoj politickoj fragmentaciji koja je rukovodjena skucenim interesima lokalnih oligarhija koje svom stanovnistvu obecavaju nekakav dobar zivot i svakakva cuda. Ako neko misli da je proces raspada bivse Jugoslavije nedovrsen, kako zamislja zavrsetak tog procesa, gde se on zaustavlja? Da se razumemo, ja smatram da je legitiman svaciji zahtev za nezavisnoscu, ali je veoma vazno da se, nakon svih iskustava koje smo imali, ustanovi nacin kako se on resava. Da je bilo zdrave pameti i dobre volje kod politickih vodja u bivsoj Jugoslaviji, ta drzava bi se razlozila na jedan legitiman nacin i ne bi ostavila svu onu pustos za sobom, a to se desilo upravo zbog zelja da se vrse secesije i da se one nasilno zaustavljaju. I nije mi jasno zbog cega bi se, posle svih tih lekcija, proces raspada nastavio. Ponavljam, svaka grupacija nastanjena na nekoj teritoriji ima pravo da postavlja zahteve, cak i one najvise vezane za nezavisnost, ali moramo se ponasati kao civilizovani ljudi. Podseticu vas da je Kvebek pre pet-sest godina imao referendum o nezavisnosti, odnosno o odvajanju od Kanade, i da taj referendum nije uspeo. Posle toga je Ustavni sud Kanade doneo misljenje na sto stranica o proceduri odvajanja Kvebeka. Nije receno da Kvebek ne moze da se odvoji, to je legitiman zahtev, ali da se to mora uciniti na nacin koji predvidja ucesce svih zainteresovanih u tom procesu. Mi nismo uspeli da dostignemo taj nivo politicke zrelosti i da ustanovimo procedure. Mi hocemo nesto i to hocemo ultimativno i odmah, a to prosto tako ne ide. <\/p>\n SAMARDZIC: Poslednjih meseci u Crnoj Gori je bilo dosta inicijativa da se referendum o nezavisnosti odrzi godinu dana ranije, dakle za dve a ne za tri godine kako je to pise u Ustavnoj povelji zajednice Srbije i Crne Gore. Istovremeno, svi politicari iz vladajuce crnogorske garniture govore da ne treba organizovati neposredne izbore za parlament drzavne zajednice, iako je ta obaveza predvidjena Ustavnom poveljom. Zasto ovo pominjem? Zato sto ovo insistiranje izaziva sumnju da u Crnoj Gori nisu tako cista posla sa odnosima vecine i manjine. Blisko je zdravoj pameti da bi sadasnja crnogorska vladajuca ekipa, ukoliko je sigurna u svoju vecinu, imala dovoljno strpljena da saceka jos godinu dana da bi odrzala referendum i da ne bi izbegavala obavezu o odrzavanju neposrednih izbora. Nekome se, znaci, zuri da sada brze-bolje iskoristi neku politicku konstelaciju ili odnos snaga.<\/p>\n BOJOVIC:Ja nemam nikakve dileme da je rijec o nezavrsenim procesima, prosto zato sto stanje, odnosi na politickoj sceni i, ako hocete, i raspolozenje gradjana u pojedinim dijelovima bivse Jugoslavije govore o tome da procesi nijesu zavrseni. Kad to govorim, prije svega mislim na situaciju u Crnoj Gori. Odmah da kazem, crnogorska prica nije uporediva sa Kanadom i Kvebekom. Crna Gora i Srbija su dvije najstarije jugoslovenske drzave, u pitanju je drzavotvorna tradicija i drzavna ideja koja je po svom specifukumu malo uporediva cak i sa bilo cim u Evropi. S druge strane, pogledajmo odnose snaga. Sezdeset posto poslanika u crnogorskom parlamentu pripada independistickim strankama, sto dovoljno govori o politickoj legitimnosti sadasnje zajednice Srbije i Crne Gore. U Crnoj Gori vec tri godine postoji nesporna suverenisticka vecina. Da je doslo referenduma o nezavisnosti u Crnoj Gori nemam nikakve dileme oko toga za sta bi se izjasnila vecina. Pri tome se podrazumijeva da crnogorsko drzavno pitanje moze da se razrijesi samo kao demokratsko i da procedura mora biti ispostovana. <\/p>\n SAMARDZIC:Poslednjih meseci u Crnoj Gori je bilo dosta inicijativa da se referendum o nezavisnosti odrzi godinu dana ranije, dakle za dve a ne za tri godine kako je to pise u Ustavnoj povelji zajednice Srbije i Crne Gore. Istovremeno, svi politicari iz vladajuce crnogorske garniture govore da ne treba organizovati neposredne izbore za parlament drzavne zajednice, iako je ta obaveza predvidjena Ustavnom poveljom. Zasto ovo pominjem? Zato sto ovo insistiranje izaziva sumnju da u Crnoj Gori nisu tako cista posla sa odnosima vecine i manjine. Blisko je zdravoj pameti da bi sadasnja crnogorska vladajuca ekipa, ukoliko je sigurna u svoju vecinu, imala dovoljno strpljena da saceka jos godinu dana da bi odrzala referendum i da ne bi izbegavala obavezu o odrzavanju neposrednih izbora. Nekome se, znaci, zuri da sada brze-bolje iskoristi neku politicku konstelaciju ili odnos snaga. Osim toga, ja bih vas podsetio da je Zakon o referendumu u Crnoj Gori, po kome je Milo DJukanovic hteo da raspise referendum 2001. godine, predvidjao prostu vecinu kao osnov za odluku o nezavisnosti. Po tom zakonu za uspeh referenduma bilo je dovoljno da izadje 50 posto biraca i da se 50 posto plus jedan izjasni za nezavisnost. Dakle, teoretski gledano, 25 posto plus jedan moglo je da odluci o nezavisnosti Crne Gore. Sve su to pravno i zakonski gledano neciste stvari, ako zelimo da nakon refernduma imamo situaciju u kojoj ni crnogorska opozicija, ni medjunarodna zajednica, ni Beograd ne bi imali primedbe na njegov ishod. <\/p>\n BOJOVIC:Podsjetio bih vas da je 1992. godine, kad je donesen cuveni Zabljacki ustav, Crna Gora je imala referendum koji je po svojoj tehnicko-pravnoj proceduralnoj ravni izgledao kao nekakav komunalni referendum. Rokovi su bili kratki, referendum se odrzavao u ratnim okolnostima, a zakon je omogucio da 25 procenata plus jedan glas oduzme Crnoj Gori drzavni suverenitet. Znaci, Crna Gora se u momentu raspada one Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije na krajnje dubiozan i problematican nacin odrekla dijela svog suvereniteta i postala sastavni dio tadasnje Miloseviceve Jugoslavije. To jedno. Drugo, kad je rijec o sadasnjem raspolozenju, podsjetio bih gospodina Samardzica da rezulati svih izbora, sto na republickom, sto na lokalnom nivou, kao i svih istrazivanje javnog mnijenja koji su organizovani u poslednje tri godine pokazuju da u Crnoj Gori postoji stabilna independisticka vecina. Kad je rijec o neposrednim izborima za Skupstinu Srbije i Crne gore, treba imati u vidu da vecina koja je za nezavisnu Crnu Goru ima averziju prema svim oblicima zajednistva, pa je sasvim realna procjena da bi doslo do velike apstinencije independistickih biraca i velike mobilizacije unionistickih pristalica sto bi kao posljedicu imalo nerealno predstavljanje Crne Gore u parlamentu drzavne zajednice. Postojala bi mogucnost da se ponovi situacija iz Milosevicevog perioda kada je manjina iz Crne Gore bila vecinski zastupljena u saveznom parlamentu. Zbog toga, independisticka vecina ocekuje da se raspise referendum i da se citava stvar konacno rijesi na referendumu. Postoje tu i dodatni problemi. Prije svega, problem konfrontacije izmedju vladajuce politike u Srbiji i one u Crnoj Gori. Period dobre saradnje dvije vlade u vrijeme dok je Djindjic bio premijer Srbije je za nama, sada su dvije vlade konfrontirane oko drzavnog pitanja. Oficijelna Podgorica ne moze imati partnera u sadasnjem premijeru Srbije Kostunici i sve to usloznjava odnos izmedju Srbije i Crne Gore.<\/p>\n SAMARDZIC:Ovo sto je kolega Bojovic rekao o referendumu iz 1992. godine zapravo govori u prilog mojoj tezi, a ne njegovoj. Ako je to bilo lose, onda ga ne treba ponoviti. Ali ne treba ni zaboraviti da se je na tom referendumu, koji je imao zakonske karakteristike slicne onima predvidjenim za nesudjeni referendum 2001. godine, 62 posto od onih koji su izasli na glasanje izjasnilo za dvoclanu federaciju. Znaci, referendum je odslikao raspolozenje ogromne vecine birackog tela u Crnoj Gori i nekorektno bi bilo stavljati zamerke na odluku naroda koji izadje na referendum. Ma kakva bila, ona je legitimna, zato sto je vecinski donesena. Ako bi se to cinilo, onda bi se mogla dovesti u pitanje i odluka crnogorskog birackog tela na referendumu koji ce se, pretpostavimo, organizovati 2006. godine.<\/p>\n To je prva stvar. Drugo, ja ne vidim da postoji konfrontacija izmedju dve vlade. Te vlade, istina, ne saradjuju bog zna kako usko na pitanjima resenja problema drzavne zajednice, ali problem je u Crnoj Gori posto ona hoce da se odvoji. Srbija je tu manje-vise neutralna i vise sklona da se odrzi status quo. Vlada premijera Kostunica ne upucuje nikave politicke invektive prema Crnoj Gori. Toj vladi je jedino stalo da se postuje zakon i da se postuje Ustavna povelja. Ona se ne bavi odnosima vecine i manjine u Crnoj Gori, to bi bilo direktno mesanje, vec joj je vazno da se postuje ono sto je zajednicki usvojeno. Beogradski sporazum bio je tezak politicki sporazum, godinu dana je trebalo da se napravi Ustavna povelja, ali kada je napravljena onda je treba sprovoditi. Medjutim, cela garnitura oko DJukanovica je jako sklona oportunistickim politickim igrama, oportunistickim u bukvalnom smislu reci – kakve su prilike, tako se ponasamo, narocito u odnosu na Beograd. <\/p>\n BOJOVIC:Ako se Crna Gora na referendumu iz 1992. godine odrekla dijela svog suvereniteta na osnovu zakona koji je predvidjao jedan vrlo nizak cenzus, onda je potpuno apsurdno i paradoksalno za buduci refrendum o nezavisnosti postavljati nerealne kvorume s ciljem da se sprijeci independisticki proces. Zbog toga mislim da je klasicni demokratski standard 50 posto plus jedan jedini primjeren i prihvatljiv kao pravno i demokratski nesporan. A sto se tice instiranja na postovanju Ustavne povelje, sto je prema gospodinu Samardzicu prioritet sadasnje vlade Srbije, cini mi se da gospodin Kostunica vrlo cesto pribjegava necemu sto ima obrise populistickog legalizma. Insistira se, recimo, na klauzuli o neposrednim izborima, a pri tome se zaboravlja da postoji isto tako eksplicitna klauzula u kojoj se kaze da Ministarstvo odbrane i Ministarstvo spoljnih poslova ne mogu da pripadaju istoj drzavi clanici, vec ministri moraju biti iz razlicitih drzava clanica. Medjutim, to nije tako. Oba ministra su iz Srbije i to je gospodin Kostunica lako prihvatio. <\/p>\n BOJOVIC:Ne znam na koga je gospodin Samarzic mislio kada je pomenuo uskogrudost, ali mislim da je Crna Gora dobrim dijelom potrosila svoju istoriju na sirokogrudnost i krajnje je vrijeme da povede racuna o sopstvenim interesima. Naravno da je Crnoj Gori u interesu da region u kome zivimo bude podrucje saradnje i razmjene pozitivnih iskustava, a ne konfrontacije, ali je isto tako i cinjenica da ovog puta niko nece moci nametati rjesenja Crnoj Gori. Ne vjerujem da ce neko sjutra moci da napise zakon koji ce postaviti limite kojima bi se onemogucila vecina koja ovdje postoji vec tri godine. Nemam nikakve dileme oko toga da je suverenisticki proces u Crnoj Gori nezaustavljiv.<\/p>\n RSE:Zamolio bih vas da se na kraju vratimo regionalnom aspektu, takozvanom domino efektu koji je pomenuo gospodin Samardzic. Znaci li to, gospodine Samardzicu, da vi smatrate da bi se eventualna nezavisnost Crne Gore po principu domino efekta odrazila i na Kosovo, i na Bosnu i Hercegovinu, i na Makedoniju? RSE:Znaci li to da vi smatrate da bi nezavisnost Crne gore dovela do lancanih zahteva u regionu za novim osamostaljenjima, sto bi se, mozda, na kraju zavrsilo i konfliktima?<\/p>\n SAMARDZIC:Bilo bi jos i gore. Mislim da bi lancana reakcija zahteva nastupila automatski, a unutar Crne Gore bi vrlo verovatno doslo do sporova i do sukoba, ukoliko bi se cela stvar izvela na zakonski nekorektan nacin. Osnovni problem u Crnoj Gori jeste kakav ce biti zakon o referendumu i ja mislim da ga Crna Gora nece ni pisati. Ili, ako se formalno bude i pisao u Crnoj Gori, odobravace ga nekakva strucna komisija, recimo OEBS-a, a Evropska unija ce u tome imati znacajan uticaj. Zato u Beogradskom sporazumu i Ustavnoj povelji i pise da referendum mora biti po evropskim standardima. Ne zna se jasno koji su evropski standardi referenduma o samostalnosti, jer toga nije bilo u Evropi, ali se time ostavlja prostor za politicko arbitriranje Brisela ili nekog drugog medjunarodnog cinioca o tome kakav ce biti zakon o referendumu. Prema tome, Crna Gora nece odlucivati o tome kakva ce biti vecina ili ce u najmanju ruku odlucivati zajedno s jos nekim.<\/p>\n RSE:Gospodine Bojovicu, po vama, da li bi nezavisnost Crne Gore dovela do lancane reakcije u regionu i do daljih prekrajanja granica? Radio Slobodna Evropa<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U danasnjem Mostu razgovaramo o tome da li bi se eventualni raspad zajednice Srbije i Crne Gore odrazio na situaciju u regionu, a nasi sagovornici su u Beogradu Slobodan Samardzic, profesor beogradskog Fakulteta politickih nauka i savetnik srpskog premijera Vojislava Kostunice, a u Podgorici Rade Bojovic, politicki analiticar Centra za demokratiju<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-45339","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45339","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=45339"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45339\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=45339"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=45339"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=45339"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nSAMARDZIC:Takve stvari se ne mogu lako predvideti, ali mislim da bi sve okolnosti isle u prilog domino efekta. Dobro je poznato koliko se je Evropska unija trudila da sacuva Saveznu Republiku Jugoslaviju i da je pretvori u drzavnu zajednicu Srbije i Crne Gore. Jedini razlog je bio bezbednosni. Ekonomski motivi tu nisu igrali nikakvu ulogu jer Evropska unija nema tako razvijene ekonomske odnose s tim delom Balkana. Upravo zbog bezbednosnih razloga Evropska unija je shvatila da strateski mora da udje na taj prostor i vec je 1999. godine formulisala politiku stabilizacije i pridruzivanja. Onda se 2001. godine pojavio ultimativni zahtev crnogorskih vlasti da se raspise referendum o nezavisnosti. Ne znam da li se razmislja o tome zasto je bas Evropska unija stopirala taj proces. Nije ga stopirao Beograd. Kostunica je tada – secam se, bio je to oktobar 2001. godine – posle ne znam koje runde razgovora sa crnogorskim rukovodstvom, izasao na konferenciju za stampu i rekao: \u201cOvaj problem ne mozemo zajedno da resimo, njega treba da resi Crna Gora na svom referendumu\u201d. Samo nekoliko dana kasnije intervenisao je Solana i rekao: \u201cPokusacemo nesto da ucinimo\u201d. Zasto je Solana to ucinio? Zato sto Evropska unija procenjuje da ce, ukoliko krene taj proces, nuzno doci do domino efekta, pa ce nastati situacija u kojoj ona ne moze nista da ucini jer nema mehanizme da resava jace konflikte. U tom slucaju Evropska unija ispada iz igre i na scenu stupaju jaci igraci koji to zavrsavaju jednostavnije, ponekad i bombama, i onda imamo, ne samo tapkanje u mestu, nego i vracanje unazad. To je kontekst o kojem moramo da razmisljamo i mi u regionu, a ne samo oni van regiona. I mene jako cudi uskogrudost koja ne vodi racuna o konsekvencama. Jer, ako Evropska unija vodi racuna o bezbednosnom aspektu na Balkanu, onda bismo i mi morali itetkako da razmisljamo o posledicama nasih poteza. Zbog toga ne moze biti reci o suverenosti u onom smislu u kojem kolega Bojovic govori. Suverenost u ovim prilikama jednostavno ne postoji. Sve te teritorije, drzave, drzavice, entiteti i tako dalje, zapravo nisu suvereni. I prica o tome da je neko nekom uzeo suverenost i da se neko odrekao suverenosti u neciju korist – to je cista magla. Naime, problem je zajednicki i on se zajednicki mora resavati i to uz pomoc Evropske unije. Sve i da se osnuju nove drzave, one moraju imati pristanak okolnih drzava, i to direktan pristanak. Jer to nije pitanje samo gradjana te teritorije nego i stabilnosti regiona. <\/p>\n
\nBOJOVIC:Teorijski ispada da bi se to moglo dogoditi, medjutim prakticno to nije tako. Sve su to nedovrsene politicke price odvojene jedna od druge. Ne znam na koga je gospodin Samarzic mislio kada je pomenuo uskogrudost, ali mislim da je Crna Gora dobrim dijelom potrosila svoju istoriju na sirokogrudnost i krajnje je vrijeme da povede racuna o sopstvenim interesima. Naravno da je Crnoj Gori u interesu da region u kome zivimo bude podrucje saradnje i razmjene pozitivnih iskustava, a ne konfrontacije, ali je isto tako i cinjenica da ovog puta niko nece moci nametati rjesenja Crnoj Gori. Ne vjerujem da ce neko sjutra moci da napise zakon koji ce postaviti limite kojima bi se onemogucila vecina koja ovdje postoji vec tri godine. Nemam nikakve dileme oko toga da je suverenisticki proces u Crnoj Gori nezaustavljiv. Napomenuo bih samo jos jednu stvar. Posljednja odbrana unionistickih ideja je prica o bezbijednosti i stabilnosti. Mislim da je to vrijeme iza nas. Nesto sto je bilo vrlo realno u Milosevicevom periodu, kada je sve ovdje bilo na ivici sukoba i rata, sada je nazamislivo. Kad je Crna Gora u pitanju, mislim da bez obzira na svu retoriku, emocije i razmjenu vrlo zestokih rijeci u parlamentu i van njega ne postoji nikakvi realni uslovi da dodje do konfrontacija koje bi nosile onu vrstu opasnosti o kojoj je govorio gospodin Samardzic i koju on naslucuje. To prosto nije moguce osim ukoliko neko sa strane ne zeli da bude involviran kao potencijalni vojni ili paravojni faktor. <\/p>\n