Stru\u010dnjaci iz oblasti nauke i psihologije saglasni su u jednom: svaka osoba sanja, \u010dak i oni koji veruju da ne sanjaju. Iako mnogi misle da \u201enemaju snove\u201c, nau\u010dna istra\u017eivanja pokazuju da ih svi do\u017eivljavamo tokom no\u0107i. Za\u0161to se onda neki nikada ne se\u0107aju svojih snova? Od kvaliteta sna do mo\u017edane aktivnosti u REM fazi, stru\u010dnjaci obja\u0161njavaju \u0161ta se doga\u0111a tokom \u201eno\u0107i bez snova\u201c i zbog \u010dega na\u0161 mozak ponekad bri\u0161e slike koje nastaju u podsvesti.<\/p>\n
Jeste li se ikada probudili s ose\u0107ajem da niste ni\u0161ta sanjali? Lako zaspite, spavate mirno celu no\u0107, ali se ujutro budite s utiskom kao da vam je um bio potpuno prazan, kao da je san bio samo duga, neprekinuta ti\u0161ina.<\/p>\n
Mnogi ljudi tvrde da nikada ne sanjaju, i to \u010desto izgovaraju s dozom \u010du\u0111enja ili pomirenosti, kao da je to jednostavno deo njihove li\u010dnosti.<\/p>\n
Da li je zaista mogu\u0107e da postoje no\u0107i bez snova? Ili snovi, zapravo, uvek postoje \u2013 samo ih ne pamtimo?<\/p>\n
Svi sanjamo svake no\u0107i<\/strong><\/p>\n Nauka i psihologija sla\u017eu se u jednom: svako od nas sanja, \u010dak i oni koji su uvereni da to ne \u010dine. Snovi nastaju u REM fazi spavanja, razdoblju u kojem je mozak gotovo jednako aktivan kao kad smo budni.<\/p>\n Tokom te faze snovi imaju va\u017enu ulogu: poma\u017eu da se u\u010dvrste se\u0107anja, prerade emocije i daju smisao na\u0161im svakodnevnim iskustvima.<\/p>\n Ako se ujutro probudite s ose\u0107ajem da niste ni\u0161ta sanjali, najverovatnije je re\u010d o tome da se svojih snova jednostavno ne se\u0107ate.<\/p>\n Za\u0161to se ne se\u0107amo svojih snova<\/strong><\/p>\n Na sposobnost pam\u0107enja snova uti\u010du brojni faktori, od kvaliteta sna, bu\u0111enja tokom no\u0107i, nivoa stresa, pa do genetike.<\/p>\n Istra\u017eivanja pokazuju da osobe koje imaju lak\u0161i san \u010de\u0161\u0107e pamte svoje snove jer se bude tokom REM faze, a oni koji dublje spavaju obi\u010dno imaju ose\u0107aj da nisu ni\u0161ta sanjali.<\/p>\n Kada neko ka\u017ee \u201eja nikada ne sanjam\u201c, to ne zna\u010di da snovi ne postoje. Mozak ih jednostavno pohrani u nesvesni deo pam\u0107enja bez traga u na\u0161oj svesti.<\/p>\n \u0160ta zna\u010di kad ne sanjamo ili se ne se\u0107amo snova<\/strong><\/p>\n Ponekad pro\u0111u nedelje, pa i meseci, a da se ne prisetimo nijednog sna. Nau\u010dnici obja\u0161njavaju da je to \u010desto posledica kra\u0107e ili isprekidane REM faze, ali i delovanja odre\u0111enih lekova, na primer antidepresiva ili tableta za spavanje, koji mogu da umanje \u017eivopisnost snova.<\/p>\n Sa psiholo\u0161kog stanovi\u0161ta, razdoblje bez se\u0107anja na snove mo\u017ee da upu\u0107uje na fazu u kojoj je um manje usmeren na emocije. To ne mora biti znak ne\u010deg lo\u0161eg; naprotiv, ponekad zna\u010di da mozak tiho obra\u0111uje informacije, bez potrebe da ih preto\u010di u slike i pri\u010de.<\/p>\n U nekim slu\u010dajevima, me\u0111utim, dugotrajan izostanak snova mo\u017ee biti povezan s nesanicom ili drugim poreme\u0107ajima spavanja, \u0161to bi trebalo pratiti ako postane trajna pojava.(Izvor: Tportal\/Danas)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Stru\u010dnjaci iz oblasti nauke i psihologije saglasni su u jednom: svaka osoba sanja, \u010dak i oni koji veruju da ne sanjaju. Iako mnogi misle da \u201enemaju snove\u201c, nau\u010dna istra\u017eivanja pokazuju da ih svi do\u017eivljavamo tokom no\u0107i<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":308723,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-448379","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/448379","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=448379"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/448379\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":448382,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/448379\/revisions\/448382"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/308723"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=448379"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=448379"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=448379"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}