Naravno da sluzba ima pozicije i saradnike u svim sferama drustva, ali taj odnos mora da bude uvek u interesu sluzbe i uvek ljudi moraju da rade za sluzbu, a ne sluzba za njih<\/p>\n
Pi\u0161e: NIN<\/strong><\/em><\/p>\n Novoustanovljeni dan BIA, 8. oktobar, bio je povod da Rade Bulatovic, direktor BIA, sa svojim specijalnim savetnicima za obavestajni i kontraobavestajni rad (Sveto Koprivica i Radenko Novakovic) ugostio je i odgovarao na pitanja NIN-ovih novinara (Slobodan Ikonic, Srboljub Bogdanovic i Nikola Vrzic). Ovim intervjuom, BIA je zelela simbolicno da najavi praksu vece otvorenosti prema javnosti i kraj mitova i mistifikacija vezanih za ovu sluzbu. <\/p>\n – Izvrsili smo odredjene konsultacije sa ljudima iz Istorijskog arhiva i iz naucnih instituta i dosli smo do tog datuma – 17. oktobar (5. oktobar po starom kalendaru) – kada je Skupstina Srbije donela zakon o formiranju prve tajne sluzbe u Srbiji. Kralj Aleksandar je doneo Ukaz. To je bilo 1899. godine. Znaci, ulazimo vec u treci vek postojanja. <\/p>\n Tajna sluzba je postojala i u vreme kneza Milosa, i to ozbiljna tajna sluzba po svim pravilima, regulisana uredbom od cetiri clana, ali mislili smo ipak da je nesporan dan na koji je Narodna skupstina donela ovaj zakon. Time, na neki nacin, jasno deklarisemo nas stav – da ova sluzba mora da postoji i da funkcionise iskljucivo po zakonu. <\/p>\n Sta se u srpskoj tajnoj policiji promenilo od 5. oktobra 2000. godine? <\/p>\n – Svakako je 5. oktobar prekretnica. Doslo je do promena, i one jos traju. I tek sa donosenjem novog zakona i sa donosenjem novog akta o sistematizaciji Agencije koji ce sledece nedelje razmatrati vlada, mi cemo zapravo prvi put potpuno formalno precizno definisati polozaj, ulogu i zadatke BIA kao agencije. <\/p>\n U proteklom periodu bilo je dosta nesnalazenja u utvrdjivanju prioriteta u radu Agencije, tako da se vise islo ka privrednom kriminalu, cak i na neke lakse vrste kriminala poput prekidanja sverca belog luka, sto stvarno nije zadatak sluzbe. <\/p>\n Mislim da smo konacno te stvari prelomili i mi cemo odsad pa nadalje nastupati kao i sve sluzbe u svetu, po dve linije – prva predstavlja bezbednosni rad, ukljucujuci i borbu protiv medjunarodnog terorizma, teske oblike medjunarodnog kriminala koji ugrozavaju stabilnost zemlje, ozbiljno ugrozavanje manjinskih prava… <\/p>\n Druga linija ce se baviti klasicnim obavestajnim radom, prikupljanjem informacija od ekonomskog, bezbednosnog i politickog znacaja za Republiku. <\/p>\n Pomenuli ste unutrasnje neprijatelje. Ko je nas glavni unutrasnji neprijatelj? <\/p>\n – Unutrasnji neprijatelji, sto se tice BIA, vise ne postoje. Niti postoje u nasim programima, niti postoje u nasim aktima, niti u nasem delovanju. <\/p>\n Da li to znaci da se politicari vise ne prisluskuju? Da li vi kao direktor BIA garantujete gradjanima Srbije da se niko od politicara ili biznismena ne prisluskuje? <\/p>\n – Apsolutno mozemo da tvrdimo da se niko od politicara ne prisluskuje. Hteli smo to i javno da pokazemo kada smo uklanjali prislusne uredjaje iz prostorija stranke i stana gospodina Vuka Draskovica. To smo uradili iako nismo bili obavezni sudskom odlukom, da bismo pokazali na jedan nedvosmislen nacin da sluzba vise ne prisluskuje politicke neistomisljenike. Na neki nacin smo podneli zrtvu jer to se ne radi tako, ne otkrivaju se metodi rada sluzbe na takav nacin, ali smo zaista hteli da napravimo jedan prekid sa ranijom praksom. <\/p>\n Danica Draskovic, medjutim, ove nedelje je ponovo ustvrdila da nije uklonjena sva oprema za prisluskivanje iz Vukove i njene kuce. <\/p>\n – Kao sto sam ranije u nekoliko navrata izneo, Bezbednosno-informativna agencija ne prisluskuje Vuka i Danicu Draskovic. Navodna oprema koju Danica Daskovic pominje u svojim izjavama potpuno je nepoznata pripadnicima Agencije. <\/p>\n Postoje tvrdnje da i neka privatna lica mogu da prisluskuju pa da se to, recimo, pripise vama, sto je vrlo nezgodna situacija. Da li ste uspeli da otkrijete takve, cak i da je zemunski klan u Silerovoj imao jedan takav sistem? <\/p>\n – Nazalost, takve mogucnosti postoje. Tehnologija toliko napreduje, postoji i tehnika koja se kupuje na komercijalnom trzistu i te mogucnosti postoje. Za to je nadlezna upravo nasa sluzba da prati, otkriva i preseca takve aktivnosti. I mi vodimo jednu permanentnu akciju na otkrivanju toga. Za sada imamo samo neke indicije. <\/p>\n I pre vaseg dolaska govorilo se o tome, cak i od strane partija koje su sada na vlasti, da je bilo prisluskivanja premijera Kostunice i drugih. Zarko Korac, sadasnji potpredsednik vlade na RTS-u se javno pohvalio da je Zoran Janjusevic dao veliki doprinos… <\/p>\n – … I Zoran Zivkovic je to potvrdio. Polazeci upravo od toga da postoji hipoteka proslosti, mi smo formirali dve komisije. Jedna od tih komisija se upravo bavila eventualnom zloupotrebom tih mera (prisluskivanja), u sluzbi. U tim komisijama su bili ljudi koji nisu bili umesani u tu aktivnost ili u bilo koju drugu aktivnost koja bi bila takva da imaju i neko svoje licno opterecenje. Da li se nesto ucinilo, konkretno, po pitanju tih rezultata? <\/p>\n – Mi cemo taj materijal dostaviti nadleznim organima koji ce proceniti cija tu odgovornost postoji. <\/p>\n Znaci, konkretno, u okviru sluzbe, niko nije snosio posledice zbog toga. <\/p>\n Ipak, izvrsene su odredjene kadrovske promene. Dobar deo tih ljudi je van sluzbe jos od 2002. godine. Neki su je napustili u medjuvremenu, od mog dolaska. Najveci deo ljudi koji su u tome ucestvovalai su uglavnom van sluzbe. <\/p>\n Da li mozete da potvrdite ili negirate da li je bilo slucajeva curenja dokumenata u ruke neovlascenih lica, koja su mozda bila u sluzbi, pa su ih poneli sa sobom ili su ih kopirali? <\/p>\n – Nazalost, bilo je. Ocigledno, bilo je i po tome sto je objavljeno u novinama i u anonimnim pismima, ocigledno je da je bilo curenja. I to je nedopustiva praksa koju smo, nadam se, prekinuli. Nazalost, ti \u201cspajzovi\u201d postoje kod pojedinih bivsih pripadnika, dobar deo njih je poneo deo toga… Nesto je umnozavano, nesto je unistavano, nesto je poneto. <\/p>\n Ono sto smo mi postigli u ovom periodu, to je da je spreceno ponavljanje dogadjaja. Mislim da sada nemaju nesto u posedu sto je aktuelno. Sluzba je sada zauzela ozbiljan stav i presekla te odvode. Ne mogu da tvrdim da je to potpuno preseceno, ali uostalom, primetili ste u poslednjih sest-sedam meseci da je bilo manje tih afera po novinama, malo isfabrikovanih dogadjaja, a ako ih je i bilo, to su stari podaci. <\/p>\n U novinama se pojavila informacija da je BIA podnela krivicnu prijavu protiv bivseg ministra policije Dusana Mihajlovica zato sto je, navodno, odneo svoj dosije iz Agencije. Mozete li to da potvrdite? <\/p>\n – Bezbednosno-informativna agencija podnela je krivicnu prijavu protiv Dusana Mihajlovica, zbog osnovane sumnje da je izvrsio krivicno delo zloupotrebe sluzbenog polozaja i odavanje drzavne tajne. Imenovani je dokumentaciju Bezbednosno-informativne agencije, koja ima oznaku poverljivosti drzavna tajna, u svojstvu tadasnjeg ministra unutrasnjih poslova Republike Srbije uzeo i nije je vratio tako da se i dalje nalazi van poseda Agencije. Mihajlovic je na taj nacin ucinio krivicno delo koje se goni po sluzbenoj duznosti zbog cega je Bezbednosno-informativna agencija bila ovlascena i u obavezi da podnese krivicnu prijavu.<\/p>\n Komisija je okoncala svoj rad. Utvrdjene su dve stvari. Prvo, da je u primeni mera bilo protivzakonitog ponasanja u sluzbi. Drugo, utvrdjeno je da je bilo uticaja odredjenih politicara da se primenjuju mere. <\/p>\n Da li se nesto ucinilo, konkretno, po pitanju tih rezultata? <\/p>\n – Mi cemo taj materijal dostaviti nadleznim organima koji ce proceniti cija tu odgovornost postoji. <\/p>\n Znaci, konkretno, u okviru sluzbe, niko nije snosio posledice zbog toga. <\/p>\n Ipak, izvrsene su odredjene kadrovske promene. Dobar deo tih ljudi je van sluzbe jos od 2002. godine. Neki su je napustili u medjuvremenu, od mog dolaska. Najveci deo ljudi koji su u tome ucestvovalai su uglavnom van sluzbe. <\/p>\n Da li mozete da potvrdite ili negirate da li je bilo slucajeva curenja dokumenata u ruke neovlascenih lica, koja su mozda bila u sluzbi, pa su ih poneli sa sobom ili su ih kopirali? <\/p>\n – Nazalost, bilo je. Ocigledno, bilo je i po tome sto je objavljeno u novinama i u anonimnim pismima, ocigledno je da je bilo curenja. I to je nedopustiva praksa koju smo, nadam se, prekinuli. Nazalost, ti \u201cspajzovi\u201d postoje kod pojedinih bivsih pripadnika, dobar deo njih je poneo deo toga… Nesto je umnozavano, nesto je unistavano, nesto je poneto. <\/p>\n Ono sto smo mi postigli u ovom periodu, to je da je spreceno ponavljanje dogadjaja. Mislim da sada nemaju nesto u posedu sto je aktuelno. Sluzba je sada zauzela ozbiljan stav i presekla te odvode. Ne mogu da tvrdim da je to potpuno preseceno, ali uostalom, primetili ste u poslednjih sest-sedam meseci da je bilo manje tih afera po novinama, malo isfabrikovanih dogadjaja, a ako ih je i bilo, to su stari podaci. <\/p>\n U novinama se pojavila informacija da je BIA podnela krivicnu prijavu protiv bivseg ministra policije Dusana Mihajlovica zato sto je, navodno, odneo svoj dosije iz Agencije. Mozete li to da potvrdite? <\/p>\n – Bezbednosno-informativna agencija podnela je krivicnu prijavu protiv Dusana Mihajlovica, zbog osnovane sumnje da je izvrsio krivicno delo zloupotrebe sluzbenog polozaja i odavanje drzavne tajne. Imenovani je dokumentaciju Bezbednosno-informativne agencije, koja ima oznaku poverljivosti drzavna tajna, u svojstvu tadasnjeg ministra unutrasnjih poslova Republike Srbije uzeo i nije je vratio tako da se i dalje nalazi van poseda Agencije. Mihajlovic je na taj nacin ucinio krivicno delo koje se goni po sluzbenoj duznosti zbog cega je Bezbednosno-informativna agencija bila ovlascena i u obavezi da podnese krivicnu prijavu. <\/p>\n Imate li objasnjenje zbog cega do sada nije resen taj slucaj? <\/p>\n – Ja bih o onome sto nije reseno za ovih sest-sedam meseci. U ovom periodu, mnogi svedoci su ili nedostupni ili nestali, pitanje je i kako su dokazi sacuvani. Nesto sto sad sigurno postoji i sto mogu da vam tvrdim, to je potpuna spremnost i ozbiljna aktivnost MUP-a i BIA da se to resi. Znaci, svi resursi su na raspolaganju, sve evidencije, sva saznanja su data. Ozbiljno se radi na tome i mislim da tu ima vec nekih ozbiljnih pomaka. <\/p>\n Tokom devedesetih godina, jedna od osnovnih zamerki sluzbi bila je to sto je kriminalizovana. U stvari, prvo konkretno pitanje: da li su Dusan Spasojevic i Mile Lukovic Kum imali legitimacije DB-a? <\/p>\n – Prema sluzbenim evidencijama, nisu imali legitimacije. Dakle, pitanje kriminalizacije. Nas stav je sledeci: sluzba mora da bude potpuno dekriminalizovana. U sluzbi moraju da rade cestiti ljudi. <\/p>\n To se odnosi i na saradnike? <\/p>\n – Naravno da sluzba ima pozicije i saradnike u svim sferama drustva, ali taj odnos mora da bude uvek u interesu sluzbe i uvek ljudi moraju da rade za sluzbu, a ne sluzba za njih. U kontaktu sluzbe i ljudi iz kriminala, nazalost, sluzba je uvek placala cenu. To je definitivno nesto sto je iskustvo proslosti. <\/p>\n Danas niko nema legitimaciju BIA sem ljudi koji su ovlasceni da je imaju, znaci, pripadnici BIA. <\/p>\n Da li je Ljubisa Buha Cume bio saradnik sluzbe? <\/p>\n – Podatak ko je saradnik sluzbe i ko je to bio ne mozemo da iznosimo. To spada u najvisi stepen tajnosti. <\/p>\n A da li ste proveravali Legijine navode da su Spasojevic i Kum dolazili u Sluzbu bezbednosti, da su prosli neku obuku na Institutu bezbednosti? <\/p>\n – Prema mojim saznanjima, ni na jednom zvanicnom kursu on nije bio obucavan. Da li je privatno dolazio, druzio se i ako je to bila neka vrsta obuke, to je tesko sada utvrditi. Mi nismo dosli do tih saznanja, ali je moguce. – Po pitanju droge, mi smo najveci deo podataka upravo dali nadleznim organima. Stalno dolazimo do novih saznanja i ta saznanja dajemo MUP-u. To je stvar koja jos nije do kraja istrazena, uprkos komentarima u novinama. Akteri tog dogadjaja su dobrim delom bili zaposleni u BIA, neki su jos uvek. Ceka se jos nekoliko ljudi koji nisu dostupni da se cela prica zaokruzi i da se da konacan izvestaj o tome. <\/p>\n Znaci, neceg je tu bilo. <\/p>\n – Nepravilnosti u postupku sa drogom je bilo ocigledno. I manjka je ocigledno bilo. A za ostalo cemo da vidimo. To je delikatna stvar koja mora definitivno da se rascisti. <\/p>\n Postavlja se pitanje kako mi bezbednosno stojimo kad je obavestajna delatnost u pitanju. Postoji uverenje da smo mi \u201ckao sir izbuseni\u201d. <\/p>\n – To je pitanje koje je manje-vise aktuelno ne samo u nasoj zemlji, nego i u okruzenju. Ne zelimo da negiramo da na ovom prostoru ima delovanja obavestajnih sistema. Dakle, adekvatnoj opasnosti koju dozivljavamo sa njihove strane, mi se suprotstavljamo. <\/p>\n Cilj svih sluzbi je zapravo prikupljanje informacija. Oni pokusavaju da pribave informacije za svoje vlade, mi pokusavamo da dobijemo informacije za nasu vladu. To je prakticno jedan fini konkurentski proces. <\/p>\n Da dopunimo – slucaj Monkton. Jedni kazu – nasli ste spijuna pa ga ne jurite, a drugi kazu – kvarite odnose. <\/p>\n – Kad je u pitanju gospodin Monkton, on je bio zvanican predstavnik svoje zemlje. Prema tome, nema tu nijednog razloga da se tu skriva i da se pravi bilo kakva mistifikacija. <\/p>\n Kao legalni predstavnik obavestajne sluzbe ili je u okviru ambasade… <\/p>\n – U okviru ambasade, kao sto imate ekonomskog savetnika, tako imate i bezbednosnog savetnika i carinskog savetnika. Ali, iz nekog reda koji postoji, po pravilu se o tome ne pise u novinama. Najmanje sto se ocekuje od drzave u kojoj je predstavnik, jeste da mu garantuje odgovarajucu diskreciju. <\/p>\n Da li mislite da je tu bilo licnog namirivanja racuna? <\/p>\n – Moglo bi se zakljuciti da jeste i to od pojedinaca koji su van sluzbe. <\/p>\n Pretpostavljam da se nalazite pod nekom vrstom pritiska od strane civilnih organa vlasti u slucaju trazenja Ratka Mladica. Na koji nacin je BIA ukljucena u to? <\/p>\n – U skladu sa odredbama Zakona o BIA i nadleznosti istrazivanja ratnih zlocina i zlocina protiv covecnosti i humanitarnog prava, mi preduzimamo odredjene mere u otkrivanju osumnjicenih za ratne zlocine, a medju njima je i Ratko Mladic. <\/p>\n Imate li saznanje da je on ikada, u trenutku kada je nestao, ako se ne varam pre oko tri godine, boravio na podrucju Srbije? <\/p>\n – Prema nasim saznanjima, poslednji boravak je upravo u tom periodu. Otkad je donet Zakon o Hagu. Od tog trenutka nemamo vise saznanja o bilo kom pojavljivanju. Bilo je bezbroj tih informacija, ali nije bilo ozbiljnih podataka na osnovu kojih bismo mogli da kazemo da stvarno ukazuju da je on u zemlji. <\/p>\n Ima li istine u tvrdnjama, kad je rec o Ratku Mladicu, da britanski i americki agenti zajedno sa vama… Ima vest u novinama kako ga jure po Valjevu… <\/p>\n – Mi nemamo saznanja da se bilo kad, bilo koja strana formacija pojavila na teritoriji zemlje. Tako da je to netacno. <\/p>\n Vi pazljivo birate reci. Kazete \u201cformacija\u201d, a mi pitamo da li su agenti ili ne znam kako bi ih nazvao, radili sa vama, donosili informacije, na neformalan nacin. <\/p>\n – Razmena informacija se vrsi na nivou sluzbi, pa i kad je u pitanju ratni zlocin. Uobicajen deo aktivnosti. Kao sto i od nas traze pomoc kolege iz susednih zemalja, to se radi. <\/p>\n Kako saradjujete sa crnogorskom Sluzbom drzavne bezbednosti? <\/p>\n – Posle odredjenog perioda kad je bila slaba saradnja ili gotovo nije postojala saradnja sa sluzbom, uspostavljena je korektna saradnja sa crnogorskom sluzbom, u stalnoj smo komunikaciji, vrsimo razmenu informacija. Bili smo u poseti prosle nedelje da se dogovorimo o novim oblicima saradnje na razmeni informacija, edukaciji kadrova, zajednickom operativnom sagledavanju problema, itd. <\/p>\n Kako proticu kontakti sa vladom, koja je po Zakonu nadlezna za kontrolu vaseg rada? Pronose se glasine da je nezadovoljna i s vama i s Jocicem. <\/p>\n – Saradnja sa vladom je odlicna. Imamo punu podrsku vlade i to dvostepenu, na dva nivoa. Saradnja koja nam omogucava uslove da radimo, obezbedjuje novac u budzetu za funkcionisanje i za sredjivanje ove zgrade koja je porusena za vreme rata. I s druge strane, zahvalni smo vladi sto u ovom periodu nijedan ministar, nijedan cinovnik, funkcioner vlade nije zatrazio bilo kakvu protivzakonitu i drugu aktivnost sa politickom pozadinom, od ove sluzbe. <\/p>\n Posle 5. oktobra pojavila su se dva misljenja – da sluzbu treba potpuno rasformirati i praviti novu, a druga teza je bila da je treba reformisati. Sta vi mislite? <\/p>\n – Moje misljenje i pre i sada je da princip potpunog rasformiranja sluzbe nije dobar. Nije dobar zato sto se sluzbe ne prave preko noci. <\/p>\n U istocnoj Evropi imamo primere koji su dali lose posledice. <\/p>\n Jednostavno, taj kadar se ne stvara preko noci. Minimalni period za stvaranje operativca prihvatljivog za rad jeste pet godina. Prema tome, na stvaranje nove sluzbe ne mozete racunati, kao zemlja, za period manji od deset godina. U situaciji kad imamo nereseno pitanje Kosova, kad imamo otvorena druga pitanja u Sandzaku, kad imamo pitanje medjunarodnog terorizma, mislim da bi bilo neodgovorno da se drzava lisi te sluzbe za period od pet ili deset godina, u toku koga ce se zapravo sva ta pitanja resiti. <\/p>\n Kakvo je vase glediste u vezi sa otvaranjem dosijea? <\/p>\n – Zapravo, to o cemu se govori, to je arhivska gradja. Jedan deo je i dalje u posedu sluzbe koji prakticno ne koristi, i to je stvar odluke zakonodavnog tela da li ta gradja treba da bude dostupna van Agencije. <\/p>\n To znamo. Da li mislite da bi to bilo dobro? <\/p>\n – Moje misljenje je da se arhiva, deo arhive ustupi licima koja su bila neposredno tretirana, ali samo u onoj meri u kojoj to ne bi ugrozilo neke druge ljude, pa cak i njih same od saznanja koja se tu nalaze. <\/p>\n Evo, na primer, ja nisam ni pitao niti cu da pitam da li imam dosije u sluzbi. To je moj stav i za to se zalazem i na profesionalnom nivou. S tim da ono sto su nepravde sluzbe u proslosti, treba apsolutno ispraviti. Na primer, takva je i nasa odluka da se vrate privatne stvari Draze Mihailovica i to cemo uciniti u svim drugim slucajevima tamo gde su nepravde sluzbe ucinjene. Ali ovaj deo gde se nastupalo operativno, zakonito, mislim da treba biti vrlo pazljiv. Ali to nije na nama. <\/p>\n Mislim da je znacajno da zemalje u tranziciji koje su sada u bloku usle u Evropsku zajednicu, one su mozda bile najradikalnije, nisu otvorile dosijea rada sluzbe u smislu pozicija, nego su otvorile dosijea zlocina. Znaci, svugde je ostalo nedoreceno kad je rec o potrebi otvaranja. <\/p>\n Zasto je to pitanje osetljivo, da li zato sto bi kompromitovalo dousnicku mrezu? <\/p>\n – Ne, nego mislim da bi moglo da povredi licna osecanja i integritet mnogih ljudi. <\/p>\n To bi bio njihov izbor. <\/p>\n – Pa ugrozilo bi porodicne odnose itd. Mi bismo time kao sluzba i kao drzava bili pomagaci u necemu sto moze da ima teske posledice. <\/p>\n Postoji arhivska gradja koja je dospela za objavljivanje, ako se ne varamo, taj rok je 50 godina. Ima i slucajeva koji su istorijski zanimljivi, recimo, Andrija Hebrang. Sta ce se desiti s tim materijalima? <\/p>\n – Sto se tice tih slucajeva, oni su u ovom trenutku u objektu koji je srusen u bombardovanju. Cak su i nama nedostupni. Obezbedjeni su, ali su fizicki nedostupni, objekat se zarusava. Preseljenjem u zgradu mi cemo tu istorijsku gradju da slozimo, a mislim da te stare slucajeve, ukljucujuci i Andreju Hebranga, treba dati javnosti na uvid, a delom i porodicama. Tu nema nikakvog spora, tu je vlada donela odgovarajucu preporuku i cim se stvore uslovi da se pristupi toj arhivi, mi cemo to uraditi bez ikakvog ogranicenja. <\/p>\n BIA i politika? <\/p>\n – Ove godine bilo je prvi put od 1945. da nismo \u201cucestvovali\u201d na ovim izborima. <\/p>\n To nije malo saznanje. <\/p>\n – To je veoma vazna stvar i to je dobro za demokratiju u Srbiji. <\/p>\n A na koji nacin je radila? <\/p>\n – Treba o tome da pitate one koji su ranije bili ovde. <\/p>\n Hajde, da li smete da nam kazete? <\/p>\n – Pa sigurno, bilo je tu raznih uticaja od medija do agencija, do raznoraznih, da ne idemo u proslost, da je zaboravimo sto pre, ali sigurno ove godine apsolutno nije ucestvovala. <\/p>\n Kako resavate problem nepotizma u BIA? <\/p>\n – Bilo je, moram otvoreno da kazem, izuzetnih primera nepotizma u ovoj sluzbi. Bilo je sedam clanova ili dvanaest clanova familije jednog pripadnika ovde u sluzbi. Nepotizam cemo iskoreniti. Mislim da dete vise ne moze da se zaposli u sluzbi dok mu otac radi. Ovo je sluzba koja apsolutno iskljucuje nepotizam. Ako se pojavi nepotizam, familijarnost, tu je sluzbi kraj. <\/p>\n Sta se desava na Kosovu? Imate li informacije sa terena? <\/p>\n – Pratimo, naravno, situaciju na Kosovu, mislim vitalne i neuralgicne tacke. Nazalost, drzavni organi tamo nemaju pristup. Nas cilj je prvo da ne bude iznenadjenja kao sto se dogodilo na samom pocetku rada ove vlade, iako smo imali saznanja da ce biti socijalnih nemira, ali nismo znali da cemo se suociti sa varvarstvom, sa brutalnoscu kakva je primenjena 17. i 18. marta. <\/p>\n Je li ta saradnja dvosmerna? Odnosno, bas kad je rec o Kosovu, mozete li da budete sigurni da Englezi, Amerikanci, Nemci zaista nisu znali da ce se desiti ono sto se desilo 17. marta? <\/p>\n Potpuno je potvrdjeno da su njihovi ljudi bili iznenadjeni. Prvi put su zapravo na udaru bili i pripadnici mirovnih snaga. To je nesto novo, ocigledno.<\/p>\n Bagzi<\/p>\n Vi znate za slucaj navodnog transkripta telefonskog razgovora izmedju Dejana Milenkovica Bagzija i njegovog advokata Biljane Kajganic. Kako gledate na to? To ste i vi pomenuli.<\/p>\n – To je jedna potpuno isfabrikovana prica. Zasto se to pojavilo u novinama, to treba pitati novinare. Naravno, to nije tacno. To ne postoji…<\/p>\n Znaci, uopste ne postoji?<\/p>\n – Ne postoji takav razgovor. Ne da ne postoji, nego je izmisljen. Zasto je izmislio, treba procitati pazljivo tekst i videti sta ga je motivisalo.<\/p>\n Znaci, nije ni prisluskivan telefon Biljane Kajganic?<\/p>\n – To ne znam. BIA se tim nije bavila. Nikakav dodir sa Bagzijem nismo imali<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Naravno da sluzba ima pozicije i saradnike u svim sferama drustva, ali taj odnos mora da bude uvek u interesu sluzbe i uvek ljudi moraju da rade za sluzbu, a ne sluzba za njih<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-45294","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45294","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=45294"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45294\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=45294"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=45294"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=45294"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nKomisija je okoncala svoj rad. Utvrdjene su dve stvari. Prvo, da je u primeni mera bilo protivzakonitog ponasanja u sluzbi. Drugo, utvrdjeno je da je bilo uticaja odredjenih politicara da se primenjuju mere. <\/p>\n
\nDa li se proverava ovo sto Legija govori o ovom drzavnom poslu, kako ga on naziva, vezano za izvoz droge u Zapadnu Evropu, veze sa sluzbom itd. Da li ste proveravali to sto on kaze? <\/p>\n