{"id":449963,"date":"2026-01-29T07:05:05","date_gmt":"2026-01-29T06:05:05","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=449963"},"modified":"2026-01-29T07:05:05","modified_gmt":"2026-01-29T06:05:05","slug":"pekic-nas-savremenik","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2026\/01\/29\/pekic-nas-savremenik\/","title":{"rendered":"Peki\u0107 na\u0161 savremenik"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Dejan Ili\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Nemamo mi mnogo boljih pisaca od Borislava Peki\u0107a. Ako \u0107emo pravo, nemamo u stvari nijednog boljeg od njega. Nije ovo ni provokacija, ni smela izjava u skliskom polju knji\u017eevnih vrednosti. To je \u010dinjenica. Na stranu sad \u0161to je veliki Peki\u0107 nagrade dobijao za svoja najmanje uspela dela: recimo, NIN-ovu nagradu za roman \u201eHodo\u010da\u0161\u0107e Arsenija Njegovana\u201c (1970), za koji bi se pre moglo re\u0107i da je preko svake mere razvu\u010dena anegdota ili vic, a ne zaista roman. Nije bila previ\u0161e dobra ni njegova \u201e1999\u201c (1984), a i ona ponela nagradu (ako se ne varam, za sf) Lazar Komar\u010di\u0107.<\/p>\n

Naravno, trebalo bi sad re\u0107i ko smo to \u201emi\u201c i sa kim ga i kako poredimo kada ka\u017eemo da je Peki\u0107 najbolji. Za mnoge, koji bi se mo\u017eda i sporili oko toga da li je najbolji, tu pak nema nikakve sumnje \u2013 \u201emi\u201c smo Srbi, a pisci sa kojim bi Peki\u0107a trebalo porediti pripadaju \u2013 \u010demu drugom, nego \u2013 srpskoj knji\u017eevnosti. Eh, moja perspektiva je ipak ne\u0161to \u0161ira, pa bi knji\u017eevnost bila \u2013 jugoslovenska. A \u201emi\u201c, opet, mo\u017eemo da budemo \u0161ta god ho\u0107emo. U toj (neko bi rekao, izmi\u0161ljenoj) knji\u017eevnosti onda, Peki\u0107 \u2013 \u0161to se mene ti\u010de \u2013 mirno stoji rame uz rame s, recimo, Krle\u017eom.<\/p>\n

Ali, ne ti\u010du nas se ovde, u stvari, ni estetska ni knji\u017eevnoistorijska pitanja i prepucavanja, niti \u0107emo o Peki\u0107u uop\u0161te. Evo \u0161ta me zanima: ko je \u0161arao po Peki\u0107evom spomeniku u centru grada? I za\u0161to? Ako se slo\u017eimo da su mogli da \u0161araju samo kreteni, opet ostaje otvoreno pitanje: za\u0161to? I pitanje povezano s njim: za\u0161to ba\u0161 sada? Ako sudimo po sklonostima ka \u017evrljanju, moglo bi se pretpostaviti da su oni \u0161to su probali da u \u2013 valjda \u2013 belo ofarbaju Peki\u0107a, isti oni kreteni koji po zidovima \u201ecrtaju\u201c Mladi\u0107a i ispisuju \u2013 \u201ekad se vojska\u2026\u201c<\/p>\n

Ne znamo zasigurno da li je tako, ali ako jeste, onda su Peki\u0107a opoganili kreteni bliski ovim vlastima. Se\u0107amo se, policija je \u010duvala zid s \u201eportretom\u201c Mladi\u0107a; pod policijskom za\u0161titom iznova se ispisivalo netom prekre\u010deno \u201ekad se vojska\u2026\u201c A opet, spomenik Peki\u0107u je relativno brzo umiven, o\u010di\u0161\u0107en. Da li sam ja onda izveo pogre\u0161an zaklju\u010dak, ili je samo stvar u tome da je Peki\u0107 prekrupan zalogaj \u010dak i za ovu nihilisti\u010dku vlast i njene sitne siled\u017eije? Iako su po\u017eurili da to srede, meni se ipak \u010dini da ne gre\u0161im, pa \u0107u nastaviti dalje.<\/p>\n

Ali, pre nego \u0161to nastavim, jo\u0161 samo jedna digresija, jedan, nazovimo ga tako, pobo\u010dni argument. Po spomeniku Peki\u0107u mlatilo se \u010detkom otprilike u isto vreme kada su u skup\u0161tini izlo\u017eeni srpski le\u0161evi. Ta zloupotreba jasenova\u010dkih mrtvih tela mo\u017ee iza\u0107i samo iz jednog totalno nihilisti\u010dkog uma (\u201eum\u201c je neprikladna re\u010d za tu glavu, al\u2019 druge nema), ba\u0161 kao \u0161to samo takav um mo\u017ee da se usudi da ostavi svoj prljavi trag, tobo\u017ee u obliku vrednosnog suda ili presude, na Peki\u0107u. S tim \u0161to bi taj um po\u017eeleo da Peki\u0107a nikada nije ni bilo, dok izgleda kao da \u017eali \u0161to u Jasenovcu nije pobijeno vi\u0161e Srba.<\/p>\n

Evo u \u010demu je stvar: ova vlast i samo njoj korisni kreteni su na svom kraju. Ako se zaista ispuni obe\u0107anje lustracije (u vezi s \u010dim treba biti krajnje oprezni optimista), onda sve njih uskoro \u010dekaju ako ne ba\u0161 su\u0111enja (a bi\u0107e velika \u0161teta ako ne bude tih su\u0111enja), onda barem istrage koje \u0107e voditi ka lustraciji. U tim procesima, teku\u0107i re\u017eim i njegovi kolaboranti ne\u0107e imati na mnogo \u0161ta da se oslone. Kada se sve sabere i oduzme, jedini i zapravo sigurni oslonac mogao bi im biti upravo \u2013 Peki\u0107. Ho\u0107u da ka\u017eem, pred izlazak pred komisiju za lustraciju, umesto \u0161to malaju, trebalo bi da \u010ditaju Peki\u0107a.<\/p>\n

Otprilike na po\u010detku poslednje \u010detvrtine 20. veka Peki\u0107 je, naime, objavio svoju \u2013 nazovimo je tako \u2013 kolaborantsku trilogiju: \u201eUspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana\u201c (1975), \u201eKako upokojiti vampira\u201c (1977), i \u201eOdbrana i poslednji dani\u201c (1977). U pore\u0111enju s drugim blistavim Peki\u0107evim romanima \u2013 pre svega \u201eBesnilom\u201c (1983), a onda i masivnim \u201eZlatnim runom\u201c (1978-1986; koje svog pisca, ako nam je ba\u0161 do njegove pripadnosti, svrstava pre u cincarsku nego u sprsku knji\u017eevnost) \u2013 \u201eKako upokojiti vampira\u201c i dalje sija kao remek delo.<\/p>\n

Ali, ne\u0107emo vi\u0161e o vrednostima, prelazimo na sadr\u017eaj. U ta svoja tri romana sa sredine sedamdesetih godina 20. veka, Peki\u0107 elaborira temu kolaboracije i izdajni\u0161tva. Te\u0161ko je \u010ditati Peki\u0107a a dr\u017eati po strani ideolo\u0161ka pitanja i njegovu sna\u017enu nastrojenost ka demokratiji parlamentarnog tipa. Na toj jakoj privr\u017eenosti parlamentarizmu i vi\u0161estrana\u010dju stoji Peki\u0107ev \u2013 nazovimo to tako \u2013 antikomunisti\u010dki patos. U o\u0161tar obra\u010dun s ideolo\u0161kim jednoumljem komunizma, kako ga je on do\u017eiveo i na svojoj ko\u017ei osetio, Peki\u0107 je u\u0161ao ve\u0107 sa svojim prvim romanom \u2013 \u201eVreme \u010duda\u201c (1965).<\/p>\n

Sva je prilika i da \u201ekolaborantska\u201c trilogija nastaje na istoj potrebi da se razgoliti nepravda, ovaj put u izricanju optu\u017ebi za izdaju. Junaci sva tri romana (ili pre romana \u201eKako upokojiti vampira\u201c i dve novele) jesu po kriterijumima onda\u0161njih vlasti (a i ina\u010de) saradnici okupatora. Peki\u0107 relativizuje njihovo moralno posrnu\u0107e kao izdajnika iz dve perspektive. Jedna je o\u010dekivana: vlast koja ih osu\u0111uje ne dobacuje do moralnih standarda koje primenjuje kada sudi \u201eizdajnicima\u201c. Sli\u010dno je u isto vreme pisao i ina\u010de veliki komunista Branko \u0106opi\u0107.<\/p>\n

Druga je iznena\u0111uju\u0107a: sva tri Peki\u0107eva junaka su u stvari moralno manje-vi\u0161e uzorne osobe, a u izdajstvo ih vodi upravo privr\u017eenost sasvim ispravnim ciljevima koje su sami sebi postavili u \u017eivotu i trude se da ih dosledno ispune. Peki\u0107 pita: imamo li pravo da sudimo tim ljudima i proglasimo ih za moralne nakaze? Za junake iz \u201eOdbrane\u2026\u201c i \u201eLeta\u2026\u201c odgovor je manje-vi\u0161e jasan: oni su \u017ertve nesre\u0107nog sticaja okolnosti i svojih krutih, u smislu nepokolebljive privr\u017eenosti nespornim vrednostima, pa dakle moralno ipak prihvatljivih karaktera.<\/p>\n

Ne\u0161to druga\u010dije stvari stoje s junakom iz \u201eKako upokojiti vampira\u201c \u2013 Peki\u0107 je tu stvari nemilosrdno gurao do njihovog kraja, kakav god on da bude. I pri tom je na proveru stavio \u2013 tako se \u010dini \u2013 \u010ditavo moralno-filozofsko zapadno nasle\u0111e. Sasvim jednostavno: u situaciji u kojoj nema izbora, u kojoj su sve opcije da se \u010dini dobro ukinute, kako mo\u017ee da se pona\u0161a \u010dovek koji ipak \u017eeli da \u010dini dobro, i na \u0161ta u tom svom o\u010dajni\u010dkom nastojanju mo\u017ee da se osloni. Tragedija je u tome \u0161to \u017eele\u0107i da \u010dini dobro, junak pravi samo zlo. Peki\u0107ev Faust je tako hrabro izvrnuo naglavce osnovno geslo Geteovog \u201eFausta\u201c.<\/p>\n

\u010citaocu je sad ve\u0107 jasno \u2013 jednom kada iza\u0111u pred sudije, ili pred istra\u017eno telo, ili pred nekakvu komisiju, kako god da se to nazove, osobe iz redova teku\u0107eg re\u017eima i njihovi kolaboranti ne\u0107e imati kud nego da za sebe tra\u017ee opravdanja du\u017e linija koje je u svojim romanima izvukao Peki\u0107. Mora\u0107e nekako da objasne da su \u010dinili zlo u \u017eelji da ipak naprave neko dobro. Drugim re\u010dima, mora\u0107e da se brane otprilike onako kako je Peki\u0107 uspe\u0161no (u dve novele) i s mnogo manje uspeha (u romanu) branio svoje junake.<\/p>\n

Ho\u0107u da ka\u017eem, od Peki\u0107a oni ne\u0107e imati ni boljeg, ni ja\u010deg, ni pametnijeg saveznika. A opet, ni\u0161ta im u ovom sumraku teku\u0107eg re\u017eima nije bolje palo na pamet nego da obezvrede, odbace, Peki\u0107evu tako dragocenu, za sve nas, pa i za njih, knji\u017eevnu (u naj\u0161irem smislu te re\u010di) ostav\u0161tinu.<\/p>\n

Dobro, da ka\u017eem i to, kad bi imali tu pamet, i kad bi bili u stanju da u\u010de od Peki\u0107a, i kad bi ponovili njegove u pri\u010dama elaborirane moralne argumente, oni bi opet samo lagali. Ali bi barem lagali tako da se u\u010dini da to ima nekog smisla. Ne\u0107e se desiti, jer oni to naprosto ne mogu i ne umeju. Jer da umeju da misle, oni bi ve\u0107 odavno gledali da Peki\u0107a povuku na svoju stranu, ba\u0161 zbog njegovog ostra\u0161\u0107enog antikomunizma. Pogotovo po\u0161to je pisac umro (1992), tek \u0161to je prebacio \u0161ezdesetu, pa vi\u0161e nije mogao sam da se brani od takvih zloupotreba.<\/p>\n

\u010citalac, moj vr\u0161njak, se\u0107a se dobro osamdesetih i po\u010detka devedesetih, i dobro zna kako se antikomunizam koristio za delegitimizaciju i diskvalifikaciju onda\u0161nje savezne socijalisti\u010dke dr\u017eave. Njenom delegitimizacijom legitimisao se nadiru\u0107i nacionalizam. Taj nacionalizam nije umeo ni\u0161ta dobro da ka\u017ee o sebi, ali je ra\u010dunao na to da \u0107e se afirmisati pukom diskvalifikacijom svog ideolo\u0161kog suparnika. Tako se i desilo. Ima neke stra\u0161ne simbolike u tome \u0161to je Peki\u0107, na prevremenim izborima u junu 1991, u Rakovici izgubio ba\u0161 od \u0160e\u0161elja. Fa\u0161izam trijumfovao nad demokratijom.<\/p>\n

Bio je potreban ozbiljan revizionisti\u010dki rad da bi se diskvalifikovala ta, za ono doba, ipak pristojna savezna dr\u017eava. I u tom radu, svoj doprinos dao je i Peki\u0107. Tog Peki\u0107a lako su mogli prigrliti i onda\u0161nji i dana\u0161nji \u2013 nazovimo ih tako, jednim imenom \u2013 \u010detnici. Ali nisu, jer umesto da misle, oni mrze. Od onoga \u0161to su mogli podeliti s Peki\u0107em (a to nije bilo bogzna\u0161ta, ali je ne\u0161to ipak bilo), va\u017enije im je bilo ono \u0161to su kod njega prona\u0161li kao razlog da ga mrze: odanost demokratiji i pluralizmu, jednom re\u010dju \u2013 slobodi.<\/p>\n

Nau\u010dili smo \u2013 ako vas ovde vide kao liberala, demokratu, pobornika pluralizma, re\u017eim i njegovi klijenti\/kreteni zapravo vas vide kao Hrvata, a to zna\u010di kao usta\u0161u. Zato intervencija na spomeniku. I da se odmah razumemo, nije tu re\u010d ni o kakvoj ideologiji, jer ideologije umeju da uzmu sve \u0161to im je zgodno i od koristi, bez obzira na kontekst; a nije re\u010d ni o jednoumlju, jer nema tu nikakvog uma. Re\u010d je o najobi\u010dnijem \u2013 nitkovluku (\u0161to bi moglo biti drugo ime za lopovski nihilizam). I po\u0161to su takvi, veliki talenat i knji\u017eevno ume\u0107e, te pamet i obrazovanost Peki\u0107a ne mogu im biti od pomo\u0107i.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Od Peki\u0107a oni ne\u0107e imati ni boljeg, ni ja\u010deg, ni pametnijeg saveznika. A opet, ni\u0161ta im u ovom sumraku teku\u0107eg re\u017eima nije bolje palo na pamet nego da obezvrede, odbace, Peki\u0107evu tako dragocenu, za sve nas, pa i za njih, knji\u017eevnu (u naj\u0161irem smislu te re\u010di) ostav\u0161tinu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":449966,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-449963","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/449963","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=449963"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/449963\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":449967,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/449963\/revisions\/449967"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/449966"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=449963"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=449963"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=449963"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}