{"id":452303,"date":"2026-02-28T07:36:37","date_gmt":"2026-02-28T06:36:37","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=452303"},"modified":"2026-02-28T07:36:37","modified_gmt":"2026-02-28T06:36:37","slug":"profit-i-klima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2026\/02\/28\/profit-i-klima\/","title":{"rendered":"Profit i klima"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Yanis Varoufakis<\/strong><\/p>\n

Koautor ovog teksta je Jason Hickel<\/em><\/p>\n

Moramo hitno preuzeti odgovornost. Na\u0161 postoje\u0107i ekonomski sistem nije sposoban da re\u0161ava dru\u0161tvenu i ekolo\u0161ku krizu s kojom se suo\u010davamo u 21. veku. Kad pogledamo oko sebe, vidimo jedan izvanredan paradoks. S jedne strane, dostupne su nam mo\u0107ne nove tehnologije i kolektivna sposobnost za proizvodnju vi\u0161e hrane, vi\u0161e stvari nego \u0161to nam je potrebno ili \u0161to planeta mo\u017ee da podnese. A ipak se milioni ljudi zlopate u uslovima te\u0161ke oskudice.<\/p>\n

\u0160ta je uzrok tog paradoksa? Kapitalizam. Kad to ka\u017eemo, ne mislimo na tr\u017ei\u0161ta, trgovinu i preduzetni\u0161tvo, koji su postojali hiljadama godina pre uspona kapitalizma. Imamo na umu ne\u0161to vrlo \u010dudno i vrlo konkretno: ekonomski sistem koji se svodi na diktaturu si\u0107u\u0161ne manjine koja kontroli\u0161e kapital, a to su velike banke, najve\u0107e korporacije i onaj 1% stanovni\u0161tva koji poseduje ve\u0107inu investicione imovine. \u010cak i ako \u017eivimo u demokratiji i imamo izbor u na\u0161em politi\u010dkom sistemu, kao da na\u0161i izbori nikad ne menjaju ekonomski sistem. Kapitalisti odlu\u010duju o tome \u0161ta \u0107e proizvoditi, kako \u0107e upotrebljavati na\u0161 rad i ko \u0107e na kraju imati koristi od toga. Mi ostali \u2013 ljudi koji zapravo\u00a0obavljaju<\/em>\u00a0proizvodnju \u2013 nemaju pravo odlu\u010divanja.<\/p>\n

A za kapital, cilj proizvodnje nije pre svega zadovoljavanje ljudskih potreba ili ostvarivanje dru\u0161tvenog napretka, a pogotovo ne ostvarivanje ekolo\u0161kih ciljeva. Cilj je maksimizacija i akumulacija profita. To je najva\u017eniji cilj. To je kapitalisti\u010dki zakon vrednosti. A da bi maksimizovao profite, kapital mora neprestano da raste \u2013 i da stalno pove\u0107ava agregatnu proizvodnju ne obaziru\u0107i se na to da li je ona potrebna ili \u0161tetna.<\/p>\n

Zato na kraju imamo iracionalne oblike proizvodnje: dobijamo masovnu proizvodnju stvari kao \u0161to su sportska terenska vozila (SUV), vile i brza moda jer su te stvari za kapital vrlo unosne, ali hroni\u010dno nedovoljnu proizvodnju o\u010digledno neophodnih stvari kao \u0161to su stanovi po pristupa\u010dnoj ceni i javni prevoz jer se one kapitalu mnogo manje isplate ili \u010dak uop\u0161te ne donose profit.<\/p>\n

Sli\u010dno stoji stvar i sa energijom. Obnovljivi izvori energije su ve\u0107 mnogo jeftiniji od fosilnih goriva. Na\u017ealost, fosilna goriva su tri puta profitabilnija. Kapital prisiljava vlade da ve\u017eu cenu elektri\u010dne energije za cenu najskupljeg prirodnog gasa u te\u010dnom stanju, a ne za jeftinu solarnu energiju. Sli\u010dno tome, izgradnja i odr\u017eavanje autoputeva je mnogo profitabilnije za privatne kompanije, proizvo\u0111a\u010de automobila i naftne kompanije nego \u0161to je to moderna mre\u017ea superbrze javne \u017eeleznice. Zato kapitalisti i dalje pritiskaju na\u0161e vlade da subvencioni\u0161u fosilna goriva i izgradnju autoputeva iako na\u0161 svet gori.<\/p>\n

Od izbora Donalda Trampa mnoge velike investicione kompanije s odu\u0161evljenjem su napustile klimatske obaveze koje su ranije prihvatile, a kojima je njihova profitabilnost bila ograni\u010dena u korist zajedni\u010dkog dobra. Taj primer nam jasno pokazuje kako stoje stvari: kapitalizam brine o budu\u0107nosti na\u0161e vrste kao \u0161to vuk brine o jaganjcima.<\/p>\n

I sad smo tu: zarobljeni u skupu prioriteta kapitalizma, koji nanose \u0161tetu \u010dove\u010danstvu. Ljudska dosetljivost nam je podarila divne tehnologije i sposobnosti. Ali kao neko surovo bo\u017eanstvo, kapital ne samo \u0161to nas spre\u010dava da ih koristimo za op\u0161te dobro, ve\u0107 nas prisiljava da ih koristimo za na\u0161u zajedni\u010dku propast.<\/p>\n

Sistem nas tako\u0111e baca u beskrajne cikluse imperijalnog nasilja. Akumulacija kapitala u razvijenim ekonomijama oslanja se na masovni jeftini rad i prirodna bogatstva globalnog juga. Da bi odr\u017eao to stanje stvari, to jest da bi ekonomije ju\u017enih zemalja dr\u017eao u podre\u0111enosti, kapital se slu\u017ei svim sredstvima koja su mu na raspolaganju \u2013 du\u017eni\u010dkim ropstvom, sankcijama, dr\u017eavnim udarima, pa \u010dak i direktnom vojnom invazijom.<\/p>\n

Re\u0161enje prosto bode o\u010di. Moramo hitno da prevazi\u0111emo kapitalisti\u010dki zakon vrednosti i da demokratizujemo na\u0161u ekonomiju kako bismo mogli da organizujemo proizvodnju oko hitnih dru\u0161tvenih i ekolo\u0161kih prioriteta. Na kraju krajeva,\u00a0mi<\/em>\u00a0smo proizvo\u0111a\u010di robe, usluga i tehnologija. Re\u010d je o sudbini\u00a0na\u0161eg<\/em>\u00a0rada i blaga\u00a0na\u0161e<\/em>\u00a0planete. Zato\u00a0mi<\/em>\u00a0moramo zahtevati pravo da odlu\u010dujemo o tome \u0161ta se proizvodi, kako i za koje svrhe.<\/p>\n

Kako se to mo\u017ee u\u010diniti? Tri uslova su neophodna za preobra\u017eaj na\u0161e ekonomije iz bezizlazne diktature u funkcionalnu i ekolo\u0161ki odr\u017eivu demokratsku ekonomiju.<\/p>\n

Pri uslov je nova finansijska arhitektura koja ka\u017enjava destruktivne privatne \u201einvesticije\u201c i omogu\u0107uje javno finansiranje za javne svrhe. U sredi\u0161tu te arhitekture potrebna je nova investiciona banka koja, zajedno s centralnim bankama, preobra\u0107a dostupna likvidna sredstva u investicije koje su u skladu sa zajedni\u010dkim odr\u017eivim blagostanjem.<\/p>\n

Drugi uslov je \u0161iroka upotreba deliberativne demokratije za odlu\u010divanje o sektorskim, regionalnim i globalnim ciljevima (na primer, u vezi s rastom ili \u010dak smanjivanjem razli\u010ditih vrsta proizvodnje); ka njoj bi morala biti usmerena nova javna finansijska sredstva.<\/p>\n

Tre\u0107i uslov je Zakon o velikoj korporativnoj reformi, \u010dija je svrha demokratizovanje korporacija i koji bi favorizovao i promovisao stvaranje kompanija u skladu s na\u010delom \u201ejedan zaposleni, jedna deonica, jedan glas\u201c.<\/p>\n

\u017divimo u senci sveta koji bismo mogli stvoriti. Sveta u kom bismo mogli da predupredimo bezmalo izvesnu ekolo\u0161ku propast umesto da \u010dekamo da nas kapitalizam natera da prekora\u010dimo ta\u010dku bez povratka. Svet u kom je mogu\u0107e ukinuti ekonomsku nejednakost, neizvesnost, siroma\u0161tvo, nezaposlenost i poni\u017eavaju\u0107i \u017eivot. Svet u kom ljudski \u017eivot ima smisla u planetarnim granicama. To nije neostvariv san, ve\u0107 opipljiv projekat.<\/p>\n

The Guardian<\/a><\/p>\n

Prevela Slavica Mileti\u0107<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net, <\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dostupne su nam mo\u0107ne tehnologije i sposobni smo da proizvedemo vi\u0161e hrane, vi\u0161e stvari nego \u0161to nam je potrebno ili \u0161to planeta mo\u017ee da podnese. A ipak se milioni ljudi zlopate u te\u0161koj oskudici.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":377845,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-452303","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/452303","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=452303"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/452303\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":452306,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/452303\/revisions\/452306"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/377845"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=452303"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=452303"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=452303"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}