{"id":453262,"date":"2026-03-12T06:28:25","date_gmt":"2026-03-12T05:28:25","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=453262"},"modified":"2026-03-12T06:28:25","modified_gmt":"2026-03-12T05:28:25","slug":"evropa-na-raskrscu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2026\/03\/12\/evropa-na-raskrscu\/","title":{"rendered":"Evropa na raskr\u0161\u0107u"},"content":{"rendered":"

Autor: Dani Rodrik<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Dve postoje\u0107e globalne supersile nisu inspirativan model za ljude koji dr\u017ee do demokratije, ljudskih prava i socijalne pravde. Uprkos ekonomskim uspesima, Kina ostaje autoritarni re\u017eim koji ne toleri\u0161e druga\u010dije mi\u0161ljenje. U novom mandatu predsednika Trumpa, Sjedinjene Dr\u017eave su odustale \u010dak i od privida re\u0161avanja problema ogromne imovinske i dohodovne nejednakosti, kao i od ideje o vladavini prava u zemlji, i pretvorile se u problemati\u010dnog i krajnje nepouzdanog partnera za svoje nekada\u0161nje saveznike u inostranstvu.<\/p>\n

Mnogi bi \u017eeleli budu\u0107nost bolju od onoga \u0161to nude ameri\u010dki i kineski model. Ako \u017eelimo stabilan multipolarni svet u kom ima prostora za demokratske aspiracije, vo\u0111stvo \u0107e morati da preuzme Evropa.<\/p>\n

Ali Evropa pati od brojnih slabosti. Njena ekonomska ma\u0161inerija posustaje, a demokratija trpi udare krajnje desni\u010darskih grupa. Ipak, politi\u010dki \u017eivot u Evropi funkcioni\u0161e bolje nego u Sjedinjenim Dr\u017eavama pod Trumpom, a evropski kontinent ima na svojoj strani nekoliko aduta, uklju\u010duju\u0107i socijalni model tr\u017ei\u0161ta koji osigurava vi\u0161e jednakosti i sna\u017eniju srednju klasu nego u Sjedinjenim Dr\u017eavama, kao i zna\u010dajnu ekonomsku bazu \u2013 uporedivu s onom u SAD po paritetu kupovne mo\u0107i \u2013 koja uklju\u010duje mnoge inovativne industrije.<\/p>\n

Problem nije samo u tome \u0161to Evropi nedostaje vizija onoga \u0161to bi \u017eelela da bude, nego i to \u0161to inspiraciju \u010desto tra\u017ei na pogre\u0161nim mestima. Za mnoge evropske lidere, inovativni ameri\u010dki model Silicijumske doline je sveti gral globalne ekonomije. \u010cesto govore o \u201einovacijskom jazu\u201c izme\u0111u Sjedinjenih Dr\u017eava i Evropske unije, kao \u0161to je dokumentovano uticajnim Draghijevim izve\u0161tajem, i zagovaraju reforme, poput integracije finansijskih tr\u017ei\u0161ta i digitalne deregulacije, \u0161to bi Evropu u\u010dinilo sli\u010dnijom Sjedinjenim Dr\u017eavama.<\/p>\n

Nema razloga da Evropa zavidi Americi. To bi zna\u010dilo zanemarivanje evropske tradicije inkluzije i regulacije koje su proizvela pravi\u010dnija dru\u0161tva sa \u0161irim pristupom dobrim radnim mestima za srednju klasu i pouzdanijim mre\u017eama socijalne za\u0161tite. Tako\u0111e se zaboravlja da inovativnost u Americi zapravo ne doprinosi produktivnosti niti op\u0161tem \u017eivotnom standardu.<\/p>\n

Ta\u010dno je da po gotovo svakom ekonomskom parametru Sjedinjene Dr\u017eave tro\u0161e vi\u0161e na istra\u017eivanje i razvoj i proizvode vi\u0161e inovacija. Ali to ne donosi rast produktivnost u \u010ditavoj ekonomiji niti rast \u017eivotnog standarda za njene gra\u0111ane, osim ako su koristi veoma \u0161iroko distribuirane. Zapravo, rast produktivnosti u Sjedinjenim Dr\u017eavama je bio slab posle 2000. godine, s izuzetkom poslednjeg skoka. Tehnolo\u0161ki sektor je izolovano ostrvo u ekonomiji u kojoj su mnogim zaposlenima potrebna po dva posla da bi pre\u017eiveli.<\/p>\n

Kao \u0161to su pokazali Ufuk Akcigit sa Univerziteta u \u010cikagu i Sina Ates iz Odbora Federalnih rezervi, difuzija inovacija u Sjedinjenim Dr\u017eavama se usporava. Mali broj velikih kompanija monopolizovao je proizvodnju znanja. Usled visokih ulaznih barijera i restriktivnog patentnog prava, mno\u0161tvo manjih kompanija zaostaje. Rezultiraju\u0107a visoka koncentracija inovativnosti zna\u010di da ameri\u010dki ekonomski sistem generi\u0161e veoma iskrivljenu dohodovnu i imovinsku raspodelu koju nijedna zemlja ne bi trebalo da prihvati kao model. Trump je i do\u0161ao na vlast ja\u0161u\u0107i na talasu nezadovoljstva koje je otuda proisteklo.<\/p>\n

U domenu proizvodnje, zavist Evropljana usmerena je na Kinu. Kineski proizvodni kapaciteti istisnuli su Evropu s podru\u010dja kojima je tradicionalno dominirala, kao \u0161to su automobili i kapitalna dobra. Mnogi evropski industrijski lideri veruju da za oporavak konkurentnosti treba podi\u0107i protekcionisti\u010dke barijere za kinesku robu.<\/p>\n

Ali ne postoji na\u010din da se Evropa vrati u dane svoje najve\u0107e slave kao industrijske velesile. Poslovi se ne\u0107e vratiti u fabrike: \u010dak i Kina je u protekloj deceniji izgubila na milione radnih mesta u proizvodnim pogonima. Obezbe\u0111ivanje dobrih radnih mesta u Evropi podrazumeva fokusiranje na usluge i podizanje produktivnosti i radnih standarda u uslu\u017enim delatnostima, od li\u010dne nege do ugostiteljstva.<\/p>\n

Kineski izazov zahteva strate\u0161ki odgovor, a ne protekcionisti\u010dke mere. Primeren lek bile bi usko ciljane industrijske politike koje, nasuprot uvoznim tarifama, direktno podsti\u010du inovacije i usmerene su na one segmente napredne proizvodnje u kojima Evropa mo\u017ee da bude tehnolo\u0161ki lider. U automobilskoj industriji, na primer, Nema\u010dka bi trebalo da se okrene slede\u0107oj generaciji elektri\u010dnih vozila, jer je Kina ve\u0107 osvojila masovno tr\u017ei\u0161te ovih vozila.<\/p>\n

Problem je i u tome \u0161to Evropska unija institucionalno nije adekvatno opremljena da razvija odva\u017ene nove vizije kakve sada\u0161nje okolnosti nala\u017eu. Njeni utemeljiva\u010di su verovali da \u0107e ekonomska unija vremenom doneti politi\u010dku uniju. Ali to se nije dogodilo. U domenu ekonomskih politika EU se vi\u0161e do\u017eivljava kao ograni\u010davaju\u0107i faktor nego kao generator novih ideja: nedovoljno je integrisana da bi njene centralne institucije preduzimale odva\u017ene poteze. S druge strane, nivo integracije je dovoljan da se lideri dr\u017eava \u010dlanica ose\u0107aju kao da ne mogu (ili ne smeju) da eksperimenti\u0161u.<\/p>\n

Logika osnivanja Evropske unije se mora preokrenuti. Geopoliti\u010dki izazovi zahtevaju da Evropa jednoglasno istupa po pitanjima odbrane i nacionalne bezbednosti, dok ekonomsko okru\u017eenje nala\u017ee popu\u0161tanje EU okova da bi se podstakle inovacije. Evropa treba da se fokusira na jedinstvenu spoljnu i odbrambenu politiku, i istovremeno stimuli\u0161e dr\u017eave \u010dlanica da u ekonomiji tra\u017ee sopstveni put, samostalno ili slobodno grupisane. To ne\u0107e napraviti \u0161tetu, a mo\u017ee doneti mnogo koristi.<\/p>\n

Na primer, trgovinski sporazumi koje je Evropska unija sklopila s Indijom i ju\u017enoameri\u010dkim blokom Mercosur primer su uspe\u0161nih inicijativa, u o\u0161trom kontrastu s ne tako davnim te\u0161ko\u0107ama Evropske unije u prevazila\u017eenju zastarelih preokupacija i aran\u017emana. Produbljivanje saradnje EU s drugim delovima sveta apsolutna je nu\u017enost i preduslov multipolarnosti. Ali to je bolje sprovoditi kroz politi\u010dke sporazume. Trgovinski sporazumi tro\u0161e politi\u010dki kapital u zemlji i skre\u0107u pa\u017enju s va\u017enijih prioriteta ekonomske politike, kao \u0161to su ja\u010danje srednje klase otvaranjem dobrih radnih mesta, pove\u0107anje produktivnosti u sektoru usluga, usluga kojima se ionako uglavnom ne trguje, i podsticanje razvoja inovativnog ekosistema primerenog evropskom socijalnom modelu.<\/p>\n

Ako Evropa \u017eeli da se doka\u017ee na globalnoj sceni, kao \u0161to bi trebalo, prvo mora povratiti samopouzdanje. Svetu je potrebna alternativa ameri\u010dkom i kineskom modelu. Zato evropski lideri moraju prikupiti hrabrost da odrede sopstveni kurs.<\/p>\n

Project Syndicate
\nPreveo \u0110or\u0111e Tomi\u0107
\nPe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mnogi bi \u017eeleli budu\u0107nost bolju od onoga \u0161to nude ameri\u010dki i kineski model. Ako \u017eelimo stabilan multipolarni svet u kom ima prostora za demokratske aspiracije, vo\u0111stvo \u0107e morati da preuzme Evropa<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":339716,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-453262","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/453262","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=453262"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/453262\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":453265,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/453262\/revisions\/453265"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/339716"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=453262"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=453262"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=453262"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}