Dva misljenja u vezi sa drzavnom zajednicom premijerno su izneta ovih dana. Buduci da se dobro zna da ona preovladjuju ili, pak, da uzimaju sve vise maha, ne predstavljaju, zapravo, iznenadjenje<\/p>\n
Manji pritisci na crnogorsko rukovodstvo da postuje pravno-tehnicku stranu<\/i><\/p>\n
Dva misljenja u vezi sa drzavnom zajednicom premijerno su izneta ovih dana. Buduci da se dobro zna da ona preovladjuju ili, pak, da uzimaju sve vise maha, ne predstavljaju, zapravo, iznenadjenje. Ali, cinjenica da su sada sasvim obelodanjena namece neka pitanja.<\/p>\n
Zvanicna Crna Gora insistira \u2013 predocio je, bez ikakvog uvijanja, Miodrag Vukovic, visoki funkcioner Demokratske partije socijalista \u2013 prvo na referendumu o nezavisnosti, pa tek onda, eventualno, moze da se ide na neposredne izbore za parlament Srbije i Crne Gore. Predstavnik jedne od vladajucih stranaka u Srbiji \u2013 Cedomir Antic, iz G17 plus \u2013 prvi put glasno, priklanja se (ukoliko bi doslo do razdruzivanja) cesko-slovackom modelu, za koji se tako zdusno vec duze vreme zalazu crnogorski celnici, i smatra da referendum nije resenje.<\/p>\n
S obzirom na to da se obe strane odavno slazu u oceni da drzavna zajednica slabo funkcionise i da nije ispunila ocekivanja, a da ove, odredjenije predocene ideje mogu da znace i najavu nekakvog iskoraka u odnosu na dosadasnju zvanicnu politicku retoriku, dilema je, cini se, sasvim logicna: da li one mogu da povedu priblizavanju stavova, pa bili oni ovakvi ili onakvi? Takvu nasu nedoumicu narocito podgrejava i cinjenica da \u201epopustljivost\u201d stize iz stranke kojoj je, istina, \u201eSrbija na prvom mestu\u201d, ali koja, otkad je clanica vladajuce koalicije, bas ne \u201emase\u201d tim svojim opredeljenjem.<\/p>\n
Sporazum i volja gradjana<\/p>\n
Pojedini zakljuci, izvesno je, mogu da se izvuku i pazljivim citanjem samo nekih, inace brojnih izjava povodom nedavnog crnogorskog praznovanja i iz neformalnog \u201erazgovora\u201d o SCG, koji je vodjen ovih dana preko sredstava informisanja.<\/p>\n
Crnogorski premijer Milo DJukanovic izjavio je, recimo, da sa Vladom Srbije i premijerom Vojislavom Kostunicom ima dijalog o mnogim vaznim pitanjima koja se odnose na buducnost Crne Gore i Srbije i najavio da ce njihovi razgovori biti nastavljeni narednih dana u Crnoj Gori.<\/p>\n
\u2013 Siguran sam \u2013 rekao je \u2013 da ce se na dnevnom redu tih razgovora, ciji ce ucesnik biti i predsednik drzavne zajednice Svetozar Marovic, naci pitanja funkcionalnosti postojece drzavne zajednice, rok trajanja prelaznog aranzmana i modeli realizacije nameravane politike drzava clanica nakon isteka trogodisnjeg perioda.<\/p>\n
Po ko zna koji put, ocenio je i da bi Crna Gora i Srbija kao nezavisne drzave brze usle u proces pridruzivanja Evropskoj uniji i ponovio da je insistiranje na sadasnjem veoma atipicnom ustavnom aranzmanu postalo prepreka brzem ostvarivanju pomenutih ciljeva.<\/p>\n
\u2013 Pored referenduma o drzavnom statusu Crne Gore, odnose u drzavnoj zajednici moguce je resiti i prema \u201ecesko-slovackom modelu\u201d \u2013 podvukao je DJukanovic.<\/p>\n
Srbija ce postovati volju gradjana Crne Gore, izrazenu na eventualnom referendumu o nezavisnosti, reci su predsednika Srbije Borisa Tadica.<\/p>\n
On je kazao i da ce kao predsednik Srbije postovati beogradski sporazum.<\/p>\n
\u2013 Svako mora da postuje odluku gradjana, a beogradski sporazum podrazumeva i odluke kojima se postuje volja gradjana i ja cu, kao predsednik Srbije, postovati taj sporazum \u2013 istakao je predsednik Srbije.<\/p>\n
Strah \u201egura\u201d referendum<\/p>\n
Svojevrsni model nagodbe politickih elita u Crnoj Gori i Srbiji \u201esve vise dominira u medjusobnim kontaktima lidera politickih stranaka\u201d, ocenjuje Miodrag Radojevic, iz Instituta za politicke studije iz Beograda.<\/p>\n
Ovaj analiticar, u razgovoru za nas list, objasnjava, s tim u vezi, sta zapravo znaci model koji se, evo, pominje i u Srbiji:<\/p>\n
\u2013 Taj model ceske disolucije pogodan je utoliko sto je manje tehnicki komplikovan: cak nema ni izlaska na referendum. S druge strane, on jeste problematican, sa aspekta legitimnosti, jer u svakom trenutku moze da bude kritikovan sa stanovista postovanja narodne volje.<\/p>\n
Komentarisuci Vukovicevu tvrdnju da je za Demokratsku partiju socijalista prihvatljivo samo da prvo bude odrzan referendum o drzavno-pravnom statusu Crne Gore, pa tek onda izbori za parlament drzavne zajednice SCG, kaze da u vladajucoj crnogorskoj stranci verovatno postoji strah od izlaska na izbore.<\/p>\n
\u2013 Oni, posto drze veoma stabilnu vlast, verovatno smatraju da se na taj nacin stvara povoljnija situaciju da referendum u Crnoj Gori uspe \u2013 naglasava nas sagovornik.<\/p>\n
Uzimajuci u obzir politicku situaciju u SCG, pitamo ga da li, dakle, vidi prostor za nekakav dogovor u vezi sa drzavnom zajednicom?<\/p>\n
\u2013 Ocito je da je volja politickih stranaka koje imaju parlamentarnu vecinu u Srbiji da se politickoj eliti u Crnoj Gori da veci manevarski prostor u pogledu raspisivanja referenduma. Primetni su, takodje, manji pritisci na crnogorsko rukovodstvo da postuje pravno-tehnicku stranu sporazuma \u2013 istice ovaj analiticar.<\/p>\n
Ali, u prici o drzavnoj zajednici ne postoje samo dve, vec i treca strana?<\/p>\n
Evropa, odgovara na to Radojevic, bar nacelno, zasad ne podrzava referendum o nezavisnosti u Crnoj Gori. Jer bi to po principu \u201espojenih sudova\u201d moglo da utice na bezbednost na Kosmetu, odnosno Srbiji, i u Makedoniji. Ali, pojedini tonovi zvanicnika u EU su, dodaje, prilicno disonantni i \u201eostavljaju prostora za razlicita tumacenja\u201d.<\/p>\n
Biljana Cpajak<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Dva misljenja u vezi sa drzavnom zajednicom premijerno su izneta ovih dana. Buduci da se dobro zna da ona preovladjuju ili, pak, da uzimaju sve vise maha, ne predstavljaju, zapravo, iznenadjenje<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-45161","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45161","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=45161"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45161\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=45161"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=45161"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=45161"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}