Ako je Evropska unija organizovana kao drzavna zajednica Srbije i Crne Gore, koji su izgledi da opstane? Jer, ne izgleda kao da ce Crna Gora i Srbija biti zadugo u drzavnoj zajednici<\/p>\n
Pi\u0161e: Vladimir Gligorov<\/strong><\/em><\/p>\n Ako je Evropska unija organizovana kao drzavna zajednica Srbije i Crne Gore, koji su izgledi da opstane? Jer, ne izgleda kao da ce Crna Gora i Srbija biti zadugo u drzavnoj zajednici. U cemu je razlika izmedju Evropske unije i drzavne zajednice Srbije i Crne Gore?<\/i><\/p>\n Najpre, clanice Evropske unije i drzavne zajednice imaju, manje-vise, isti stepen suverenosti kada je rec o fiskalnoj politici. Nesto je vise transfera u Evropskoj uniji, sto govori o tome da je to vise od zajednice drzava. No, u osnovi, u oba slucaja se drzavnost poistovecuje sa fiskalnom suverenoscu.<\/p>\n Drukcije stoji stvar sa monetarnom suverenoscu. Sa izuzetkom Ujedinjenog Kraljevstva, sve druge clanice Evropsku unije koriste ili ce u buducnosti koristiti evro. Crna Gora vec koristi evro, dok Srbija ima svoj novac. Ukoliko bi drzavna zajednica trebalo da lici na Evropsku uniju, mozda bi Crna Gora trebalo da predje na dinar? Ovo se vise ne zagovara kao pre godinu ili dve – najvise zbog toga sto Srbija ima sve vece teskoce sa svojom monetarnom politikom.<\/p>\n Ovde se, medjutim, otvara pitanje koje je od znacaja u jednoj drugoj oblasti, onoj gde se zagovara harmonizacija carina. Naime, ukoliko je tacno da Srbija tezi da se sto je pre moguce prikljuci Evropskoj uniji, to znaci da ona tezi da sto je pre moguce predje na evro. Ovo zato sto, kao sto sam vec nagovestio, nove clanice Evropsku unije nemaju mogucnost da biraju hoce li ili nece da usvoje evro kao svoj novac. Dakle, sto pre se neka zemlja kandiduje za clanstvo u Uniji, utoliko pre se ona obavezuje da ce preci na evro.<\/p>\n Isto vazi i za carine. Ukoliko Srbija zaista zeli da ubrza svoje pristupanje Evropskoj uniji, tada ona izrazava zelju da ubrza proces smanjenja carinske zastite prema Uniji. Ukoliko se, medjutim, zagovara povecanje carinske zastite, iz toga bi trebalo zakljuciti da postoji spremnost da se uspori proces integracije u Evropsku uniju. To isto vazi i za Crnu Goru u meri u kojoj ona koristi carinske i necarinske barijere koje je udaljavaju od sporazuma o pridruzivanju sa Evropskom unijom.<\/p>\n Dodatna razlika jeste u tome sto u Evropskoj uniji ne postoji vojska koja nije pod neposrednom demokratskom kontrolom. U drzavnoj zajednici Srbije i Crne Gore, polozaj i uloga vojske su jos uvek nedovoljno odredjeni. Javlja se uloga vrhovnog komandanta, mada nije jasno sta bi on stvarno mogao da ucini ukoliko bi neka zaista vazna odluka o vojsci trebalo da se donese. Obicno se istice da Evropska unija nema zajednicku politiku odbrane zato sto nema zajednicku medjunarodnu politiku. Medjutim, to je samo delimicno tacno. Mnogo je vaznije to da ne moze jedna drzava, bez obzira sto je clanica politicke unije, da prenese odgovornost da njenim gradjanima upravlja neka politicka instanca koja nema punu demokratsku legitimnost. Jer, kada je rec o vojsci, tu se ljudi, bar u nacelu, salju da ubijaju i budu ubijeni, a to se ne moze ciniti ako se ne obezbedi puna politicka odgovornost. Kada se vidi kako svi peru ruke od onoga sto se zbivalo svuda gde je ratovala jugoslovenska vojska, sada vojska Srbije i Crne Gore, odmah je jasno zasto je potrebna puna politicka odgovornost kada je rec o snagama bezbednosti.<\/p>\n Znaci, ako Evropska unija ne opstane – to nece biti zato sto lici na drzavnu zajednicu Srbije i Crne Gore. A ako drzavna zajednica zeli da se pridruzi Evropskoj uniji, ona u sadasnjem obliku nece moci da opstane.<\/p>\n EKONOMIST<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ako je Evropska unija organizovana kao drzavna zajednica Srbije i Crne Gore, koji su izgledi da opstane? Jer, ne izgleda kao da ce Crna Gora i Srbija biti zadugo u drzavnoj zajednici<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-45278","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45278","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=45278"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45278\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=45278"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=45278"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=45278"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}