{"id":447657,"date":"2025-12-28T07:30:21","date_gmt":"2025-12-28T06:30:21","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=447657"},"modified":"2025-12-28T07:30:21","modified_gmt":"2025-12-28T06:30:21","slug":"film-koga-sam-se-plasila","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/12\/28\/film-koga-sam-se-plasila\/","title":{"rendered":"Film koga sam se pla\u0161ila"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Masha Gessen<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Pla\u0161ila sam se da gledam film \u201eGlas Hind Rad\u017eab\u201c. Znala sam da je zasnovan na snimcima petogodi\u0161nje devoj\u010dice u Gazi koja je, zarobljena u automobilu sa telima \u010dlanova svoje porodice, razgovarala sa radnicima spasila\u010dke slu\u017ebe. Znala sam da je i ta devoj\u010dica, Hind Rad\u017eab, na kraju ubijena. I znala sam da je film re\u017eirala Kauter Ben Hanija, rediteljka iz Tunisa koja je smislila tako dobru kombinaciju dokumentarnog i igranog filma da ne mo\u017eemo da odvratimo pogled sa filmskog platna.<\/p>\n

Film nije napet utoliko \u0161to nema neizvesnosti, unapred znamo kako se pri\u010da zavr\u0161ava. Pored toga, sablasno je ljubazan prema gledaocu, koji ni u jednom trenutku ne mora da vidi devoj\u010dicu zaglavljenu u autu, devoj\u010dicu prestravljenu od mogu\u0107nosti da i ona bude ubijena, devoj\u010dicu koja umire. Vidimo samo ljude iz spasila\u010dkog centra u njihovoj kancelariji u Ramali (film je snimljen na setu u Tunisu), kompjutere, staklene pregrade, \u0161irok ali jalov pogled u nebo. Njihov zadatak je da koordiniraju: da dobiju dozvolu da kola hitne pomo\u0107i u Gazi odu po devoj\u010dicu. Za ambulantna kola to je osam minuta vo\u017enje, ali ona ne smeju da krenu dok im se ne odobre i zadatak i precizan put kojim \u0107e se kretati, a nikad ne znamo ta\u010dno ko to odobrava. Na kraju \u0107e ambulantna kola, kao \u0161to sam znala kad sam ulazila u salu, biti pogo\u0111ena granatama izraelskih snaga i svi \u0107e umreti.<\/p>\n

Dok sam se opirala gledanju filma, nisam znala da te smrti nisu njegova glavna tema. Glavna tema filma je moralna povreda naneta ljudima upletenim u te smrti, ljudima koji su poku\u0161avali da ih spre\u010de. Da sam to znala, jo\u0161 bih se vi\u0161e pla\u0161ila da vidim \u201eGlas Hind Rad\u017eab\u201c jer je to jo\u0161 bli\u017ee mom \u017eivotu i strahovima.<\/p>\n

Najva\u017enija re\u010d u ovom filmu je \u201ekoordinacija\u201c. Ta re\u010d se \u0161apu\u0107e i vi\u010de, izgovara s o\u010dajni\u010dkom bespomo\u0107no\u0161\u0107u, uzvikuje sa prezirom i priziva kao \u010darobna formula.<\/p>\n

Koordinacija je proces kojim spasioci obezbe\u0111uju siguran put ambulantnim kolima. U jednom trenutku koordinator po imenu Mahdi, jedan od \u010detiri glavna lika u filmu, obja\u0161njava taj proces: on zove Crveni krst u Jerusalimu, Crveni krst zove jedinicu izraelskog ministarstva odbrane, zvanu Kogat, vojska na terenu usagla\u0161ava rutu i prenosi je Crvenom krstu, a ovaj je prenosi Mahdiju koji ka\u017ee: \u201eKad dobijemo rutu, to jo\u0161 ne zna\u010di da imamo zeleno svetlo. Zeleno svetlo za upu\u0107ivanje ambulantnih kola je drugi niz koraka. Moram doslovno da pratim proceduru jer oni ina\u010de mogu da ga\u0111aju na\u0161a ambulantna kola i da tvrde da smo sami krivi za to.\u201c<\/p>\n

Dug je to proces i kao i svaki birokratski proces sastoji se uglavnom od \u010dekanja. Omar, spasilac koji je direktno razgovarao sa Hind, ka\u017ee da je \u010dekanje nepodno\u0161ljivo. On \u017eeli da zaobi\u0111e koordinaciju i odmah uputi ambulantna kola. Ali Mahdi ne mo\u017ee da dovede u opasnost \u017eivote spasilaca na terenu.<\/p>\n

Re\u010d \u201ekoordinacija\u201c me je pogodila zato \u0161to je ta re\u010d, na nema\u010dkom Gleichschaltung, imala posebno zna\u010denje 30-ih godina 20. veka u Nema\u010dkoj. Ona je ozna\u010davala proces usagla\u0161avanja ljudi i institucija: prihvatanje nacisti\u010dke politike na univerzitetima, zaklinjanje preduzetnika i profesora na vernost Hitleru i no\u0161enje nacisti\u010dkih simbola. Neki ljudi su se \u201ekoordinirali\u201c zato \u0161to su verovali u nacisti\u010dki projekat, drugi zato \u0161to su se nadali napredovanju u karijeri ili profitu za svoj biznis, a tre\u0107i zato \u0161to su ose\u0107ali da nemaju izbora.<\/p>\n

(Rediteljka Ben Hanija napisala mi je u mejlu da toga nije bila svesna. \u201eU filmu je re\u010d koordinacija direktan prevod arapske re\u010di tanseeq. Svaka sli\u010dnost s drugim upotrebama te re\u010di je slu\u010dajna i nije bila deo mojih namera i referenci dok sam radila na ovom filmu.\u201c)<\/p>\n

Ljudi u filmu moraju da koordiniraju, nemaju izbora, ali svako od njih ima druk\u010diji odnos prema koordinaciji. Mahdi smatra da je postupanje po pravilima njegova du\u017enost jer \u0107e na taj na\u010din sa\u010duvati najve\u0107i mogu\u0107i broj ljudi u \u017eivotu. Omar vidi sebe i svoje kolege kao sau\u010desnike u izazivanju straha, ranjavanja i na kraju smrti devoj\u010dice Hind Rad\u017eab. Mahdi pokazuje fotografije ubijenih spasilaca u Gazi: on se bori da za\u0161titi one koji su ostali. Omar vi\u010de na njega: \u201eKako mo\u017ee\u0161 da koordinira\u0161 sa vojskom koja je ubila i njih i sve one ljude?\u201c pita on. Na kraju se Mahdi i Omar sva\u0111aju. Omar psuje zeleno svetlo i koordinaciju i vi\u010de: \u201eOkupirani smo zbog ljudi kao \u0161to si ti.\u201c<\/p>\n