Istra\u017eiva\u010di sa Univerziteta Anglija Raskin u Kembrid\u017eu predstavili su novo otkri\u0107e \u2013 ukoliko privremeno promenimo na\u010din na koji do\u017eivljavamo sopstveno telo, to mo\u017ee pomo\u0107i da se prisetimo zaboravljenih doga\u0111aja iz detinjstva. Ta\u010dnije, ako sebe na ekranu vidimo u mla\u0111em, de\u010djem obliku, mozak po\u010dinje da reaguje kao da zaista pripadamo tom uzrastu, \u0161to otvara pristup dubljim, davno potisnutim uspomenama.<\/p>\n
U studiji objavljenoj u \u010dasopisu Scientific Reports u\u010destvovalo je pedeset odraslih osoba. Svaki u\u010desnik posmatrao je u\u017eivo video prikaz svog lica koje je digitalno izmenjeno tako da izgleda mla\u0111e. Pokreti glave u\u010desnika i video-prikaz bili su uskla\u0111eni, \u0161to je stvorilo iluziju da je taj de\u010dji lik zapravo njihov. Kontrolna grupa gledala je svoj trenutni odrasli izgled.<\/p>\n
Nakon tog iskustva, svi su u\u010destvovali u intervjuu o autobiografskim se\u0107anjima \u2014 tra\u017eeno je da iznesu uspomene iz ranog detinjstva . Rezultati su pokazali znatno bolju jasno\u0107u i bogatiji opis doga\u0111aja kod onih koji su videli mla\u0111u verziju sebe, u odnosu na kontrolnu grupu koja je posmatrala neizmenjenog, odraslog sebe. To ukazuje da percepcija tela, na\u010din na koji ga vidimo i do\u017eivljavamo, nije samo prate\u0107i faktor, ve\u0107 sastavni deo procesa pam\u0107enja.<\/p>\n
Pam\u0107enje kao \u017eivo iskustvo tela<\/strong><\/p>\n Ovo istra\u017eivanje zasniva se na principima embodied cognition \u2014 ideji da su na\u0161e misli, emocije i se\u0107anja neraskidivo povezani s telom kroz koje ih do\u017eivljavamo. Kada mozak prepozna telo kao \u201emla\u0111e\u201c, on mo\u017ee aktivirati neuronske mre\u017ee i senzorne obrasce karakteristi\u010dne za to doba \u017eivota.<\/p>\n Drugim re\u010dima, vra\u0107anje u sopstveno \u201ede\u010dje telo\u201c ne budi samo vizuelna se\u0107anja, ve\u0107 i emocionalne tonove, mirise, zvuke i telesne ose\u0107aje koji prate uspomene iz ranog detinjstva. To pokazuje da na\u0161e pam\u0107enje nije samo mentalni arhiv, ve\u0107 \u017eiva mre\u017ea senzacija i telesnih tragova.<\/p>\n Budu\u0107nost terapije pam\u0107enja<\/strong><\/p>\n Iako su rezultati obe\u0107avaju\u0107i, istra\u017eiva\u010di upozoravaju da je efekat za sada privremen i da zahteva dodatna ispitivanja. U budu\u0107nosti bi sli\u010dne tehnike, uz pomo\u0107 virtuelne stvarnosti ili personalizovanih digitalnih avatara, mogle da se koriste u psihoterapiji i rehabilitaciji pam\u0107enja.<\/p>\n Zamislivo je, na primer, da osobe koje pate od traumatske amnezije ili ranih stadijuma demencije, kroz kontrolisano \u201euranjanje\u201c u mla\u0111e verzije sebe, uspeju da povrate izgubljene delove li\u010dne istorije \u2014 ne samo kao sliku, ve\u0107 kao iskustvo koje ponovo postaje deo njihovog identiteta.<\/p>\n Glavni autor studije, dr Utkar\u0161 Gupta (doktorand na ARU, sada istra\u017eiva\u010d na Univerzitetu Severne Dakote, istakao je da, iako se se\u0107anja na doga\u0111aje \u010dine subjektivnim mentalnim \u010dinima, mozgu su va\u017eni i telesni signali. Tako vra\u0107anje \u201etelesnih tragova\u201c iz perioda detinjstva mo\u017ee da pomogne u prizivanju starih, duboko skrivenih se\u0107anja.<\/p>\n Profesorka D\u017eejn Aspel, direktorka Laboratorije za istra\u017eivanje tela i svesti na ARU, dodaje da su na\u0161a telesna svest i identitet u detinjstvu bili druga\u010diji i da vra\u0107anje elemenata tog identiteta mo\u017ee da olak\u0161a pristup uspomenama iz ranih faza \u017eivota.<\/p>\n Ovo otkri\u0107e otvara put razvoju budu\u0107ih tehnika i intervencija koje bi mogle da pomognu osobama sa problemima pam\u0107enja. Primera radi, pri vra\u0107anju zaboravljenih trenutaka ili oporavku uspomena kod stanja kao \u0161to su amnezija ili drugi poreme\u0107aji pam\u0107enja. (Izvor: RTS, Science daily)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Istra\u017eiva\u010di sa Univerziteta Anglija Raskin u Kembrid\u017eu predstavili su novo otkri\u0107e \u2013 ukoliko privremeno promenimo na\u010din na koji do\u017eivljavamo sopstveno telo, to mo\u017ee pomo\u0107i da se prisetimo zaboravljenih doga\u0111aja iz detinjstva<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":308726,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-448319","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/448319","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=448319"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/448319\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":448322,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/448319\/revisions\/448322"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/308726"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=448319"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=448319"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=448319"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}