{"id":447753,"date":"2025-12-29T07:25:57","date_gmt":"2025-12-29T06:25:57","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=447753"},"modified":"2025-12-29T07:25:57","modified_gmt":"2025-12-29T06:25:57","slug":"ko-cuti-o-kapitalizmu-neka-cuti-i-o-korupciji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/12\/29\/ko-cuti-o-kapitalizmu-neka-cuti-i-o-korupciji\/","title":{"rendered":"Ko \u0107uti o kapitalizmu, neka \u0107uti i o korupciji"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Stefan Aleksi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Meseci protesta u Srbiji ulaze u svoju \u010dudniju fazu: mnogo je pitanja bilo potegnuto a relativno malo razre\u0161eno. Pa eto i nacije na astalu: nakon gigantskog protesta u junu iznova se reaktuelizovalo pitanje uloge srpskog nacionalizma u formatiranju svake politi\u010dke platforme te na kraju da li neki \u0161ovinizam skriven sedi negde u centru vi\u0161emese\u010dne dru\u0161tvene pobune, a poslednjih se dana po svom paranoi\u010dnom stavu izdvaja i, recimo, Stevan Filipovi\u0107. Ali \u010dini se da je u pitanju poprili\u010dno izakana i odve\u0107 paranoi\u010dna kritika studentskog pokreta. Zapravo, ukoliko govorimo o devedesetima \u2013 vi\u0161e ih vra\u0107a Filipovi\u0107 no studentski pokret, iako prvi za to optu\u017euje potonje. Stoga da podsetimo: mitolo\u0161ki karakter devedesetih, Milo\u0161evi\u0107a i njegovog re\u017eima jedno je od klju\u010dnih identitetskih sidri\u0161ta za manje-vi\u0161e sve identitetske pakete koji se u Srbiji trenutno nalaze u opticaju. Centralno pitanje, pak, i dalje ostaje ono sa \u010dime je sve i zapo\u010deto: ko je kriv i odgovoran za pad nadstre\u0161nice koja je ubila 16 nevinih ljudi? Oko ovog pitanja, o\u010digledno, ne\u0107e biti mnogo diskusije, pa notiramo da pitanje odgovornosti za pad nadstre\u0161nice ostaje ne jedino ali svakako prvo i poslednje.<\/p>\n

Jer zaista je ta nadstre\u0161nica u padu koja gnje\u010di tela nevinih prolaznika so\u010divo kroz koje se vide i prelamaju svi oni sistemski i strukturni problemi jednog tranzicionog dru\u0161tva i svih ovih na\u0161ih bednih poslednjih tridesetak godina. No, kao i mnoga so\u010diva, ono ima i mogu\u0107nost fokusiranja. Jer \u010dak i letimi\u010dni pogled na prate\u0107i materijal protesta, razloge zbog kojih se ljudi tamo i ovamo bune i protestuju protiv svih nivoa vlasti otkriva da \u2013 apstrahujemo li \u2013 jedno pitanje \u2013 iliti \u201cfokus\u201d \u2013 ostaje \u010dak i centralnije. U pitanju je ona re\u010d koja se na istoku Evrope pi\u0161e velikim po\u010detnim slovom: Korupcija. Korupcija je \u2013 tako se, naime, \u010desto predstavlja \u2013 \u201cklju\u010dni\u201d, ponekad i jedini dru\u0161tveni problem, po pretpostavljenoj malignosti obi\u010dno kotira visoko, gotovo da nema dru\u0161tvenog problema da mu pretpostavljeno izvori\u0161te nije neka korupcija \u2013 a u zavisnosti od ideolo\u0161kih predznaka onoga koji govori, ona je ili endemska i imanentna pojava ovog dela Evrope ili \u201costatak socijalizma\u201d sa kojim valja \u0161to pre raskrstiti; ali je svakako \u201cuvek tu\u201d i postoji generalni dru\u0161tveni konsenzus da je ona kriva (a za \u0161ta, tek ostaje da se vidi).<\/p>\n

U tom smislu, korupcija je re\u010d specifi\u010dne te\u017eine, i sasvim je lako \u2013 s obzirom da postoji \u0161iroki dru\u0161tveno-politi\u010dki konsenzus oko toga da je ona centralni dru\u0161tveno politi\u010dki problem \u2013 naka\u010diti joj odgovornost za manje vi\u0161e sve; uostalom lako\u0107a i predvidivost navigacije kroz gotovo svaki slu\u010daj u kojem se potegne \u201ckorupcija\u201d nesumnjivo govori i o op\u0161teprihva\u0107enosti i ustaljenosti ovog \u201cdiskursa korupcije\u201d, pa nije ni za\u010duditi da se ona javlja kao centralna tema komentarijata; kao tema pozicije; i opozicije; i prakti\u010dno sva\u010dega \u0161to pretenduje na neki politi\u010dki anga\u017eman. Ukratko, re\u010denica \u201cit's the corruption, stupid\u201d gotovo vam po automatizmu garantuje postajanje op\u0161teprihva\u0107enim dru\u0161tvenim \u010diniocem (\u010desto garantuje i solidnu minuta\u017eu u medijima), bilo u prijateljskom razgovoru, bilo u javnom prostoru \u2013 pa se tako korupcija naj\u010de\u0161\u0107e nalazi kao jedan od centralnih motiva politi\u010dkog delovanja a mobilizacijski joj je potencijal pozama\u0161an.<\/p>\n

\n

Misterija Laure Kove\u0161i<\/h3>\n<\/blockquote>\n

U tom smislu se u Srbiji povremeno kao savr\u0161ena figura izdvaja nekakva rumunska tu\u017eiteljka\u00a0Laura Kove\u0161i za koju se u Srbiji povremeno \u2013 ne la\u017eemo, zaista je tako, pre par godina se serija protesta zbog maltretiranja dve uposlenice tu\u017eila\u0161tva zvao \u201cne damo na\u0161e Laure\u201d \u2013 govori i veruje da \u0107e uspeti da skuca (i) neku optu\u017enicu protiv samog vrha srpske vlasti uz pomo\u0107 koje \u0107e vrh zavr\u0161iti iza re\u0161etaka. Da razvejemo mi te iluzije odmah: ne\u0107e.<\/p>\n

Em je ta tu\u017eiteljka bila rumunska a ne srpska, em sada nije ni rumunska funkcionerka nego evropska, em ni u samoj Rumuniji njen rad nije ostao bez mo\u017eda \u010dak i korupciona\u0161kih skandala. Naime, otpu\u0161tena je sa mesta \u0161efa antikorupcijske agencije po osnovama optu\u017ebi o autoritarnosti, me\u0161anju u rad tu\u017eitelja, \u010dak i prioritizaciji istra\u017eenih slu\u010dajeva prema njihovoj medijskoj profilaciji (dakle \u2013 popularnosti \u201cu narodu\u201d) \u2013 a izgleda mi da je upravo usled toga i uspe\u0161nog menad\u017ementa sopstvenim imid\u017eom i dobila novi posao u Evropskoj uniji. Drugim re\u010dima, njen je socijalni kapital u velikoj meri marketin\u0161ka strategija i posledica jedne medijske samoreprezentacije u najmanju ruku \u2013 zahvaljuju\u0107i \u010demu, mo\u017eda, na kraju dobija i visoku funkciju u EU, verovatno jednoj od najkorumpiranijoj politi\u010dkih formacija u istoriji, sada \u017eednoj nekakvog corruptionwashinga. Em, na kraju, ba\u0161 takvoj Evropskoj uniji sada\u0161nje stanje dubinske korupcije u Srbiji i na istoku Evrope vrlo verovatno sasvim odgovara s obzirom da upravo nekakvim takvim metodama mo\u017ee u krilo da joj padne, na primer, najizda\u0161nije nalazi\u0161te litijuma u Evropi. Dakle, deder da u Lauru Kove\u0161i (i posebno Evropsku uniju) ne gledamo previ\u0161e orno.<\/p>\n

\n

Misterija tr\u017ei\u0161ta<\/h3>\n<\/blockquote>\n

No, u tranzicionoj mitologiji se izdvojila jo\u0161 jedna popularna narativna matrica \u2013 da \u201c\u010disto\u201d tr\u017ei\u0161te spa\u0161ava dru\u0161tva od korupcije. Prema ovoj mitologiji \u2013 naj\u010de\u0161\u0107e diseminiranoj, sasvim zgodno, privatizovanim i\/ili \u017eestoko regulisanim medijima \u2013 \u201c\u010disti\u201d tr\u017ei\u0161ni odnosi, nu\u017eno su pravedni jer podrazumevaju jednako statusne u\u010desnike (kupce i prodavce. Aksiom klasi\u010dne i neoklasi\u010dne je da je \u201ccena neke robe \u201cprava\u201d samo ukoliko su i kupac i prodavac slobodni da u odnos stupe ili da u njega ne stupe) te su takvi \u010disti tr\u017ei\u0161ni odnosi ne\u0161to poput vakcinacije koja korupciju zapre\u010dava.<\/p>\n

U ovoj ideolo\u0161koj geografiji tr\u017ei\u0161ni i korupcioni odnosi nu\u017eno su nekompatibilni i isklju\u010divi te obrnuto proporcionalni: \u0161to je vi\u0161e \u201ctr\u017ei\u0161ta\u201d to je manje \u201ckorupcije.\u201d Pa se tu s vremena na vreme skicira \u010dak i nekakva progresivnost bur\u017eoazije, kojoj je, naime, strate\u0161ki i egzistencijalni interes da korupcija bude \u0161to manja te sa tim uvezana i takozvana \u201cpravna dr\u017eava.\u201d<\/p>\n

Ali prosta banalnost ove stalno-iznova-ponavljane teorije trebalo bi da ukazuje na njenu potpunu neutemeljenost,[1] a \u010dak \u0107e i letimi\u010dna i ne previ\u0161e mentalno zahtevna analiza ovih ne\u0161to kompleksnijih oblika korupcije pokazati njenu funkciju u datom istorijskom kontekstu. Pa onda da razvejemo i ovu mitologiju: za privredu \u201ckorupcija\u201d je tro\u0161ak kao i svaki drugi i jedini je stvarni problem kada usled korupcije neki od konkurentskih tr\u017ei\u0161nih igra\u010da stekne prednost (\u0161to naravno nije retkost, zapravo je pravilo, ali zbog pritiska profitabilnosti \u2013 svi su manje-vi\u0161e na taj korak spremni pre ili kasnije). Drugim re\u010dima, granica interesa kapitala u borbi protiv korupcije se sasvim precizno mo\u017ee odrediti \u2013 i u pitanju je horizont sopstvenog interesa. Na kraju krajeva, zaka\u010dimo i potencijal bur\u017eoaske borbe za \u201cjednakost\u201d: strukturna eksploatacija netr\u017ei\u0161ne \u201ctihe prisile\u201d egzistencijalne nesigurnosti \u2013 same po sebi jedne \u201cnejednakosti\u201d \u2013 i strukturno nejednakog odnosa poslodavca i radnika je i sine qua non svake kapitalisti\u010dke privrede, pa mo\u017eda ni ovde ne bi valjalo tra\u017eiti spas.<\/p>\n

Naravno, tu ne bi valjalo zaboraviti nezamenjiv posao koji korupcija i njena produ\u017eena ruka \u201clo\u0161e upravljanje\u201d \u010dine upravo u trenucima kada se ona privatizuje, odnosno, u centralnom dru\u0161tvenom procesu tranzicionih dru\u0161tava: privatizaciji. U pitanju je idealan oblik pojeftinjenja robe koji u isto vreme i finansijski olak\u0161ava proces i ideolo\u0161ki ga legitimi\u0161e. Dakle, ono \u0161to zapo\u010dinje suluda liberalizacija do svog kraja naj\u010de\u0161\u0107e provode upravo korupcijske prakse. Pa dajmo i primer. U Srbiji se od skoro ra\u010duni za struju ne mogu upla\u0107ivati Elektroprivredi Srbije ve\u0107 na ra\u010dun u izvesnoj Alta banci koja je osnovana koliko krajem pro\u0161le godine i \u010diji je ra\u010dun u Austriji, dr\u0161te ga\u0107e, u blokadi a \u010diji je vlasnik, dodajmo i tu, mo\u017eda klju\u010dnu informaciju, \u201cblizak vladaju\u0107oj stranci\u201d. Naravno, on i ova potpuna komedija od banke \u0107e zgrnuti milione, EPS \u0107e biti u gubitku ali ne\u0161to je tu zanimljivije. Van svake sumnje ova katastrofa u najavi zapravo je uvod u privatizaciju Elektroprivrede pa tako o\u010dekujemo i standardne komentare liberala svih kalibara (komentare koje, jelte, slu\u0161amo jo\u0161 od Margaret Ta\u010der): dr\u017eava jednostavno lo\u0161e upravlja, pa je najbolje i najefikasnije to jednostavno prodati.<\/p>\n

Pa na kraju notirajmo da je sva ta poslovi\u010dna tranziciona isto\u010dnoevropska traljavost u stvari apsolutno precizna, destruktivnost laserski navo\u0111ena, a nekompetentnost savr\u0161eno efikasna te da svoje krajnje rezultate daju u jednom specifi\u010dnom trenutku u primitivnoj akumulaciji. Jer neposredno pre kupovine preduze\u0107a valja oslabiti, destruisati, urnisati a radnike i simboli\u010dki poniziti ne bi li se prodaja privatnom vlasniku ispostavila kao jedino re\u0161enje a ona postala i osetno jeftinija. U tom smislu, korupcioni horor tipi\u010dan za za\u010detne godine tranzicije zapravo je u potpunosti u funkciji transformacije socijalisti\u010dke privrede u kapitalisti\u010dku; alternativno i \u201cdr\u017eave blagostanja\u201d u onu \u201cneoliberalnu\u201d.<\/p>\n

Na kraju krajeva, odve\u0107 lako promakne da je sam izaziva\u010d pokreta\/protesta u Srbiji ne samo korupcija no i privatizacija i deregulacija kao nu\u017eni pratilac, u okviru kojih se tek mo\u017ee razviti neka korupcija. No u pitanju je izmena mesta te se korupcija naj\u010de\u0161\u0107e smatra uzro\u010dnikom a ne posledicom ove dve prakse: privatizacija je lo\u0161a zbog korupcije a deregulacija se politi\u010dki gura da bi nekakva korupcija mogla da se desi. A zapravo je korupcija \u2013 mo\u017eda i jedini dostupan \u2013 mehanizam kojim se privatizacija odvija.<\/p>\n

\n

Socijalna mobilnost<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Ali identifikujemo li je iz rakursa obi\u010dnog \u010doveka, korupcija dobija i onaj ne\u0161to profaniji oblik: svakodnevno navigiranje kroz visoko arbitrarizovane odnose mo\u0107i (ispred \u0161altera ili ispred saobra\u0107ajnog policajca) ili ruinirane institucije poput zdravstva, te na kraju i kao omra\u017eeno sumanuto karijerno napredovanje uz pomo\u0107 partijske knji\u017eice uprkos elementarnoj nekompetentnosti kadra i potpuno onkraj bilo kakvog merituma.<\/p>\n

Na kraju ove pri\u010de iz registra politi\u010dkog folklora je uvek i o\u010dekivani rezultat: neko se sumanuto obogati bez previ\u0161e zasluga. Opet, upravo ova imaginacija korupcije nekada zna i da bude mobilizacijski potentnija iako je svakako daleko manje kancerogena od kompletne prodaje proizvodnih kapaciteta dru\u0161tva.<\/p>\n

Me\u0111utim, upravo ova korupcija igra i jednu klju\u010dnu, neizbe\u017enu i socijalnu ulogu: omogu\u0107ava socijalnu mobilnost (a posredno i to neispunjeno \/i neispunjivo\/ obe\u0107anje tranzicije). Jer pustite li tr\u017ei\u0161ta da reguli\u0161u sve, pa i socijalnu mobilnost, ona \u0107e socijalnu mobilnost potpuno zapre\u010diti \u2013 inherentna karakteristika tr\u017ei\u0161nih odnosa je da reprodukuje klasne odnose ne bi li proizvodni odnosi i oblici dominacije bili mogu\u0107i. Ali ukinite socijalnu mobilnost i ona \u0107e u\u0107i kroz prvi otvoren prozor. A eto, partijska knji\u017eica koja otvara svaka vrata \u2013 a posebno vrata zaposlenja u nekakvom lagodnom javnom preduze\u0107u kao najfrekventniji trop \u2013 je taj najbli\u017ei prozor. Re\u010dima tr\u017ei\u0161ta, ukinite konkurenciju, i cena monopolisti\u010dke pozicije industrije koja pru\u017ea usluge socijalne mobilnosti (\u010dlanstva u partiji, solidan socijalni kapital, dobar pedigre\u2026) \u0107e porasti.<\/p>\n

Jo\u0161 jednom jezikom tr\u017ei\u0161ta, kada je bilo koji oblik socijalne dinamike sem onih tr\u017ei\u0161nih ukinut, u tom slu\u010daju su paralegalni oblici socijalne pokretljivosti postali monopolisti na tr\u017ei\u0161tu te je cena robe \u2013 sasvim tr\u017ei\u0161no \u2013 sko\u010dila samom \u010dinjenicom da su jedini oblik socijalne pokretljivosti \u2013 jer tr\u017ei\u0161te ima tendenciju ka petrifikaciji socijalnih i klasnih odnosa.<\/p>\n

\n

Korupcija i privatizacija<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Na kraju, \u201ckorupcija\u201d, tako \u2013 ne samo da je nusproizvod procesa rekonstrukcije kapitalisti\u010dkih odnosa no je u izvesnom smislu i njen integralni deo te na kraju i omogu\u0107ava i normalizuje formiranje klasnih odnosa. U tom smislu, neuspe\u0161ne i nefunkcionalne institucije (failed institutions) \u2013 kako se \u010desto u literaturi nazivaju \u2013 su u izvesnom smislu, veoma funkcionalne i uspe\u0161ne. Uspe\u0161ne u smislu da samo takve u nekim istorijskim kontekstima omogu\u0107avaju ekonomske procese koji bi u suprotnom bili znatno te\u017eiji. U na\u0161em kontekstu \u2013 korumpirane institucije i to upravo pomo\u0107u \u010dinjenice da su \u201ckorumpirane\u201d \u2013 temeljno omogu\u0107avaju primitivnu akumulaciju. Uostalom, kad od institucije koja funkcioni\u0161e unutar kapitalisti\u010dkog na\u010dina proizvodnje zahtevate da \u201cradi svoj posao\u201d, nije sigurno da li je to dobro ili ne.<\/p>\n

Stoga je, uzeto sveukupno, korupcija politi\u010dka slepa ulica. Nalazi se u fokusu tranzicionih dru\u0161tava, ali zapravo igra ulogu pancirnog prsluka za daleko centralnije i problemati\u010dnije dru\u0161tvene procese \u2013 cirkulaciju kapitala, nekad u obliku primitivne akumulacije, nekad u obliku klasne reprodukcije. Drugim re\u010dima, obra\u0107amo se dr\u017eavi i politici namesto da se obra\u0107amo klasnim odnosima.<\/p>\n

U tom smislu, korupcija je jedna ogromna i sistemati\u010dna dimna zavesa sa zadatkom da politi\u010dki fokus centrira na relativno bezna\u010dajan fenomen. Pored svega toga dodajmo i to da je korupcija, zapravo, sasvim dobar izgovor: kad je kriva korupcija, sve ostalo (a to bi u ovom slu\u010daju bilo \u201cpoliti\u010dko ekonomski sistem\u201d) je ok.<\/p>\n

A to svakako nije slu\u010dajno: pravne institucije dobrano su inkorporirane u temeljne politi\u010dko ekonomske procese \u2013 samom \u010dinjenicom da je privatizacija zapravo kompleksni i integrisani sistem legitimizacije i legalizacije privatizacionog plja\u010dkanja i formiranja hijerarhijskih odnosa neophodnih za funkcionisanje privatizovane privrede i cirkulacija kapitala. Pa je od njih i te\u0161ko o\u010dekivati (\u010dast izuzecima) temeljnu kritiku politi\u010dko-ekonomskog sistema. Ali je zato lako o\u010dekivati ve\u0161to krmarenje kroz koje precizno ma\u0161i neuralgi\u010dne ta\u010dke a targetuje one maginalne ali mobilizacijski potentne.<\/p>\n

Drugim re\u010dima: za korpuciju se mo\u017ee re\u0107i isto ono \u0161to se da re\u0107i i za siroma\u0161tvo. Kada ju pogleda apologeta kapitalisti\u010dkih odnosa, pomisli\u0107e da sistem ne radi, ali kada ju pogleda marksista, on \u0107e pomisliti da sistem radi ba\u0161 kako treba.<\/p>\n

Tako da: ko ne \u017eeli da pri\u010da o kapitalizmu, valjalo bi da \u0107uti i o korupciji.<\/p>\n

[1] Kao \u0161to ukazuje i empiristi\u010dki uvid da \u0161to nam je vi\u0161e tr\u017ei\u0161nih odnosa poslednjih decenija, to je korupcije em vi\u0161e, em je ona kancerogenija.<\/p><\/blockquote>\n

nomad.ba<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na kraju, \u201ckorupcija\u201d, tako \u2013 ne samo da je nusproizvod procesa rekonstrukcije kapitalisti\u010dkih odnosa no je u izvesnom smislu i njen integralni deo te na kraju i omogu\u0107ava i normalizuje formiranje klasnih odnosa<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":399116,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-447753","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/447753","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=447753"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/447753\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":447756,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/447753\/revisions\/447756"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/399116"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=447753"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=447753"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=447753"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}