Zoran Radovi\u0107, \u010dovjek koji je pobijedio vjetrenja\u010du<\/p>\n
Pi\u0161e: Jelena Pe\u010durica<\/strong><\/em><\/p>\n Zorana Radovi\u0107a, direktora spasila\u010dkog kluba „Ekstrem" iz Nikši\u0107a, me\u0107ave, oborena stabla, pa \u010dak i nedostatak opreme ne mogu sprije\u010diti da uspije u svom, kako naglašava, volonterskom poslu i pomogne ljudima koji se na\u0111u u nevolji. <\/p>\n Izvještavanje u kriznim situacijama je izborni predmet na drugoj godini Fakulteta politi\u010dkih nauka u Podgorici – Akademski studijski program za sticanje diplome: NOVINARA, koji realizuje gostuju\u0107a predava\u010dica, docentkinja Dubravka Vali\u0107 Nedeljkovi\u0107<\/strong>. Izborni predmeti, prema Bolonjskoj reformi visokog školstva, trebalo bi da studente bolje upute u oblasti kojima \u017eele da se bave u budu\u0107oj profesiji. Imaju\u0107i tu ideju u vidu, ishodište izbornog predmeta Izvještavanje u kriznim situacijama su tri samostalna, \u017eanrovski raznolika, novinarska teksta koje studenti realizuju za objavljivanje. Osnovna tema prvog su elementarne nepogode i radi se u \u017eanru intervjua ili bilješke, drugog su krizne situacije u kojima su ugro\u017eeni ljudski \u017eivoti nebrigom ili namjerom (‘saobra\u0107ajke’ i bezbjednost u saobra\u0107aju uopšte) u \u017eanru \u010dlanka, a tre\u0107eg reporta\u017ea iz oblasti krvnih delikata, ali i po\u017eari, demonstracije, sportski susreti visokog rizika, teroristi\u010dke akcije. PC NEN je otvoren za podršku i objavi\u0107e neke od ‘ranih radova’ budu\u0107ih novinara\/novinarki.<\/em><\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n Upravo zbog me\u0107ave prvi dan ove godine za \u010dlanove spasila\u010dkog kluba „Ekstrem" zapo\u010deo je radno. Naime, dva planinara su se prvog januara zbog velikog nevremena izgubila na planini Vojnik. Zahvaljuju\u0107i mobilnom telefonu javili su u kakvoj su situaciji, pa su ubrzo reagovale i slu\u017ebe zadu\u017eene za spašavanje me\u0111u kojima je bio i klub „Ekstrem". <\/p>\n Spasiocima je prvo bilo re\u010deno da „se samo obi\u0111u tereni, jer se pretpostavljalo da \u0107emo ih na\u0107i iz starta, ali kako smo du\u017ee bili u akciji vidjeli smo da nema šanse da se oni od me\u0107ave mogu dobiti telefonom niti da ih mo\u017eemo kontaktirati, pa smo cijelu no\u0107 ostali da pješa\u010dimo. Tako da ako \u010dovjek nije spreman da pješa\u010di cijelu no\u0107, onda mo\u017ee samo da nastrada. Ode do pola brda i ako nema kondicije da se vrati, onda on bude \u017ertva." , ka\u017ee Radovi\u0107 i objašnjava da su ih našli zahvaljuju\u0107i signalu na mobilnom telefonu i to tako što je jedan od spasilaca otišao sa jedne strane regiona gdje su se izgubili, a drugi sa druge. To je bilo potrebno da bi lakse locirali odakle dolazi tre\u0107i signal, signal izgubljenih planinara, da bi ih kasnije su uz pomo\u0107 helihoptera i pronašli. <\/p>\n Ka\u017ee da nema pravila kako bi se ljudi trebali ponašati ako se na\u0111u u ovakvoj situaciji.<\/p>\n „Najbolje je ne praviti paniku. Najbitnije je na\u0107i neku pe\u0107inu, nešto što je toplo, gdje donekle mogu biti sigurni dok ne svane dan jer po no\u0107i ne postoji taj poznavalac planine da bi je mogao pro\u0107i.". Tako\u0111e, ljudi idu i bez opreme i „mada je ta oprema skupa. Što je jedan Njemac rekao – Ne postoji loše vrijeme, ve\u0107 samo postoji loša oprema" to nije preporu\u010dljivo.<\/p>\n Njihov klub, koji je zaveden kao nevladina organizacija prije pet godina i okuplja ljude iz više gradova Crne Gore, ipak pored dijela novca koji dobija od bud\u017eeta opštine predvi\u0111enog za nevladine organizacije, novac za opremu nalazi uglavnom u nov\u010danicima svojih \u010dlanova. <\/p>\n „Samo jedne sanke koštaju po osam hiljada evra, i to koje su dobre, a da odeš sa lošim sankama nisi napravio ništa, jer ako ti se pokvare na pola puta šta si uradio?!", i pokazuju\u0107i mi sliku nastavlja „Evo šta se dešava sa sankama, sanke je vrlo teško voziti. Mada ljudi imaju pogrešno mišljenje, misle da sjedneš kao u autu i samo upališ. Ovdje ima metar i po. Sa metar i po, pri punoj brzini sam upao u ovaj potok. I sada se treba otavde izvaditi.". <\/p>\n U akciji mo\u017ee da u\u010destvuje ko ho\u0107e, ali u skladu sa svojim mogu\u0107nosti i „obi\u010dno u akciji ima u udarna grupa koja je sa\u010dinjena od dvadesetak ljudi i ti ljudi su prvi na spisku. Bilo ko ko \u017eeli da u\u010destvuje, da u jednoj akciji bude I sam mo\u017ee, ali ljudi su zaposleni, neko ima previše godina da bi se bavio time. Nijesu svi ljudi spremni fizi\u010dki. Za to treba ipak psihi\u010dka i fizi\u010dka kondicija.". <\/p>\n Na pitanje da li \u010dlanovi ovog kluba moraju pro\u0107i kurs prve pomo\u0107i ili sli\u010dno i koliko to umije\u0107e koriste on odgovara:<\/p>\n „Da, ali to izbjegavamo jer naše je da nadjemo \u010dovjeka i da ako vidimo da je povrijedjen kontaktiramo hitnu ili nekog doktora i ka\u017eemo kakve su povrede. Ako je recimo nepokretan ili ima neki neprirodan polo\u017eaj glave , mogu\u0107a povreda ki\u010dme ili sli\u010dno onda ga ne diramo. Ili ga barem dignemo u tom polo\u017eaju u kojem ga nadjemo. Nas više ga uhvati sa svih strana tako da ga ne pomjeramo.Ili zovemo nekog od doktora da se konsultujemo jer ima i nekoliko doktora u našem klubu da ka\u017ee šta tu valja raditi."<\/p>\n Na obuci za spašavanje iz ruševina u Tivtu jedan \u010dlan „Ekstrema" se pokazao kao najbolji i Radovi\u0107 ka\u017ee:<\/p>\n „Kontaktirao nas je MUP i mislio da ga pošalju na dalje školovanje. Jer to što smo mi prošli je prvi stepen, mislili su da ga pošalju na obuku za drugi i tre\u0107i, obuka bi bila u Francuskoj, ali oni ne \u017eele da to finansiraju nego da bude o njegovom trošku, zna\u010di time pokazuju koliko su spremni da pomognu i koliko u\u010destvuju u tome. Ipak je to dr\u017eavni projekat, to dr\u017eava mora da ima, ako \u017eele u Evropsku Uniju mora imati sve to pod konac." <\/p>\n On tako\u0111e smatra da bi bila potrebna ve\u0107a finansijska pomo\u0107 dr\u017eave organizacijama kao što je „Ekstrem", jer „ja mislim, da je kada spasiš jedan ljudski \u017eivot ve\u0107e nego hiljadu predstava i da zasmiješ milion ljudi. Trebalo bi pomo\u0107i ovakve organizacije kao naše u odnosu na neke koje su samo hirovi nekog \u010dovjeka." <\/p>\n A da ovaj klub nije samo hir, ve\u0107 iskrena ljubav \u010dovjeka prema \u010dovjeku, vidi se i iz skromnosti u kojoj se \u010dak izbjegava prikazivanje u medijima jer:<\/p>\n „Nekako mi sve to li\u010di na reklamu. Ajde da je to turisti\u010dka firma, da smo mi turisti\u010dki vodi\u010di i od toga imamo korist, ali ovako bi zvu\u010dalo kao pogrebno – Vaše je samo da umrete, ostalo je naša briga, pa u našem slu\u010daju – Vaše je da se izgubite, a naše je da vas nadjemo. Ovo gdje mi djelujemo su vanredne situacije. Zna\u010di kada se dešava nešto tragi\u010dno. Obi\u010dno se dešava da ljudima nije ni do \u010dega. Još samo da se mi reklamiramo.".<\/p>\n Da \u017eele, imali bi se zbog \u010dega i reklamirati. U Crnoj Gori skoro da nema neke krizne situacije u kojoj nijesu pomagali. Tako su \u010dak 2006. godine, kada je Tara probila branu, rukama kopali kanal dug 15 metara jer im nadle\u017eni organi nijesu htjeli dodati opremu zbog velikog rizik.<\/p>\n „Da, najprije su svi bili protiv toga. Mi smo došli sa dvoje auta, nas osam, I nismo znali sta se desava. Samo da se desio odron na Tari i da je zablokiran put. Tako da nismo znali da li je odnešen put i šta se uopšte dešava. Zatim, kada smo došli na lice mjesta sa dva auta mislili smo da oni imaju opremu i \u010damce, medjutim nisu imali ništa. Bilo je dvije-tri hiljade ljudi na putu, gledali su dolje prema rijeci i ništa nijesu preduzimali." Ipak, oni su uspjeli da svojim rukama punih blata daju primjer ostalima i uskoro je Tara ponovo potekla.<\/p>\n Da se i u Crnoj Gori mora boriti sa vjetrenja\u010dama, a ne samo u Servantesovoj knjizi, vidjelo se u akciji 2005. godine kada je vjetrenja\u010du, dar vlade Holandije, udario grom, pa je trebalo skloniti. <\/p>\n „Postavljali smo plasti\u010dni eksploziv. Ljudi koji su kupili tu vjetrenja\u010du za staro \u017eeljezo probali su da zasije\u010du jednim aparatom i onda se ona, pošto je visoka oko 60 metara, a teška oko 10 tona, samo spustila i naslonila i ništa nisu napravili. Onda su probali sa jednom sajlom da od vrha gdje su je zaka\u010dili da povuku kamionom. Sajla je pukla i ništa nisu uradili. Onda su zvali nas.". <\/p>\n „Svaka je akcija druga\u010dija." navodi Radovi\u0107 dok se prisje\u0107a onih koje su mu se najviše urezale u um. Jedna od takvih je i potraga za djevoj\u010dicom C.M. u avgustu 2007., koja se izgubila na Javorku. Situacija se prvo \u010dinila nerješiva, ali on nije odustajao. Sjetio se da pita sestru djevoj\u010dice koja je bila sa njom prije nego li se izgubila, gdje su se ta\u010dno rastale.<\/p>\n „Da to je bila moja ideja. Pošto je otac odustao, jer bilo je dosta ljudi, pa on da ne bi ljude zamarao… Jer je on pošten \u010dovjek sa sela, na taj na\u010din misli da mu\u010di ljude. Ka\u017ee – Nema šta, ona je vjerovatno mrtva, da se ne bi ljudi zamarali, idite vi. Ja sam bio protiv toga i rekao sam da se ne\u0107e niko razilaziti dok se ona ne nadje i došao sam na ideju da kontaktiram njenu sestru koja je bila sa njom kada su se rastale i da mi precizira tacno gdje su se rastale. Ja taj teren poznajem, tuda \u010desto pješa\u010dimo, i preko ljeta i kad nema snijega tako da sam se sjetio te staze kuda su one išle pre\u010dicom."<\/p>\n U mnogobrojnim akcijama pokazao je svoju veliku ljubav prema ljudima, a naro\u010dito poštovanje prema starijima i nemo\u0107nima. Stalno naglašava:<\/p>\n „Mi to radimo \u010disto volonterski. Ne tra\u017eimo reklamu, \u010disto ako kome što treba mi smo tu„. <\/p>\n I dodaje:<\/p>\n „Nema šta ljude ne mo\u017ee zadesiti. U selu Lisina djed i baba su bili zatrpani snijegom u svojoj ku\u0107i. Pet i po metara je bio snijeg. Morali su da kopaju da bi napravili stepenice, izašli iz ku\u0107e i nahranili stoku. \u010culi su se telefonom sa zetom jer se \u017eeni kupila voda oko srca, a \u010dovjeku tablete za bubreg. Onda smo mi išli na sankama skroz na granicu da bi ima donijeli ljekove."<\/p>\n Tako\u0111e su pomagali prilikom gašenja po\u017eara, tra\u017eili ljude izgubljene na planini, nestale, a \u010dak im se i ronila\u010dko umije\u0107e \u010desto pokazalo dobrodošlim.<\/p>\n Me\u0111utim, ljudi nisu jedini koji se mogu na\u0107i u situacijama opasnim po \u017eivot. I \u017eivotinjama je \u010desto potrebna ljudska pomo\u0107. Radovi\u0107 je veliki ljubitelj \u017eivotinja.<\/p>\n „Ima li išta ljepše nego vidjeti orla u vazduhu? Neko ka\u017ee da \u017eeli orla da ga dr\u017ei u kavezu, ja sam sto puta našao pti\u0107a ali to je mu\u010denje. To je isto kao da neko \u010dovjeka strpa u samicu."<\/p>\n Svoju ljubav je dokazao i spašavaju\u0107i ribe u Kapetanovom jezeru. Naime, morali su da miniraju zale\u0111enu površinu da bi kiseonik dospio do njegovih \u017eivotinjskih stanovnika. Ovaj strasni ribolovac nije htio dozvoliti da strada njegov plen.<\/p>\n Postoji i akcija koja nije uspjela. U toj akciji pokušavali su spasiti – psa. Ova \u017eivotinja, vjerovatno lutalica, je skliznula niz jednu strmu liticu i zaustavila se na samoj sredini. Kada su je ugledali, odmah su krenuli u akciju. Me\u0111utim, nisu uspjeli. <\/p>\n „Mi smo mislili da je lako, ali ipak je dobro strmo. Pas je ostao tu i trebali smo da se spustimo do njega, ali teren je takav da se obrušava. Nema stijene ve\u0107 su plo\u010de, pa ako bih pokrenuo jednu pokrenuo bih cijelu lavinu. Iako je pas, isto je \u017eivo bi\u0107e," zaklju\u010duje pomalo tu\u017eno Zoran Radovi\u0107. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zoran Radovi\u0107, \u010dovjek koji je pobijedio vjetrenja\u010du<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[4],"tags":[],"class_list":["post-45075","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-intervjui"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45075","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=45075"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/45075\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=45075"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=45075"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=45075"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}\n\n
\n \n