Neki anti\u010dki jezici jednostavno ne mogu da se de\u0161ifruju, kao indusko pismo, rongorongo, linear A. Mo\u017ee li ve\u0161ta\u010dka inteligencija jednog dana da razbije kodove pro\u0161losti?<\/p>\n
Zamislite da vam neko pru\u017ei potpuno nepoznat kod – bez re\u010dnika, bez gramatike, bez prevoda. Upravo pred takvim problemom stoje arheologija i lingvistika kada je re\u010d o vi\u0161e drevnih jezika, odnosno pisama. Ona su i danas zagonetka – uprkos visokoj tehnologiji i ve\u0161ta\u010dkoj inteligenciji i svedo\u010de o visokim civilizacijama \u010dije pismo vidimo, ali ne razumemo.<\/p>\n
Svenja Bonman je lingvistkinja na Univerzitetu u Kelnu i bavi se istorijsko-uporednom lingvistikom. U istra\u017eivanju poku\u0161ava da de\u0161ifruje istorijske jezike i rekonstrui\u0161e njihove strukture.<\/p>\n
“Za mene je izuzetno privla\u010dno kada ispred sebe imam intelektualnu zagonetku koja je toliko zahtevna da nisu uspeli da je re\u0161e ni najpametniji umovi. Putem takvih pisanih tragova dobija se pristup kulturi koja je odavno nestala”, ka\u017ee ona.<\/p>\n
To je, ka\u017ee Bonman, kao neka vrsta vremeplova pomo\u0107u kog se mo\u017ee barem pasivno komunicirati sa stranom kulturom.<\/p>\n
Prekratko, premalo, previ\u0161e strano: prepreke u de\u0161ifrovanju<\/strong><\/p>\n Bonman trenutno istra\u017euje epi-olme\u010dko pismo, koje se nekada koristilo na ju\u017enoj obali Meksi\u010dkog zaliva. Pojedina\u010dni natpisi i simboli pisma drevnih Olmeka ukazuju na rani sistem pisanja, ali toga ima toliko malo, a kontekst je toliko neizvestan, da je de\u0161ifrovanje izuzetno te\u0161ko.<\/p>\n Sli\u010dno zagonetno je i indusko pismo kulture Harapa na podru\u010dju dana\u0161njeg Pakistana i severozapadne Indije. Ono se pojavljuje na stotinama pe\u010data i kerami\u010dkih fragmenata, ali gotovo uvek u izuzetno kratkim nizovima. Da li se iza toga krije potpuno razvijen jezik ili pre simboli\u010dki sistem, i dalje je predmet rasprava.<\/p>\n Zagonetan ostaje i etru\u0161\u010danski jezik, kojim se u antici govorilo u srednjoj Italiji. Iako se pismo mo\u017ee \u010ditati jer je izvedeno iz gr\u010dkog alfabeta, sam jezik gotovo da nema prepoznatljive srodnike. Zbog toga je te\u0161ko razumeti \u0161ta zapravo pi\u0161e na natpisima.<\/p>\n Veoma apstraktno je i rongorongo sa Uskr\u0161njeg ostrva, koje podse\u0107a na slikovno pismo sa pticama, ljudima i ornamentalnim oblicima, a sa\u010duvano je samo na nekoliko, delimi\u010dno o\u0161te\u0107enih drvenih tabli.<\/p>\n Sa podru\u010dja dana\u0161njeg Irana poti\u010de proto-elamsko pismo, najranija poznata tradicija pisanja i administracije u oblasti kasnijeg Elama. Znakovi su dobro katalogizovani, ali su table \u010desto fragmentarne, sadr\u017eaj deluje kao administrativne bele\u0161ke, a jezik iza njih ne pripada nijednoj poznatoj jezi\u010dkoj porodici.<\/p>\n Poznatija nam je minojska kultura na Kritu: od njena tri pisma samo je linear B de\u0161ifrovan, jer predstavlja ranu formu gr\u010dkog jezika. Kritski hijeroglifi i linear A, me\u0111utim, do danas ostaju zagonetka.<\/p>\n Sa Krita poti\u010de i \u010duveni Festoski disk iz drugog milenijuma pre nove ere – jedinstven glineni predmet sa spiralno raspore\u0111enim pe\u010datnim simbolima. Spektakularan, ali upravo zato \u0161to je usamljen primerak, gotovo nemogu\u0107 za sistematsko de\u0161ifrovanje.<\/p>\n Kada pisma postanu nere\u0161ive zagonetke<\/strong><\/p>\n Sva ova pisma imaju jedan osnovni problem: nedostaju “klju\u010devi”, takozvani “Rozeta kamenovi”, odnosno dvojezi\u010dni natpisi u kojima je isti tekst zapisan i na poznatom jeziku i na zagonetnom pismu. Bez takvih klju\u010deva, povezivanje znakova sa glasovima, slogovima ili re\u010dima ostaje izuzetno te\u0161ko.<\/p>\n Ali ne i nemogu\u0107e, ka\u017ee Bonman, podse\u0107aju\u0107i na de\u0161ifrovanje lineara B.<\/p>\n “Nisu nu\u017eno potrebni dvojezi\u010dni tekstovi, ali je neophodna neka vrsta kontinuiteta sa istorijskim vremenima. Na primer, to mogu biti imena mesta, vladara ili bogova. Tada je to sasvim izvodljivo.”<\/p>\n Problem nastaje kada postoji samo mali broj veoma kratkih tekstova, jer se obrasci tada te\u0161ko uo\u010davaju, a hipoteze te\u0161ko proveravaju. Ili kada su nalazi\u0161ta uni\u0161tena ili lo\u0161e dokumentovana.<\/p>\n “Uvek radimo samo sa fragmentima ili krhotinama pro\u0161losti. U Evropi, na sre\u0107u, postoji relativno mnogo izvora, dok se u regionima poput Srednje Amerike mora raditi sa onim \u0161to su konkvistadori ostavili iza sebe”, isti\u010de kelnska lingvistkinja.<\/p>\n Za de\u0161ifrovanje je, pored toga, presudno i da li se jezik mo\u017ee svrstati u neku poznatu jezi\u010dku porodicu. Bez tog okvira nedostaju glasovni sistemi, strukture re\u010di i tipi\u010dni gramati\u010dki obrasci na kojima bi se hipoteze mogle testirati.<\/p>\n Ve\u0161ta\u010dka inteligencija – samo delimi\u010dno od pomo\u0107i<\/strong><\/p>\n Ve\u0161ta\u010dka inteligencija se \u010desto pominje kao mogu\u0107i “razbija\u010d kodova”. Ona mo\u017ee da ispituje nizove znakova, prepoznaje obrasce, razlikuje varijante, dopunjuje o\u0161te\u0107ena mesta i ra\u010duna u\u010destalost.<\/p>\n Me\u0111utim, ka\u017ee Bonman, kod veoma malih koli\u010dina teksta brzo dolazi do svojih granica. Ve\u0161ta\u010dkoj inteligenciji su za analizu potrebne velike koli\u010dine podataka, a kod neodgonetnutih pisama obi\u010dno postoji samo mali broj natpisa.<\/p>\n “Prema mom mi\u0161ljenju, relativno je malo verovatno da \u0107e u skorije vreme biti razvijeni programi koji mogu da rade sa tako malo podataka.”<\/p>\n Osim toga, obja\u0161njava Bonman, ve\u0161ta\u010dka inteligencija pre svega ponovo kombinuje ve\u0107 poznate informacije, umesto da zaista “smisli” ne\u0161to novo.<\/p>\n “Ve\u0161ta\u010dka inteligencija jednostavno varira odre\u0111ene fraze i re\u010di i time stvara privid inteligencije. Ali u su\u0161tini je re\u010d samo o simulaciji inteligencije. Program zapravo ne razmi\u0161lja.”<\/p>\n Tako ponekad nastaju tuma\u010denja koja deluju elegantno, ali su nau\u010dno slabo utemeljena. Postoji i opasnost da sistemi odra\u017eavaju nesvesna o\u010dekivanja istra\u017eiva\u010da – na primer, kada “otkrivaju” srodstva sa jezi\u010dkim porodicama koje su bile posebno \u010desto zastupljene u materijalu za obuku, upozorava Bonman.<\/p>\n Mo\u017eda ve\u010dne zagonetke<\/strong><\/p>\n Mo\u017eda upravo u tome le\u017ei posebna privla\u010dnost ovih jezika: pokazuju da \u010dak i u dobu naizgled sveznaju\u0107ih ma\u0161ina neki glasovi pro\u0161losti ostaju nemi – barem za sada.<\/p>\n “Mi ljudi, koliko znamo, jedina smo vrsta na planeti koja ima svesti o istoriji. Razmi\u0161ljamo o tome odakle dolazimo i kuda idemo”, ka\u017ee Bonman.<\/p>\n Razmi\u0161ljanje o pro\u0161lim dru\u0161tvima, o tome kako su funkcionisala i za\u0161to su nestala, za ovu lingvistkinju predstavlja samu sr\u017e ljudskog postojanja. Utoliko je de\u0161ifrovanje ovih jezika, zaklju\u010duje Bonman, izuzetno relevantna i savremena tema.(Izvor: DW)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Neki anti\u010dki jezici jednostavno ne mogu da se de\u0161ifruju, kao indusko pismo, rongorongo, linear A. Mo\u017ee li ve\u0161ta\u010dka inteligencija jednog dana da razbije kodove pro\u0161losti?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":447943,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-447940","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/447940","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=447940"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/447940\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":447944,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/447940\/revisions\/447944"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/447943"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=447940"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=447940"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=447940"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}