Pismo generalnom direktoru RTCG Branku Voji\u010di\u0107u<\/p>\n
Poštovani gospodine Voji\u010di\u0107u, <\/p>\n
Imaju\u0107i u vidu da se ove godine 1. oktobra navršava osamnaest godina od zapo\u010dinjanja opsade Dubrovnika, kao i javni interes suo\u010davanja sa prošloš\u0107u i tim doga\u0111ajem u kojem su u\u010destvovali mnogi gra\u0111ani Crne Gore, \u010dlanice Koalicije za REKOM*<\/strong> iz Crne Gore predla\u017eu da javni servis RTCG tom prilikom prika\u017ee dokumentarni film Rat za mir<\/em>, autora Ko\u010de Pavlovi\u0107a, \u010diji je producent bila i Radio televizija Crne Gore, kao i razgovor sa autorima i bar jednim gostom iz Dubrovnika, na primjer, gospodinom Lukom Brailom, novinarem koji je posebno pomno istra\u017eivao taj doga\u0111aj.<\/p>\n Na taj na\u010din, RTCG bi nastavila sa dobrom praksom zapo\u010detom obilje\u017eavanjem godišnjice ratnog zlo\u010dina protiv izbjeglica iz Bosne i Hercegovine, kada je prikazan film Karneval<\/em> autora Alena Drljevi\u0107a i Šekija Radon\u010di\u0107a i napravljen razgovor sa jednim od autora filma.<\/p>\n Film Rat za mir<\/em> je prikazan na nekoliko festivala u inostranstvu, ali i pored ugovora o produkciji sa RTCG nikada nije emitovan na mediju koji vodite. Imaju\u0107i u vidu i vaš li\u010dni anga\u017eman u doprinosu suo\u010davanju sa prošloš\u0107u, vjerujemo da \u0107ete imati razumijevanja da se film ove godine prika\u017ee i omogu\u0107i diskusija o ratnim doga\u0111ajima devedesetih godina prošlog vijeka u kojima je Crna Gora imala u\u010deš\u0107a.<\/p>\n S poštovanjem, <\/p>\n Tea Gorjanc Prelevi\u0107, Akcija za ljudska prava Dodatna informacija:<\/strong><\/p>\n *KOREKOM je Koalicija nevladinih organizacija i pojedinaca koji se zala\u017eu za osnivanje REKOM-a (Regionalne komisije za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica o ratnim zlo\u010dinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava na teritoriji bivše Jugoslavije).<\/p>\n U post-jugoslovenskim društvima ratni zlo\u010dini koje je po\u010dinila druga strana se isti\u010du, \u010desto i preuveli\u010davaju, dok se vlastiti relativiziraju, minimiziraju i pravdaju zlo\u010dinima drugih. Postoji jaka identifikacija i solidarnost sa optu\u017eenima za ratne zlo\u010dine iz vlastite zajednice i olako optu\u017eivanje drugih. \u017drtve su zaboravljene u javnosti, bitne su samo prilikom ceremonija. Sudbina 16.252 nestalih je još uvek nerazjašnjena a brojne grobnice neotkrivene. Ne postoji politi\u010dki interes za utvr\u0111ivanje \u010dinjenica o tome šta se desilo u prošlosti, a izostaje i neophodan pritisak kriti\u010dke javnosti.<\/p>\n Inicijativa REKOM se zala\u017ee za osnivanje me\u0111udr\u017eavne [regionalne] i nezavisne komisije, sa mandatom da ustanovi i javno iznese \u010dinjenice o ratnim zlo\u010dinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava u bivšoj Jugoslaviji, uklju\u010duju\u0107i i sudbinu nestalih.<\/p>\n Istorijat inicijative<\/strong><\/p>\n U cilju upozorenja vlasti i javnosti na obavezu i potrebu suo\u010davanja s prošloš\u0107u, tri nevladine organizacije za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo (FHP), Documenta i Istra\u017eiva\u010dko-dokumentacioni centar (IDC) pokrenule su u maju 2006. debatu o mehanizmima za utvr\u0111ivanje i kazivanje \u010dinjenica o ratnim zlo\u010dinima u nekadašnjoj SFRJ. Tada, na Prvom Regionalnom forumu za tranzicionu pravdu, odr\u017eanom u Sarajevu, u\u010desnici iz post-jugoslovenskih zemalja, aktivisti za ljudska prava, mladi, predstavnici udru\u017eenja \u017ertava, \u017ertve, veterani, novinari, umjetnici, pisci, sudije, tu\u017eioci i eksperti za tranzicionu pravdu ocijenili su da je za djelotvorno suo\u010davanje s naslije\u0111em prošlosti neophodno uva\u017eavanje regionalnog pristupa i konteksta u kojem su zlo\u010dini po\u010dinjeni.<\/p>\n U me\u0111uvremenu, inicijativa o regionalnom pristupu i kontekstu prerasla je u inicijativu za osnivanje Regionalne komisije za utvr\u0111ivanje i kazivanje \u010dinjenica o ratnim zlo\u010dinima i drugim teškim povredama ljudskih prava na teritoriji bivše SFRJ (REKOM). Inicijativa za osnivanje REKOM predstavljena je na Regionalnim konsultacijama sa udru\u017eenjima \u017ertava, 9. maja 2008. u Podgorici. <\/p>\n Peti Forum, u organizaciji Centra za gra\u0111ansko obrazovanje i Akcije za ljudska prava u ime KOREKOM-a, odr\u017ean u maju 2009, u Be\u010di\u0107ima je okupio 316 u\u010desnika u regionu i predstavlja najve\u0107i skup te vrste do sada organizovan.<\/p>\n Cilj REKOM-a je stvaranje ta\u010dnog, zvani\u010dnog i objektivnog zapisa o ratnim zlo\u010dinima i drugim teškim povredama ljudskih prava, priznavanje \u017ertava i njihove patnje, kao i sprje\u010davanje ponavljanja zlo\u010dina.<\/p>\n
Daliborka Uljarevi\u0107, Centar za gra\u0111ansko obrazovanje
Mr Aleksandar Saša Zekovi\u0107, istra\u017eiva\u010d kršenja ljudskih prava
Omer Šarki\u0107, gra\u0111anin
Sonja Radoševi\u0107, novinarka
Milka Tadi\u0107 Mijovi\u0107, Monitor
Sead Sadikovi\u0107, TV Vijesti
Veseljko Koprivica, Monitor
Jakub Durgut, Udru\u017eenje gra\u0111ana Bukovice
Ljupka Kova\u010devi\u0107, ANIMA
Mirjana Kuljak, Univerzitet Crne Gore
Mom\u010dilo Radulovi\u0107, Evropski pokret u Crnoj Gori
Duško Vukovi\u0107, PCNEN
Ana Novakovi\u0107, Centar za razvoj nevladinih organizacija
Stevo Muk, Institut Alternativa
Ljubomirka Mira Asovi\u0107, Liga \u017eena glasa\u010da
Alit Asovi\u0107, Me\u0111unarodni forum Crna Gora
Velija Muri\u0107, Crnogorski komitet pravnika za zaštitu ljudskih prava
Zlatko Vujovi\u0107, Centar za monitoring
Petar Komneni\u0107, Radio Slobodna Evropa
Biljana Jovi\u0107evi\u0107, Radio Slobodna Evropa
Šeki Radon\u010di\u0107, novinar
Ljiljana Rai\u010devi\u0107, Sigurna \u017eenska ku\u0107a<\/p>\n\n\n
\n \n