{"id":449556,"date":"2026-01-23T07:37:29","date_gmt":"2026-01-23T06:37:29","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=449556"},"modified":"2026-01-23T07:37:29","modified_gmt":"2026-01-23T06:37:29","slug":"lustracija-po-deseti-put-medju-srbima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2026\/01\/23\/lustracija-po-deseti-put-medju-srbima\/","title":{"rendered":"Lustracija po deseti put me\u0111u Srbima"},"content":{"rendered":"

Autor: Stefan Aleksi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Izgleda da se u centar interesovanja srpske javnosti jo\u0161 jednom vratio pojam lustracije. Naime, tokom predstavljanja programskog okvira budu\u0107e studentske liste u Novom Sadu, najavljene su dve stvari koje su privukle dosta pa\u017enje: kao deo budu\u0107eg programa najavljena je lustracija \u010dlanova sada\u0161njeg re\u017eima i neki novi oblik zakona o poreklu imovine. Ne znam da li zbog smene generacija ili ne\u010deg drugog, ovo dvoje ve\u0107 neko vreme plutaju tu i tamo \u2013 i izgleda da padaju na plodno tle, pa se razvila ozbiljna rasprava. A mo\u017eda to ne bi trebalo da \u010dudi: za mla\u0111e generacije, \u010dini se, ovi pojmovi zvu\u010de egzoti\u010dno, a i sadr\u017eaj im je poprili\u010dno privla\u010dan (obe\u0107anje odgovornosti za one cini\u010dno mo\u0107ne, bahate i bogate, za koje danas izgleda da nema ikakve mogu\u0107nosti da stigne pravda \u2013 ba\u0161 seksi); za ne\u0161to stariju generaciju, u pitanju je obe\u0107anje dosanjavanja onog nedosanjanog sna iz dvehiljadite godine kada se, navodno, propustilo da se o\u010disti \u017eito od kukolja.<\/p>\n

Pa je tako ovu prozai\u010dniju metaforu \u201eodvajanja \u017eita od kukolja\u201d ponajvi\u0161e koristio Vladan Bati\u0107, ministar pravde neposredno nakon 2000. godine, a \u201elustracija\u201d je i ina\u010de bila \u201ere\u010d godine\u201c tu negde oko politi\u010dkih promena dvehiljadite.<\/p>\n

Zapravo, bila je to mo\u017eda i \u201ere\u010d decenije\u201c: u\u017easi tranzicione krize su tako vrlo \u010desto obja\u0161njavni ne op\u0161tim zakonitostima dru\u0161tvene dinamike (i cirkulacije kapitala, \u010demu sam ja sklon), ve\u0107 banalnim propustom da se dvehiljadite odvoji \u017eito od kukolja.<\/p>\n

\n

Pozama\u0161na istorija i savremena ograni\u010denja<\/h3>\n<\/blockquote>\n

No \u2013 izgleda mi da, kao ni te dvehiljadite, ni ovoga puta ne\u0107e tako lako i\u0107i. Prvo da vidimo \u0161ta je lustracija. U pitanju je mehanizam kojim se pojedinci (iz ovih ili onih razloga) relativno trajno uklanjaju iz administracije i mogu\u0107nosti u\u010destvovanja u dr\u017eavnom aparatu i odru\u010duju od poluga mo\u0107i tako \u0161to im se privremeno zabranjuje anga\u017eman. Istorija joj je pozama\u0161na, pa se u ne\u0161to-kao-lustraciju daju svrstati i svakakvi oblici anti\u010dkih ostrakizama i damnatio memoriae (mada ovo potonje tek marginalno); ali ono \u0161to je za nas bitno ponajpre je njena upotreba u Isto\u010dnoj Evropi od 1989. naovamo.<\/p>\n

U tom je periodu lustracija stajala kao zabrana politi\u010dkog delovanja i\/ili zapo\u0161ljavanja u javnom sektoru za osobe koje su u\u010destvovale u funkcionisanju socijalisti\u010dkih re\u017eima, koje su se sistematski ogre\u0161ile o elementarna prava pojedinaca ili su sistematski kr\u0161ile ljudska prava; \u201e\u010di\u0161\u0107enje\u201d dr\u017eavne administracije od pojedinaca koji su u\u010destvovali u funkcionisanju autoritarnih re\u017eima \u2013 relativno jasna (mada ponegde je sasvim namerno bila upravo nejasna) procedura koja podrazumeva oduzimanje dela politi\u010dkih prava ili zabranu rada u javnom sektoru ili administraciji. Ali kako su u pitanju bili pripadnici i funkcioneri socijalisti\u010dkih re\u017eima, u pitanju je bilo de facto distanciranje jedne politi\u010dki organizovane grupacije, te je eksplicitni cilj bio onemogu\u0107avanje povratka komunisti\u010dkih i socijalisti\u010dkih re\u017eima i distanciranje mre\u017ee jednog svrgnutog re\u017eima od poluga vlasti i politi\u010dke mo\u0107i.<\/p>\n

U pitanju je i jedan od elemenata takozvane tranzicione pravde i u njoj, uz lustraciju, stoje i su\u0111enja, komisije za istinu i pomirenje, reparacije \u017ertvama i memorijalizacija (da nam se, je l\u2019 te, ne bi isto vratilo).<\/p>\n

I odmah idu ozbiljna pitanja \u2013 za\u0161to se izdvajaju ova dva pojma (a lustracija i malko vi\u0161e: pre samo nekoliko nedelja u listu Danas je bila \u010dak i ozbiljnija rasprava o ovome), a zanemaruju ovi ostali? \u017deli li neko biti sasvim otrovan, mogao bi priupitati gde su se denula su\u0111enja, posebno su\u0111enja za ratne zlo\u010dine (jedna od spornijih ta\u010daka ve\u0107 dvadeset pet godina) i dodati da je manje vi\u0161e jasno gde su se denula \u2013 potisnuta su zarad o\u010duvanja \u0161irokog mobilizacionog kapaciteta studentskog pokreta koji za sada uspeva da sakupi podr\u0161ku svakakvih ideolo\u0161kih zabiti.<\/p>\n

Tako\u0111e, nisam siguran u potpunosti da se mnogo svinjarija iz repertorara SNS-a mo\u017ee svrstati u kr\u0161enje ljudskih prava, jo\u0161 manje u neko \u201etemeljno\u201d, a ako mo\u017ee \u2013 za to postoje su\u0111enja, pa udri. Na kraju krajeva, mnogi su krajnji efekti i metode delovanja ove partije bili sasvim u skladu sa generalnim globalnim trendovima, u skladu sa pravcem delovanja i prethodnih struktura vlasti (samo znanto efikasnije), pa \u010dak i veoma tr\u017ei\u0161ni, i svakako ne odve\u0107 neuobi\u010dajeni na\u010dini \u0161to za sticanje, \u0161to bogatstava, \u0161to mo\u0107i.<\/p>\n

Dodajmo sada tome i da nije ba\u0161 najsigurnije da lustracija trajno pelcuje od onoga od \u010dega bi trebalo da pelcuje \u2013 od nepo\u017eeljnih politi\u010dkih i autoritarnih fenomena: navedimo Poljsku, u kojoj se uprkos lustraciji dobrano zapatila jedna ekstremnija varijanta konzervativizma \u2013 a to, bogami, vidimo da je trend i u ostatku Evrope. Na kraju krajeva, iz leve bi se perspektive lustracija mogla protuma\u010diti i kao ni\u0161ta drugo do metodologija iz arsenala politika uperenih ka eliminaciji nepo\u017eeljnih geopoliti\u010dkih (pogledati \u010demu je slu\u017eila lustracija u Ukrajini, na primer) ili nepo\u017eeljnijih \u201elevljih\u201d politi\u010dkih opcija.<\/p>\n

A tu je negde i \u010dinjenica da lustracija pati i od standardne boljke svakog dru\u0161tvenog fenomena na koji se javnost i politi\u010dki diskurs znaju koncentrisati: bele\u017ei da iza sve kompleksnosti socijalnih problema jednostavno stoji jedna grupa lo\u0161ih ljudi, te da je re\u0161enje za socijalne probleme njihova marginalizacija. Oni su krivi i sve je OK.<\/p>\n

\n

\u0160ta se \u017eeli, \u0161ta se mo\u017ee<\/h3>\n<\/blockquote>\n

I tek sada idu pitanja o realpoliti\u010dkom kapacitetu, to jest, onkraj pitanja \u201e\u017eelimo li\u201d, treba prvo \u201emo\u017eemo li\u201d.<\/p>\n

Od onih neposrednih poluga kojima \u0107e se evenutalana \u0161iroka primena lustracije potencijalno ograni\u010davati izdvajamo temeljno zaga\u0111eni pravni sistem (koji bi morao da se upregne u ovaj projekat) i koji nije samo problem mnogobrojnih trulih jabuka u buretu, ve\u0107 pre skoro svih trulih jabuka u buretu.<\/p>\n

Izdvojmo i potrebnu saradnju bezbednosnih slu\u017ebi koja se gotovo sigurno ne\u0107e mo\u0107i obezbediti. Pa zatim policijskih slu\u017ebi. Pa onda i neophodno otvaranje dosijea bezbednosnih slu\u017ebi. Pa tu dodajmo i da je veliki deo mo\u0107i vladaju\u0107e partije sme\u0161ten iza kulisa i izvan bilo kakvih dokumenata i da uveliko le\u0161kari u sakrivenim i nezvani\u010dnim kanalima i lagumima. Da je dosta toga nezvani\u010dno, nedokazivo pa \u010dak i nepoznato, da je velika odgovornost svedena na one najni\u017ee \u0161rafove, pa je najverovatnije i da \u0107e bilo \u0161ta \u0161to \u0107e u budu\u0107nosti morati da bude \u201edokazano\u201d biti nemogu\u0107e dokazati. Pa da nastavimo: \u017eelimo li da bude i dosledna \u2013 lustracija bi morala da zahvati toliko veliki deo administracije da bi elementarno funkcionisanje dr\u017eavnog aparata vrlo verovatno postalo nemogu\u0107e.<\/p>\n

Drugim re\u010dima, lustracija \u2013 kad god da je se uhvatimo, postoja\u0107e konstantan set problema \u2013 pomalo je \u201enepravna\u201d, rizikuje da udari po kadrovima koji su, voleli mi njih ili ne, neophodni i koji zato \u010desto izbegnu \u201epravdu\u201d, izvedba je poprili\u010dno te\u0161ka i zahteva participaciju onih dru\u0161tvenih frakcija \u010dije je u\u010de\u0161\u0107e, izgleda, mogu\u0107e obezbediti samo u veoma posebnim istorijskim okolnostima. Pa ispada da je lustracija na kraju zapravo pomalo odraz nemo\u0107i da se neki drugi mehanizmi praktikuju. S tim u vezi je pomalo i refleksija one surovosti nemo\u0107nih koja se \u010desto da sresti.<\/p>\n

\n

Ko (ne) dr\u017ei konce<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Ali postoji i jedan gotovo epistemolo\u0161ki problem: naime, polazna ta\u010dka je aksiom da je politi\u010dka mo\u0107 najbitnija, te da ekonomska mo\u0107 proizilazi iz politi\u010dke. Posledi\u010dno, politi\u010dka mo\u0107 je ta koja treba da bude regulisana i \u201ekontrolisana\u201d. Pogledano, pak, kroz marksisti\u010dko so\u010divo, situacija je potpuno obrnuta: politi\u010dka mo\u0107 je izvedena iz ekonomske, i tek je njen sekundarni oblik. Projekcija pravog \u201ecentra mo\u0107i\u201d (akumuliranog kapitala \u2013 koji je zapravo dr\u017ei one \u201eprave konce u rukama\u201d), pa je primarno potrebno kontrolisati ekonomsku mo\u0107. Samim tim, oduzimanje politi\u010dke mo\u0107i ili zapre\u010davanje pristupa njoj je, ako se ne obuhvati i ekonomska mo\u0107, u stvari je samo \u0161arena la\u017ea.<\/p>\n

Uostalom, lustracija u Isto\u010dnoj Evropi temeljno je obele\u017eena tamo\u0161njim centralnim politi\u010dko-ekonomskim procesom tranzicije: privatizacijom i potrebama privatizacije. Svi ostali elementi se jesu ili nisu de\u0161avali isklju\u010divo kako bi se ovaj centralni proces omogu\u0107io ili legitimisao. A prvo je bilo potrebno ukloniti potencijalno nezgodnu konkurenciju u vidu organizovane politi\u010dke formacije, do tada vladaju\u0107e partije, koja ima interes da upravo ona ima suverenitet nad procesom privatizacije i da na njoj kapitalizuje. Zapravo, literatura otvoreno i zapa\u017ea tesnu vezu izme\u0111u lustracije i privatizacije, bele\u017ee\u0107i da lustracija \u0161titi od takozvane \u201espontatne privatizacije\u201d (u kojoj pripadnici jedne politi\u010dke elite, uz pomo\u0107 insajderskih znanja i veza, privatizuju kriti\u010dno veliki deo privrede).<\/p>\n

Stoga ne bi trebalo da \u010dudi \u0161to se kao uspe\u0161ne ra\u010dunaju lustracija u Isto\u010dnoj Nema\u010dkoj, Poljskoj i ona u \u010ce\u0161koj (na ostalim mestima, bile su uglavnom grani\u010dno sme\u0161ne). U tim dr\u017eavama nije postojao strate\u0161ki interes za kooptiranjem lokalne protobur\u017eoazije. Recimo, u Isto\u010dnoj Nema\u010dkoj, celo se dru\u0161tvo jednostavno \u201eutopilo\u201d u administrativni aparat Zapadne Nema\u010dke, pa za time nije bilo potrebe. Drugim re\u010dima, mo\u017eda je \u201euspe\u0161nost\u201d lustracije obrnuto proporcionalna potrebi za kooptiranjem lokalne protobur\u017eoazije.<\/p>\n

Na koncu, studentska se inicijativa \u010dini pomalo anahronom u sada\u0161njem istorijskom kontekstu. Pre svega, definicija na\u0161eg dru\u0161tva kao postkonfliktnog je pod znakom pitanja (mo\u017eda mi jednostavno nismo postkonfliktno dru\u0161tvo); s druge strane, procesi koji su trebali biti predmet lustracije, prvenstveno privatizacija, finalizovani su, formiranje bur\u017eoazije je zavr\u0161eno, nema vi\u0161e potreba za kooptacijama, te je svime time stabilizovan i celokupni politi\u010dko-ekonomski okvir; da ne pominjemo i neupitnu ideolo\u0161ku hegemoniju. Iz svega toga proizilazi da lustracija mo\u017eda vi\u0161e ne bi imala bilo kakvu sistemsku funkciju, pa bi samim tim izostala i volja onih relevantnijih faktora za njenu realizaciju.<\/p>\n

\n

Poreklo imovine<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Ponovo, namesto lustracije, mo\u017eda bi politi\u010dki daleko efektnije bilo otkrivanje kompleksnog porekla imovina i ukazivanje ne samo na poreklo ove ili one imovine, ve\u0107 ponajpre na sistemati\u010dnost dugotrajne plja\u010dke koju zovemo \u201eprivatizacija\u201d.<\/p>\n

Me\u0111utim, to bi donelo drugi, znatno ve\u0107i problem: veoma sistemati\u010dno znanje o karateru tranzicione plja\u010dke nu\u017eno bi ozbiljno destabilizovalo centralni ideolo\u0161ki diskurs, onaj o neophodnosti, neizbe\u017enosti i nu\u017enom krajnjem pozitivnom ishodu privatizacije. A niti jedna grupacija, frakcija kapitala ili deo dr\u017eavnog aparata (a mo\u017eda niti jedna \u201egeneracija\u201d, da se vratimo na pitanje sa po\u010detka) danas to ne \u017eeli. Tako da bi se, po mom mi\u0161ljenju, i neki novi zakon o poreklu imovine primenjivao veoma ograni\u010deno i to ta\u010dno dotle dok njegova primena ne po\u010dne da otkriva one malo manje prijatne stvari. Na koncu bi i on \u2013 \u010dak i ukoliko pretpostavimo da \u0107e se nekako njegova primena i poku\u0161ati \u2013 najverovatnije bio primenjen tek marginalno i isklju\u010divo na kategoriju nekih \u017ertvenih jaraca.<\/p>\n

Dakle, ispare li u\u0161e\u0107erene pri\u010dice o lustraciji koja se pojavljuje i re\u0161ava stvar, ostaje tvrdi materijalni interes i jednostavno pitanje da li ona ikome odgovara. Odgovor je: manje-vi\u0161e nikome.\u00a0 Da ponovimo: od lustracije, tuma\u010dim, gotovo sigurno nema ni\u0161ta, a najverovantije ni od zakona o poreklu imovina. Za takve stvari morali bismo da radikalno pristupimo ozbiljnim i strukturnim intervencijama u samo politi\u010dko-ekonomsko tkivo dru\u0161tva. I mo\u017eda bi ba\u0161 to trebalo da bude prioritet.<\/p>\n

Lustracija po deseti put me\u0111u Srbima<\/a><\/p><\/blockquote>\n