{"id":447218,"date":"2025-12-22T08:20:24","date_gmt":"2025-12-22T07:20:24","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=447218"},"modified":"2025-12-22T08:20:24","modified_gmt":"2025-12-22T07:20:24","slug":"kapital-u-oblaku-kao-planska-privreda","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/12\/22\/kapital-u-oblaku-kao-planska-privreda\/","title":{"rendered":"Kapital u oblaku kao planska privreda"},"content":{"rendered":"

Autor: Yanis Varoufakis<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Mnogo se govori o Sedam veli\u010danstvenih tehnolo\u0161kih giganata. Astronomska berzanska vrednost Gugla, Mete, Epla, Majkrosofta, Envidije, Amazona i Tesle izaziva strahopo\u0161tovanje. Njihova ogromna ulaganja u ve\u0161ta\u010dku inteligenciju istovremeno bude nadu u svetlu budu\u0107nost \u010dove\u010danstva i strah da \u0107emo \u017eiveti u svetu glupih, nezaposlenih i suvi\u0161nih ljudi. U \u010ditavoj toj halabuci gubi se iz vida osnovni problem: novi tip kapitala ubija tr\u017ei\u0161te, stani\u0161te kapitalizma.<\/p>\n

Na svojim po\u010decima kapitalizam se zasnivao na veri u tr\u017ei\u0161nu utakmicu. U liberalnoj fantaziji na \u010delu sa Adamom Smitom, pekari, pivari i mesari radili su na tr\u017ei\u0161tu toliko nemilosrdnom da niko od njih nije mogao da zaradi vi\u0161e od minimuma za odr\u017eavanje malih, porodi\u010dnih preduze\u0107a. To je ostalima omogu\u0107avalo nasu\u0161ni hleb, pivo i meso.<\/p>\n

Onda je stigla druga industrijska revolucija sa konglomeratima zbog \u010dije bi tr\u017ei\u0161ne mo\u0107i Smit zasuzio od radosti. Bila je to era krupnog biznisa i barona plja\u010dka\u0161a. Tako je ro\u0111ena jo\u0161 jedna, neoliberalna fantazija koja je trebalo da opravda postojanje novih mo\u0107nika koji su monopolizovali sva zna\u010dajna tr\u017ei\u0161ta. Jozef \u0160umpeter, austrijski ministar finansija koji se tridesetih godina pro\u0161log veka preselio u Ameriku, bio je najuticajniji zastupnik nove dogme. On je tvrdio da konkurentno tr\u017ei\u0161te gu\u0161i napredak, a da monopoli podsti\u010du ekonomski rast. Samo tako se ostvaruje dovoljno veliki profit za skupa istra\u017eivanja i razvoj, nove ma\u0161ine i proizvodne linije i ostalo \u0161to prati inovacije. Da bi monopolizovali tr\u017ei\u0161ta konglomerati velikog biznisa zavode potro\u0161a\u010de fantasti\u010dnim novim proizvodima koji ubijaju konkurenciju, poput Fordovog Modela T ili Eplovog ajfona. \u0160umpeter je smatrao da takva koncentracija mo\u0107i nije opasna, jer kada jedan monopol dostigne svoj vrhunac smeni\u0107e ga novi. Tako je, na primer, Tojota pregazila D\u017eeneral motors.<\/p>\n

U novije vreme je jedan od osniva\u010da Palantira Piter Til izjavio ne\u0161to sli\u010dno: \u201eKonkurencija je za gubitnike\u201c. Mada bi se pioniri krupnog biznisa poput Tomasa Edisona i Henrija Forda slo\u017eili sa njim, ono \u0161to Til implicira prevazilazi njihove najlu\u0111e snove. On ide dalje od \u0160umpeterove pseudo darvinisti\u010dke ideje da se napredak ostvaruje kroz uspone i padove monopolista u beskrajnom nadmetanju za opstanak. Til smatra da pobednici danas ne uni\u0161tavaju samo konkurenciju ve\u0107 i samo tr\u017ei\u0161te zamenjuju\u0107i ga nekom vrstom feuda u oblaku. Tom novom entitetu nedostaju sva svojstva pravog tr\u017ei\u0161ta, to jest sve prednosti koje i liberali i neoliberali prepoznaju u mehanizmima decentralizovane ekonomije. U stvari, dana\u0161nji pobednici \u2013 Sedam veli\u010danstvenih plus Tilov Palantir \u2013 obnavljaju ekonomski model za koji smo svi mislili da je nestao sa padom Sovjetskog Saveza: sisteme ekonomskog planiranja koji spajaju kupce i prodavce izvan zakona tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n

Gosplan je bio Dr\u017eavni komitet za planiranje i motor komandne ekonomije Sovjetskog Saveza. Zadatak ovog komiteta bio je da uskladi ponudu i potra\u017enju kriti\u010dnih resursa (nafta, \u010delik, cement) ali i robe \u0161iroke potro\u0161nje (hrana, ode\u0107a, ku\u0107ni aparati) mimo tr\u017ei\u0161nih cena koje su odre\u0111ivane u skladu sa postavljenim politi\u010dkim i dru\u0161tvenim ciljevima (kao \u0161to su pristupa\u010dnost proizvoda ili subvencije odre\u0111enih industrija). Gosplan je raspu\u0161ten prvog dana posle Bo\u017ei\u0107a 1991, ali sada se vra\u0107a kroz algoritme Amazona D\u017eefa Bezosa, Tilov Palantir i ostale digitalne platforme kompanija koje opona\u0161aju tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n

Pre nego \u0161to odbacite smelost ove tvrdnje setite se \u0161ta se de\u0161ava kada odete na sajt Amazona. Za razliku od posete tr\u017enom centru, sa prijateljima ili me\u0111u nepoznatim ljudima, u trenutku kada otvorite link amazon.com izlazite sa tr\u017ei\u0161ta i ulazite u prostor savr\u0161ene izolacije. Tu nema nikoga osim vas i algoritma D\u017eefa Bezosa. Ako u polje za pretragu ukucate \u201eaparati za espreso\u201c algoritam vas uparuje sa raznim dobavlja\u010dima. On se za taj zadatak sprema ve\u0107 mesecima, mo\u017eda i godinama. Za sve to vreme vi ste mu otkrivali svoje hirove i \u017eelje kroz pretrage, kupovine, klikove i recenzije. Uz pomo\u0107 tih naznaka, kao i podataka iz drugih izvora, algoritam vas je istrenirao kako da vi trenirate njega da vas jo\u0161 bolje upozna, \u0161to mu omogu\u0107ava da vam savetuje koje knjige, muziku i filmove da kupite. On je ve\u0107 zadobio va\u0161e poverenje. U trenutku kada \u017eurite da zamenite svoj pokvareni aparat za espreso, velike su \u0161anse da \u0107ete izabrati ne\u0161to sa vrha njegovih rezultata pretrage.<\/p>\n

Algoritam poznaje va\u0161 obrazac potro\u0161nje. Zna kako da vas dovede do aparata za espreso sa maksimalnom cenom koju ste spremni da platite, od koje Amazon uzima do 40% \u010dim kliknete na dugme za kupovinu. To je reketa\u0161ki procenat, ali ga proizvo\u0111a\u010di aparata za espreso toleri\u0161u, jer znaju da se u suprotnom njihova kompanija nikada ne\u0107e pojaviti na vrhu rezultata bilo \u010dije pretrage. Kako se ve\u0161ta\u010dka inteligencija usavr\u0161ava raste i mo\u0107 manipulacije va\u0161im pona\u0161anjem \u2013 i zato je vrednost tehno kompanija tako astronomska.<\/p>\n

To je kapitalisti\u010dka, privatna, super visokotehnolo\u0161ka reinkarnacija sovjetskog Gosplana. Amazonov softver vas spaja sa odre\u0111enim dobavlja\u010dima i zabranjuje vam razgovor sa \u017eivim prodavcem ili pristup izborima drugih kupaca, sem u slu\u010daju da zaklju\u010di da mu ide u prilog da vam dozvoli uvid u ograni\u010denu selekciju mi\u0161ljenja drugih kupaca. \u0160to se ti\u010de cene koju pla\u0107ate, ona prati (a ne prethodi mu) va\u0161 spoj sa prodavcem. Umesto da budu varijable koja balansiraju potra\u017enju sa ponudom, cene na Amazonu ispunjavaju drugu ulogu: maksimizuju rente u oblaku D\u017eefa Bezosa.<\/p>\n

U tom smislu, cene na Amazonu i platformama drugih tehno kompanija funkcioni\u0161u na na\u010din koji je mnogo bli\u017ei Gosplanu nego berzi ili tr\u017enom centru. Da su sovjetski lideri do\u017eiveli poslovanje kompanija Silicijumske doline zapanjilo bi ih koliko su ameri\u010dki kapitalisti usavr\u0161ili Gosplanov model, uz razvoj sistema nadzora na kome bi im pozavideo svaki KGB-ovac.<\/p>\n

Gosplan je propao jer nije imao alate dana\u0161njih kompanija: kapital u oblaku, to jest algoritme, centre za podatke i opti\u010dke kablove, koji \u010dine integrisanu mre\u017eu za treniranje ljudi kako da ga treniraju. Dok delite okolo svoje podatke, kapital u oblaku u\u010di kako da unese \u017eelje u va\u0161 um, a zatim da ih zadovolji tako \u0161to vam prodaje stvari u svojoj verziji Gosplana. U \u010demu je onda razlika izme\u0111u Tomasa Edisona i D\u017eefa Bezosa? Zar nisu obojica isti megalomanski monopolisti koji nastoje da uspostave dominaciju nad tr\u017ei\u0161tima i na\u0161om imaginacijom? Uprkos mnogim sli\u010dnostima, postoji jedna ogromna razlika. Edisonov i Fordov kapital je bio produktivan. Proizvodio je automobile, struju, turbine. Bezosov kapital u oblaku ne proizvodi ni\u0161ta osim neizmerne mo\u0107i da nas uvu\u010de u svoj feud u oblaku, gde se tradicionalnim kapitalisti\u010dkim proizvo\u0111a\u010dima uzima reket u vidu rente na oblaku, dok mi korisnici pru\u017eamo besplatni rad. Sa svakim klikom, lajkom i recenzijom mi pove\u0107avamo mo\u0107 kapitala u oblaku.<\/p>\n

Jednom mi je jedan stari trockista rekao da je Sovjetski Savez u ime socijalizma stvorio neku vrstu industrijskog feudalizma. Njegov komentar postaje relevantan u vezi sa dana\u0161njim kompanijama. Dok trgovina na platformama kao \u0161to je Amazon podse\u0107a na mehanizam sovjetskog Gosplana, ogromne cene koje Amazon, Uber, Airbnb i drugi napla\u0107uju stvarnim proizvo\u0111a\u010dima roba i usluga koje se prodaju na njihovim sajtovima sli\u010dne su zemlji\u0161nim rentama koje su zemljoposednici napla\u0107ivali svojim kmetovima \u2013 jedino \u0161to su ovde to rente od oblaka koje dobijaju vlasnici kapitala u oblaku. Dakle, ba\u0161 kao \u0161to je Sovjetski Savez stvorio jednu vrstu feudalizma u ime socijalizma i ljudske emancipacije, danas Silicijumska dolina stvara drugu vrstu feudalizma \u2013 nazvao sam ga tehnofeudalizam \u2013 u ime kapitalizma i slobodnog tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n

Ova paralela va\u017ei i za dr\u017eave. SSSR je trebalo da bude radni\u010dki raj, za razliku od SAD-a koji je trebalo da bude raj za kapitaliste. Ispostavlja se da su oba obe\u0107anja bila la\u017ena. Kako se kapital u oblaku tehno kompanija ukrupnjava i koncentri\u0161e u sve manje ruku, dr\u017eave postaju zavisne od svojih tehnolo\u0161kih gospodara. Autsorsovanjem osnovnih funkcija dr\u017eave \u2013 arhiva, zdravstvenih podataka, \u010dak i vojnog softvera \u2013 na rentiranu infrastrukturu u oblaku vlade zakupljuju vlastite operativne kapacitete od Amazon veb servisa, Majkrosofta i Gugla. Ova zavisnost otvara novu dimenziju tehnofeudalne mo\u0107i.<\/p>\n

Iz te perspektive, ba\u0161 kao \u0161to je Sovjetski Savez bio feudalno industrijsko dru\u0161tvo koje glumi dr\u017eavu radnika, Sjedinjene Dr\u017eave su postale tehnofeudalna dr\u017eava, sa posledicama koje se prote\u017eu na svaku sferu dr\u017eavne aktivnosti, uklju\u010duju\u0107i zdravstvene usluge, obrazovanje, poresku upravu, obezbe\u0111enje granica i udaljena rati\u0161ta.<\/p>\n

U Ukrajini, Gazi i du\u017e na\u0161ih militarizovanih granica \u0161iri se kapital u oblaku. Amazonov alat za ve\u0161ta\u010dku inteligenciju Rekognition se primenjuje u ameri\u010dkim dr\u017eavnim slu\u017ebama, uklju\u010duju\u0107i ICE, dok Palantirov softver za nadzor radi na Amazonovom oblaku. Kroz projekat Nimbus, Amazon i Gugl pru\u017eaju izraelskoj vojsci napredne usluge ve\u0161ta\u010dke inteligencije koja omogu\u0107ava navodno pouzdano targetiranje meta u Gazi uz minimalan ljudski nadzor.<\/p>\n

Da se na trenutak vratimo na pore\u0111enje sa izvornim kapitalistima monopolistima s po\u010detka 20. veka. Stari kapitalisti\u010dki giganti, baroni plja\u010dka\u0161i, zaista su proizvodili stvari. Novi tehnofeudalni gospodari proizvode novi dru\u0161tveni poredak. Zamenili su nevidljivu ruku tr\u017ei\u0161ta vidljivom, algoritamskom pesnicom klaudalista.1<\/p>\n

Zagovornici slobodnog tr\u017ei\u0161ta nemaju \u0161ta da slave, ali imaju dosta razloga za kajanje. Bi\u0107e im potrebno mnogo hrabrosti da se suo\u010de sa novom stvarno\u0161\u0107u. Kao \u0161to su prosovjetski marksisti godinama nakon 1991. poricali da je sovjetski eksperiment propao, tako i ideolozi slobodnog tr\u017ei\u0161ta odbijaju da vide da je kapitalizam stvorio oblik kapitala koji je zamenio tr\u017ei\u0161ta reliktom iz sovjetske pro\u0161losti. I u tom procesu, taj novi kapital je ubio kapitalizam.<\/p>\n

Prevela Milica Jovanovi\u0107<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ba\u0161 kao \u0161to je Sovjetski Savez bio feudalno industrijsko dru\u0161tvo koje glumi dr\u017eavu radnika, Sjedinjene Dr\u017eave su postale tehnofeudalna dr\u017eava, sa posledicama koje se prote\u017eu na svaku sferu dr\u017eavne aktivnosti<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":298677,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-447218","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/447218","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=447218"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/447218\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":447221,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/447218\/revisions\/447221"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/298677"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=447218"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=447218"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=447218"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}