Nema sumnje da uvek kada se, u atmosferi naraslih tenzija oko potrage za optuzenima za ratne zlocine objave imena obavestajaca<\/p>\n
Pi\u0161e: BBC<\/strong><\/em><\/p>\n Britanski obavestajci nisu proteklih nekoliko nedelja bili najzadovoljniji citaoci nekih od beogradskih i zagrebackih tabloida ali ni londonskih dnevnika koji su uredno prenosili neke od tekstova svojih balkanskih kolega.<\/p>\n Pomenuti tabloidi su, naime, uz fotografije i brojeve telefona objavili imena ljudi iz britanske obavestajne sluzbe (MI6) koji su, kako se tvrdi u tekstovima, zasticeni diplomatskim pokricem, operativno \u201cobradjivali\u201d Srbiju i Hrvatsku.<\/p>\n Britanski covek u Beogradu imao je navodno vaznu ulogu u isporucenju Slobodana Milosevica Haskom sudu i u istrazi povodom ubistva premijera Djindjica.<\/p>\n Identifikovane britanske diplomate, citajte obavestajci, u Hrvatskoj su opet navodno dobili od vlade u Zagrebu zeleno svetlo da prisluskuju hrvatske gradjane i organizuju tajne operacije u potrazi za haskim optuzenikom i beguncem, generalom Antom Gotovinom.<\/p>\n Hrvatska dozvola je, tvrdi se, navodno i omogucila pristanak Londona na hrvatsku kandidaturu za clanstvo u Evropskoj uniji.<\/p>\n Britanska vlada je, kako je ovih dana preneo londonski Gardijan, odbila da se izjasnjava o tekstovima obajavljenim u Srbiji i u Hrvatskoj.<\/p>\n I dok u Dauning Stritu broj 10 kazu da nikada ne komentarisu pitanja obavestajne prirode, Aleks Stendis, urednik specijalizovane publikacije Dzejns Intelidzens Dajdzest primecuje za BBC da navodno ekskluzivna otkrica o radu britanskih obavestajaca izazivaju cudjenje jer je rec o odavno poznatim informacijama:<\/p>\n \u201cKada je konkretno rec o Entoniju Monktonu, britanskom coveku u Beogradu, treba reci da se njegovo ime i aktivnost pominju jos od maja 1999. godine, dok je opsiran tekst o njegovom radu za MI6 objavljen u jednom od britanskih casopisa godinu dana kasnije. A u tom kontekstu bi bilo krajnje naivno zakljucivati da nema ni govora o nekakvim lokalnim politickim intrigama.<\/p>\n Sa druge strane, nema sumnje da ziva aktivnost britanske, drugih evropskih i americkih obavestajnih sluzbi na Balkanu u sustini odrzava stanje svesti da je taj region i dalje izuzetno vazan\u201d.<\/p>\n Hrvatska prica o tesnoj saradnji vlade u Zagrebu i britanske obavestajne sluzbe, dodaje Aleks Stendis, potvrdjuje da se Hrvatska u prilicnoj meri i posle turobnih godina Tudjmanove vlasti, vratila u porodicu evropskih drzava.<\/p>\n Neki koraci koje vlada u Zagrebu preduzima da bi taj povratak bio sto brzi i produktivniji, mozda i cine pozadinu otkrica objavljenih u lokalnoj stampi, objasnjava sagovornik BBC-ija:<\/p>\n \u201cZa sve nas bi daleko vece iznenadjenje predstavljalo saznanje da britanska obavestajna sluzba nije aktivna u Beogradu ili u Hrvatskoj. Velika je naime razlika izmedju tajnog, operativnog rada neke obavestajne sluzbe na teritoriji strane zemlje bez znanja njene vlade i medjusobno usaglasene saradnje i uzajamne pomoci sluzbi zemlje domacina i prijateljskih drzava.<\/p>\n Buduci da pitanje gonjenja optuzenih za ratne zlocine, kao ozbiljne prepreke na putu u Evropsku uniju, i dalje pobudjuje snazne emocije na Balkanu, sasvim je razumljivo da na lokalnom nivou ima i onih koji se smatraju ugrozenim ovakvim oblikom saradnje ili su zbog toga krajnje nezadovoljni i kivni.<\/p>\n Oni mozda misle da saradnja sa stranim obavestajnim sluzbama po ovom pitanju podriva nacionalni suverenitet njihovih zemalja\u201d. \u201cSve evropske zemlje i clanice NATO i te kako su zainteresovane za stabilnost Balkana i neupuceni bi se vise nego iznenadili kada bi znali koliko je na terenu tesna saradnja evropskih odnosno NATO obavestajnih sluzbi,\u201d uzvraca Aleks Stendis, urednik specijalizovane britanske publikacije Dzejns Intelidzens Dajdzest.<\/p>\n A na pitanje BBC-ja da li ce i u kojoj meri obelodanjivanje imena britanskih obavestajaca imati posledica po MI6 posebno u svetlu pretresa i izvestaja o aktivnostima te sluzbe uoci i tokom rata u Iraku, ali i po odnose sa Srbijom i Crnom Gorom i Hrvatskom, Aleks Stendis odgovara:<\/p>\n \u201cMinimalne. Treba praviti razliku izmedju obelodanjivanja imena osoba koje su radnici obavestajne sluzbe i identiteta lokalnih agenata i saradnika.<\/p>\n Nema sumnje da uvek kada se, u atmosferi naraslih tenzija oko potrage za optuzenima za ratne zlocine objave imena obavestajaca, postoji izvesna doza strahovanja za licnu bezbednost tih ljudi. Situacija je nesto drugacija u slucaju britanskih obavestajaca ciji je identitet, da tako kazem, \u201cprovaljen\u201d u Hrvatskoj.<\/p>\n Nisam medjutim ubedjen da ce ovi incidenti, premda nezeljeni, dovesti do ozbiljnijih poremecaja u odnosima Londona sa Beogradom i Zagrebom i verujem da ce uspostavljena saradnja nastaviti da se odvija i ubuduce\u201d, procenjuje za BBC Aleks Stendis, urednik specijalizovanog britanskog casopisa za obavestajno-bezbednosna pitanja Dzejns Intelidzens Dajdzest.<\/p>\n Slobodan Topovic Nema sumnje da uvek kada se, u atmosferi naraslih tenzija oko potrage za optuzenima za ratne zlocine objave imena obavestajaca<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-45231","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45231","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=45231"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45231\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=45231"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=45231"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=45231"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nUz svo cudjenje sto su na svetlo dana izasle stare i poznate informacije ocito je da za to postoji motiv.<\/p>\n
\nIako je objavljivanje imena britanskih obavestajaca i drugih pojedinosti verovatno rezultat unutrasnje politickih razloga, realnost govori da su odnosi Velike Britanije i te dve zemlje izuzetno uznapredovali tokom nekoliko proteklih godina.<\/p>\n
\nKoliko medjutim ima istine da je pojava tekstova u beogradskoj i zagrebackoj stampi delo nemacke i francuske konkurencije, zeljne da potkopa aktivnosti svojih britanskih kolega?<\/p>\n
\nU slucaju gospodina Monktona mislim da nema velike opasnosti, jer je malo sta u njegovom radu ostalo tajna.<\/p>\n
\nBBC<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"