{"id":450239,"date":"2026-02-01T08:13:22","date_gmt":"2026-02-01T07:13:22","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=450239"},"modified":"2026-02-01T08:13:22","modified_gmt":"2026-02-01T07:13:22","slug":"nato-u-trampozoiku","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2026\/02\/01\/nato-u-trampozoiku\/","title":{"rendered":"NATO u trampozoiku"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Ivan Krastev<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Posle lo\u0161eg iskustva u Prvom svetskom ratu, Francuska je 30-ih godina pro\u0161log veka izgradila Ma\u017eino liniju \u2013 ogroman sistem utvr\u0111enja, prepreka i oru\u017eanih instalacija du\u017e granice sa Nema\u010dkom. Nema\u010dke trupe su 1940. zaobi\u0161le Ma\u017eino liniju i napadom sa severa, preko Belgije, Holandije i Luksemburga, osvojile Francusku za \u0161est nedelja.<\/p>\n

Gotovo misti\u010dna vera francuskih lidera u neprobojnost Ma\u017eino linije bila je jedan od glavnih razloga za strahovit poraz zemlje 1940, tvrdi istori\u010dar Vilijam L. \u0160irer u svojoj poznatoj knjizi \u201eUspon i pad Tre\u0107eg rajha\u201c: \u201eFrancuska je svoju odbranu zasnovala na poverenju u liniju utvr\u0111enja, koja je bila psiholo\u0161ka \u0161taka a ne istinska strate\u0161ka prednost.\u201c<\/p>\n

Danas smo svedoci rastakanja post-hladnoratovskog evropskog poretka i rizika od pucanja transatlantskog saveza kao posledice napada predsednika Donalda Trampa na Evropu i njegove odlu\u010dnosti da kupi ili anektira Grenland. To nas navodi na pitanje da li \u0107e budu\u0107i istori\u010dari govoriti da je evropsko poverenje u NATO bilo kao Ma\u017eino linija \u2013 psiholo\u0161ka \u0161taka koja je stvorila la\u017ean ose\u0107aj sigurnosti i spre\u010dila Evropu da se suo\u010di sa pravim egzistencijalnim izazovima.<\/p>\n

\n

Kako je NATO oblikovao Evropu<\/h4>\n<\/blockquote>\n

Da li je trenutni ose\u0107aj nesigurnosti Evrope pre svega posledica njene posustale imaginacije? Evropskim politi\u010darima je jasno da je vreme kada je Amerika branila svoje saveznike pro\u0161lo. Ali u svojim nastupima oni uporno insistiraju na tome da je NATO i dalje osnova odbrane Evrope. Gra\u0111ani EU su manje diplomatski nastrojeni od svojih lidera. Nedavno istra\u017eivanje koje je sproveo Evropski savet za spoljne odnose otkriva da samo 16% Evropljana Ameriku do\u017eivljava kao saveznicu. Mo\u017eda je jo\u0161 upe\u010datljivije to \u0161to petina ispitanika Ameriku opisuje kao protivnika ili rivala Evrope.<\/p>\n

NATO je bio poslednje upori\u0161te evropske hladnoratovske religije. To nije bio samo odbrambeni savez, ve\u0107 Sveti duh koji lebdi nad planetom na kraju istorije. Evropljani su bili op\u010dinjeni ameri\u010dkom vojnom mo\u0107i i nisu sumnjali u posve\u0107enost Va\u0161ingtona bezbednosti Starog kontinenta. Ve\u0107ini Evropljana rat u Evropi 21. veka bio je nezamisliv upravo zbog postojanja NATO-a. Nisu primetili da je centralni zadatak ovog saveza, naro\u010dito u isto\u010dnoj Evropi, bila demilitarizacija Evrope, a ne izgradnja njenih odbrambenih kapaciteta.<\/p>\n

Uprkos ustaljenom mi\u0161ljenju, pro\u0161irenje NATO-a na centralnu Evropu 1999. nije se odigralo zbog mita o ruskoj pretnji, ve\u0107 iz straha od povratka nacionalizma i ratova koje on izaziva. NATO se pro\u0161irio na isto\u010dnu Evropu posle jugoslovenskih ratova kao za\u0161titnik Evrope od demona sopstvene pro\u0161losti. \u201eEvropski mir danas nije samo odsustvo rata, ve\u0107 marginalizacija rata kao takvog u \u017eivotu nacija, duboka kulturna i institucionalna promena\u201c, napisao je 2008. D\u017eejms D\u017e. \u0160ihan u svojoj istoriji moderne Evrope \u201eGde su nestali svi vojnici\u201c.<\/p>\n

Klju\u010dni kriterijum za pristupanje Atlantskom savezu postao je odnos prema nacionalnim manjinama, a ne odbrambena mo\u0107 neke zemlje. Evropske oru\u017eane snage decenijama nisu obu\u010davane za autonomnu odbranu, ve\u0107 samo za zajedni\u010dko ratovanje sa ameri\u010dkim snagama i, gotovo bez izuzetka, pod ameri\u010dkom komandom. Paradoksalna uloga NATO-a kao instrumenta razoru\u017eavanja, a ne izgradnje vojne sile najbolje se vidi na primeru \u0160vedske i Finske. One su se godinama opirale \u010dlanstvu u NATO-u, kome su se pridru\u017eile tek nakon ruske invazije na Ukrajinu. Danas su to dve \u010dlanice saveza najbolje opremljene za mogu\u0107i rat.<\/p>\n

Nedavno istra\u017eivanje koje je sproveo<\/a> Evropski savet za spoljne odnose otkriva da samo 16% Evropljana Ameriku do\u017eivljava kao saveznicu. Mo\u017eda je jo\u0161 upe\u010datljivije to \u0161to petina ispitanika Ameriku opisuje kao protivnika ili rivala Evrope.<\/h3>\n

Robert Gejts, ministar odbrane u administraciji Baraka Obame, jo\u0161 je pre 14 godina artikulisao ameri\u010dko nezadovoljstvo zbog evropske nezainteresovanosti za odr\u017eavanje me\u0111unarodne bezbednosti i finansiranje NATO-a: \u201eAko se trenutni trendovi opadanja evropskih odbrambenih mo\u0107i nastave, budu\u0107i ameri\u010dki lideri, kojima Hladni rat nije bio formativno iskustvo kao meni, mo\u017eda \u0107e re\u0107i da je ameri\u010dko ulaganje u NATO previsoko i da se vi\u0161e ne isplati.\u201c<\/p>\n

Evropljani su se pravili da ga ne \u010duju.<\/p>\n

A onda se na sceni pojavio Donald Tramp. Kada je u julu 2016. prihvatio republikansku nominaciju za predsednika rekao je da \u0107e ameri\u010dka odbrana NATO saveznika biti proporcionalna njihovim doprinosima savezu. Kada je postao predsednik tokom samita u Briselu zapretio je povla\u010denjem Amerike iz NATO-a. Evropljani su to protuma\u010dili kao razmetanje i \u010dekali kraj njegovog mandata. U januaru 2025. Tramp se vratio u Belu ku\u0107u, a za Evropu je bilo prekasno da osmisli alternativu.<\/p>\n

\n

Tramp i budu\u0107nost NATO-a<\/h4>\n<\/blockquote>\n

Kakva je budu\u0107nost NATO-a u trampovskom svetu u kojem je Evropa izgubila svoju centralnu poziciju za Sjedinjene Dr\u017eave? I \u0161ta je sa novom ra\u010dunicom, o kojoj se \u0161apu\u0107e ali koja je sve izvesnija \u2013 da je sada opasnije biti ameri\u010dki saveznik nego protivnik?<\/p>\n

Tramp nije samo promenio polo\u017eaj Evrope na ameri\u010dkoj mapi sveta, ve\u0107 je ustanovio novu mapu koja pokazuje kako Va\u0161ington vidi svet. On sistem ameri\u010dkih savezni\u0161tava ne smatra predno\u0161\u0107u ve\u0107 teretom. Dok neki zavide Va\u0161ingtonu zbog njegovih saveza, Tramp zavidi Kini zato \u0161to ih nema.<\/p>\n

Njegova averzija prema saradnji bar delimi\u010dno obja\u0161njava to \u0161to on rat u Ukrajini shvata prema analogiji sa 1914, kada je atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu naveo Austrougarsku da objavi rat Srbiji i pokrene lan\u010danu reakciju koja je dovela do Prvog svetskog rata. Kada Tramp procenjuje krizu u Evropi, \u010dini se da on ne pomi\u0161lja na zabludu Britanije koja je verovala da je kupila mir potpisivanjem sporazuma sa Adolfom Hitlerom u Minhenu 1938. Ne, Tramp smatra da je rizik da Sjedinjene Dr\u017eave neoprezno u\u0111u u katastrofalan i nepotreban rat sa Putinovom Rusijom daleko ve\u0107i od potrebe da se umiri jedna revizionisti\u010dka sila koja ponovo osvaja delove Evrope. Za Trampa, ruski rat u Ukrajini je Sarajevo, a ne Minhen.<\/p>\n

Pitanje budu\u0107nosti NATO-a treba razdvojiti na dva odvojena pitanja. Za Trampovu administraciju, pitanje je kakvu ulogu NATO ima u trenutku kada Amerika vi\u0161e ne shvata Evropsku uniju kao ameri\u010dki projekat, ali i dalje \u017eeli da zadr\u017ei Stari kontinent u svojoj sferi uticaja. To je vizija u kojoj Amerika \u017eeli da zauzme mesto hladnoratovskog Zapada, opisivanog kao slobodni svet definisan zajedni\u010dkim liberalnim vrednostima i kulturom belih hri\u0161\u0107ana.<\/p>\n

Za Evropljane ulozi su druga\u010diji i tako\u0111e veliki. Oni NATO vide kao klju\u010dnu ta\u010dku odbrane od Trampovog napada na Evropu, ali i razvoja sopstvenih oru\u017eanih kapaciteta u sve anarhi\u010dnijem svetu, u kojem se ameri\u010dke bezbednosne garancije vi\u0161e ne uzimaju zdravo za gotovo. Tramp mo\u017eda veruje da bez NATO-a ruski predsednik Vladimir Putin mo\u017ee postati najbolji prijatelj Va\u0161ingtona. Evropljani mo\u017eda veruju da je pove\u0107anje vojnog bud\u017eeta dovoljno da se Evropa odbrani od svake opasnosti sama, bez pomo\u0107i Sjedinjenih Dr\u017eava.<\/p>\n

\n

Teatar ameri\u010dke imperije<\/h4>\n<\/blockquote>\n

Smela specijalna operacija Sjedinjenih Dr\u017eava u Venecueli bila je spektakl imperijalne mo\u0107i. Ona je bila najava onoga \u0161to bismo nazvali pozori\u0161nim imperijalizmom \u2013 novim fenomenom gde se velike sile razme\u0107u svojom snagom kao na\u010dinom vladavine bez stvarnog upravljanja. To je ujedno i znak da novu strategiju nacionalne bezbednosti Va\u0161ingtona treba shvatiti doslovno. Onda stav Trampove administracije postaje jasan: on ne \u017eeli da napusti ili ukine NATO ve\u0107 da manipuli\u0161e strahom EU od toga kao toljagom za preoblikovanje Evrope.<\/p>\n

Evropa \u0107e naravno opstati, ali ona jeste u stisci sa vremenom i bez politi\u010dke orijentacije. EU treba da smanji svoju zavisnost od ameri\u010dke tehnologije i naoru\u017eanja, uz odr\u017eavanje iluzije da se Evropa oslanja na ameri\u010dku vojnu mo\u0107 taman toliko da zadovolji Trampovu sujetu. Za njega je ruski rat u Ukrajini povoljna prilika. Kao \u0161to privatna kompanija za obezbe\u0111enje koristi rastu\u0107e rizike da pove\u0107a cenu svojih usluga, tako Va\u0161ington koristi evropsku ranjivost i u\u017eiva u prate\u0107oj eskalaciji tenzija izme\u0111u Rusije i njenih evropskih saveznika.<\/p>\n

Rusija opet Evropu smatra neprijateljem, a Trampa prirodnim saveznikom. Lord Hejsting Lajonel Ismej, britanski general, diplomata i prvi generalni sekretar NATO-a, davno je primetio da je svrha nastanka ovog saveza bila \u201eda Amerikanci ostanu unutra, sovjeti napolju, a Nemci na dnu\u201c. Dana\u0161nja ruska strategija mogla bi se opisati kao zadr\u017eavanje Amerike unutra, izbacivanje Evrope napolje i dr\u017eanje Ukrajine na dnu. Evropljani treba da se spreme za realizaciju Trampove pretnje aneksijom Grenlanda, za \u010din kr\u0161enja teritorijalnog integriteta dr\u017eave \u010dlanice NATO-a. Postoji velika verovatno\u0107a da se taj Trampov Krim dogodi ve\u0107 tokom ove godine.<\/p>\n

Evropski lideri su godinu dana laskali Trampu i obe\u0107avali kupovinu ameri\u010dkog oru\u017eja, ali njegov ultimatum Evropi da se odrekne Grenlanda ili dobije ve\u0107e carine je malo previ\u0161e. Opisuju\u0107i Trampovo pona\u0161anje kao prelazak brojnih crvenih linija belgijski premijer Bart De Vever je primetio da je Evropa pred velikim izborom i da je \u201ebiti sre\u0107an vazal jedno, a bedni rob ne\u0161to sasvim drugo\u201c.<\/p>\n

Evropa je pred te\u0161kim izborom. NATO joj je i dalje o\u010dajni\u010dki potreban, ali njena relevantnost na globalnoj sceni zavisi\u0107e od njene spremnosti da pre\u017eivi u svetu bez Atlantskog saveza. Nada da \u0107e se Evropljani mobilisati suo\u010deni sa dvostrukim pretnjama Trampa i Putina je inspirativna, ali nerealna. Prema nedavnom istra\u017eivanju ECFR-a, 20% ispitanika koji Ameriku vide kao protivnika ujedno su i najmanje skloni pove\u0107anju vojnih bud\u017eeta svojih zemalja.<\/p>\n

Evropski lideri bi trebalo da poka\u017eu svojoj javnosti da razumeju razliku izme\u0111u izigravanja budale i bivanja budalom. Biti budala zna\u010di verovati da \u0107e, uprkos suprotnim dokazima, Amerika stati uz Evropu u slu\u010daju ruske invazije \u2013 ili verovati da \u0107e se posle Trampa Sjedinjene Dr\u017eave vratiti na staro. Najve\u0107i strate\u0161ki izazov Evrope je sadr\u017ean u starom sloganu: NATO je mrtav, \u017eiveo NATO!<\/p>\n

Prevela Luna \u0110or\u0111evi\u0107<\/p>\n

Time<\/a>\/Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Evropski lideri bi trebalo da poka\u017eu svojoj javnosti da razumeju razliku izme\u0111u izigravanja budale i bivanja budalom<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":406866,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-450239","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/450239","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=450239"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/450239\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":450243,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/450239\/revisions\/450243"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/406866"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=450239"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=450239"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=450239"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}