{"id":447536,"date":"2025-12-26T11:59:12","date_gmt":"2025-12-26T10:59:12","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=447536"},"modified":"2025-12-26T11:59:12","modified_gmt":"2025-12-26T10:59:12","slug":"najvazniji-dogadjaji-u-svijetu-u-2025-godini","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/12\/26\/najvazniji-dogadjaji-u-svijetu-u-2025-godini\/","title":{"rendered":"Najva\u017eniji doga\u0111aji u svijetu u 2025. godini"},"content":{"rendered":"

Autor: Agencija Beta<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

DOMINACIJA TRAMPA U SVETSKOJ POLITICI<\/strong> – Povratak Donalda Trampa u Bijelu ku\u0107u u znatnoj mjri je preoblikovao svetsku politiku u 2025, a promena se itekako osetila i unutar SAD. Tramp je potresao i svetsku ekonomiju pove\u0107anjem carina na uvoz robe iz gotovo svih zemalja. O Trampovoj dominaciji u me\u0111unarodnim odnosima svedo\u010di i odluka briselskog Politika da ga proglasi za najuticajniju li\u010dnost u Evropi, iako je lista “rezervisana” za Evropljane. Tramp je ponovo izazvao trzavice u odnosima sa zemljama EU, nastupaju\u0107i sa pozicije sile. Primorao je EU na nepovoljan trgovinski sporazum, a \u010dlanice NATO-a da pove\u0107aju izdvajanja za odbranu na pet odsto BDP-a. Obnovio je diplomatske odnose sa Rusijom i zauzeo gard prema ukrajinskom lideru Volodimiru Zelenskom, kojem je vi\u010du\u0107i “dr\u017eao bukvicu” u Beloj ku\u0107i. Za nastavak podr\u0161ke Ukrajini, tra\u017eio je i dobio pristup njenim strate\u0161kim mineralima. Ulo\u017eio je dosta napora kako bi okon\u010dao ruski rat protiv Ukrajine, ali u tome jo\u0161 nije uspeo, uprkos napretku. Uspe\u0161niji je bio na Bliskom istoku, gde je njegov pritisak doveo do prekida rata u Pojasu Gaze. Drugi Trampov mandat obele\u017eio je i vojni anga\u017eman protiv Venecuele, za sada ograni\u010den na smrtonosne udare na desetine brodova, pod optu\u017ebom za poku\u0161aj krijum\u010darenja droge u SAD. Unutar SAD, Tramp je inicirao masovne deportacije nelegalnih imigranata, demontirao delove federalne vlade, uklju\u010duju\u0107i USAID, i nastavio sa o\u0161trim napadima na protivnike i medije.<\/p>\n

RAT I KRHKO PRIMIRJE U POJASU GAZE<\/strong> – Posle vi\u0161e od dve godine krvavog rata, u Pojasu Gaze je 10. oktobra stupilo na snagu krhko primirje izme\u0111u palestinskog Hamasa i Izraela, dogovoreno pod pritiskom SAD. Uz prekid vatre, dogovor je predvideo i povla\u010denje izraelskih snaga i osloba\u0111anje svih talaca koje je Hamas dr\u017eao, u zamenu za palestinske zatvorenike u Izraelu. Situacija je i dalje nestabilna i dve strane se povremeno uzajamno optu\u017euju za kr\u0161enje sporazuma o prekidu vatre. Od stupanja primirja na snagu, u izraelskim udarima je poginulo nekoliko hiljada Palestinaca, a od po\u010detka rata u oktobru 2023. vi\u0161e od 69.000. Stotine hiljada Palestinaca u Pojasu Gaze, koji je gotovo sravnjen sa zemljom, i dalje se nalazi u veoma te\u0161koj situaciji, iako je prekid vatre omogu\u0107io ve\u0107u isporuku humanitarne pomo\u0107i. Primirju je prethodio junski napad Izraela na Iran, koji je prerastao u 12-dnevni rat, okon\u010dan udarima SAD na iranska nuklearna postrojenja. U septembru je Izrael izveo jo\u0161 jedan napad bez presedana – na glavni grad Katara, ciljaju\u0107i rukovodstvo Hamasa koje je u Dohi pregovaralo o prekidu vatre. Brutalna izraelska ofanziva u Pojasu Gaze, koju predstavnici UN karakteri\u0161u kao genocid, dovela je do pove\u0107anja broja dr\u017eava koje priznaju dr\u017eavu Palestinu, a 2025. su to u\u010dinile i prve velike zapadne dr\u017eave – Velika Britanija, Francuska, Kanada i Australija.<\/p>\n

RUSKO-UKRAJINSKI RAT<\/strong> – Uprkos diplomatskim naporima Trampove administracije da okon\u010da rat Rusije i Ukrajine, taj sukob se pribli\u017eava ulasku u petu godinu. Ukrajina i SAD su krajem 2025. revidirale prvobitni ameri\u010dki nacrt mirovnog plana, koji je bio neprihvatljiv Kijevu i njegovim evropskim saveznicima jer se u znatnoj meri poklapao sa ciljevima Rusije. Kijev je objavio da odustaje od namere da u\u0111e u NATO u zamenu za bezbednosne garancije, ali i dalje nema konsenzusa oko klju\u010dnog pitanja – ko \u0107e kontrolisati Donjecku i Lugansku oblast na istoku Ukrajine. Tokom 2025. su nastavljene \u017eestoke borbe, u kojima Ukrajina uglavnom odoleva ruskoj invaziji, uz zna\u010dajnu finansijsku i vojnu pomo\u0107 zapadnih zemalja. Ukrajina je ostvarila odre\u0111ene uspehe, uklju\u010duju\u0107i seriju napada na ruska naftna postrojenja daleko od linije fronta i na ruske naftne tankere. Rusija sporo i uz velike gubitke napreduje na bojnom polju, po\u0161to je u martu potisnula ukrajinske snage iz svog pograni\u010dnog regiona Kursk. Sa dolaskom hladnog vremena, Moskva je ponovo intenzivirala napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu. Rusko-ukrajinski sukob i dalje proizvodi zna\u010dajne posledice u Evropi – zemlje EU ja\u010daju spremnost vojski zbog potencijalne ruske pretnje, Unija je odlu\u010dila da u potpunosti obustavi uvoz ruskog gasa do novembra 2027. i da na neodre\u0111eno vreme zamrzne rusku imovinu, \u010dije bi kori\u0161\u0107enje bilo “crvena linija” za Moskvu.<\/p>\n

JA\u010cANJE DESNICE NA IZBORIMA U NEMA\u010cKOJ<\/strong> – Posle tri i po godine u opoziciji, nema\u010dki demohri\u0161\u0107ani su ponovo postali sto\u017eerna stranka vlade, po\u0161to su osvojili najvi\u0161e glasova na parlamentarnim izborima obele\u017eenim naglim ja\u010danjem krajnje desnice. Na prevremenim izborima, odr\u017eanim 23. februara posle izglasavanja nepoverenja vladi socijaldemokratskog kancelara Olafa \u0160olca, prvo mesto je zauzeo demohri\u0161\u0107anski blok CDU-CSU, sa 28,4 odsto glasova. Posle du\u017eih pregovora, postignut je sporazum o takozvanoj velikoj, crno-crvenoj koaliciji demohri\u0161\u0107ana i Socijaldemokratske partije Nema\u010dke (SPD) koja je ostvarila najlo\u0161iji rezultat od 1945, 16,3 odsto. Kancelar je postao lider CDU Fridrih Merc. Me\u0111utim, najve\u0107i dobitnik izbora je krajnje desna Alternativa za Nema\u010dku (AfD), koja je sa 20,7 odsto vi\u0161e nego udvostru\u010dila broj glasova iz 2021. Ta evroskepti\u010dna stranka je postepeno izgradila uticaj u celoj zemlji, iako je u nekoliko pokrajina pod nadzorom Slu\u017ebe za za\u0161titu ustavnog poretka, kao organizacija koja se sumnji\u010di za desni ekstremizam. Od 630 poslanika Bundestaga, AfD ima rekordna 152 mandata. Na izborima su, uz SPD, te\u0161ke gubitke pretrpele i ostale \u010dlanice prethodne vladaju\u0107e koalicije: zeleni su pali na 11,5 odsto, a liberali su sa 4,3 odsto ostali izvan parlamenta. Gra\u0111ani su pridali veliki zna\u010daj izborima – zabele\u017eena je izlaznost od 82,5 odsto, najvi\u0161a od pada Berlinskog zida i ujedinjenja Nema\u010dke.<\/p>\n

POLITI\u010cKA PREVIRANJA U FRANCUSKOJ<\/strong> – U Francuskoj je 2025. nastavljena politi\u010dka kriza sa kakvom se nije suo\u010dila od osnivanja Pete republike 1958. Francuska je u\u0161la u period politi\u010dke nestabilnosti po\u0161to je sredinom pro\u0161le godine izabran parlament u kojem ve\u0107inu nema nijedan od tri me\u0111usobno suprotstavljena bloka – centristi\u010dka koalicija predsednika Emanuela Makrona, savez levih partija i krajnja desnica. Zbog podeljenog parlamenta i odbojnosti prema koalicionim vladama u Francuskoj, Makron je od septembra 2024. imenovao \u010dak \u010detiri manjinske vlade. Od njih je najdu\u017ee trajala druga vlada, koju je predvodio Fransoa Bajru (iako svega devet meseci). Parlament je toj vladi izglasao nepoverenje u septembru 2025. zbog spora oko bud\u017eeta, a Makron je za novog premijera imenovao svog bliskog saradnika Sebastijena Lekornija. Me\u0111utim, Lekorni je posle svega 27 dana podneo ostavku (vlada sa najkra\u0107im mandatom od 1958), usled pretnji krajnje levice i krajnje desnice da \u0107e mu izglasati nepoverenje, ali ga je Makron \u010detiri dana kasnije ponovo imenovao za premijera. O politi\u010dkoj nestabilnosti u Francuskoj svedo\u010di i neuspeh pregovora o bud\u017eetu za 2026, zbog \u010dega je parlament doneo poseban zakon kako bi spre\u010dio prekid finansiranja dr\u017eave od 1. januara. U ve\u0107im francuskim gradovima u septembru su organizovani \u0161trajkovi i blokade zbog mera \u0161tednje, a nezadovoljstvo su tokom godine izra\u017eavali i poljoprivrednici.<\/p>\n

POVRATAK BABI\u0160A NA VLAST U \u010cE\u0160KOJ<\/strong> – \u010cesi su na oktobarskim izborima u velikom stilu vratili na vlast 71-godi\u0161njeg Andreja Babi\u0161a, etni\u010dkog Slovaka, tajkuna poljoprivrednog sektora i hemijske industrije, sedmog po bogatstvu u \u010ce\u0161koj. Njegova populisti\u010dka stranka ANO formirala je vladu u decembru sa radikalnim nacionalistima i evroskepticima, ali su prvi potezi Babi\u0161a kao premijera razvejali bojazni da \u0107e se on pridru\u017eiti duetu Orban-Fico u sabotiranju odluka EU za pomo\u0107 Ukrajini. U vodu je pala ve\u0107ina bombasti\u010dnih obe\u0107anja Babi\u0161a, me\u0111u kojima su bila i slede\u0107a: “pare samo za \u010cehe, ni\u0161ta Ukrajincima”, kraj inicijative Municija za Ukrajinu, odustajanje od ameri\u010dkih aviona F-35. Potezi Babi\u0161a ukazuju na umereni populizam, uz uvre\u017eenu praksu bu\u010dne nacionalne retorike kod ku\u0107e, a pragmati\u010dni, pa i transakcijski pristup na me\u0111unarodnoj sceni, pre svega u EU, gde njegova kompanija Agrofert posluje u 16 \u010dlanica. Povratkom na \u010delo vlade, Babi\u0161 je postao najstariji \u010de\u0161ki premijer i prvi koji se vratio na vlast (premijer je bio i 2017-2021). On je najbogatiji \u010de\u0161ki premijer, ali i prvi koji je optu\u017een za neko krivi\u010dno delo (mahinacije sa evropskim dotacijama). U Francuskoj je pod istragom za utaju poreza zbog netransparentne kupovine luksuznih nekretnina. Energi\u010dno podr\u017eava pro\u0161irenje EU na Zapadni Balkan, a odnedavno se zala\u017ee i da Srbija i druge zemlje regiona budu \u0161to pre primljene u \u0160engen zonu.<\/p>\n

NOVI KORUPCIONA\u0160KI SKANDAL U EU<\/strong> – Evropsku uniju je krajem 2025. uzdrmao jo\u0161 jedan korupciona\u0161ki skandal – hap\u0161enje nekada\u0161nje \u0161efice evropske diplomatije Federike Mogerini, koje preti da uru\u0161i kredibilitet i poverenje u institucije EU. Posle policijskih racija u diplomatskom krilu EU u Briselu i na elitnom univerzitetu u Bri\u017eu, Mogerini je optu\u017eena za korupciju u vezi sa programom obuke mladih diplomata, koji je Evropska slu\u017eba za spoljne poslove (EEAS) dodelila Koled\u017eu Evrope. Mogerini je od 2020. bila rektorka Koled\u017ea Evrope, a vodila je i Diplomatsku akademiju EU, koja je u fokusu istrage Evropskog javnog tu\u017eila\u0161tva o mogu\u0107em kr\u0161enju pravila tendera, zbog deljenja poverljivih informacija pre objavljivanja projekta vrednog milion evra. Uz Mogerini je optu\u017een i Stefano Sanino, \u0161ef odeljenja Evropske komisije za Bliski istok, Severnu Afriku i Persijski zaliv. Sanino, nekada\u0161nji \u0161ef Misije OEBS u Jugoslaviji (2001-2002), bio je generalni sekretar EEAS u vreme raspisivanja tendera. Dvoje italijanskih diplomata je optu\u017eeno za prevare u javnim nabavkama, korupciju, sukob interesa i kr\u0161enje profesionalne tajne. To bi moglo da izazove dublju krizu u EU, imaju\u0107i u vidu visoku poziciju osumnji\u010denih i ozbiljnost optu\u017ebi, u vreme kada se \u010deka sudski epilog jednog od najve\u0107ih korupciona\u0161kih skandala u EU – afere “Katargejt” iz 2022. godine, kao i ishod nove istrage o podmi\u0107ivanju i lobisti\u010dkim aktivnostima kineskog Huaveja u Evropskom parlamentu.<\/p>\n

UBISTVO \u010cARLIJA KIRKA U SAD<\/strong> – Ubistvo ameri\u010dkog desni\u010darskog aktiviste \u010carlija Kirka, uticajnog saveznika predsednika Donalda Trampa, doprinelo je dodatnoj polarizaciji u SAD i izazvalo brojne reakcije \u0161irom sveta, uklju\u010duju\u0107i osude politi\u010dkog nasilja, ali i likovanja zbog njegove smrti. Uticajni 31-godi\u0161nji konzervativac, poznat po promovisanju krajnje desnih ideja i brojnih kontroverznih stavova, ubijen je 10. septembra dok se obra\u0107ao mladima u kampusu univerziteta u Juti. Pogo\u0111en je snajperskim hicem u vrat, dok je odgovarao na pitanje o oru\u017eanom nasilju u SAD pred 3.000 mladih. Komemoracija Kirku je okupila oko 100.000 ljudi. Za ubistvo je optu\u017een 22-godi\u0161nji Tajler D\u017eejms Robinson, koji je, prema re\u010dima njegove majke, usvojio leve ideje i zalagao se za prava transrodnih osoba. Kirk, koji je stekao veliki broj sledbenika putem dru\u0161tvenih mre\u017ea i turnejama po univerzitetskim kampusima, smatra se zaslu\u017enim za mobilisanje mladih glasa\u010da u korist Trampa 2024. godine. Tramp je Kirka posthumno odlikovao Predsedni\u010dkom medaljom slobode i pozvao na obra\u010dun sa “politi\u010dkim ekstremizmom na levici”. Evropska krajnja desnica posthumno je nominovala Kirka za nagradu Saharov Evropskog parlamenta, ali nije u\u0161ao u u\u017ei izbor. Kirk je, izme\u0111u ostalog, govorio da praznik kojim se obele\u017eava ukidanje ropstva u SAD “preti tkivu zemlje” i zalagao se da ne bude ka\u017enjivo javno spaljivanje zastave pokreta Crni \u017eivoti su va\u017eni.<\/p>\n

PROMENA NA \u010cELU VATIKANA –<\/strong> Rimokatoli\u010dka crkva je 2025. dobila novog poglavara – Lava XIV, od koga se o\u010dekuje da nastavi stopama svog prethodnika, pape Franje. Lav XIV, \u010dije je svetovno ime Robert Frensis Prevost, prvi je papa ro\u0111en u SAD. Na \u010delo Vatikana do\u0161ao je 8. maja, kada se iz od\u017eaka Sikstinske kapele pojavio beli dim – znak da je papa izabran, posle tre\u0107eg kruga glasanja na kratkoj konklavi kardinala, koja je trajala manje od 24 sata. Nasmejan i diskretan 69-godi\u0161njak ro\u0111en u \u010cikagu, koji je 20 godina proveo kao misionar u Peruu, smatran je za jednog od umerenih kardinala. Sledi liniju svog argentinskog prethodnika, \u010diji je bio poverljiv savetnik, sna\u017enim socijalnim naglaskom i zalaganjem za siroma\u0161ne, migrante i za\u0161titu \u017eivotne sredine. Po\u0161to je postao 267. papa, na\u010dinio je i odre\u0111ene ustupke konzervativnim krugovima u Crkvi. Za poglavara je izabran posle smrti pape Franje u 89. godini, na uskr\u0161nji ponedeljak. Prvi latinoameri\u010dki papa, koji je o\u010darao svet skromnim stilom i brigom za siroma\u0161ne, umro je manje od 24 sata od poslednjeg pojavljivanja na Trgu svetog Petra, na Uskrs, kada je sedeo u kolicima, vidno oslabljen posle pet nedelja provedenih u bolnici. Papa Franja je sahranjen u Bazilici svete Marije Velike, u prisustvu vi\u0161e od 400.000 gra\u0111ana i brojnih zvani\u010dnika.<\/p>\n

PLJA\u010cKA MUZEJA LUVR<\/strong> – Plja\u010dka \u010duvenog pariskog muzeja Luvr 19. oktobra ocenjena je kao spektakularna, jer je izvedena za manje od osam minuta usred bela dana, a da lopove niko nije primetio. Za plja\u010dku su odabrali nedelju pre podne. Nekoliko mu\u0161karaca, preru\u0161eno u gra\u0111evinske radnike, u\u0161lo je oko 9.30 u muzej tako \u0161to su se pomo\u0107u kamiona opremljenog liftom, kakav koriste kompanije za selidbe, popeli do balkona na prvom spratu, gde su seka\u010dem napravili rupu u prozoru. U Galeriji Apolon su se koncentrisali na dve vitrine, iz kojih su ukrali osam komada nakita, \u010dija je vrednost procenjena na 88 miliona evra. Me\u0111u ukradenim predmetima su dragulji koji su pripadali francuskim kraljevskim i carskim porodicama. Dok su be\u017eali skuterima, ispustili su krunu carice Evgenije, supruge Napoleona III, koja je kasnije prona\u0111ena o\u0161te\u0107ena u blizini muzeja. Osam osoba je uhap\u0161eno zbog plja\u010dke, ali ukradeni nakit nije prona\u0111en. Kra\u0111a je podstakla debatu o bezbednosti francuskih umetni\u010dkih dela, a vlasti su poo\u0161trile mere oko kulturnih institucija. Luvr je posle plja\u010dke, prve u tom muzeju od 1998. godine, prebacio neke od najvrednijih dragulja u Banku Francuske. Sindikati zaposlenih u Luvru organizovali su \u0161trajk posle plja\u010dke zbog lo\u0161eg stanja velelepnog zdanja u srcu Pariza, koje je u novembru dovelo do zatvaranja jedne galerije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Od Trampa 02. do plja\u010dke Luvra<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":438536,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[546],"tags":[],"class_list":["post-447536","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-feature"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/447536","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=447536"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/447536\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":447539,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/447536\/revisions\/447539"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/438536"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=447536"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=447536"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=447536"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}